Poreklo prezimena, selo Bašaid (Kikinda)

43 komentara

1. 29. decembar 2013. u 22:52

   Dragana

   Znam da je Evgenije bio slikar, jer kod kuce imam njegovu sliku. Na osnovu nje sam shvatila da smo rodjaci. Evgenije je ziveo u Basaidu, ali se ozenio u Sremskim Karlovcima. Porodicni nadimak nam je Krmacicini, pa mozda na osnovu toga pronadjes jos informacija.

   Odgovori

2. 13. april 2014. u 19:44

   Nedeljko

   Evgenije je definitivno bio slikar. Danas sam baš pitao kuma za njega. Mom kumu je deda stric. Mnogo zna o njemu. Koliko sam shvatio, neko je kupio njegovu celu kolekciju slika, pa je kasnije bila i izložba njegovih slika. Neka učiteljica je prepoznala svoju kuću u Bašaidu. Ako te zanima više, možeš mi ostaviti mejl, pa da ti pošaljem njegov broj telefona.

   Odgovori

3. 29. april 2014. u 20:41

   BOŠKO

   [email protected] Evo mog mejla i hvala unapred.

   Odgovori

4. 23. jun 2014. u 11:03

   bora

   U spisku se pominje prezime Felbabović(FELBABLOVIZ). Po majci sam Bašaidac a ona je iz familije Felbab. Kada se izgubilo -ović?

   Odgovori

   • 23. jun 2014. u 18:55

     Aleksandar Marinković

     Boro,
     sufiks -ović izvorno gotovo sigurno nije ni postojao već su ga dodali crkvenjaci kako bi bilo ”srpskije”. Sama reč ”felbab” je iz nemačkog jezika i znači oficir pa ujedno i objašnjava zanimanje vašeg pretka. Ipak je to prostor starih potiskih graničara 🙂

     Odgovori

     • 11. mart 2016. u 12:38

       asd

       Prefiks IĆ se gubio tako što su Nemci odnosno Mađari,svesno i namerno pri rođenju u knjigama izbacivali IĆ,u pokušaju da Mađarizuju Srbe na taj način. Pa tako imaš tonu prezimena u ovom delu Srbije na OV,IN,EV.. Npr kada bi se na prezime BOŽIĆ odbilo IĆ dobilo bi se prezime BOŽ pošto je to bilo previše kratko,dodavali su IN pa tako moj drug se danas preziva BOŽIN. A meni su odbili IĆ,pa se ja prezivam JANKOV a bio sam JankovIĆ. Nije istina da su crkvenjaci dodavali IĆ nego su Mađari oduzimali. Tačnije i preciznije o svemu ovome možete čitati u knjizi Dušana Vlajkova -Hronika Bašaida.

       Odgovori

5. 31. avgust 2014. u 04:45

   Banat

   Da li neko zna nešto više o porodici Jankov koja se pojavljuje na spisku?

   Odgovori

6. 14. maj 2015. u 00:08

   nenad

   Da pohvalim najpre vas rad na sajtu kao prvo a drugo,zanima me prezime Mokan.Neki detalji i slicno.

   Odgovori

7. 27. maj 2015. u 12:03

   Vladimir

   Pozdrav!
   Jel’ zna neko nekog ko je Mikalački sa nadimkom Lončarov ili Žujin?

   Odgovori

8. 3. mart 2016. u 03:01

   Krstan Pantović

   Aleksandar I1,
   koliko proizvoljnosti i nagađanja u samo dve tvoje rečenice. Da si pisao latinicom, pa da pomislim da je reč o nekom LDP-ovcu, LSV-ovcu ili sličnom. Jedino si pogodio, ali samo delimično, da je reč „felbab” nemačkoga porekla i da označava zanimanje. No, ne označava uopšteno oficira, već je reč o konkretnom činu – podnaredniku.
   Međutim, to u ovoj priči nije važno. Bitno je što ne vidiš da je po gornjem, starijem, popisu očigledno da su ovi Srbi iz Bašaida prvo bili Felbabović, pa potom Felbabov, čak upisani kasnije i Falbabo (čini mi se na jednom mestu), da bi na kraju postali Felbab, kako se i danas prezivaju.
   Nikakvi crkvenjaci, barem ne pravoslavni (možda rimokatoličko-latinski lukavci jesu), nisu pravili ove popise. Popise su pravili nemački i mađarski notari, sa jasnom namerom da unesu što veći haos među Srbima, koji su tada stigavši iz planinskih krajeva našega poluostrva, bili skoro stopostotno nepismeni. Pogledaj samo popis svih ovih bašaidskih prezimena. Upisivali su ih Nemci i Mađari kako im se htelo, na „1001” način jedno te isto prezime, pa i ime. Kratili, produžavali, dodavali ski, cki, in…, pretvarali zvučne u bezvučne suglasnike i obratno, pa još u latinici, varijacija koliko im se htelo, a joj… dobro da nas ima. A za pomenutu knjigu ovaj je popis samo prepisao i pripremio izvesni Tima Rajić, upravnik Gradske državne arhive u Zrenjaninu.
   Dalje, Bašaici, kao i ostali graničari koji su u prvom naletu naselili, odnosno osnovali 10 mesta budućeg Velikokindskog distrikta, nisu bili potiski već pomoriški graničari. Potiski distrik bio je u Bačkoj, sa sedištem u Bečeju, a Velikokikindski u Banatu i naselila ga je pomoriška srpska milicija.
   I na kraju da iskoristim priliku i da napomenem jednu opštu, čini mi se malo poznatu činjenicu (s ovom polemikom i s tobom Aleksandre ona nema veze), koja naučno uopšte nije obrađena ni u povojima, da su svi pomoriški graničari bili isključivo dinarskoga porekla (Stara Hercegovina, Crna Gora i Brda, Stara Raška), dakle iz ratobornih srpskih ilirskih plemena, koja su jedino i mogla ratovati i braniti granice Carstva, inače bi austrijske i mađarske carske vlasti u vojnim granicama na svim stranama svoje ogromne države angažovali u prvim borbenim redovima i tada, a i pre ovih vremena, starosedeoce-starince (bili oni Srbi ili Hrvati, svejedno reč je Alpidima, Baltidima (Slovenima), i zapadnim mediterancima (Vlasima – današnjim Srbima Lalama i Rumunima)), koji očigledno nisu bili u stanju da to učine niti ih je rat zanimao vekovima unazad.
   Treba reći još i da su se ti Srbi koji su došli u Pomorišje, a potom raselili u 10 mesta Velikokikindskog distrikta zvali, npr: Savo, Krsto, Anto, Vaso, Andro, Milo, Rade, Dane, Đoko, Jovo…, Vuk, Đurađ, Vidak, Dmitar…, dakle sve srpska izvorna imena u dinarskome obliku, a tako i danas piše u temišvarskim i aradskim protokolima kada su upisani posle Druge velike seobe (1740.), pošto su stigli u Pomorišje uglavnom iz današnje, kako se to kaže, zapadne Srbijice (valjevski, loznički, krupanjski, topolski… kraj), gde i danas žive njihovi daleki rođaci koji odlično znaju isto to svoje, a u stvari zajedničko poreklo, sa „velikokikindskim distričkim” Srbima, iz njihovih zajedničlih južnijih i zapadnijih srpskih krajeva.
   Lep pozdrav Aleksandre, nemoj što zameriti, drago mi je da koristiš ćirilicu, inače bi te pogrešno protumačio kao zlonamernog, a ne želim da ni ti mene tako protumačiš zbog ovih mojih pisanja, niti iko sa ovog našeg vanrednog sajta za srpski nauk, opamećivanje ko smo i što smo, kao i za naše oči i našu napaćenu dušu.

   Odgovori

   • 21. mart 2018. u 14:26

     Boško Felbab

     Da li postoji šansa da se pronadje izvorno tj. prvobitno prezime Felbab pošto mislim da je to naknadno pogrdno upisano od strane madjarskih notara? Hvala

     Odgovori

     • 21. mart 2018. u 18:09

       Branko Todorović

       Najranije se izgleda pominje kao Felbablović 1776. godine. Piše o tome Dušan D. Vlajkov u svojoj knjizi Bašaid kroz vekove – hronika. Pod uticajem Mađara koglo je samo doći do odbijanja nastavka -(l)ović. Samo prezime je ferovatno toponomističkog porekla, nastalo po nekom selu Bab(l)? Trebalo bi pogledati vojne karte Ugarske iz 18. veka, pa potražiti eveutualno ime nekog mesta slično vašem prezimenu. Pogrdno, skoro sigurno nije.

       Uzgred, zašto se ne biste testirali? Tako biste otkrili i svoje dalje poreklo. Upravo je u toku akcija y-DNK testiranja za 6.500 din., što je 50% ukupne komercijalne cene. Bilo bi baš zanimljivo utvrditi odakle su Felbabi. 🙂

       Odgovori

     • 24. septembar 2023. u 13:47

       Nikola

       Da li možda neko ima rodoslov Felaba napisan pa da mi može poslati?
       Treba mi da pronađem dalje pretke mog pradede: Vojin Felbab rođ. 1910. god. u Bašaidu ostao siroče.

       Odgovori

9. 21. avgust 2016. u 08:55

   ivan

   poreklo prezimena Miladinov gde mogu naci

   Odgovori

10. 1. avgust 2017. u 11:21

    vojislav ananić

    BAŠAID

    Mala Kikinda koja će preseljenjem na drugo sedište postati Bašaid imala je 1771 todine 102 doma, a Bašaid je 1777 imao 773 stanovnika. Godine 1825 ovo selo fe imalo 351 dom sa 2492 pravoslavna i 39 rimokatolička stanovnika. Godine 1863 ima ono 3370 stanovnika, a 1910 3960 Srba i 258 ostalih. Najzad, 1921 imalo je 886 domaćinstava i 4.454 stanovvika.
    6. novembra 1776 Bašaid je još pustara koju su zakupili: Nestor Stojanović, Đuka Trifunčev, Sava Telečki, Nikola Putnik, Arsen Adamov, Mila Vajdić, Ivan Telečki, Ivan Madžar, Milić Laković, Vučko Tertisch i ostali im drugovi. U restanciji su s arendom za 1950 fl.
    Ali već 24 januara 1777 požuruje magistrat rezoluciju za seobu opštine Mala Kikinda na pustare Bašaid i Iljevo (1Ša). Referat je već poslan najvišoj vlasti, i rezoluciju treba čekati,
    Naredba od 10 marta 1777 :
    Na ponovljeve molbe opštive Male Kikinde, dvorska kapcelarija je dekretom od 26 februara odobrila da se Madoj Kikindn ustupe pustare Bašaid i 1Še da čak i besplatno drvo građarsko za podizanje kuća, pod uslovom
    1. da opština ostavi nedirnute kuće, crkvu, ograde i štale u starom naselju;
    2. da zbog ove seobe neće iskati godine slobodne od loreze ni druge pogodnosti, nego da će plaćati privilegisano sdmerenu glavarinu, za staru zemlju 29 hg po jutru, a za bare (Morast) i slatine (salnitriger Grund) prema postojećim propisima;
    3. pre seobe da plate sve restancije bez nzuzetka.
    Pošto su za Malu Kikindu već određeni vovi stanovnici, Bugari, treba seobu u Bašaid ubrzati. Zato će magistrat
    1. zakupnicima pustare Bašaid narediti da je do 1 aprila napuste, a to ie naređeno i zakupniku Iljeva;
    2. izraditi da inženjer što pre ode na pustare i u saradn»i opštine Mape Kikinde odabere najzgodnije mesto za podizanje sela, pričem će se paziti da ne bude selo izloženo vodoplavi;
    3. nova ošctina će mesto dosadašnjih 152 cele i 41 polu ili 3/4 ili 5/3 sesija dobiti 60 celih, 50 polu i 88 četrt i 5/8 sesija, i pozvaće se da zemlju rade i zaseju, a da he konačnu raspodelu izvršiti 3 inženjera koji su za ovu godinu određeni u Dištrikt;
    4. pošto su porodice koje he Malu Kikindu ponovo naseliti već na putu, pa selo treba isprazniti, najbolje he biti da se budući Bašaidci nastane u okolnim selima Dištrikta, naročito u kuće koje su prazne zbog odlaska militarista;
    5. treba poraditi da stanovnici okolnih sela preseljenicima, braći svojoj, pomognu radom i kolima.
    Iz naredbe od 24 marta 1777 doznajemo ovo o preseljenju: Malokikinđana u Bašaid. Mala Kikinda je 1776 bila ušla u sastav Dištrikta i, kao i svako drugo dištriktualno selo, imala svog senatora, Birimca. Sad je i Birimac preselio u Bašaid, a u Maloj Kikindi ostavio: kuću sa dve sobe, plot oko dvorišta, komoru za ostavu, ambar za hranu i staju za konje i stoku. Preneo je samo nameštaj, radila i rakijski kazan. Vinograd mu nije procenjen, nego ostavljen da ga sam proda Bugarima.
    Pavlu Miroviću je ostavljeno na “volju da svoju suvaču razloži i prenese u Bašaid, ili da po proceni ustupi Bugarima koji dosele.
    Kuća i vinograd s voćkama Župunskih od Ritopeka mogu se isto tako proceniti.
    Za Todora Valkova se kaže da je u Maloj Kikindi imao vinograd od 4000 čokota i 1000 voćaka, a Ilija Kaliocki (?) 1500 čokota i 300 voćaka.
    Ta naredba, najzad, ponavlja: wann die Bulgarier anlangen, das alte Dorf Klein Kikinda geraumet seyn miisse.
    Naseljena Bugarima, Mala Kikinda je dobila novo ime : Lovrin. Aprila meseca 1794 Bašaid je skoro sav izgoreo. Šteta požarom prouzrokovana procenjena je na 14.234 for, 22 jula 1794 bila je pred magistratom molba oštećenih Bašaidaca ovog sadržaja: požar je nastao nebrigom Nece Grujića, i ovaj je kao otštetu obećao 1000 for, a dao je dotle samo 500; mole zato neka se Grujić primora da plati i ostalih 500 f. A Grujić je pred magistratom izjavio: on ne odustaje od svog obećanja, i čim dobije od trgovca u Semiklušu novac koji mu pripada za prodanu stoku, odmah će položiti i ostali obećani novac.
    5 decembra 1795 bila je ired magistratom molba opštine Bašaid koja je tražila dozvolu da, na mesto otpuštenog beležnika Viktorovića, sme izabrati Maksu Arsenovića.
    O opštini Bašaida u godini 1799 najbolje smo obavešteni. U toj godini sudac je najpre bio Petar Milin, a posle Petar Saravolac; godišnja plata sudca je bila 40 for. Zakletnici su. bili: Ivan Jankov i Živan Lepažinov, sa godišnjom platom od 23 for. Beležnik )e bio Maksim Arsenović, s platom od 93 for. Blagajnik Gaja Felbabov, 60 for. ‘Učitelj. Trifun Stojković, imao je godišnje u novcu 60 for., dva hvata drva, ugojeno svinče u vrednosti 6 for., 50 funti soli, 12 funti lojanih sveća. Hadnađ, Joca Župunski, imao je 45 for. plate, a panduri, Petar Gavrić i Ćira Knežević (mesto ovog posle Stefan Sekeruš), po 33 for.
    Opštinari su bili: Živko Grujić, Jovan Gavrić, Nika Komluški, Ilija Armadski, Stojan Mikalački, Ivan Jankov, Pera i Živan Žeravići, Josa Čobanin, Paja Saravolac, Paja Kelin, Pavao Ćurčija, Ilija Felbabov, Pera Milin, Živan Bakić, Ilija Kijurski, Taca i Aleksa Litrić, Stojan Armadski, Avram Grujić, Petar Knežević, Tanacko Čolak, Gaja Miladinov, Paja Pajtašev, Sava Pajin, Mića Vlaučin, Stefan Felbabov, Jovan Mikalački i Joca Bajić.
    20 maja 1801 desio se bučan sukob između iisurgenata i njihovih srodnika s jedne, te ostalog stanovništva Bašaida sa druge strane. Da bi se za budućnost onemogućilo tako što, upućen je zamenik sudca, senator Isaković, da sve koji su se umešali u taj izgred pozove pred magistrat koji će im izreći kaznu.
    9 juna 1807 opština Bašaid napravila je ugovor ć Timotijem Georgijevićem i družinom, dželebdžijama iz Kikinde. Tim ugovorom koji su „u imja celago obštestva” potpisali sudac Taca Litrić i zakletnik Jova Kijurski pustila je opština ovnove Georgijevića od 10 juna do 10 avgusta na pustaru Sent- Kralj, uz zakup od 500 for. U nedelju 12 juna, okr 6 sati izjutra, kad je narod izlazio iz crkve, pa i sudac Litrić, ne sluteći nikakvo zlo, Maksa Milić pozove narod visokim glasom neka napadne Gaju Felbabova: „Složno braćo za kiku, da ga ubijemoG’ A Ilija Armadski i Gaja Miladinov, hoteći napasti sudca Litrića, vikahu: „Stani, sudče, ne beži kao kučka!“ Sudac, dosta hladnokrvno, zamoli ih neka ga ne diraju pred crkvom koja je bogu posvećena; ako ko ima šta sa njim, neka dođe u opštinsku kuću; onde ne mari, ako će mu i sve kike iščupati) Otišli su pred opštinu, i tu je Pavao Žeravičić, ljutit i škripeći zubima hteo dići ruku na sudca, ali ga je pograbio brat, Petar, i oterao kući. Kao nošeni olujom skočili su na to iz gomile: Gavran Grujić, Maksa Miolić, Paja Jerkov, Rista Kijurski i Stojan Armadski te, zauzevši foršpanska kola, iziđu na pustaru Sent- Kralj i uz veliki žagor doteraju ovnove na zajedničkc pašnjak, iako ih je sudac, bojeći se štete, molio da sačekaju dolazak Georgijevića.
    Prema iskazu sudca, Pere Grujića i Nike Jurišina, glavni je krivac Ilija Kijurski koji, sa mnogim svojim pristalicama, redovio ‘odlazi trgovcu Dimitriju Manojloviću. I posle ove smutnje su otišli u kuću spomenutog Grka (antedicti Graeci), i onde izabrali novu opštinu, što su posle poricali.
    Tako je o ovoj smutnji referisao, 17 juna 1807, senator Jovan Vilbvski.
    Znamo za jednu smutnju u Bašaidu koja se desila u vreme Provizorije. U ovo) opštini je već 4 januara 1861 bio beležnik Antonije de Copro, poslednji izdanak slavne jedne dubrovačke porodice, Već te godine, međutim, ima on parnicu s spštinom; radilo se o 73 lanca zemlje koju je on držao pod arendom. Nije nam poznato da li je iz ove parnice nastala pobuna koja je, 25 maja 1862, u Bašaidu izbila protiv Sorga. Prema pismenom referatu koji je magistratu o tome podneo dištriktualni sigurnosni komesar, Trifun Mišović, istuplenije se ovako dogodilo: 25 maja 1862 „jediako se množina razvrašteni ljudi u varoškom domu nalazila, koji se nikako ne dadoše dokazati da zloupotrebljenje rade, razbiše kancelariju, i posle odoše kod Gd. Sorgo notaroša u kvartir, vikajući da ga napolju izbacu a i stvari njegove na sokak da pobacaju.” S najvećom mukom, pretnjom i obećanjem da će se Sorgo odmah ukloniti, Mišković je postigao da rulja iziđe iz Sorgove avlije na sokak, ali ona stade na sred Sokaka, čekajući da Sorgo pođe za Kikindu. Ovaj, međutim, videvši gde ga čekaju, nije pošao prema Kikindi, nego prema Melencima, tako da rulji nije po želji ispalo. Pri svem tom su is najvećim poruganijem“ vikali za njim iz glasa, „i po odsustvu G. Sorgo jednako su navalili samo da mu razbiju vrata i stvari da mu pobacaju. Jedva ih je Mišković nagovorio da se raziđu. Čestiti stanovnici Bašaida su kazivali’ Miškoviću da su u rulji bile samo „propalice i neradini; od 700 numeri, u rulji je bilo svega 60 do 70 ljudi. Kao kolovođe je Mišković naveo (beležimo samo karakteristična imena): Paju Čolaka, Paju Igaz, Pantu Župunskog, Benčula Vlaškog, Davida Čanadskog, Andriju Žeravicu Kezeša, Jovu Žeravicu, Lazu Armadskog.
    Miškovićev referat je za Sorga prilično povoljan Sorgov potonji život i rad u Mokrinu, gde je‘i umro, skrro da pravda postupak rulje u Bašaidu.
    Ko je Sorga odmah 1862 zamenio u Bašaidu, ne znamo. 2 maja 1864, ovo su opštinski poglavari Bašaida: Maka Grujuć, sudac; Giga Čolak, zakletnik; Andrija Župunski, mjesnij kasir; Dimitrije Birimac, beležnik.

    IZVOR: Vasa Stajić – Velikokikindski dištrikt 1776 – 1876, Novi Sad, 1950.

    Odgovori