Порекло презимена, село Мутањ (Горњи Милановац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мутањ, општина Горњи Милановац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција Порекло становништва села Мутањ, општина Горњи Милановац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мутањ (Горњи Милановац)

Порекло презимена, село Мутањ (Горњи Милановац)

Порекло становништва села Мутањ, општина Горњи Милановац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Мутањ се налази на западној страни брда Стражевица и косама што се од ње на ту страну пружају. Ове су косе раздвојене дубодолинама двају повећих потока: Доброковца и Великог Потока, који извиру из Стражевице, и пошто се састану, чине Церовачку Реку. Сеоске куће леже високо у страни Стражевице, а испод њих, на косама, је сеоски потес.

Извори.

Најглавнији извори су: Обрадова Вода, Куновац, Чесмица, Студенац, извор под брегом Ћавом, Доброковац (извор истоименог потока) и други незнатнији.

Земље и шуме.

Земље за обрађивање је врло мало између кућа, а много је већим делом у потесу, на југо-западном крају села око Великог Потока, на местима Гровишту и Кршу.

Земља је средње родности, отприлике као у Заграђу.

Заједничка сеоска шума је Зовљак у Стражевици, где преовлађује букова, а после има највише храстове горе.

Тип села.

Село је разбијеног, старовлашког типа. Како је мало, засеоци се не разликују, него је једноставно.

У селу има 41 кућа.

Име селу.

Прича се да се село овако прозвало по томе што се вода у Великом Потоку и Доброковцу често замути.

 

Порекло становништва.

Све је сеоско становништво досељено за време Првог устанка од Новог Пазара, Сјенице и југо-западне границе Ужичког округа.

У селу су:

-Дмитровићи, досељеници из Сводола код Новог Пазара за време Кара-Ђорђево, славе Никољдан.

-Максимовићи, такође досељени из Сводола кад и Дмитровићи, славе Мратиндан.

-Љубисављевићи, досељени из Сјенице, славе Ђурђевдан.

-Тошићи, досељени „од Јавора према Сјеници, са границе Ужичког округа“, славе Никољдан.

-Рајчићи су одакле и Тошићи, слеве Никољдан.

-Ивановићи, досељени „са границе Ужичког округа према Новој Вароши“, славе Никољдан.

-Јовановићи су одакле и Ивановићи, славе Алимпијевдан.

 

Сеоска заветина је Трећи дан Духова – Треће Тројице.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, „Качер“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени


Коментари (1)

  • MajaS

    Selo je postalo cuveno u citavom svetu nakon sto je multimedijalni-avangardni umetnik Ivan Jakovljevic, alijas Ivo Car, izgradio natpis „Srpski Holivud“ na obroncima brda Strazevica, koji je vidljiv sa obliznje ibarske magistrale. Natpis je izgradjen krajem 2007. godine.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top