ПРИРЕДИО: Петар Демић, сарадник портала Порекло
“Старинци су са Змијања група родова Мудринић – Мајкић – Марјановић.
– Предак ових родова звао се Гвозден. У Змијању сам чуо од Јове Кнежевића из Раткова да је Гвозден био са Турцима под Бечом (не знају шта је радио у војсци), па донио гвожђе у нози и прозван Гвозден. Имао је три сина:
1) једном било име Марко, па га од милоште прозвали Марјаном;
2) другог (не знају му имена) како нису једно време имали женско у кући, “мајао”, па га назвали Мајком;
3) трећи је био одвећ мудар, па га звали Мудрица.
Од њих су постали Марјановићи, Мајкићи и Мудринићи.
– Има их свега у испитаној области од та три брата 139 кућа са 12 презимена, и то су:
1) Марјановићи, 6 кућа у 4 насеља;
Марјановићи су и Мајкићи давали више свештеника.
2) Мудринићи, 21 кућа у 11 насеља, и од њих:
– Ђукићи, 32 куће у 7 насеља;
– Јожићи, 12 кућа у 2 насеља;
– Кнежевићи, 11 кућа у 4 насеља;
– Савићи, 9 кућа у 4 насеља;
– Шушиловићи, 6 кућа у 3 насеља;
– Пуђе, 3 куће у 2 насеља;
– Допуђе, 1 кућа.
Мудринићи, доселе пре 200 година са Змијања у Грмушу. Један је органак одселио у Лику за Лауданова Рата, 1788-91, и од тих су се једни насељавали у ову област. Из Грмуше су се расељавали под разним презименима по Беширевића и Бужимској Крајини.
3) Од онога што су га звали “Мајка“:
– Мајкићи, 30 кућа у 9 насеља;
– Вукомановићи, 5 кућа;
– Стричевићи, 3 куће.
– Мајкића је породица била са 94 чељади у једној кући пре 150 година. Тада су кад једу седали на 7 столица. Могло је изаћи по 30 косаца на ливаду. Имали су по 30 жена и 1500 оваца. У кући су биле 4 старешине: главни старешина, један од оваца, један од јањаца и јаради, а један од летине. Закоље старешина вола чељадима и чује да се једна жена из куће потужила, да није ни окусила меса. Тада се разљути и подели их на троје. Једни одселе у долину Јапре под Грмеч планином, и од њих се каније развило цело насеље Мајкића Јапра са преко 100 кућа. Она је матица свих Мајкића ове области.”
Литература:
Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, Београд, 1925. / Насеља и порекло становништва (књига XX) – СЕЗ (књига XXXV)
Коментари (0)