Крајишки родови (Мудринић – Мајкић – Марјановић)

18. март 2013.

коментара: 0

ПРИРЕДИО: Петар Демић, сарадник портала Порекло

 

“Старинци су са Змијања група родова МудринићМајкићМарјановић.

– Предак ових родова звао се Гвозден. У Змијању сам чуо од Јове Кнежевића из Раткова да је Гвозден био са Турцима под Бечом (не знају шта је радио у војсци), па донио гвожђе у нози и прозван Гвозден. Имао је три сина:

1) једном било име Марко, па га од милоште прозвали Марјаном;

2) другог (не знају му имена) како нису једно време имали женско у кући, “мајао”, па га назвали Мајком;

3) трећи је био одвећ мудар, па га звали Мудрица.

Од њих су постали  Марјановићи, Мајкићи и Мудринићи.

– Има их свега у испитаној области од та три брата 139 кућа са 12 презимена, и то су:

1) Марјановићи, 6 кућа у 4 насеља;

Марјановићи су и Мајкићи давали више свештеника.

2) Мудринићи, 21 кућа у 11 насеља, и од њих:

Ђукићи, 32 куће у 7 насеља;

Јожићи, 12 кућа у 2 насеља;

Кнежевићи, 11 кућа у 4 насеља;

Савићи, 9 кућа у 4 насеља;

Шушиловићи, 6 кућа у 3 насеља;

Пуђе, 3 куће у 2 насеља;

Допуђе, 1 кућа.

Мудринићи, доселе пре 200 година са Змијања у Грмушу. Један је органак одселио у Лику за Лауданова Рата, 1788-91, и од тих су се једни насељавали у ову област. Из Грмуше су се расељавали под разним презименима по Беширевића и Бужимској Крајини.

3) Од онога што су га звали “Мајка“:

Мајкићи, 30 кућа у 9 насеља;

Вукомановићи, 5 кућа;

Стричевићи, 3 куће.

Мајкића је породица била са 94 чељади у једној кући пре 150 година. Тада су кад једу седали на 7 столица. Могло је изаћи по 30 косаца на ливаду. Имали су по 30 жена и 1500 оваца. У кући су биле 4 старешине: главни старешина, један од оваца, један од јањаца и јаради, а један од летине. Закоље старешина вола чељадима и чује да се једна жена из куће потужила, да није ни окусила меса. Тада се разљути и подели их на троје. Једни одселе у долину Јапре под Грмеч планином, и од њих се каније развило цело насеље Мајкића Јапра са преко 100 кућа. Она је матица свих Мајкића ове области.”

 

Литература:

Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, Београд, 1925. /  Насеља и порекло становништва (књига XX) – СЕЗ (књига XXXV)

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.