Порекло презимена, село Мутањ (Горњи Милановац)

23. маја 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Мутањ, општина Горњи Милановац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Мутањ се налази на западној страни брда Стражевица и косама што се од ње на ту страну пружају. Ове су косе раздвојене дубодолинама двају повећих потока: Доброковца и Великог Потока, који извиру из Стражевице, и пошто се састану, чине Церовачку Реку. Сеоске куће леже високо у страни Стражевице, а испод њих, на косама, је сеоски потес.

Извори.

Најглавнији извори су: Обрадова Вода, Куновац, Чесмица, Студенац, извор под брегом Ћавом, Доброковац (извор истоименог потока) и други незнатнији.

Земље и шуме.

Земље за обрађивање је врло мало између кућа, а много је већим делом у потесу, на југо-западном крају села око Великог Потока, на местима Гровишту и Кршу.

Земља је средње родности, отприлике као у Заграђу.

Заједничка сеоска шума је Зовљак у Стражевици, где преовлађује букова, а после има највише храстове горе.

Тип села.

Село је разбијеног, старовлашког типа. Како је мало, засеоци се не разликују, него је једноставно.

У селу има 41 кућа.

Име селу.

Прича се да се село овако прозвало по томе што се вода у Великом Потоку и Доброковцу често замути.

 

Порекло становништва.

Све је сеоско становништво досељено за време Првог устанка од Новог Пазара, Сјенице и југо-западне границе Ужичког округа.

У селу су:

-Дмитровићи, досељеници из Сводола код Новог Пазара за време Кара-Ђорђево, славе Никољдан.

-Максимовићи, такође досељени из Сводола кад и Дмитровићи, славе Мратиндан.

-Љубисављевићи, досељени из Сјенице, славе Ђурђевдан.

-Тошићи, досељени „од Јавора према Сјеници, са границе Ужичког округа“, славе Никољдан.

-Рајчићи су одакле и Тошићи, слеве Никољдан.

-Ивановићи, досељени „са границе Ужичког округа према Новој Вароши“, славе Никољдан.

-Јовановићи су одакле и Ивановићи, славе Алимпијевдан.

 

Сеоска заветина је Трећи дан Духова – Треће Тројице.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. MajaS

    Selo je postalo cuveno u citavom svetu nakon sto je multimedijalni-avangardni umetnik Ivan Jakovljevic, alijas Ivo Car, izgradio natpis “Srpski Holivud” na obroncima brda Strazevica, koji je vidljiv sa obliznje ibarske magistrale. Natpis je izgradjen krajem 2007. godine.