Порекло презимена Ћурић

27. маја 2013.

коментара: 5

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЋУРИЋИ

(на Босачи)

Потичу из Зубаца, из Херцеговине, од тамошњег бројног братства Ћурића. На Босачу, село код Жабљака, доселио се Милош Ћурић 1882. године као херцеговачки устаник. Милош је на Босачи засновао породицу. Имао је три сина: Сава, Блажа и Спаса.

Ћурићи данас живе на Босачи, а једна кућа налази се у селу Ускоцима, гдје се преселио Боро Блажов на купљену земљу. Има их и у другим мјестима, гдје су одлазили ради запослења.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Војислав Ананић

    ЋУРИЋ (п.м). Ћурићи (п) су у Подворима (Љубомир), у Коњском (Зупци) и у Требињу. Старином су са Зубаца. Некада су били избјегли у село Мокрине (Бока), а у Подвори су дошли око 1800. године из Мокрина. Према попису из 1900. године у Подворима је биио три, а 1970. такође три куће Ћурића. Славе Ђурђевадан (187:113). Према Козићу Ћурићи су у Коњско доселили из Кривошија око 1700. године. Почетком XX вијека у Коњском је било 40 кућа Ћурића (75:1238). Ћурићи (м) су настањени у Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    • Ћурић

      Добро излагање само бих додао да Ћурића има и у још неким зубачким селима и засеоцима мада по томе што нам је гробље свима у Коњском а и по неким предањима како се који огранак селио Коњско је прапостојбина Ћурића на Зупцима. Такође да додам да је једна породица живјела на Топлој у Херцег Новом али се угасила, члан те породице је Лазар Симов Ћурић писац пјесме Бокељев сан ( гусла је Ђоко Копривица мада та верзија је мало измјењена и није оригинал ) пјесма написана по истинитом догађају, Лазар је убио два жандара наса човјека који су служили Аустроугарску и бранили су му да слави Бадње вече (пун назив пјесме је Бокељев сан на Бадњу вече, а збирка пјесама у којој је ова пјесма се зове Бокељев сан штампана у Сан Франциску ). Такође како овај текст наводи постоји породица Ћурића на Жабљаку, колико ми је познато није само Милош него му и брат нису хтели да служе Аустроугарску и тражили су земљу од краља Николе ( тада још увек књаз ) да се населе, није могао да их одбије јер су били устаници па им је дао на Жабљаку гдје никад нико није живио надао се да неће моћи издржати али опстали и проширила се породица. Код Козића се спомиње да су са Кривошија али је стуро и нема пуно података. Постоји предање на Зупцима да кад су друга племена доселила да су затекла старосједиоце Тице и Ћуриће. По том предању су та два презимена била на Зупцима прије других, занимљива је и ствар што су у близини на Оровцу Бегенишићи по предању Бегенишићи и Ћурићи су од два брата и држало се до тога да се не вјенчавају између себе.

  2. Сава Попадић

    Ћурића има у Ржаници (Александровац). Потичу из Полимља, пореклом Васојевићи. Славе свете архангеле Михајла и Гаврила. Порекло презимена је (по њиховом веровању) од неког претка који је по занимању био ЋУРЧИЈА (крзнар).

    • Ћурић

      О Ћурића нема пуно писаних података, више је неко усмено предање и за разлику од неких других презимена гдје имаш исто презиме, а нису повезани овде то није случај. Па и других вјера су од истог претка муслимани знају да су од Срба и кад им је који предак отишао са Зубаца и ништа не поричу, док католика има баш мало десетак ( двије, три породице ) и они не дају него да је Ћурић хрвацко презиме и да нема других Ћурића осим Хрвата и катулика и ако има доказа да постоје и у другим вјерама и нацијама. Што се тиче Ћурића Срба има их највише на Зупцима код Требиња, било их је на Мокринама код Херцег Новог селили се са Зубаца па се вратили, такође била је породица на Топлој у Херцег Новом. Има их на Жабљаку, на Љубомиру се никад нису ширили више од три породице и сви славе Ђурђевдан. Има само овај један огранак који је кад је доселио узео Аранђеловдан умјесто Ђурђевдана јер је то слава села у које су дошли, али нису Васојевићи сви су се селили са Зубаца. Има и мали огранак према Коњицу који је по старој насеобини узели презиме Зубац по Зупцима, мада је висе Зубаца са Љубомира који су од Ратковића. Предање каже да када су се досељавали на Зупце да су затекли старосједиоце Тице и Ћуриће, одакле су дошли и како су се презивали прије не зна се, код Козића се спомиње да су на Зупце доселили са Кривошија мада то је стуро и више је такође на неком предању. Такође можда смо са Оровца па пребјегли у Коњско ( у турско вријеме није бјежао у друге градове или државе довољно је било да побјегне у сусједно село ), ово је неко моје размишљање. А зашто имам тако мишљење једна од цињеница да су имали Ћурићи посједа на Оровцу али су то само користили за испашу, друга ствар је то што су са Оровца Бегенишићи ( по предању од два брата су Бегенишићи и Ћурићи, а колико сам упознат по предањима Бегенишићи су увјек били на Оровцу и нигдје нису исли нити су дошли). И још мала исправка о предању како је настао презиме није предак био ЋУРЧИЈА ( крзнар ) већ је повезано са његовим производом Ћураком ( крзнени, кожни прслук, капут, Ћурчија и Ћурак вуче корјене из турског не знам тацно како изговара и значи управо ово крзнар, кожар), а како предање гласи како је настало презиме била су два брата и дошао је неки паша да наплати порез, пошто га је напао пас и лајао на њега а и да покаже своју моћ он нареди да се пас убије и да га натакну на ражањ и испеку. Млађи брат је то одбио и усао у сукоб чак убио неког од пашиних људи због чега је морао побјећи, стари брат је удовољио паши и испекао је пса и тада му је паша рекао да га бегенише ( да му се свиђа ) и по томе се овај назвао Бегенишић ( једно вријеме су били муслимани, па су се вратили на православље. Можда се турчио да би се спасио да му не оде глава због онога што му је брат урадио ). Кажу да печени пас мирише љепше од било ког другог печења али не смије се дирати рукама јер онда почне да заудара оним псећим смрадом. Кад се испекао паша је наредио да се ражањ наслони на зид да ужива у мирису, али тада је туда наишла нека жена трудница и чапнила је мало печења, моментално је засмрдило печење. Тада јој је паша рекао украла си ми мерак ако хоћеш да ти дијете има нафаке назови га по псу, пас се звао Медо па су тако по том дјетету настали Међедовићи, Међедићи нешто тако. А кад се паша враћао у засједи га сачека млађи брат и убије да освети пса. Кад су га питали како је успио да се маскира да га не препозна паша, рекао је да се огрнуо ћураком и по томе су га назвали Ћурић. Такође још један мој предак а потомак овог се жртвовао за пса, само је овај погинуо на кућном прагу бранећи пса. И генерално је Ћурића у крви да воле псе. Мене су уједали три пута али и даље их обожавам и имам пса. Тако да кад нема писаних, можда су тачни ови извори из предања.

  3. Синиша Ћурић

    У Сивцу поред Сомбора као и у Кули живи неколико породица Ћурића. Славе Светог Стефана. Сматрају се староседеоцима у односу на досељенике после 45 .