Порекло презимена, село Церова (Горњи Милановац)

23. маја 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Церова, општина Горњи Милановац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово село лежи у долини Давидовачке Реке, зване овде Церовачком. У горњем крају, око потока Доброковца, који се сматра као глава Церовачке Реке, ова је долина клисураста, па се после рашири, чим се састане са бочном дубодолином Великог Потока. Церовачка Река протиче кроз средину села у западном правцу, а чим из села изађе окреће се на северо-запад, протиче кроз село Давидовицу, где се назива Давидовачком Реком, и кад из овога села изађе утиче и Криву Реку. Десну страну ове реке чине стране и косе од развођа између Заграђанске и Церовачке реке и неколико омањих брда, што стоје у вези са овим развођем, а поименце: од Раковића Брда (које је у вези са Мутањском Косом), Витлишта, Оштреља и Луковице. На странама и косама ових брда, по заравањцима, налазе се растурене сеоске куће. Леву страну чини широка коса, која се спушта на северну страну од развођа између Грнчарице (Шилопајске Реке) и Церовачке реке у долину ове последње. Ова коса се зове Камењар.

Извори.

Најважнији су извори: извор под Раковића Брдом, Стублина, друга Стублина, Милошевац и други, око којих се прикупљене сеоске куће.

Земље и шуме.

Зиратна земља је мањим делом између кућа, а већим је издвојена у Камењару, на левој страни Церовачке Реке. У Камењару има пет трла. Њива и ливада има и у самој речној долини, у доњем току. Земља је добре родности, нешто боља но у Заграђу, а мало слабија од оне поред Качера. Највеће су њиве на Оштрељу, где се поглавито сеје овас.

Заједничке су сеоске шуме: Гредина и Јаркови, на северо-западном крају села, обрасле шеваром и буквом.

Тип села.

Село је разбијеног, старовлашког типа. Разликују се три засеока: Доброковац, око истоименог потока, Селиште, средина села и Луковица, на странама истоименог брда.

У селу има 63 куће, од којих је 27 у Селишту, 12 у Луковици и 24 у Доброковцу.

Име селу.

Прича се да се село овако назвало због тога шти је у њему некада било много церове шуме.

 

Порекло становништва.

У селу има пет великих фамилија: три стариначке и две досељене пре 120-130 година. Од 63 куће у селу је 50 стариначких и 13 досељеничких.

У Селишту су:

-Пековићи, старинци. Велика фамилија од 27 кућа, славе Никољдан.

У Луковици су:

-Хаџићи, старинци, славе Никољдан.

-Ликићи, досељени пре 120-130 година из Прилика у ужичком округу, славе Ђурђевдан.

У Доброковцу су:

-Штуловићи, из старине једна фамилија са Пековићима у Селишту, славе, као и они, Никољдан.

-Јевтићи, досељени из Доброселице пре 120-130 година, славе Ђурђевдан.

Сеоска заветина је Бела Среда по Тројицама.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. radovin adzic

    postovani u cerovi nisu hadzici vec adzici.

  2. adzic slobodan

    i slavimo durdevdan a odakle smo neznam a voleobi da znam