Порекло презимена, село Галовић (Коцељева)

31. марта 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Галовић (Галовићи), општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Галовићи су у Влашићу, при извору Тамнаве, брдско и неравно село и са обе стране повеће тамнавске притоке Грешаве. Куће су у породичним групама и по плећима брда, која се одвајају од најглавнијих влашићких висова: Буроваче и Јанковог Виса.

У области има доста извора, који својим именима опомињу на карактер минералних извора. Такви би извори били: Змајевац у Каменици, Млакоња у Радуши, Хлађани у Дружетићу, Живаница у Новацима, Савинац у Зуквама, Видан у Грабовцу, Слана Бара у Галовићима и Сланац у Коцељеви.

Тамнава је брдска и равна област, као и област ниске равнице, према чему има и разних села. Тамнава има четири врсте тела: брдска, тамнавска, полојска и друмска. Брдска села су у горњем и средњем току Тамнаве и у подножју словачке косе; није их много, а има их која су појединим крајевима брдска, а осталим тамнавска. Куће ових села су у малама или џематима, где су џемати по висовима, пристањцима и улегнућима, а никад у долини потока или рекавица.

Свака гологлавска мала има по један или по два засебна потеса, а све заједнички по један део свог Поља, а тако и код букорских мала, чији је заједнички потес Мокро Поље до Галовића. Кад се мала намножи и нема где да се више шири, онда мало подаље ствара другу малу, која се по времену спаја са својом матицом. Тако су се у Букору спојиле Доња Мала са својом матицом Дивичем, у Голој Глави Балачка са Брђанима, у Љутицама Расница са Љутицама итд. Типска брдска села су: Букор, Гола Глава, Дружетић, Љутице, Црниљево, Голочело, Галовић итд.

Тамнавске шуме су данас или приватна својина или сеоске заједнице. Приватне шуме, гајеви или забрани су издвојени и ограђени и највише у долинама река и странама брда. Нема дома, који не би имао свој забран или гај или бар један део ливдадске и зиратне земље одвојен и пошумљен. Највећу вредност имају приватни забрани, који су у заједници с више села, када граде велике шумске целине и дају селима лепши изглед. Шумски комплекси ове врсте су: Буровача у Букору и Галовићима, Гај, Церов Рт и Бразник у Црниљеву, Голочелу и Миличиници, Авала у Радуши, Слатини, Чучугама и Памбуковици, Бобија у Кршној Глави и Докмиру, Посово у Голој Глави и Бранковини и др.

Старовлашког типа је највећи број села у области подељена на крајеве, мале и џемате. Сеоски потоци и речице деле село на горњи и доњи крај, а сваки крај дели се на мале, где се у свакој јасно распознају породичне групе. Џемати и мале су у врховима сеоских потока, по прострањцима брда, око извора, више осојним него присојним странама, с великим окућницима и са зградама дубоко унетим у воћа. Куће се по малама растурене на џематиће, где су породице врло блиске, докле све друге су по 200 до 300 метара једна од друге, где су при том мале воћњацима у шумама спојене. У Букору, типском представнику старовлашког села, свака мала, а њих је 4 на број, има у својој средини и по једну границу, коју чува као нејвећу светињу, а све мале у средини села своју Букорску границу, код којих су сеоски кошеви и код које се држе сеоски сабори, састанци и чине разне молитве. Представници овог типа села су: Букор, Црниљево, Галовићи, Слатина, Дружетић, Степање, Врховине, Гвозденовић и др.

Од данашњих села, која су несумњиво постала од ранијих засееока су: Вукићевица од Орашца, и Козарице од Каменице између 1818. и 1822. године, Гуњевац од Совљака, Трњаци од Мургаша, Ступленица од Паљуса (Паљува) између 1825. и 1837. године, Лисо Поље од Бргула око 1860. године, Степање од Бајевца 1903. године. По народним традицијама је: Мали Бошњак засеок Великог Бошњака (данас Драгиње), Галовићи – Црниљева, Зукве – Новака, Рукладе – Мургаша и Калиновци од Бањана.

Српска имена села која су постала од презимена разрођених породица или мушких и женских имена и надимака је, између осталих, и Галовић.

Град у Галовићима је повећи маџарски град на Тамнави, испод Сланобаре. Данас се, показује место, где је био овај град, као и место у близини, где је била кула некаквог мађарског племића, чије је силно благо остало закопано у овом селу. Народ оба ова града срушио, камен и циглу однео и на грађење својих кућа и зграда употребио или га продао сељацима доњих села.

Прича се да је био манастир у Галовићима, на граници овог села са Градојевићима.

Међу рукописима Народне Библиотеке у београду сачувани су војнички тефтери тамнавских буљубаша из 1807. године. Ови тефтери су списак ондашњих војника из горњих посавотамнавских села: Каменице, Голочела, Ћуковина, Галовића, Градојевића и Црниљева.

Села, која су постала у новије доба су, између осталих и Галовићи од Црниљева.

 

Порекло фамилија-презимена села Галовић:

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Васићи и Јовичићи. Видети Јовичићи и Васићи.

-Видаковићи, прва полоина 18. века, Равнаја и Рађевини, Аранђеловдан.

-Гојковићи, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Никољдан.

-Јовичићи и Васићи, друга половина 18. века, Равнаја у Рађевини, Јовањдан.

-Миличићи, прва половина 18. века, Осат, Јовањдан.

-Мутапи, прва половина 18. века, Херцеговина, Лазаревдан.

-Недићи, прва половина 18. века, Азбуковица, Алимпијевдан.

-Робовићи, друга половина 18. века, Морача, Игњатијевдан.

-Спасојевићи, друга половина 18. века, Брштица у Рађевини, Никољдан.

 

ИЗВОР:  Љубомир Љуба Павловић, „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.