Порекло презимена, село Брезовац (Аранђеловац)

29. јула 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Брезовац, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године

 

Топографске прилике.

На јужној страни Венчаца развијена је и добро очувана брезовачка површ, која је по овоме селу и добила име. На њој су и куће крајева Драгачевци и Вујановићи, које се спуштају до школе. Одатле настаје Доњи Крај, чије су куће на качерској површи и спуштају се до долине Каменице и њене притоке Бужеља. Југозападно од села је засеок Пријане са кућама по странама Расовљевице. Кроз село протиче Каменица која се у горњем току, до са- става са Бужељом, зове Брезовачка Река.

Село се служи водом са извора.

Извори су: Змајевац и Добра Чесма (у Горњем Крају), Студенац и Извор (у Доњем Крају). У засеоку Пријанима имају ђермове.

Имања су растурена по селу и сеоском атару. У Таборишту има мало више ливада. Раније их било више, сада су претворене у зиратно земљиште. Шума је растурена по Венчацу и сеоском. атару. Виногради су под Венчацом. Виногради и воће добро успевају. У Каменом Брегу, под Венчацом, општипа има мајдан мермера. Камен се употребљава за грађење споменика и печење креча.

Село је разбијеног типа. Подељено је на два краја: Горњи и Доњи Крај и засеок Пријане. Сваки од ових крајева дели се на мање групе кућа, које носе имена породица или имају топографска имена. Тако се Горњи Крај дели на Вујановиће и Драгачевце а Доњи Крај на Каменицу и Равни Гај. У Горњем Крају су куће збијеније због оскудице у простору, и размак између кућа је 15-20 м. У Доњем Крају је пространије и комотније, ту се све више исељавају и размак између кућа износи 100—120 м.

 

Порекло нородица и сгарине.

У селу су ове породице:

Марковићи 10 к. Слава: св. Никола. Куће им биле поред школе, па се доцније преместили ниже, ско Каменице. „Били су овде за време Лазара”. Род су им Мирковићи — Стефановићи у Јеловику.

Чупићи 5 к. Слава: св. Ђорђе. Стара породица „и не држи се“. Непознато порекло.

Вујановићи (Стојановићи, Максимовићи, Нешићи) 40 к. Слава: св. Стеван. Куће су им у Г. Крају. Чича Гаја (од Максимовића) прича да су четири брата пошла из Босне (од Травника). Један брат (свештеник) отишао у Срем, други у Рипањ (Вујановићи, код којих су одлазили у госте) а остала браћа дођу овде. У почетку их било свега две куће. Из ове породице је било неколико свештеника.

Драгачевци (Симићи, Филиповићи, Петровићи, Пантелићи, Ћировци, Радовановићи, Јовановићи, Тодоровићи) 65 к. Слава: св. Аранђел. Станују у Горњем Крају. Кад су се населили било свега три куће. Много пре Устанка дошли од Сјенице у Драгачево, а пред Устанак овде. Учествовали у Устанку.

Доцпије су се досељавали:

Блазнавци (Коларовићи, Вујићи, Јаковљевићи) 12 к. Слава: св. Лука. Доселио се деда пре 100 г. из Блазнаве.

Недељковићи 8 к. Слава: св. Јован. Доселио се прадед из Јарменовца (качерски). Станују у Доњем Крају.

Госпавићи 6 к. Слава: св. Лука. Дошао прадед из села Азана (Бихор).

Раковићи (Недићи) 2 к. Слава: св. Јован. Доселили се 1878. г. од Сјенице.

У Бужељу су:

Јоксимовићи (Јовановићи, Тешићи) 16 к. Слава: св. Андреја. Доселио се предак Андреја одавно. Не знају одакле.

У Пријанима су:

Драговићи 8 к. Слава: св. Аранђел. „Дотерао“ их Карађорђе из села Бороштице (Пештер). Још отуда су им кумови Вукадиновићи — Радоњићи у Барама (гружански).

Белошевићи (Радошевићи) 7 к. Слава: св. Аранђел. Дошла браћа Радош и Белош од Сјенице (село Дубница). „Дотерао“ их отуда Карађорђе.

Продановићи 8 к. Слава: св. Аранђел. Доселили се у исто време кад и Белошевићи. Дошли од Сјенице.

 

Цео овај засеок насељен је досељеницима од Сјенице „које је Карађорђе сагнао у Шумадију”. Задржали се најпре овде, затим једни сиђу у Г. Трешњевицу (Пријанчевићи). Од ових пријанских Сјеничана неколико фамилија се пре 80—90 г. одселило у Придворицу.

Село има више гробаља: једно у Доњем Крају, једно у Горњем Крају, затим Танасијевића гробље, Недељковића гробље и гробље у засеоку Пријанима (где се сарањује и један део из Горње Трешњевице — крај Вучљивица).

У селу има помена о маџарском гробљу, а један део Таборишта се зове „Маџар . Има и трагова за које се мисли да су од „маџарске вароши“.

Брезовачка црква је једна од најстаријих у овој околини. Налази се у јарузи и у њеној близини је гробље села Липовца. По натпису, који је утиснут више црквених врата, подигао ју је деспот Ђурђе 1444. године. Била је- пуста до 1795. године.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.