Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ШАМШАЛИ
(на Питоминама)
Постоји вјеровање да су Шамшали потомци племена Матаруга, да су старосједиоци у Долу Пјешивачком и да су се презивали Пејовићи. Од њих је био познат кнез Обрад Пејовић, који је живио у 15. вијеку, када је Црном Гором владао Иван Црнојевић. Обрад је имао осам синова: Радету, Шћепана, Вука, Тома, Драгића, Бора, Гиљена и Лала, који су били осиони и толико се осилили да нијесу признавали власт Иван-бега Црнојевића; због тога он на њих удари и свих осам посијече, а остане само стари кнез Обрад. Њега наговоре, те се под старост ожени. Добио је сина, од кога су данашњи Пејовићи и њихови огранци.
Пејовићи се брзо намноже и постану бројно братство у Пјешивцима. Због убиства неких Брајовића, ударе Бјелопавлићи и разуре их 1799. године. Неки од њих успију да се склоне у Стубицу, али за кратко, одакле пређу у Никшић, гдје их Турци наседе под Требјесу. Испод Требјесе се раселе куд који. Неке породице пређу и населе се у Дробњаку, у селу Тушињи, гдје су живјели до 1812. године, када их паша Миљевина разури, те се и одатле раселе. Остане само мали Милић, који пође у Шаранце и најми се код Милића Рондовића да му чува стоку и обавља друге најамничке послове. Кад је Милић затражио да му исплати зарађену најамнину, Милић Рондовић то одбије. Милић Шамшал пожали се Гаврилу Шибалији, тада чувеном хајдучком харамбаши, који му да групу својих хајдука, те Милић Шамшал с њима плијени Милића Рондовића и тако наплати своју најамнину. Послије овог случаја Милић Шамшал ступи у Гаврилову чету у којој се истицао јунаштвом. Гаврило му је дао дио своје земље на Питоминама, гдје се настанио 1826. године.
Милић је имао синове Мину, Ђура и Глигорија. Презиме Шамшал су добили по томе што је Милићев предак носио шал који је израђен у Шаму (дамаску) и са њим се „делијао“, па га по томе шалу из Шама назваше Шамшал (Шам-шал), а његове потомке Шамшали.
Осим, поменутог Милића, од њих је чувени Мина, који се нарочито истакао у бици на Шаранцима 1862. године и у Вукаловићевом устанку 1857-1862. године, те Петар, необично развијен и снажан човјек истакао се у Херцеговачком устанку у борбама које су вођене по Херцеговини, а нарочито на Муратовици. Гале је био у Комитском покрету.
Шамшала има одсељених у Срем, гдје су отишли послије разуре Требјесе. Њих има и у околини Бијелог Поља.
Славе Зачеће Јована Крститеља.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
Коментари (0)