Poreklo prezimena, selo Petrovići (Nikšić)

Poreklo stanovništva sela Petrovići (Donji Banjani), opština Niškić. Prema studiji Svetozara Tomića “Banjani” iz 1949. godine. 

Selo zahvata pločasto i vrtačasto zemljište ispod brda Sv. Ilije, njegovu osojnu stranu i prisojnu stranu brda Stražišta. Između ove dve strane proteže se uvala – dolina – ispunjena širokim, plićim i dubljim vrtačama – dolovima dosta plodnim. Selo se proteže od istoka ka zapadu, između sela Broćanca i reke Trebišnjice, i između Stražišta i Pareškoga Dola: sever – jug. Osojna strana brda Sv. Ilije i mnoge glavice po selu sastavljene su od pločastog krečnjaka koji se dao na pasove. Po selu ima prilično šume i zeleila, osobito osojna strana, a ono jej jedino selo u Banjanima koje malo liči na pravo selo. Selo ima od svera ka jugu preko 12 km, a od istoka ka zapadu više od 15 km. Kroza selo vodi (isto-zapad) i kolski put i železnica.

Petrovići imaju, po poreskom spisku od 1940. godine 133 kuće.

Ono se deli na zaseoke: Usputnica, Drijen, Kovačeva Gradina, Mokri Do, Stupi, Kulinovići, Knež Do, Kosijerevo, Planik, Mrkajići i Gruda. Prvih sedam zaselaka su na osojnoj, a druga četiri na prisojnoj strani brda Sv. Ilije.

U selu imaju tri slabe žive vode. Prva je od ovih Otinjina pod Planikom sa zapadne strane. Na ovu vodu imaju pravo svega tri bratstva sa 30 k. Oni dele vodu po burilima na domove, tj. Svaki dom (kuća) dobija podjednak broj burila bez obzira na broj čeljadi. Ovo se čini kad voda dođe na dalo. Druga živa voda Potajnik takođe ima malo vode. Na ovu vodu imaju pravo samo tri kuće Vasiljevića. I treća je Sopot, česma, zapadno od Planika, kod kuća Kneževića. Na vodu sa Sopota imaju pravo Kneževići, Pejovići i Popovići. Po presudi Bogdana Drobnjaka (od 1880. Godine) kad se ovi namire sa vodom, onda svi okolni seljaci imaju pravo da po redu uzimaju vodu sa Sopota. Kao što se vidi, i ove su žive vode vrlo slabe, stoga svaki domaćin ima uz kuću i gustijernu.

Njive i livade su po selu oko kuća i između kuća. Planina im je Utes, nema vode, no se narod služi sniježnicama i lokvama. U oskudici vode, oni idu za vodu na Crni Kuk.

Njive su: Kupinovac, Đurkov Do, Vinodol, Usputnica, Ljeskovac, Piperovac, Dočić, Mokri Do (u njemu ima neka mala pištalina), Potkranje, Stupi, Posaonice, Miljanov Do, Knež Do (ovo je najveća njiva u Petrovićima), Brda Miškovića na Planiku, Jabuke, Vučipolje, Prepenov Do, Krivi Do, Trnovi Do, Pareški Do, Selina i Gruda.

Livade su: Bara Kosijerevska, Zagulje kod manastira Kosijereva (u Drobnjaku bilo je selo „Zagulje“, današnji Mljetičak, a i danas postoji „Zaguljski Potok“).

Brda su: Sv. Ilija, Đurkova Gradina, Vjetreno, Stražište (granica između Gornjih i Donjih Banjana), Planik, Osoje, Skorča Gora, Gradac, Bakrač.

Petrovići su najhumnije selo u Banjanima. Sa severne i istočne strane zaklonjeno je od hladnih vetrova brdom Sv. Ilija i Stražištem. Sneg se ne zadržava, no odmah kopni. Ovce mogu uvek da pasu. Uspeva sve voće, sva zelen i sve vrste žita; ima loze; odrine i čerjeni; grožđe sazre i dobro je.

Stanovništvo:

Kao najstarija porodica u Petrovićima, a tako i u celim Banjanima, smatraju se Parežani kod Ban-Vira, u dnu Banjana. Parež je breg, na levoj strani doline reke Trebišnjice; tu su Pareške Strane, a u dnu tih strana je Pareški Do. Između Pareških Strana i Pareškog Dola nalaze se Seline, prvobitno stanište svih Parežana. Jedan deo Parežana se odatle otselio u Zavođe u Bileći, gde ih ima i danas i zovu se Parežani, a ostali su Miškovići (2 k. ) na crkvenoj zemlji na Brdima Miškovića, više Kosijereva, i Kokotovići, od kojih ima samo 1 kuća u životu na Usputnici u Petrovićima. Ostali Parežani su se odselili u Nikšiće i Nevesinje.

Ova tri bratstva: Parežani, Miškovići i Kokotovići jedan su rod. Uvek su zajedno živeli na Parežu. Na Parežu je crkva Sv. Tome, koju su, vele, oni podigli. Sv. Toma je njihova slava, a prislužba Petrov-dan. Parežani u Nevesinju slave Sv. Lazara – Lazarevu subotu. Nekada su Parežani bili vrlo bogati, a danas su sirotinja. Pričaju da je nekada crkvi Sv. Tome na sabor dolazilo po 7 sedlenika sa srebrenim sedlima. Iguman manastira Kosijereva, Teodosije Mišković, Parežanin, bio je čuven čovek i učinio manastiru Kosijerevu velike usluge.

Po obliku i stasu Parežani se razlikuju od ostalih Banjana. Parežani u Banjanima su kratka rasta, zdepasti, širokih leđa, debelih nogu, debelih usana, zelenih očiju, jako crnomanjasti. Od Parežana se niko u Banjanima nije ženio niti im devojke davao do jedan prošle 1939. godine. Parežani su sebe smatrali za nešto više od ovih „došljaka“ iz Crne Gore, a Crnogorci pak sebe za nešto više od Parežana, te se nisu mešali, pto je išlo na štetu Parežana.

Deca ovih starosedelaca Parežana, u početka rada u školi su bistra, shvatljiva i okretna, a posle, u 14 i 15 godini, zaostaju mnogo iza svojih drugova. Jednom reči, kako vele Banjani: ove su se naše stare porodice izmetnule, a ovo je došlo otuda što se nijesu „mješale“ sa nama i što su ostaci nekoga staroga drugoga naroda.

Parežanima su rod: Babići i Avdići na Planoj i Zimonjići u Gacku. Preci ovih su iz Pareža pobegli u Gluminu, tu živeli 30 godina, a odatle se preselili u Panik. Parežani u Zaječaru su iz Banjana.

Ostala bratstva u Petrovićima mlađa su i po predanju, zna se odakle su i približno vreme kada su se nastanili tu. Tako po pričanju Petra Pejovića (1912.) Donje-Banjci su se doselili od Banjske iskraj Kosova, iz Stare Srbije. Doselio se Grbo, a tako je nazvan po tome što mu je jedno uvo otsečeno na Kosovu. I danas ima u Petrovićima mesto koje se zove Grbov Do i Grbova Gradina, gde se Grbo prvo nastanio.

Od Grba su Kneževići na Stražnici u Stupi i u Knež Dolu (23 k.), Popovići (od njih su Džombe u Ljubomiru) u Kulinovićima (15 k.) i Pejovići u Pareškom Dolu (10 k.), svi su jedan rod, slave Jovan-dan, a preslava im je Aranđelov-dan; dalje od Grba su: Pejovići (8 k.), Jovovići (7 k.) i Markovići na Usputnici (18 k.) , jedan su rod, slave Jovan dan, a prislužba Sv. Sava.

Kneževići vele da su došli sa Kosova pravo ovamo i jedni se po nekom svome popu prozvali Popovići, a drugi po Peju Pejovići. Staro im je prezime bilo Mijović. Ovih od Grba ima oko 115 kuća. Svi slave Jovan dan, a prislužbe su im: Arhanđelov dan, Gospođin-dan (15. Avgust) i Savin-dan.

Preci Pejovića na Usputnici su: Risto – Marko – Jovo – Pejo (po ovome prozvati Pejovići) – Stanko – Pejo – Petar – Nikola – (1912. g. momak od 25 g. ).

Vasiljevići (13 k. ) na Mokrom Dolu. Pre 80 godina prezivali su se Ivaniševići. Rod su sa Kecojevićima u Pivi. I danas jedan Kecojević živi na Mirušama gde su prvo stanovali svi Kecojevići. Slave Jovan-dan, a prislužba im je Velika Gospođa.

Mrkajići na Planiku i u Skorča Gori (27 k.) jedan su rod sa Bijelovićima i Miljanićima. Ne uzimaju se među sobom, slave Jovan-dan, a prislužba Ilin-dan.

Krivokapić (1 k.), Manjak (ovom mu je nadimak) je od Krivokapića iz Cuca, slavi Jovan-dan, a preslava Nikolj-dan (9. maj).

Kovači (ovo im je prezime) (11 k.) pod Kovačevom Gradinom kod železničke stanice u Petrovićima (nadmorska visina stanice 724 m), starinom su iz Ržanog Dola iskraj Podgorice, a rod su sa Deretićima koji žive na Oraovcu u Hercegovini. Kovači su došli kao zanatlije – kovači – i selo ih je malo odbacivalo. Prvi Kovač, kad je umro, nisu dali seljaci da se ukopa u seosko groblje. Jedan Vasiljević, trezven čovek, da jednom Kovaču ćerku za ženu i da mu grob gde su se Kovači docnije ukopavali. Posle je to popustilio i onu su danas punopravni i ravnopravni građani u selu. Doselili su se u Petroviće, po njihovom pričanju, pre jedno 160 godina.

Preci su im: Aćim – Lazar – Drago – Mato – Labud (1940 g. momak od 30 godina). Starije pretke, vele, ne znaju. Slave Jovan-dan, a prislužba Velika Gospođa.

Janičić (1 k.) došao na miraz u Petroviće i živi na Kulinovićima. Majka Janičića iz Petrovića udala se za jednog Janičića u Broćancu. Rod joj u Petrovićima izumre i ona se sa mužem i decom doseli na svoju očevinu. Tu ovaj Janičić iz Broćanca, iz susednog sela, dobije sva prava u planini, seoskim vodama i u svim drugim seoskim zajednicama, koje je imao rod njegove žene. Dakle, u ovom slučaju domazet je dobio sva prava svoga tasta – poseo je tastovo ognjište. Isto tako i inoplemenik, kad „pošede“ tj. Kupi kuću, ognjište i kućni miljć u nekoga Petrovića on poseduje, dobiva sva prava u seoskim komunama. Ovako je u Petrovićima ali ne u celim Banjanima.

Draganići (12 k.) su po pričanju Rada Draganića, čoveka vrlo trezvenog, rodom od Novoga. Odatle su se preselili u Nudo u Korjenićima i tu podigli crkvu Sv. Arhanđela Mihaila, pa iz Nudola prešli na Viluse gde su podigli crkvu Sv. Matije. Iz Vilusa su prebegli u Petroviće i tu se nastanili na Drijenu gde i danas žive. Draganića ima u Rusiji, Srbiji, gde su poslednji odigli 1904. g., takođe u Hrvatskoj.

Po drugom predanju, Draganići su isti rod sa Elezovićima iz Pod-Ljuti, zaseoka sela Velimlja i došli su iz Stare Srbije u Graovo, pa na Viluse, a odatle u Petroviće. Slavili Matijev-dan, a prisluživali Arhanđelov-dan, pa promenili i Draganići danas slave Arhanđelov-dan, a prislužuju Matijev-dan. Dve kuće Draganića žive u Broćancu. U srezu Karlovačkom, u Zagrebačkoj oblasti ima selo Draganići. Stanovnici ovoga sela prezivaju se Draganići. Ima ih i pravoslavnih i rimokatolika. Dr Konstantin Draganić, direktor gimnazije u penziji iz Zagreba, iz toga je sela, pravoslavni je Srbin i veli da su njegovi preci doselili sa juga, iz Crne Gore ili Hercegovine, kao uskoci. Kretali su se na sver ispred turske najezde, tu su se zadržali i čitav kraj zauzeli. Danas ima nekih sedam naselja oko sela Draganića sa istim imenom: Draganićski Dubravci, Draganićski Goljak, Draganićski Guci, Draganićski Lug, Draganićski Mrzljak, Draganićski Vrh, Draganićsko Gradište sa blizu 400 domova po statistici od 1921. G. Draganići su došli u Hrvatsku kao pravoslavni pa docnije jedni primili rimokatoličku veru, jedni prešli u unijate, a jedan deo ostao i dalje pravoslavan.

U Petrovićima imaju četiri crkve: jedna na Drijenu, Sv. Jovan; druga je na Stražici Sv. Arhanđela Mihajla; treća na Planiku Sv. Ilije, a četvrta je Sv. Toma u Parešom Dolu u razvalinama. Crkva Sv. Jovana na Drijenu, po predanju , zidana je odavno. Opravka je izvršena pre 200 godina i opravili su je Petrovići. Vredno je napomenuti da se nijedno bratstvo niti koja porodica u selu Petrovićima ne preziva: „Petrović“.

IZVOR: Svetozar Tomić, „Banjani“. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 31) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga LIX), Beograd 1949.

O Petrovićima smo pisali i na našem forumu, gde možete da vidite i fotografije iz ovog sela. Prilog možete da pogledate OVDE.