Порекло презимена, село Цецуни (Андријевица)

5. августа 2013.

коментара: 4

Порекло становништва села Цецуни (некад Цецуне), општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Одмах до Ђулића на југозападној страни, с обе стране реке Куцкаје, находи се село Цецуне. Десна му страна лежи у стрмом нагибу у подножју планине Зелетина, и она је осојна, а лева је у равничици поред саме реке у подножју Асанца. Дугачко је (с.-ј.) нешто мање од једног сахата, а широко (и.-з.) пола сата. Земљиште је подводно, али се не топи од реке већ од неких мањих поточића и извора (уставе). Воденица има само редовничких. С обе стране Куцкаје воде два главна пута од Андријевице ка Кутима.

Планина је далеко 2 сахата и зове се Репишта. Планина им је доста тесна, али имају добре пашњаке и комуне у Кутима, 3 сахата далеко, у турској граници. Осим Цецуњана у Кутима имају дела још и Коњушани и Ђулићани. На Кути се не плаћа данак ни Турској ни Црној Гори, али се ту вечито држи стража, јер су ова три села помешани у планинама с Арнаутима и стока једних прелази у планине других, те бивају честе зађевице.

Кути се зову тако, што су стешњени међу планинама — у куту, а Куцкаја по томе што тече низа Кути.

У Цецуну има 68 кућа са 396 становиика. Становници су од Лопаћана: Ђукићи, од Мијомановића: Фатићи, Нововићи, Ђокићи и Ћелеши, од Дабетића: Лалићи и од Новаковића: Лекићи.

Село има једно гробље.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 581). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. veljko

    Lalici i Đukici su iz lopota a zaseok ispod planine Asanca zove se Obzovik

  2. Раде Бракочевић

    Поп Богдан Лалевић и Иван Протић, обојица племенски Васојевићи су презимена забиљежили на почетку двадесетог вијека. Вучељићи су ту касније додигли.