Порекло становништва села Каменица*, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
*Ово је село описао г. Милорад Ив. Протић, свештеник каменички и овим смо се описом знатно користили (Љ. Павловић).
Положај села.
Каменица лежи у средини Ваљевске Подгорине, на оној коси, који дели воде Јадру и Обници. Куће су или по тој коси или оним избрешцима и брдима, која су на исток од ове косе. Село се пружа у дужину и јужном правцу на коју је страну и нагнуто. Земљиште је брдовито, поједина су брда осредње висине (нису виша од 300 метара), али су врло стрмих страна и падина. Геолошки су састављена из секундарних кречњака. Знатнија узвишења су су: Влашић до Оглађеновца, Равно Брдо, Петковача, Трапића Страна, Вртлог и Велико Брдо до Причевића.
Извора има много. Сваки крај села, готово свака кућа има свој изворац, чију воду употребљава за сваковрсну потребу. У селу има и бунара, који нису тако плитки већ исувише дубоки (преко 22 метра, попов бунар). Од текућих река је најважнија и готово једина текућица Каменица. Каменица постаје од два потока, једног који долази са Влашића изнад Миличинице и другог, који долази из Јојића а који се састају испод Равног Брда и граде реку. Река тече више источним крајем села и има правац јужни до Трапића Страна, а одатле окрене на југо-исток и пада у Обниицу. У ову реку са десне стране силазе ови потоци: Жарковића Поток, који извире изнад старе цркве и испод ње пада; Гојсевица, која силази изнад Драјића и испод њих пада у реку; Врело*, најјачи извор у селу, који избија испод Вртлога и одмах окреће два витла и после тока у дужини једног километра пада у реку.
*Врело је наставак Врагочког Врела, који на западу од извора понире у вртачама брда Вртлога.
Земље и шуме.
Плећа ових брегова су препуна вртача, које се у овом селу зову и вртлози. Вртлози имају особито топлу, меку и растреситу кречушу или по дну црвеницу са моћним хумусом. Ово је најроднија, најбогатија и за усеве најподеснија земља у селу. Падине брегова од Осладића и северни део села имају посну, песковиту, хладну и шупљу глинушу, која се и тешко обарађује а и рђав плод доноси. Луке око река су наносне, водоплавне или мочварне земље, те су особито добре за ливаде и пашњаке, а ређе за обделавање.
Шуме у селу има много. Нарочито је шумом богат северни део села – Влашић. Све стрмените падине појединих брегова, све неприступачне увале, као и многи делови обрасли су одличном шумом од лиснатог дрвета које има доста за грађу и гориво не само за село, него и за продају. На сувише посним и неродним земљама особито успева бреза, које у овом селу има превише. Никаквих заједница у селу нема.
Тип села.
Река и потоци дали су земљишту нераван изглед. Сувише стрмените стране нису дале могућности сељаку да по њима подижу своје куће, већ су ове по плећима брда а самим тим село је разбијеног типа. Куће су груписане по плећима брда и таквих група у селу има, колико и брда: Јојићи на брду до Горње Буковице, Зимоње на огранцима Влашића, Равно Брдо, Трифковићи (Сређани), Мочионик и Орашје на коси до Осладића, Драјићи на Петловачи, Дрлаче на Трапића Брду, Велико Брдо и Вртлог. Јојићи и Велико Брдо су на левој страни реке а сви остали су џемати на десној. Растојање међу џематима је 500 до 1000 метара, а међу кућама 20 до 200 метара.
У селу има доста задруга, али већих задруга нема. Задруге се распадају, али се још доста упорно одржава задружни живот.
Подаци о селу.
Каменица је по списку села ваљевске епархије из 1735. године имала 23 дома. По харачким тефтерима у 1818. години у селу је било 44 куће са 56 пореских и 149 харачких лица.
Према попису:
-1866. године – 95 домова и 793 становника.
-1874. године – 119 домова и 862 становника.
-1884. године – 137 домова и 1081 становника.
-1890. године – 134 дома и 1177 становника.
-1895. године – 144 дома и 1186 становника.
-1900. године – 165 домова и 1272 становника.
Годишњи прираштај становништва је 13,10 а процентни 1,34%.
Име селу.
И река и село се зову Каменица. Једно од другога је добило име а пре село од реке него река од села. Истина су и стране брда камените и литичасте, а и село је препуно камења, те му је ваљда и име отуда дошло.
Имена џематима су или породична или по имену места или брда. „Јојићи“, „Зимоњићи“ и „Драјићи“ су породични називи. „Велико Брдо“, Равно Брдо“ и „Вртлог“ су имена брда, па и имена џемата. „Мочионик“ је име дошло отуда, што по њему има доста мочила, мочвара у којима се топи лан и конопља. „Орашје“ због многих ораха, који су расли у овом крају, а данас их нема. „Дрлаче“ је име места, одакле су се становници доселили.
Порекло становништва и оснивање села.
Каменица је село које се и данас непрекидно насељава, а то нарочито што је она изабрана као среско средиште, које привлачи знатни свети са других страна. Село је врло старо, ми га већ налазимо у списку ваљевских села која је саставила аустријска Администрација 1737. године. Не тамо тај списак показује велику старост селу, већ старост селу доказују и његове породице, за које се не зна да су и одакле досељене.
Најстарије породице у селу јесу:
-Драјићи, којих је данас само 6 кућа, некада их је било више, има их расељених и преко Саве и по овој области, славе Јовањдан.
-Чворковићи*, њих је увек била само једна кућа, па и данас, славе Ђурђиц.
*У селу постоји предање о овој породици да је она проклета, да се не може множити и да никада у кући не може бити више од једног мушкарца. Данас је спала на једину мушку главу од 7 година, пише Милорад И. Протић, свештеник.
-Врчковићи су од старих Трифковића, којих је некад било више у средини села, па су се раселили у доња села око Саве, данас је само једна кућа, славе Никољдан.
У најстарије досељенике овога села могу се уврстити:
Жарковићи и Јојићи. Пред крај 17. века доселили су се с Повија на Чеву три брата: Жарко, Јован (Јоја) и Дивљан због крвнине. Жарко се насели у Трифковићима, Јоја до Горње Буковице а Дивљан одмах иза њега у Горњој Буковици на брду, које се прозове Дивљан. Од Жарка су данашњи Жарковићи, има их 4 куће, од Јоје су сви Јојићи, којих има под разним презименима 18 кућа а од Дивљана у Горњој Буковици су сви Дивљановићи, славе Аранђеловдан.
-Зимоњићи*: Са Жарком и браћом његовом пребегао је због крвне освете и стари Зимоња оз Кобиљег Дола на Чеву и населио се под Влашићем уз реку Каменицу. Од њега су данашњи Зимоњићи, којих има под разним презименима 29 кућа и славе Лазаревдан.
*Зимоњићи сматрају себе да су од исте породице, од којих су данашњи Зимоњићи у Гацку и Мостару.
-Дрлачани, Јовановићи, Поповићи, Миловановићи, Илићи, Мијаиловићи и др: Пред Кочину Крајину, управо у доба аустријских ратова, из Дрлача у Азбуковици, доселили су се данашњи Дрлачани, које се презивају разним презименима и населили су се у доњем делу Каменице по Вртлогу, Великом Брду и Трапића брду. Сви Дрљачани од 6 браће носе већ поменута презимена, има их и расељених, а из њихове породице је било свештеника и трговаца; у селу их је 42 куће и славе Ђурђиц.
-Лукарци (Лукарићи) су из Лукарића у Вујиновачи, села ове области, из тамошње породице Вујиноваца (Вујића). Доселили су се у Првом устанку, а населили су се у Орашју и Мочионику; има их 32 куће и славе Никољдан.
-Савићи су се доселили после Другог устанка из Кремана у Старом Влаху и населили се у Трифковићима, њих је две куће и славе Аранђеловдан.
-Поточићи, предак им се призетио у Савиће, дошао из Пакаља, села ове области, има их две куће и славе Јовањдан.
-Василићи су око 1820. године сишли из Пилице-округ ужички, славе Ђурђиц.
-Протићи, предак им се доселио пре 35 година као свештеник из Беле Цркве у Рађевини, славе Алимпијевдан.
-Видаковићи су старином из Чучуга, довела га мати у ово село, славе Петровдан.
-Марјановићи, предак се доселио као занатлија, призетио се у неку стару занатлијску кућу а дошао је из Севојна-округ ужички, славе Аранђеловдан.
У селу је данас правих сеоских кућа 144 од 15 породица.
Овде није урачунато џемат Равно Брдо. Равно Брдо је друмско насеље на путу Ваљево-Лозница и на обема обалама реке Каменице. Ово друмско насеље састоји се од 3 механе, 7 дућана, две магазе, 3 приватна стана, среске канцеларије и зграде за пошту и телеграф. Дућанџије су све готово изван овог места а тако исто и механџије и чиновништво. Овде има 3 механџије, од којих се један бави и трговином, 3 самостална трговца, 4 занатлије (ковачи, опанчари, поткивачи) и 8 чиновничких породица. Сељака на Равном Брду нема, нити се пак ко од трговаца, механџија и занатлија бави земљорадњом.
Занимање становништва.
Главна занимања сељака овог краја јесу иста, која и других сељана ове области. Најглавије занимање је земљорадња и воћарство. Радом на земљи не труде се да произведу толико да и њима буде и за продају. Воћа имају много и најглавнији новац долази отуда. Сточарство опада и не подиже се никако. Поједини сељаци знају оправити и направити бунар, кола, поједине алатке, али ради тога не иду нигде изван свога села.
Сиромашнији нигде не иду у печалбу изван свога села.
Појединости о селу.
-Каменица је саставни део Каменичке општине у Срезу подгорском. Судница, црква и школа су у Жарковића Потоку, близу његовог ушћа у Каменицу. Село има стару цркву, коју је изнова подигао и обновио на темељу неке старије кнез Јован Бобовац 1818. године и који је 1832. године донет и пред њом сахрањен. Нова црква подигнута је 1902. године на брду изнад старе. Гробље је раздељено по крајевима, а тако исто село нема ни своје заједничке преславе.
ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
11. јун 2013. у 21:25
estavella
zna li neko kako su se prezivala braca Zarko, Joja i Divljan koji su sa Povija iz Crne Gore sisli u valjevsku podgorinu…
11. јун 2013. у 23:05
Милодан
estavella
11. јун 2013. at 21:25 · Одговор
zna li neko kako su se prezivala braca Zarko, Joja i Divljan koji su sa Povija iz Crne Gore sisli u valjevsku podgorinu…
__________________________________________________________________________________
И поред најбоље воље не могу Вам помоћи. Не пише и Љубиној књизи.
12. јун 2013. у 16:19
estavella
hvala, pretpostavio sam da je to veoma teško saznati obzirom da ne pise u knjizi.i za Kamenicu i za Gornju Bukovicu ,gde se iselio jedan od braće, piše sličan mit da su došli sa Povija iz Nikšića zbog krvne osvete sa slavom Svetim arhađelom i ostalo.
Da ne znate ta Povija Nikšićka , kom to plemenu pripada,jako su šture informacije o tom mestu,a i plemena su tamo izmešana bila.
12. јун 2013. у 23:34
Милодан
estavella
12. јун 2013. at 16:19 · Одговор
Da ne znate ta Povija Nikšićka , kom to plemenu pripada,jako su šture informacije o tom mestu,a i plemena su tamo izmešana bila.
__________________________________________________________________________________
Покушајте преко Википедије укуцавањем “Племена у Црној Гори”, има доста података, можда пронађете оно што Вас занима.
7. јануар 2015. у 22:08
Nebojša Jovanović
Molim Vas, već dugo istražujem poreklo svog prezimena Jovanović, Valjevska Kamenica(zaseok-Donji kraj), preciznije Zaseok prekoputa Drajića, na brdu prema Pričeviću sa druge strane brda je Obnica, u zaseoku su još prezimena Krstić, Matić, Ilić, Stefanović…. krsna slava nam je Đurđic.
po legendi smo sa Čeva ali ja iskreno nemislim tako.-…………
25. октобар 2017. у 17:00
iznogud
izmedju draica i donjeg kraja su popovici pa milovanovici… u ovom kraju ima jovanovica, kazi sta te zanima mozda mogu da pomognem
12. март 2015. у 20:02
Kontic Radovan
Ja sam iz sela Povije,pored Niksica.U nasem selu zive Kontici i Mijuskovici.Jedan dio Mijuskovica je od Djurasevica iz Bosne ali su prihvatili prezime Mijuskovic.Znaci,ti ljudi u Valjevu su potomci ovih nasih ljudi ali tacno ciji treba ispitati preko porodicnog stabla.Nasa krsna slava je Sv.Jovan Krstitelj 6 oktobra, pa me cudi da je njihova slava druga ali su vjerovatno htjeli da zametnu trag zbog krvne osvete.Mi pripadamo plemenu gornjih Pjesivaca,koje je staro preko pesto godina.Potomci smo Stevana Musica,koji je poginuo u Kosovskom boju.Koje godine su doselili u Valjevo i pod kojim prezimenom su stigli i koje je sadasnje prezime.Ako nesta saznam javljam.
13. март 2015. у 13:16
Небојша Бабић
Радоване,
поздрав теби и свима из Повије, за мене једног од најлепших места на свету!
1. мај 2016. у 15:04
Selaković
Molim vas, ima li neko informaciju kojoj od familija ovde pobrojanih pripadaju Katići? Znam samo da je jedna moja čuknbaba, Jevrosima, devojački Katić, iz Kamenice.
25. октобар 2017. у 15:49
iznogud
znam ja neke pavlovice iz vrtloga, cini mi se 3 domacinstva
6. јун 2016. у 01:57
Vladica
Zna li neko nesto o Pavlovicima kasnije su presli i Peric. Tikomir Marija PEric iz Kamenice. Hvala.
25. октобар 2017. у 15:19
iznogud
ajde malo vise o Vrtlogu i Milovanovicima..