ПРИРЕДИО: Петар Демић, сарадник портала Порекло
ОСНОВА ПРЕЗИМЕНА
1) основа: хипокористик Демић < Димитар, Димитрије, од грч. мушког имена Demetrios »род земљин«
2) основа: хипокористик Демо < Дамјан, од грч. мушког имена Damianos »кротитељ«
3) основа: хипокористик Демо < Демир, од тур. мушког имена Demir »гвозден«
ТОПОНИМИ
1) Демићи, дио села Велике Крће, околина Пљеваља (Рашка)
2) Демићи, село, околина Кисељака (Босна)
3) Демићи, село, и Демићка Ријека, околина Котор Вароши (Бос. Крајина)
4) Демића Точак, врело, у селу Бојни, околина Вел. Кладуше (Бос. Крајина)
ДЕМИЋИ СВЕ ТРИ ВЈЕРЕ (по годинама помињања)
– Католици
1) 1698. године, Пожега (Славонија)
2) 1698. године, Еминовци, околина Јакшића (Славонија)
– Муслимани
1) око 1755. године, Трпеза, околина Витине (Косово)
2) 1832. године, Столац (Херцеговина)
3) око 1834. године, Лакат, околина Невесиња (Херцеговина)
4) 1851. године, Кути – Ливач, околина Мостара (Херцеговина)
5) 1857-1957. године, Ибарац, околина Рожаја (Рашка)
6) 1878. године, Прибој (Рашка)
7) око 1889. године, Зијемља, околина Мостара (Херцеговина)
8 ) Паљево, околина Тутина (Рашка)
9) Биједићи, околина Бијелог Поља (Рашка)
10) Добросин, околина Бујановца (Јужна Србија)
11) Трпеза, околина Витине (Косово)
– Православци
1) 1777. године, Брезово Поље, околина Глине (Банија)
2) 1792. године, Мокрин, околина Кикинде (Банат)
3) 1796. године, Сомбор (Бачка)
4) 1850-1875. године, Глиница, околина Вел. Кладуше (Бос. Крајина)
5) 1882. година, Травник (Босна)
9. април 2019. у 12:11
Војислав Ананић
Еминовци (Копривница) су у турско вријеме били насељени старосједиоцима римокатолицима поред једног Турчина као земаљског господара. Послије ослобођења било је у селу 13 кућа и један станар, али сада је поред римокатолика било и православних Срба: Видак Демић, Ђуро Демић, Марин Марковић, Марић Богдић, Томо Јовановић, Стипан Варгашић, Мијат Марковић, Мато Антоловић, Илија Валентић, Мико Ђурић, Матија Бошњаковић, Ђуро Мартиновић и Мијат Мартиновић. Од 1777. почињу се у Еминовце усељавати Нијемци, који су донедавна чинили половину села. Године 1929. било је у Еминовцима само 5 српских кућа са 27 душа.
Извор: Из књиге Д. Кашића: Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији