Речник мојдешких локализама

9. фебруара 2013.

коментара: 0

Аутор: Зоран Ђуров Шабовић

Херцегновски крај на дијалектолошко-акцентолошком плану припада источно-херцеговачком дијалекту. Највећи број овде наведених „посуђеница“ романског је порекла, ређе турског и германског.  Брз развој медија, урбанзација и миграције утичу на то да се све ређе користе. Немали број њих већ је заборављен и права је реткост чути неког, углавном је то старија особа, да их изговара. Објављивање речника локализама је покушај да се од заборава отргне део речника наших предака како би унук схватио шта деда говори.

А 
абитодело, хаљина
Адиозбогом
авизанобавештен
агвантатшчепати, ухватити, зграбити
акомпањаотпратити
акрлакукица за плетење
алоћатзапазити, приметити
амонта                                  поништити, поновити
анатемапроклетство
апазапара (апана цакла-замагљена стакла)
апрешапокоотприлике
апрешатубрзати
аразоу висини нечега
арарсукнена врећа
аријаваздух
ариватстићи
армелинкајсија
афјумбо дољеправо доле
Б
бабак савијена дршка за руку на косишту
баверунпортикла
бадањ  велики дрвени суд у коме се мечи грожђе и држи до отакања
бадељбодљикава трава и део млина
бакула врста паразита
баланцанаплави патлиџан
балотакугла, лопта, зрно из метка
бандастрана, правац и група људи (погрдно)
бандачадрвена или гвоздена страна кревета
бандјера            застава
бандуњатнапустити
бантитповући на страну
бардак    земљани суд за воду, ракију, вино; најчешће осликан круном или грбом
батеријаручна лампа
батун  вештачки (ископан у земљи) или природни омањи водени резервоар
бауо                              ковчег, често са украсним детаљима у коме су се држале вредне ствари (одјећа и сл).
бауриназмија
бачва буре за вино
бевандавино помешано са водом
бекарија бекаритмесара заклати
белегијабрус за оштрење косе
бешкотдвопек
бештиматпсовати
бижграшак
бизакеруша
бјечведуге чарапе
бљуватиповраћати
божура  прасе намењено за клање о божићу
бокун  комадић неке хране (нпр. бокун хлеба)
боцун   стаклена посуда за вино левкастог облика
брага                                     ред винове лозе или неког другог воћа
брагедоње гаће
брдун    велики грозд (обично са два крака. Убере се са делом лозовог прута и остави да се суши)
бретувела шарка
бретулинџепни ножић
БрентачаЛет лампа
брецати се  трзати, викати на некога
бришкула   карташка игра
брњицаминђуша
бродетврста рибљег паприкаша
брокваексер
бронзинметални лонац
бружетаврста смокве (црна смоква)
брушкинчетка
брџола         свеже свињско месо
бурлати                 мутити
бутигапродавница,трговина
буштић  грудњак
  бужета  рупа за дугме
  бурило  мања дрвена посуда(20-25 литара) за преношење и чување воде
В
важканта уског обима
ваканцаодмор
вакатвреме (вакат је-време је)
вапорброд
вареникакувано млеко
вассав, цео, читав
велекажу
верзотврста купуса
вештит одело
вињетапломба на врећама брашна
водјер                                   мала (обично лимена), издужена посуда са закачком, коју косци носе о појасу.
волатсвод од камена
воњ смрад
врања                                                        отвор на средини бачве (одозго)
врцаљка  прскалица за наводњавање
Г
гагрчаво житожито изгрижено од инсеката
галетакекс
галијоштина  шала
галиотмангуп
гамбеламала шерпа
ганџа                                         метална двострана кука за вешање терета.
гарбитачаручна лампа која је давала пламен односно светлост тако што је сагоревала гарбит.
гарбунћумур
гвантерукавице
гвантијерапослужавник
гицати сеударати ногама пут позади
голокудклип кукуруза
гомагума
гомачепроста обућа, ручно прављена, одоздо гума а одозго јака кожа са једним каишем на копчање
готстаклена чаша
грататјерренде
грданружан, гадан
грешпабора
грива длака на врату коња
гривна метална алка која спаја косиште и косу
гропчвор
гуда женка свиње
гуинаглиста
гујазмија
гулозанхалапљив
гулозачаалава, халапљива жена
гулоштинајело које је веома укусно
гумнограђевински објекат од камених плоча, кружног облика, служи за вршидбу жита и остале потребе
гурбетбезобразан човек
гурделаузица, учкур
гурлацев за воду, олук
Д
даламида експлозивна направа, штапин
двиземало прасе од десетак кила
девератсналазити се, с муком живети
декаћебе
дерчитиправити се важан
деспекинат
дестрегатупропастити
дешперанразочаран, очајан
долампатбрзо доћи, дотрчати
доранитспремити и послужити некога
дрило алатка за бушење камена
дритоправо
дробстомак, утроба
дробитиима двојако значење; ситнити нешто или много причати, у љутини се каже: “Не дроби више бога ти.”
дрчанкад се неко прави важан-хоће да дође до изражаја
дуета или дуја                     думат дестрегатдвојка у картама мислити изгубити или уништити нешто
дузина дванаест комада
думидаватвлажити
дуперанкоришћен, употребљаван
Ђ
ђевеницамесна кобасица
ђекадпонекад, повремено
ђилкош                                 човек који настоји да буде у центру пажње
ђилопрслук
ђиркруг
Ж
жабакорњача
жбањпосуда за ношење воде (најчешће дрвена)
жбатитумутити јаје
жберикат    направити неку заврзламу, исто се каже за неког ко је постао мајстор у свом послу- “ижберико се”
жбиршпијун
жврљаринсат који звони
жгаура мала рупа у зиду
ждулац рупа у живој огради коју најчешће направи нека животиња при проласку
желудплод храста
живорстока, домаће животиње
жмиречварци од овчетине (браветине)
жмичакчмичак, гнојно запаљење лојних жлезда на ивици очног капка и врста мале змије
жмуочаша за вино
З
завитезатпозив за одбрану села, позив у рат или за случај неке опасности. Упућује се са тачке са које га могу чути сви мештани. Израз је веома стар и вуче корен из средњег века.
задијеватзадиркивати некога
заждит запалити ватру и побећи брзо
закартатмалтерисати или зачепити
замаштракатпреварити, обманути
зановијетатдосађивати
запататзатворити (запатана врата –затворена врата)
запретат затрпати, покривати нешто жаром и пепелом
застањат бачвуспремити бачву за држање вина (бачва се спрегне од воде и не пропушта вино)
зерамрвица, нешто мало
злопитанчовек који слабо једе, пробира храну
И
избишанизједен црвоточином
изменданокрпљен
има ватруима температуру
интавулат на се  нешто судски пребацити на себе, укњижити
интимела јастучница
интрат                           наићи случајно, потрефити
интрешет    каже се стави у интрешет,( мисли се на стављање терета на магарца попречно преко самара)
инфишан  умишљен, заљубљен (инфишан у мајгуру-заљубљен у девојку)
иса – исаово је узречица која се користи као горња граница у процени нпр. тежине. каже се нпр: “Овај камен има иса-иса двдесет кила”.
испиритугасити (изгасити) ватру
истрачитискоренити, уништити
Ј 
јажаакумулација воде
јакетункратак мушки капут (сако)
јасле преграда у штали из  које стока једе стављено сено или траву.
К
кабручи    попречне греде које држе кров а везане су за основну греду
кавалетвисоки старински кревет од дасака
каинлавор
кал од ногекурје око на ножним прстима
калцечарапе
калцекратке чарапе
камарамала соба
кампанелазвоно
кампањелоцрквени звоник
кампијунузорак
кана  подлога направљена од трске за сушење смокава
канавацакухињска крпа
канет      танка дрвена шипка са рупицом у коју би била забодена игла за плетење. Жене су је држале за појасом при плетењу.
каноћо двоглед
кантинеладрвена летва
кантулацевасти уметак од смоковине или лима
кантунал                           наткасна
капелиншешир
капсуо каписла
каргати развртати ћускијом или неком другом алатком око предмета који се вади (најчешће камен из земље)
кариолаколица
карпузалубеница
кацавидашрафцигер
кацаролаплитки лонац са дршком
качица  зидарска алтка – мистрија
каша  врста хране, скувано кукурузно или пшенично брашно у млеку
кашун  дрвени сандук за смештање жита, брашна, сувог меса
кемпа кавез за птице
кириџијагонич коња
кисе мало прасе, одојче
клаккреч
кланфа метална шипка са два зашиљена крака за спајање дрвених греда.
клинџепиљци
клобукшешир
кљука    дрвена шипка са куком на врху за савијање грана приликом брања плодова.
кљукачаврста биљке (шпаргла), шпарога
ковицаплетена корпа са дршком
когумаџезва са поклопцем
кокот петао,исто се зове и врста димњака који има крило које га окреће супротно од ветра
колетунуштиркана мушка крагна
комастревериге, ланци-смештени су изнад отвореног огњишта и служе за качење лонца изнад ватре
комоомањи ормар од политираног дрвета са фијокама у коме су девојке најчешће припремале мираз
компањ комушина судруг, компањон лиснати део кукуруза који обавија клип
коналица врста црепа
конаталимена кантица
конзерваукувани густи парадајз
контензадовољен
контрабандкријумчарење
конферматпотврдити
корбартурјорган
корниживичњак
корота кораћ жалост за умрлим чекић
котали котац венац на завршном ободу кућног зида ограђени део у стаји за раздвајање стоке
котоњататврда мармелада од дуња која се правила у калупима у облику цвећа или зеца, сушила на листовима ловорике и служила у свечаним приликама.
которачапокривени канал за воду
котуласукња
коћета кочоперанкревет човек који се брзо наљути, склон тучи
кош    плетена корпа са дрвеном дршком. Плела се од клобутине и основом обично од јасена.
кремуља кресивача кремен примитивни упаљач
кртолакромпир
кужинакухиња
кукумаркраставац
куњклин
купицачаша за ракију
куриожанрадознао
кућаринмала кашика
кућеракућица за пса
кушин кучица кућица     кучен кукуз   кофјер                                   јастук алатка за окопавање поврћа ископана рупа у обрадивом земљишту у коју се полаже садница (кромпир итд.) алатка за брање винове лозе дугачка врста тикве, користи се у исхрани свиња велика плетена корпа, најчешће врбова. У њој је обичај да се носи поклон на свадбу и кофер
Л
лата лапис ластавица лац канта за воду (исти назив је и за лим) оловка кров на две воде омча од жице за хватање дивљачи
латарлимар
ледница   лемба сандук са преградом за лед и храну (претеча фрижидера) летњи изненадни пљусак
ленцун лентрати летимицечаршав сликати површно
лешокувано месо без зачина
либерат лопар   локужа ослободити округла дрвена даска са кратком дршком као подметач за хлеб рупа за одлагање ђубрета
либертатослободити
лизјероразводњено, танко, слабо
ликсијаспецијално припремљена вода и сапун за прање веша
лимицамала турпија
лиферат серешити се нечега
лукјернамала уљана светиљка
лучина лумин    осушени,надземни део лука горећи канап који је био замочен у петролеј или неку другу смесу у фењеру или лампи.
Љ
љута скрма  тврда кора
М 
мајгура мазија манитуљазгодна девојка нешто јако(каже се: “јак ко мазија”) погрдан назив за неозбиљну девојку или жену
маренда марангундоручак, ужина столар
марцанзагнојен
маћа   мандало манђат маљицслаба летња киша која изазива болест на поврћу засун на вратима јести велика маца (од десет кила па навише)
мацатубити
машицеметалне штипаљке за жар
машкињкрамп
машкулић машкулкин машкуле  шарке на вратима учкур око појаса оруђе за пуцање
машље маштурика медижина гвоздено ојачање на вратима младо вино лек
мендулбадем
менестрасупа
мертин мертиница мизарола  кукуруз кукурузно брашно дрвена посуда за воду (бурило)
миритат   мизеран мизеријазаслужити (замирито је каштиг божји-заслужио је божју казну) мали, ситан, слабашан кад неко ко има гледа да што мање потроши  (ово се схвата као погрдан израз, одлика је циција )
мишћело мјешурак     мјешина метална посуда за прање веша бешика од свиње. Њу деца после свињокоља надувају и осуше па им служи као играчка-балон кожа од козе у којој се кад се осуши држи сир.
младикамлади изданак биљке
монтура моро мосур мргињуниформа машкар који иде на челу групе и црн, црнац кукурузни клип стална ознака која раздваја два имања на граници (камен, међа или сл.)
муљина   муданте мурга мућурло Н наћулити   ножице                               необадати  Песковит, земља (везивни материјал код зидања каменом) доње гаће до колена талог од маслиновог уља кец у картама ( у бришкули)   пажљиво нешто слушати (наћулити уши) маказе неслушати, не обраћати пажњу док други прича “ти мене уопште не обадаш што ти кажем”)
наинтратнаићи
Њ
њокекнедле од кромпира
њуњавкоји муца
О
обадати     обештанскакати, манитати (реч је везана за инсект који се зове обад, од чијег уједа стока почне да трчи и скаче) мангуп
обрва огњило     обрлатит   објеталицанеобрађени део баште остављен за пролаз метални део прибора за паљење цигарете њиме се ударало о кремен на који је наслоњен труд (усјека)-врста печурке лукавом причом преобратити нечије мишљење у своју корист алатка са којом се окопавају воћке
одгулит одзурњат одива отргнути отићи изненада а ником не рећи где млада (невеста) прве године
ожеглопатица за жар и пепео на отвореном огњишту
окартат окерепитцементирати остарити
олорђесат
опељужатопљачкати, огулити топлотом
опоганитзагадити
оризпиринач
остика острагуша офендит се офрље одглајзо ожицасирће ловачка пушка са једном цеви дићи нос, наљутити се на некога од ока оценити тежину, дужину и сл. брзо отишао кашика
П
палалопата
паљдрвена лопатица за брашно
пањегамања ниша у зиду
папатач параљ комарац магацин, остава
пасатпроћи
патамтингвоздена кука за разупирање врата
паћено брашноужегло брашно
паштроћ пашаброд пастрма                              нешто смешно, покварено, неукусно цедиљка за супу свињокољ
педенцаузбрдица
пегулабаксуз
петрусинпершун
пешкат пиз узимати карте редом терет
пижулкамена клупа уз кућни зид
пизтег
пилорезервоар за уље исклесан из јединственог каменог блока
пипун пипа пирулодођорно плазинадиња чесма ноћни велики лептир поледица
пирлијалевак
пирунвиљушка
пишароланоша
плекат семешати се у туђе послове
пјаттањир
пјатанца плакнут се плојка подапор   подрепио се поперит попизат пошибоница   пошпицават  сервирано јело умити се мања камена плоча дрвена виласта греда  која подржава неку воћку прешао да живи код жене подићи вертикално дићи руком терет и проценити тежину танак савитљив прут којим су се “шибала” деца наговарати некога на свађу
побудечио сеобогатио се[1] (када би се неко вратио кући после продаје)
погузијељисватови са стране младе
подсандук у који испада брашно из млина
појатазидани објекат за смештај сена
полпета поставаћуфта већи дрвени суд за мечење вина или држање воде
полпетаћуфта
помидорапарадајз
помлиоциони који доносе житарице у брашнени млин
понатталпа, дебља даска, фосна, поен у некој игри, јак стисак руке
понтелат понтура подупрети нешто упала плућа
попузат сеоклизнути се
порпразилук
посатсисати
потавулат-посалижатпоплочати под
потљапосле,касније
пошада повраз   потпруг             прибор за јело ручка на пињати или бронзину о коју би висила изнад ватре на комострама. канап који је превезан са једне стране самара испод стомака на магарцу и који се затеже и веже на другој страни на тај начин држећи самар.
пра праска праћа   прдоклачи барут (изговара се дуго а) бресква узенгија на самару (конопац у којем се држе ноге) зановета
пречимицапречица
преша прекувељен префриган  журба, такође и преса млитав, нерасположен, увео лукав
пржулинзатворена посуда са ручком за пржење кафе
пржун пртења прћијазатвор слабо гори дими и смрди мираз
припетатприлепити
припетат прдељушкуприлепити (опалити) шамар
просуљатигањ
протопословођа, предрадник
профуммирис, парфем
прћијамираз
пруга приганица              аутобус прост колач од брашна пржен на уљу
прч праз пуздрина       пушкарица   префриган пружалоприплодни јарац приплодни ован масни део женске свиње, (околина полног органа), оставио би се да се суши несољен, њиме се мазала  обућа, штитила од воде и добијала сјај играчка са којом су деца пуцала најчешће цев од зове лукав справа за хватање птица
пуњестрапрозор
пуцадугме
пучитјурити
Р
рабијаљутња
работапосао
радићврста салате
рамазинзасун на вратима
ранкетан распрњицат   растањана бачваужегао бучно реаговати млатарајући рукама, најчешће у свађи са неким дрвена бачва која није дужи период држала течност и која између састава пушта воду. Треба је застањати.
рашаженска сукња
раштасврха, разлог, због чега
раштанврста купуса
рашчелада ребатин репете зинге гвоздена решетка на прозору нитна, заковица за платно и кожу игра металним новчићем одбијањем од зид
реушитуспевати, напредовати
ровинат  упропаштен, оштећен, покварен (ровинала ми се мартиница-покварило ми се кукурузно брашно)
родулинкалем за конац и округле дрвене облице за котрљање и пренос тешких предмета
ромијенџа рубацбакрени суд са дршком-већи марамица
роштулеврста слаткиша
С
сагумкалуп
салсапире кромпир
саџак   самар             гвоздени троножац на огњишту као подметач котла опрема за магарца која служи за везивање и ношење терета као и за јахање
сијавицајаки бочни удари ветра са кишом
синија   сењатокругли дрвени сточић за ручање око огњишта означити, обиљежити
синџирланац
сичијан, сичијав сулундар                              оболео од туберкулозе, туберкулозан димњак или цев која спаја пећ на дрва са отвором у зиду
скапулатспасити се
скужа   скале скала скриња   сламица      изговор (скужајте ме-извините, опростите ми) степенице мердевине направљене од дрвета дрвени сандук са поклопцем, често украшен у коме се држала одјећа. ушивена комушина од кукуруза подлога, која је стајала на кревету испод мадраца (претеча мадраца)
смртимице смрдељуша                          потпуно,апсолутно импровизована лампа од танког лима која би била испуњена петролејом из ког би вирио стијењ који би горео и давао слабу светлост. Ослобађала је неугодан мирис па отуда и назив
соларицасланик
спицерија   спарићат спланут продавница мешовите робе у којој су се могли купити и лекове скувати-припремити јело уплашен
ставити у шпаг стеља ставити у џеп подлога од сламе на самару
стађон-стађунсезона
стима од миљораментапроцена побољшања вредности земље на којој је нешто засађено или подигнуте међе а тиме се повећала вредност земљишта
стимадурпроценитељ штете
стиматпроценити род или штету
стрелавање-стелавање скалат стијењ струнит се   страмац стришат   сумпреш сурутка слобутина-склобутина                             таложење уља спустити фитиљ на  лампи наглим трзајем или падом помјерити желудац вунени мадрац дати знак картом у игри њеним повлачењем по столу пегла у коју се стављао жар остатак од млека после сирења биљка пузавица, раније се користила за плетење корпи
Т
таваљастолњак
так тавулин талантера          пета на ципели мали сто врста гуштера,  излази само увече око расвете из зидова, зна да уђе и у кућу, боје је пепела, храни се инсектима.
творило тељ калуп за обликовање сира фитиљ
темезга-томеугаотеже кад говори
тећашерпа
тиглакровни покривач од печене земље
тијештитцедити
тораторањ,Новљани овај назив користе за Сат-кулу у Херцег Новом
тотњемуније важно (ако се нешто испусти и сломи)
тоћ точак сос овај израз се користи за извор који истиче из камена
травеса трапозанкецеља дрвени одељак на врху степеништа при изласку на таван. На њему се држало суђе, флаше, бардак итд.
трап тресо трешкотрупа у земљи за чување јесењег рода накриво мантил
трешета                                    трналета   трамунтана                                   трсити тумбин  туња турин       игра са италијанским картама, обично се игра у комбинацији са горе поменутом бришкулом. дрвене стране (банде) од кревета (кавалета) јак ветар који има рушилачку снагу. Обично кратко траје, прати га најчешће јакa киша. Настаје као последица екстремних разлика у притиску на малом простору.   изгубити, упропастити пропуст испод пута мало дебљи канап њушка
трлишврста платна од којег се шио женски веш
трпезасто за ручавање, софра
трумбета трупнут трупачке  скочити труба ударити главом скочити из места са обе ноге истовремено
Ћ
ћакула ћакулат ћакулача   ћакулон ћемијасплетка, оговарање сплеткарити, оговарати жена која воли да преноси ћакуле, која ужива у оговарању других мушка ћакулача ниска дрвена тронога седељка
ћаххтедох
ћикара ћипико ћумез шоља за чај, млеко магарац кокошињац
ћућатсисати
У
убити ћука уварно     увењат напити се донекле задовољан, кад неко не заради колико је планирао каже се: “Уварно и што гоћ”. увалити, угурати у рупу
ужикало-ужикано уждитјако загрејано упалити ватру, а каже се и ” види што је уждила киша”.
узанце узвранкотан узостити обичаји усмрђен укиселити
укоп улар сахрана поводац за магарца
ултимапоследња
умиват се ујамчит     ујдурма                                прати лице приликом шивења само на неколико места фиксирати крој и договорити се односно фиксирати нека збрка, или галама обично комична
упирит              утресо усјека упалити ватру укошено, накривљено врста печурке која се користила за паљење цигарета
уфат сенадати се
учињетурадити
ушурујам код млевења жита и маслина
Ф
фалацнеискрен, лукав
фалсо-фалцо фанела фангланеискрено, лажно мајица зидарска алатка за картање
фацулетвећа женска марама
фацулетакмарамица
фаџола фанатпасуљ фанто у картама
фебратемпература
феријадагвоздена решетка
феријадагвоздена решетка
фештасвечаност, прослава
фештеђат ферославити лампа са ручком, обично се носи или се обеси о нешто.
филатнапунити, пунити
фиснути фић-фирић фишек ошинути прутом несташан дечак метак
фишћатзвиждати
фјакав фјок фјумбин  безвољан, нерасположен машна висак
фојлист папира
фркаделашнала за косу-метална
фрња франкокликер једино, задње, обично се за једину преосталу карту од одређене игре у игри каже да је франко карта.
фуматпушити
фурмина фурешто фјомантошибица страно ново
Ц
цибук цивијеракекс дрвена направа за пренос разног терета
црепњаокругла плоча на којој се пече хлеб
цукаршећер
Ч
чабрина чакмак таложник уља кеса са прибором за паљење цигара (усјека, огњило, кремен и дуван)
чапра чевуљакожа мали грозд грожђа
челиња љубицаароматична биљка за чај (матичњак)
черошпањамушкатла
чипулалук
  Џ џада џардин      пут мала обрађена површина уз кућу, обично са цвећем, ограђена каменом.
џонтадодатак, наставак
Ш
шала   шемпијуннајвећа просторија у старим кућама, служи приликом славе, свадбе. склеротик
шењатозначити
шесан шевати шибавицалеп, угодан, згодан дриблати танка змија
шилокјужни влажни ветар
шипакнар
шјолеђонови за ципеле
шкатулакутија
шкафетин-шкрабијаладица, фиока
шкија шкицат резани дуван померити у страну
шковацијера  лопатица за смеће
шкуделашоља за белу кафу
шкуфија шкурибанда   шкањ шкањат   шкопица шкаља шкаљинакапуљача ноћни живот (сексуални однос ), водити љубав кришом дрвена столица са наслоном сложити (најчешће камење, нпр. при зидању међе). мали савијени нож ситно камење врста лука (лук у бусенима)
шлауфгумено црево
шлифернавлака за јорган
шљапе шљемепапуче носећа греда на крову која уздужно спаја ластавице на крову.
шмугнут шотанабрзо побећи да те нико не види подсукња
шпагканап
шпоракпрљав
шпоркаћун шпренговатнеуредан али и неморалан дићи у ваздух експлозивом
штанап   штација калуп или крој (он је штанап од матере-личи на мајку, иста мајка) станица
штеликапарафинска светиљка
штивалечизме
штиматподесити
штицадаска
штрамбонастран, чудан човек
штрападурпосипач
штрекажелезничка пруга
штрмакнутпобећи
штуфа штрмакопећ на дрва ухватио кривину, отишао  неопажено
шугаманпешкир

 



[1] Овај израз је госпођа Лидија Будеч чула од једне жене у колима на путу Игало-Мојдеж. Овај израз се користи у два облика обудечио-зарадио и побудечио-обогатио, погосподио
Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.