Порекло презимена, село Каменица (Ваљево)

11. јун 2013.

коментара: 23

Порекло становништва села Каменица*, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

*Ово је село описао г. Милорад Ив. Протић, свештеник каменички и овим смо се описом знатно користили (Љ. Павловић).

 

Положај села.

Каменица лежи у средини Ваљевске Подгорине, на оној коси, који дели воде Јадру и Обници. Куће су или по тој коси или оним избрешцима и брдима, која су на исток од ове косе. Село се пружа у дужину и јужном правцу на коју је страну и нагнуто. Земљиште је брдовито, поједина су брда осредње висине (нису виша од 300 метара), али су врло стрмих страна и падина. Геолошки су састављена из секундарних кречњака. Знатнија узвишења су су: Влашић до Оглађеновца, Равно Брдо, Петковача, Трапића Страна, Вртлог и Велико Брдо до Причевића.

Извора има много. Сваки крај села, готово свака кућа има свој изворац, чију воду употребљава за сваковрсну потребу. У селу има и бунара, који нису тако плитки већ исувише дубоки (преко 22 метра, попов бунар). Од текућих река је најважнија и готово једина текућица Каменица. Каменица постаје од два потока, једног који долази са Влашића изнад Миличинице и другог, који долази из Јојића а који се састају испод Равног Брда и граде реку. Река тече више источним крајем села и има правац јужни до Трапића Страна, а одатле окрене на југо-исток и пада у Обниицу. У ову реку са десне стране силазе ови потоци: Жарковића Поток, који извире изнад старе цркве и испод ње пада; Гојсевица, која силази изнад Драјића и испод њих пада у реку; Врело*, најјачи извор у селу, који избија испод Вртлога и одмах окреће два витла и после тока у дужини једног километра пада у реку.

*Врело је наставак Врагочког Врела, који на западу од извора понире у вртачама брда Вртлога.

Земље и шуме.

Плећа ових брегова су препуна вртача, које се у овом селу зову и вртлози. Вртлози имају особито топлу, меку и растреситу кречушу или по дну црвеницу са моћним хумусом. Ово је најроднија, најбогатија и за усеве најподеснија земља у селу. Падине брегова од Осладића и северни део села имају посну, песковиту, хладну и шупљу глинушу, која се и тешко обарађује а и рђав плод доноси. Луке око река су наносне, водоплавне или мочварне земље, те су особито добре за ливаде и пашњаке, а ређе за обделавање.

Шуме у селу има много. Нарочито је шумом богат северни део села – Влашић. Све стрмените падине појединих брегова, све неприступачне увале, као и многи делови обрасли су одличном шумом од лиснатог дрвета које има доста за грађу и гориво не само за село, него и за продају. На сувише посним и неродним земљама особито успева бреза, које у овом селу има превише. Никаквих заједница у селу нема.

Тип села.

Река и потоци дали су земљишту нераван изглед. Сувише стрмените стране нису дале могућности сељаку да по њима подижу своје куће, већ су ове по плећима брда а самим тим село је разбијеног типа. Куће су груписане по плећима брда и таквих група у селу има, колико и брда: Јојићи на брду до Горње Буковице, Зимоње на огранцима Влашића, Равно Брдо, Трифковићи (Сређани), Мочионик и Орашје на коси до Осладића, Драјићи на Петловачи, Дрлаче на Трапића Брду, Велико Брдо и Вртлог. Јојићи и Велико Брдо су на левој страни реке а сви остали су џемати на десној. Растојање међу џематима је 500 до 1000 метара, а међу кућама 20 до 200 метара.

У селу има доста задруга, али већих задруга нема. Задруге се распадају, али се још доста упорно одржава задружни живот.

Подаци о селу.

Каменица је по списку села ваљевске епархије из 1735. године имала 23 дома. По харачким тефтерима у 1818. години у селу је било 44 куће са 56 пореских и 149 харачких лица.

Према попису:

-1866. године – 95 домова и 793 становника.

-1874. године – 119 домова и 862 становника.

-1884. године – 137 домова и 1081 становника.

-1890. године – 134 дома и 1177 становника.

-1895. године – 144 дома и 1186 становника.

-1900. године – 165 домова и 1272 становника.

Годишњи прираштај становништва је 13,10 а процентни 1,34%.

Име селу.

И река и село се зову Каменица. Једно од другога је добило име а пре село од реке него река од села. Истина су и стране брда камените и литичасте, а и село је препуно камења, те му је ваљда и име отуда дошло.

Имена џематима су или породична или по имену места или брда. „Јојићи“, „Зимоњићи“ и „Драјићи“ су породични називи. „Велико Брдо“, Равно Брдо“ и „Вртлог“ су имена брда, па и имена џемата. „Мочионик“ је име дошло отуда, што по њему има доста мочила, мочвара у којима се топи лан и конопља. „Орашје“ због многих ораха, који су расли у овом крају, а данас их нема. „Дрлаче“ је име места, одакле су се становници доселили.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Каменица је село које се и данас непрекидно насељава, а то нарочито што је она изабрана као среско средиште, које привлачи знатни свети са других страна. Село је врло старо, ми га већ налазимо у списку ваљевских села која је саставила аустријска Администрација 1737. године. Не тамо тај списак показује велику старост селу, већ старост селу доказују и његове породице, за које се не зна да су и одакле досељене.

Најстарије породице у селу јесу:

-Драјићи, којих је данас само 6 кућа, некада их је било више, има их расељених и преко Саве и по овој области, славе Јовањдан.

-Чворковићи*, њих је увек била само једна кућа, па и данас, славе Ђурђиц.
*У селу постоји предање о овој породици да је она проклета, да се не може множити и да никада у кући не може бити више од једног мушкарца. Данас је спала на једину мушку главу од 7 година, пише Милорад И. Протић, свештеник.

-Врчковићи су од старих Трифковића, којих је некад било више у средини села, па су се раселили у доња села око Саве, данас је само једна кућа, славе Никољдан.

У најстарије досељенике овога села могу се уврстити:

Жарковићи и Јојићи. Пред крај 17. века доселили су се с Повија на Чеву три брата: Жарко, Јован (Јоја) и Дивљан због крвнине. Жарко се насели у Трифковићима, Јоја до Горње Буковице а Дивљан одмах иза њега у Горњој Буковици на брду, које се прозове Дивљан. Од Жарка су данашњи Жарковићи, има их 4 куће, од Јоје су сви Јојићи, којих има под разним презименима 18 кућа а од Дивљана у Горњој Буковици су сви Дивљановићи, славе Аранђеловдан.

-Зимоњићи*: Са Жарком и браћом његовом пребегао је због крвне освете и стари Зимоња оз Кобиљег Дола на Чеву и населио се под Влашићем уз реку Каменицу. Од њега су данашњи Зимоњићи, којих има под разним презименима 29 кућа и славе Лазаревдан.
*Зимоњићи сматрају себе да су од исте породице, од којих су данашњи Зимоњићи у Гацку и Мостару.

-Дрлачани, Јовановићи, Поповићи, Миловановићи, Илићи, Мијаиловићи и др: Пред Кочину Крајину, управо у доба аустријских ратова, из Дрлача у Азбуковици, доселили су се данашњи Дрлачани, које се презивају разним презименима и населили су се у доњем делу Каменице по Вртлогу, Великом Брду и Трапића брду. Сви Дрљачани од 6 браће носе већ поменута презимена, има их и расељених, а из њихове породице је било свештеника и трговаца; у селу их је 42 куће и славе Ђурђиц.

-Лукарци (Лукарићи) су из Лукарића у Вујиновачи, села ове области, из тамошње породице Вујиноваца (Вујића). Доселили су се у Првом устанку, а населили су се у Орашју и Мочионику; има их 32 куће и славе Никољдан.

-Савићи су се доселили после Другог устанка из Кремана у Старом Влаху и населили се у Трифковићима, њих је две куће и славе Аранђеловдан.

-Поточићи, предак им се призетио у Савиће, дошао из Пакаља, села ове области, има их две куће и славе Јовањдан.

-Василићи су око 1820. године сишли из Пилице-округ ужички, славе Ђурђиц.

-Протићи, предак им се доселио пре 35 година као свештеник из Беле Цркве у Рађевини, славе Алимпијевдан.

-Видаковићи су старином из Чучуга, довела га мати у ово село, славе Петровдан.

-Марјановићи, предак се доселио као занатлија, призетио се у неку стару занатлијску кућу а дошао је из Севојна-округ ужички, славе Аранђеловдан.

У селу је данас правих сеоских кућа 144 од 15 породица.

Овде није урачунато џемат Равно Брдо. Равно Брдо је друмско насеље на путу Ваљево-Лозница и на обема обалама реке Каменице. Ово друмско насеље састоји се од 3 механе, 7 дућана, две магазе, 3 приватна стана, среске канцеларије и зграде за пошту и телеграф. Дућанџије су све готово изван овог места а тако исто и механџије и чиновништво. Овде има 3 механџије, од којих се један бави и трговином, 3 самостална трговца, 4 занатлије (ковачи, опанчари, поткивачи) и 8 чиновничких породица. Сељака на Равном Брду нема, нити се пак ко од трговаца, механџија и занатлија бави земљорадњом.

Занимање становништва.

Главна занимања сељака овог краја јесу иста, која и других сељана ове области. Најглавије занимање је земљорадња и воћарство. Радом на земљи не труде се да произведу толико да и њима буде и за продају. Воћа имају много и најглавнији новац долази отуда. Сточарство опада и не подиже се никако. Поједини сељаци знају оправити и направити бунар, кола, поједине алатке, али ради тога не иду нигде изван свога села.
Сиромашнији нигде не иду у печалбу изван свога села.

Појединости о селу.

-Каменица је саставни део Каменичке општине у Срезу подгорском. Судница, црква и школа су у Жарковића Потоку, близу његовог ушћа у Каменицу. Село има стару цркву, коју је изнова подигао и обновио на темељу неке старије кнез Јован Бобовац 1818. године и који је 1832. године донет и пред њом сахрањен. Нова црква подигнута је 1902. године на брду изнад старе. Гробље је раздељено по крајевима, а тако исто село нема ни своје заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (23)

Одговорите

23 коментара

  1. estavella

    zna li neko kako su se prezivala braca Zarko, Joja i Divljan koji su sa Povija iz Crne Gore sisli u valjevsku podgorinu…

  2. estavella
    11. јун 2013. at 21:25 · Одговор

    zna li neko kako su se prezivala braca Zarko, Joja i Divljan koji su sa Povija iz Crne Gore sisli u valjevsku podgorinu…
    __________________________________________________________________________________
    И поред најбоље воље не могу Вам помоћи. Не пише и Љубиној књизи.

  3. estavella

    hvala, pretpostavio sam da je to veoma teško saznati obzirom da ne pise u knjizi.i za Kamenicu i za Gornju Bukovicu ,gde se iselio jedan od braće, piše sličan mit da su došli sa Povija iz Nikšića zbog krvne osvete sa slavom Svetim arhađelom i ostalo.
    Da ne znate ta Povija Nikšićka , kom to plemenu pripada,jako su šture informacije o tom mestu,a i plemena su tamo izmešana bila.

  4. estavella
    12. јун 2013. at 16:19 · Одговор

    Da ne znate ta Povija Nikšićka , kom to plemenu pripada,jako su šture informacije o tom mestu,a i plemena su tamo izmešana bila.
    __________________________________________________________________________________

    Покушајте преко Википедије укуцавањем “Племена у Црној Гори”, има доста података, можда пронађете оно што Вас занима.

  5. Nebojša Jovanović

    Molim Vas, već dugo istražujem poreklo svog prezimena Jovanović, Valjevska Kamenica(zaseok-Donji kraj), preciznije Zaseok prekoputa Drajića, na brdu prema Pričeviću sa druge strane brda je Obnica, u zaseoku su još prezimena Krstić, Matić, Ilić, Stefanović…. krsna slava nam je Đurđic.

    po legendi smo sa Čeva ali ja iskreno nemislim tako.-…………

  6. Kontic Radovan

    Ja sam iz sela Povije,pored Niksica.U nasem selu zive Kontici i Mijuskovici.Jedan dio Mijuskovica je od Djurasevica iz Bosne ali su prihvatili prezime Mijuskovic.Znaci,ti ljudi u Valjevu su potomci ovih nasih ljudi ali tacno ciji treba ispitati preko porodicnog stabla.Nasa krsna slava je Sv.Jovan Krstitelj 6 oktobra, pa me cudi da je njihova slava druga ali su vjerovatno htjeli da zametnu trag zbog krvne osvete.Mi pripadamo plemenu gornjih Pjesivaca,koje je staro preko pesto godina.Potomci smo Stevana Musica,koji je poginuo u Kosovskom boju.Koje godine su doselili u Valjevo i pod kojim prezimenom su stigli i koje je sadasnje prezime.Ako nesta saznam javljam.

  7. Небојша Бабић

    Радоване,
    поздрав теби и свима из Повије, за мене једног од најлепших места на свету!

  8. Selaković

    Molim vas, ima li neko informaciju kojoj od familija ovde pobrojanih pripadaju Katići? Znam samo da je jedna moja čuknbaba, Jevrosima, devojački Katić, iz Kamenice.

  9. Vladica

    Zna li neko nesto o Pavlovicima kasnije su presli i Peric. Tikomir Marija PEric iz Kamenice. Hvala.

  10. iznogud

    ajde malo vise o Vrtlogu i Milovanovicima..