Порекло презимена, село Петровићи (Никшић)

25. јула 2013.

коментара: 4

Порекло становништва села Петровићи (Доњи Бањани), општина Нишкић. Према студији Светозара Томића “Бањани” из 1949. године. 

 

Село захвата плочасто и вртачасто земљиште испод брда Св. Илије, његову осојну страну и присојну страну брда Стражишта. Између ове две стране протеже се увала – долина – испуњена широким, плићим и дубљим вртачама – доловима доста плодним. Село се протеже од истока ка западу, између села Броћанца и реке Требишњице, и између Стражишта и Парешкога Дола: север – југ. Осојна страна брда Св. Илије и многе главице по селу састављене су од плочастог кречњака који се дао на пасове. По селу има прилично шуме и зелеила, особито осојна страна, а оно јеј једино село у Бањанима које мало личи на право село. Село има од свера ка југу преко 12 км, а од истока ка западу више од 15 км. Кроза село води (исто-запад) и колски пут и железница.

Петровићи имају, по пореском списку од 1940. године 133 куће.

Оно се дели на засеоке: Успутница, Дријен, Ковачева Градина, Мокри До, Ступи, Кулиновићи, Кнеж До, Косијерево, Планик, Мркајићи и Груда. Првих седам заселака су на осојној, а друга четири на присојној страни брда Св. Илије.

У селу имају три слабе живе воде. Прва је од ових Отињина под Плаником са западне стране. На ову воду имају право свега три братства са 30 к. Они деле воду по бурилима на домове, тј. Сваки дом (кућа) добија подједнак број бурила без обзира на број чељади. Ово се чини кад вода дође на дало. Друга жива вода Потајник такође има мало воде. На ову воду имају право само три куће Васиљевића. И трећа је Сопот, чесма, западно од Планика, код кућа Кнежевића. На воду са Сопота имају право Кнежевићи, Пејовићи и Поповићи. По пресуди Богдана Дробњака (од 1880. Године) кад се ови намире са водом, онда сви околни сељаци имају право да по реду узимају воду са Сопота. Као што се види, и ове су живе воде врло слабе, стога сваки домаћин има уз кућу и густијерну.

Њиве и ливаде су по селу око кућа и између кућа. Планина им је Утес, нема воде, но се народ служи снијежницама и локвама. У оскудици воде, они иду за воду на Црни Кук.

Њиве су: Купиновац, Ђурков До, Винодол, Успутница, Љесковац, Пиперовац, Дочић, Мокри До (у њему има нека мала пишталина), Поткрање, Ступи, Посаонице, Миљанов До, Кнеж До (ово је највећа њива у Петровићима), Брда Мишковића на Планику, Јабуке, Вучипоље, Препенов До, Криви До, Трнови До, Парешки До, Селина и Груда.

Ливаде су: Бара Косијеревска, Загуље код манастира Косијерева (у Дробњаку било је село „Загуље“, данашњи Мљетичак, а и данас постоји „Загуљски Поток“).

Брда су: Св. Илија, Ђуркова Градина, Вјетрено, Стражиште (граница између Горњих и Доњих Бањана), Планик, Осоје, Скорча Гора, Градац, Бакрач.

Петровићи су најхумније село у Бањанима. Са северне и источне стране заклоњено је од хладних ветрова брдом Св. Илија и Стражиштем. Снег се не задржава, но одмах копни. Овце могу увек да пасу. Успева све воће, сва зелен и све врсте жита; има лозе; одрине и черјени; грожђе сазре и добро је.

 

Становништво:

Као најстарија породица у Петровићима, а тако и у целим Бањанима, сматрају се Парежани код Бан-Вира, у дну Бањана. Пареж је брег, на левој страни долине реке Требишњице; ту су Парешке Стране, а у дну тих страна је Парешки До. Између Парешких Страна и Парешког Дола налазе се Селине, првобитно станиште свих Парежана. Један део Парежана се одатле отселио у Завође у Билећи, где их има и данас и зову се Парежани, а остали су Мишковићи (2 к. ) на црквеној земљи на Брдима Мишковића, више Косијерева, и Кокотовићи, од којих има само 1 кућа у животу на Успутници у Петровићима. Остали Парежани су се одселили у Никшиће и Невесиње.

Ова три братства: Парежани, Мишковићи и Кокотовићи један су род. Увек су заједно живели на Парежу. На Парежу је црква Св. Томе, коју су, веле, они подигли. Св. Тома је њихова слава, а прислужба Петров-дан. Парежани у Невесињу славе Св. Лазара – Лазареву суботу. Некада су Парежани били врло богати, а данас су сиротиња. Причају да је некада цркви Св. Томе на сабор долазило по 7 седленика са сребреним седлима. Игуман манастира Косијерева, Теодосије Мишковић, Парежанин, био је чувен човек и учинио манастиру Косијереву велике услуге.

По облику и стасу Парежани се разликују од осталих Бањана. Парежани у Бањанима су кратка раста, здепасти, широких леђа, дебелих ногу, дебелих усана, зелених очију, јако црномањасти. Од Парежана се нико у Бањанима није женио нити им девојке давао до један прошле 1939. године. Парежани су себе сматрали за нешто више од ових „дошљака“ из Црне Горе, а Црногорци пак себе за нешто више од Парежана, те се нису мешали, пто је ишло на штету Парежана.

Деца ових староседелаца Парежана, у почетка рада у школи су бистра, схватљива и окретна, а после, у 14 и 15 години, заостају много иза својих другова. Једном речи, како веле Бањани: ове су се наше старе породице изметнуле, а ово је дошло отуда што се нијесу „мјешале“ са нама и што су остаци некога старога другога народа.

Парежанима су род: Бабићи и Авдићи на Планој и Зимоњићи у Гацку. Преци ових су из Парежа побегли у Глумину, ту живели 30 година, а одатле се преселили у Паник. Парежани у Зајечару су из Бањана.

Остала братства у Петровићима млађа су и по предању, зна се одакле су и приближно време када су се настанили ту. Тако по причању Петра Пејовића (1912.) Доње-Бањци су се доселили од Бањске искрај Косова, из Старе Србије. Доселио се Грбо, а тако је назван по томе што му је једно уво отсечено на Косову. И данас има у Петровићима место које се зове Грбов До и Грбова Градина, где се Грбо прво настанио.

Од Грба су Кнежевићи на Стражници у Ступи и у Кнеж Долу (23 к.), Поповићи (од њих су Џомбе у Љубомиру) у Кулиновићима (15 к.) и Пејовићи у Парешком Долу (10 к.), сви су један род, славе Јован-дан, а преслава им је Аранђелов-дан; даље од Грба су: Пејовићи (8 к.), Јововићи (7 к.) и Марковићи на Успутници (18 к.) , један су род, славе Јован дан, а прислужба Св. Сава.

Кнежевићи веле да су дошли са Косова право овамо и једни се по неком своме попу прозвали Поповићи, а други по Пеју Пејовићи. Старо им је презиме било Мијовић. Ових од Грба има око 115 кућа. Сви славе Јован дан, а прислужбе су им: Арханђелов дан, Госпођин-дан (15. Август) и Савин-дан.

Преци Пејовића на Успутници су: Ристо – Марко – Јово – Пејо (по овоме прозвати Пејовићи) – Станко – Пејо – Петар – Никола – (1912. г. момак од 25 г. ).

Васиљевићи (13 к. ) на Мокром Долу. Пре 80 година презивали су се Иванишевићи. Род су са Кецојевићима у Пиви. И данас један Кецојевић живи на Мирушама где су прво становали сви Кецојевићи. Славе Јован-дан, а прислужба им је Велика Госпођа.

Мркајићи на Планику и у Скорча Гори (27 к.) један су род са Бијеловићима и Миљанићима. Не узимају се међу собом, славе Јован-дан, а прислужба Илин-дан.

Кривокапић (1 к.), Мањак (овом му је надимак) је од Кривокапића из Цуца, слави Јован-дан, а преслава Никољ-дан (9. мај).

Ковачи (ово им је презиме) (11 к.) под Ковачевом Градином код железничке станице у Петровићима (надморска висина станице 724 м), старином су из Ржаног Дола искрај Подгорице, а род су са Деретићима који живе на Ораовцу у Херцеговини. Ковачи су дошли као занатлије – ковачи – и село их је мало одбацивало. Први Ковач, кад је умро, нису дали сељаци да се укопа у сеоско гробље. Један Васиљевић, трезвен човек, да једном Ковачу ћерку за жену и да му гроб где су се Ковачи доцније укопавали. После је то попустилио и ону су данас пуноправни и равноправни грађани у селу. Доселили су се у Петровиће, по њиховом причању, пре једно 160 година.

Преци су им: Аћим – Лазар – Драго – Мато – Лабуд (1940 г. момак од 30 година). Старије претке, веле, не знају. Славе Јован-дан, а прислужба Велика Госпођа.

Јаничић (1 к.) дошао на мираз у Петровиће и живи на Кулиновићима. Мајка Јаничића из Петровића удала се за једног Јаничића у Броћанцу. Род јој у Петровићима изумре и она се са мужем и децом досели на своју очевину. Ту овај Јаничић из Броћанца, из суседног села, добије сва права у планини, сеоским водама и у свим другим сеоским заједницама, које је имао род његове жене. Дакле, у овом случају домазет је добио сва права свога таста – посео је тастово огњиште. Исто тако и иноплеменик, кад „пошеде“ тј. Купи кућу, огњиште и кућни миљћ у некога Петровића он поседује, добива сва права у сеоским комунама. Овако је у Петровићима али не у целим Бањанима.

Драганићи (12 к.) су по причању Рада Драганића, човека врло трезвеног, родом од Новога. Одатле су се преселили у Нудо у Корјенићима и ту подигли цркву Св. Арханђела Михаила, па из Нудола прешли на Вилусе где су подигли цркву Св. Матије. Из Вилуса су пребегли у Петровиће и ту се настанили на Дријену где и данас живе. Драганића има у Русији, Србији, где су последњи одигли 1904. г., такође у Хрватској.

По другом предању, Драганићи су исти род са Елезовићима из Под-Љути, засеока села Велимља и дошли су из Старе Србије у Граово, па на Вилусе, а одатле у Петровиће. Славили Матијев-дан, а прислуживали Арханђелов-дан, па променили и Драганићи данас славе Арханђелов-дан, а прислужују Матијев-дан. Две куће Драганића живе у Броћанцу. У срезу Карловачком, у Загребачкој области има село Драганићи. Становници овога села презивају се Драганићи. Има их и православних и римокатолика. Др Константин Драганић, директор гимназије у пензији из Загреба, из тога је села, православни је Србин и вели да су његови преци доселили са југа, из Црне Горе или Херцеговине, као ускоци. Кретали су се на свер испред турске најезде, ту су се задржали и читав крај заузели. Данас има неких седам насеља око села Драганића са истим именом: Драганићски Дубравци, Драганићски Гољак, Драганићски Гуци, Драганићски Луг, Драганићски Мрзљак, Драганићски Врх, Драганићско Градиште са близу 400 домова по статистици од 1921. Г. Драганићи су дошли у Хрватску као православни па доцније једни примили римокатоличку веру, једни прешли у унијате, а један део остао и даље православан.

У Петровићима имају четири цркве: једна на Дријену, Св. Јован; друга је на Стражици Св. Арханђела Михајла; трећа на Планику Св. Илије, а четврта је Св. Тома у Парешом Долу у развалинама. Црква Св. Јована на Дријену, по предању , зидана је одавно. Оправка је извршена пре 200 година и оправили су је Петровићи. Вредно је напоменути да се ниједно братство нити која породица у селу Петровићима не презива: „Петровић“.

 

ИЗВОР: Светозар Томић, „Бањани“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 31) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига LIX), Београд 1949.

 

О Петровићима смо писали и на нашем форуму, где можете да видите и фотографије из овог села. Прилог можете да погледате ОВДЕ.

 

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Milos Pavlovic CRNCA LJUBOVIJA

    Pavle Petrovic, moj predak se 1836 god. doselio u Crncu (tada selo Krupina) po predanju iz okoline Grahova, zbog cega je i dobio nadimak Pavle Graovljanin.Zajedno sa njim su dosle jos tri porodice Milosavljevic, Vucetic i Kilibarda.Dalji potomci Pavla po njemu su uzeli prezime Pavlovici. Slave sv. Arhangela Mihaila.
    Bio bih zahvalan ako bi mi neko ukazao na trag predaka Pavla Petrovica u Grahovu ili okolini, mozda Banjanima.

  2. Марко Драганић

    Draganići su do rata na kraju 20.vijeka živjeli na 4 lokaliteta u okolini Konjica i to u Brđanima,Zukićima,Cerićima i na Boračkom jezeru. Najbrojniji su bili u Brđanima,zatim u Cerićima, iz Zukića su odselili u Konjic te na Borčkom jezeru. Prisluživali su Sv. Arhangela Mihaila i slavili Sv. Evangelista Mateja. Danas u Brđanima žive tri staračke porodice Draganića,u Zukićima nema niko, u Cerićima jedna porodica, kao i na Boračkom jezeru.

  3. Ognjen Opančina

    Poštovani,

    Da li se u ovom selu pojavljuje i prezime Opančina?

    Pozdrav!

  4. Поздрав, ми смо Кнежевићи из Челинца околина БањаЛуке. Прича се да смо дошли из села Петровића из Црне Горе. Дали неко има још неке податке о томе. хвала