Rečnik mojdeških lokalizama Reviewed by Momizat on . Autor: Zoran Đurov Šabović Hercegnovski kraj na dijalektološko-akcentološkom planu pripada istočno-hercegovačkom dijalektu. Najveći broj ovde navedenih „posuđen Autor: Zoran Đurov Šabović Hercegnovski kraj na dijalektološko-akcentološkom planu pripada istočno-hercegovačkom dijalektu. Najveći broj ovde navedenih „posuđen Rating:
You Are Here: Home » Poreklo reči » Po regionima » Rečnik mojdeških lokalizama

Rečnik mojdeških lokalizama

Autor: Zoran Đurov Šabović

Hercegnovski kraj na dijalektološko-akcentološkom planu pripada istočno-hercegovačkom dijalektu. Najveći broj ovde navedenih „posuđenica“ romanskog je porekla, ređe turskog i germanskog.  Brz razvoj medija, urbanzacija i migracije utiču na to da se sve ređe koriste. Nemali broj njih već je zaboravljen i prava je retkost čuti nekog, uglavnom je to starija osoba, da ih izgovara. Objavljivanje rečnika lokalizama je pokušaj da se od zaborava otrgne deo rečnika naših predaka kako bi unuk shvatio šta deda govori.

A  
abit odelo, haljina
Adio zbogom
avizan obavešten
agvantat ščepati, uhvatiti, zgrabiti
akompanja otpratiti
akrla kukica za pletenje
aloćat zapaziti, primetiti
amonta                                  poništiti, ponoviti
anatema prokletstvo
apa zapara (apana cakla-zamagljena stakla)
aprešapoko otprilike
aprešat ubrzati
arazo u visini nečega
arar suknena vreća
arija vazduh
arivat stići
armelin kajsija
afjumbo dolje pravo dole
B
babak savijena drška za ruku na kosištu
baverun portikla
badanj   veliki drveni sud u kome se meči grožđe i drži do otakanja
badelj bodljikava trava i deo mlina
bakula  vrsta parazita
balancana plavi patlidžan
balota kugla, lopta, zrno iz metka
banda strana, pravac i grupa ljudi (pogrdno)
bandača drvena ili gvozdena strana kreveta
bandjera            zastava
bandunjat napustiti
bantit povući na stranu
bardak     zemljani sud za vodu, rakiju, vino; najčešće oslikan krunom ili grbom
baterija ručna lampa
batun   veštački (iskopan u zemlji) ili prirodni omanji vodeni rezervoar
bauo                              kovčeg, često sa ukrasnim detaljima u kome su se držale vredne stvari (odjeća i sl).
baurina zmija
bačva bure za vino
bevanda vino pomešano sa vodom
bekarija bekarit mesara zaklati
belegija brus za oštrenje kose
beškot dvopek
beštimat psovati
biž grašak
biza keruša
bječve duge čarape
bljuvati povraćati
božura   prase namenjeno za klanje o božiću
bokun   komadić neke hrane (npr. bokun hleba)
bocun    staklena posuda za vino levkastog oblika
braga                                     red vinove loze ili nekog drugog voća
brage donje gaće
brdun     veliki grozd (obično sa dva kraka. Ubere se sa delom lozovog pruta i ostavi da se suši)
bretuvela šarka
bretulin džepni nožić
Brentača Let lampa
brecati se   trzati, vikati na nekoga
briškula    kartaška igra
brnjica minđuša
brodet vrsta ribljeg paprikaša
brokva ekser
bronzin metalni lonac
bružeta vrsta smokve (crna smokva)
bruškin četka
brdžola          sveže svinjsko meso
burlati                 mutiti
butiga prodavnica,trgovina
buštić   grudnjak
  bužeta   rupa za dugme
  burilo   manja drvena posuda(20-25 litara) za prenošenje i čuvanje vode
V
važ kanta uskog obima
vakanca odmor
vakat vreme (vakat je-vreme je)
vapor brod
varenika kuvano mleko
vas sav, ceo, čitav
vele kažu
verzot vrsta kupusa
veštit odelo
vinjeta plomba na vrećama brašna
vodjer                                   mala (obično limena), izdužena posuda sa zakačkom, koju kosci nose o pojasu.
volat svod od kamena
vonj smrad
vranja                                                        otvor na sredini bačve (odozgo)
vrcaljka  prskalica za navodnjavanje
G
gagrčavo žito žito izgriženo od insekata
galeta keks
galijoština   šala
galiot mangup
gambela mala šerpa
gandža                                         metalna dvostrana kuka za vešanje tereta.
garbitača ručna lampa koja je davala plamen odnosno svetlost tako što je sagorevala garbit.
garbun ćumur
gvante rukavice
gvantijera poslužavnik
gicati se udarati nogama put pozadi
golokud klip kukuruza
goma guma
gomače prosta obuća, ručno pravljena, odozdo guma a odozgo jaka koža sa jednim kaišem na kopčanje
got staklena čaša
gratatjer rende
grdan ružan, gadan
grešpa bora
griva dlaka na vratu konja
grivna metalna alka koja spaja kosište i kosu
grop čvor
guda ženka svinje
guina glista
guja zmija
gulozan halapljiv
gulozača alava, halapljiva žena
guloština jelo koje je veoma ukusno
gumno građevinski objekat od kamenih ploča, kružnog oblika, služi za vršidbu žita i ostale potrebe
gurbet bezobrazan čovek
gurdela uzica, učkur
gurla cev za vodu, oluk
D
dalamida eksplozivna naprava, štapin
dvize malo prase od desetak kila
deverat snalaziti se, s mukom živeti
deka ćebe
derčiti praviti se važan
despek inat
destregat upropastiti
dešperan razočaran, očajan
dolampat brzo doći, dotrčati
doranit spremiti i poslužiti nekoga
drilo alatka za bušenje kamena
drito pravo
drob stomak, utroba
drobiti ima dvojako značenje; sitniti nešto ili mnogo pričati, u ljutini se kaže: “Ne drobi više boga ti.”
drčan kad se neko pravi važan-hoće da dođe do izražaja
dueta ili duja                     dumat destregat dvojka u kartama misliti izgubiti ili uništiti nešto
duzina dvanaest komada
dumidavat vlažiti
duperan korišćen, upotrebljavan
Đ
đevenica mesna kobasica
đekad ponekad, povremeno
đilkoš                                 čovek koji nastoji da bude u centru pažnje
đilo prsluk
đir krug
Ž
žaba kornjača
žbanj posuda za nošenje vode (najčešće drvena)
žbatit umutiti jaje
žberikat     napraviti neku zavrzlamu, isto se kaže za nekog ko je postao majstor u svom poslu- “ižberiko se”
žbir špijun
žvrljarin sat koji zvoni
žgaura mala rupa u zidu
ždulac rupa u živoj ogradi koju najčešće napravi neka životinja pri prolasku
želud plod hrasta
živor stoka, domaće životinje
žmire čvarci od ovčetine (bravetine)
žmičak čmičak, gnojno zapaljenje lojnih žlezda na ivici očnog kapka i vrsta male zmije
žmuo čaša za vino
Z
zavitezat poziv za odbranu sela, poziv u rat ili za slučaj neke opasnosti. Upućuje se sa tačke sa koje ga mogu čuti svi meštani. Izraz je veoma star i vuče koren iz srednjeg veka.
zadijevat zadirkivati nekoga
zaždit zapaliti vatru i pobeći brzo
zakartat malterisati ili začepiti
zamaštrakat prevariti, obmanuti
zanovijetat dosađivati
zapatat zatvoriti (zapatana vrata –zatvorena vrata)
zapretat zatrpati, pokrivati nešto žarom i pepelom
zastanjat bačvu spremiti bačvu za držanje vina (bačva se spregne od vode i ne propušta vino)
zera mrvica, nešto malo
zlopitan čovek koji slabo jede, probira hranu
I
izbišan izjeden crvotočinom
izmendan okrpljen
ima vatru ima temperaturu
intavulat na se   nešto sudski prebaciti na sebe, uknjižiti
intimela jastučnica
intrat                            naići slučajno, potrefiti
intrešet     kaže se stavi u intrešet,( misli se na stavljanje tereta na magarca poprečno preko samara)
infišan   umišljen, zaljubljen (infišan u majguru-zaljubljen u devojku)
isa – isa ovo je uzrečica koja se koristi kao gornja granica u proceni npr. težine. kaže se npr: “Ovaj kamen ima isa-isa dvdeset kila”.
ispirit ugasiti (izgasiti) vatru
istračit iskoreniti, uništiti
J  
jaža akumulacija vode
jaketun kratak muški kaput (sako)
jasle pregrada u štali iz  koje stoka jede stavljeno seno ili travu.
K
kabruči     poprečne grede koje drže krov a vezane su za osnovnu gredu
kavalet visoki starinski krevet od dasaka
kain lavor
kal od noge kurje oko na nožnim prstima
kalce čarape
kalce kratke čarape
kamara mala soba
kampanela zvono
kampanjelo crkveni zvonik
kampijun uzorak
kana   podloga napravljena od trske za sušenje smokava
kanavaca kuhinjska krpa
kanet       tanka drvena šipka sa rupicom u koju bi bila zabodena igla za pletenje. Žene su je držale za pojasom pri pletenju.
kanoćo dvogled
kantinela drvena letva
kantula cevasti umetak od smokovine ili lima
kantunal                           natkasna
kapelin šešir
kapsuo kapisla
kargati razvrtati ćuskijom ili nekom drugom alatkom oko predmeta koji se vadi (najčešće kamen iz zemlje)
kariola kolica
karpuza lubenica
kacavida šrafciger
kacarola plitki lonac sa drškom
kačica   zidarska altka – mistrija
kaša   vrsta hrane, skuvano kukuruzno ili pšenično brašno u mleku
kašun   drveni sanduk za smeštanje žita, brašna, suvog mesa
kempa kavez za ptice
kiridžija gonič konja
kise malo prase, odojče
klak kreč
klanfa metalna šipka sa dva zašiljena kraka za spajanje drvenih greda.
klindže piljci
klobuk šešir
kljuka     drvena šipka sa kukom na vrhu za savijanje grana prilikom branja plodova.
kljukača vrsta biljke (špargla), šparoga
kovica pletena korpa sa drškom
koguma džezva sa poklopcem
kokot petao,isto se zove i vrsta dimnjaka koji ima krilo koje ga okreće suprotno od vetra
koletun uštirkana muška kragna
komastre verige, lanci-smešteni su iznad otvorenog ognjišta i služe za kačenje lonca iznad vatre
komo omanji ormar od politiranog drveta sa fijokama u kome su devojke najčešće pripremale miraz
kompanj komušina sudrug, kompanjon lisnati deo kukuruza koji obavija klip
konalica vrsta crepa
konata limena kantica
konzerva ukuvani gusti paradajz
konten zadovoljen
kontraband krijumčarenje
konfermat potvrditi
korbartur jorgan
korniž ivičnjak
korota korać žalost za umrlim čekić
kotali kotac venac na završnom obodu kućnog zida ograđeni deo u staji za razdvajanje stoke
kotonjata tvrda marmelada od dunja koja se pravila u kalupima u obliku cveća ili zeca, sušila na listovima lovorike i služila u svečanim prilikama.
kotorača pokriveni kanal za vodu
kotula suknja
koćeta kočoperan krevet čovek koji se brzo naljuti, sklon tuči
koš     pletena korpa sa drvenom drškom. Plela se od klobutine i osnovom obično od jasena.
kremulja kresivača kremen primitivni upaljač
krtola krompir
kužina kuhinja
kukumar krastavac
kunj klin
kupica čaša za rakiju
kuriožan radoznao
kućarin mala kašika
kućera kućica za psa
kušin kučica kućica     kučen kukuz   kofjer                                   jastuk alatka za okopavanje povrća iskopana rupa u obradivom zemljištu u koju se polaže sadnica (krompir itd.) alatka za branje vinove loze dugačka vrsta tikve, koristi se u ishrani svinja velika pletena korpa, najčešće vrbova. U njoj je običaj da se nosi poklon na svadbu i kofer
L
lata lapis lastavica lac kanta za vodu (isti naziv je i za lim) olovka krov na dve vode omča od žice za hvatanje divljači
latar limar
lednica   lemba sanduk sa pregradom za led i hranu (preteča frižidera) letnji iznenadni pljusak
lencun lentrati letimice čaršav slikati površno
lešo kuvano meso bez začina
liberat lopar   lokuža osloboditi okrugla drvena daska sa kratkom drškom kao podmetač za hleb rupa za odlaganje đubreta
libertat osloboditi
lizjero razvodnjeno, tanko, slabo
liksija specijalno pripremljena voda i sapun za pranje veša
limica mala turpija
liferat se rešiti se nečega
lukjerna mala uljana svetiljka
lučina lumin     osušeni,nadzemni deo luka goreći kanap koji je bio zamočen u petrolej ili neku drugu smesu u fenjeru ili lampi.
LJ
ljuta skrma   tvrda kora
M  
majgura mazija manitulja zgodna devojka nešto jako(kaže se: “jak ko mazija”) pogrdan naziv za neozbiljnu devojku ili ženu
marenda marangun doručak, užina stolar
marcan zagnojen
maća   mandalo manđat maljic slaba letnja kiša koja izaziva bolest na povrću zasun na vratima jesti velika maca (od deset kila pa naviše)
macat ubiti
mašice metalne štipaljke za žar
maškinj kramp
maškulić maškulkin maškule  šarke na vratima učkur oko pojasa oruđe za pucanje
mašlje mašturika medižina gvozdeno ojačanje na vratima mlado vino lek
mendul badem
menestra supa
mertin mertinica mizarola   kukuruz kukuruzno brašno drvena posuda za vodu (burilo)
miritat   mizeran mizerija zaslužiti (zamirito je kaštig božji-zaslužio je božju kaznu) mali, sitan, slabašan kad neko ko ima gleda da što manje potroši  (ovo se shvata kao pogrdan izraz, odlika je cicija )
mišćelo mješurak     mješina metalna posuda za pranje veša bešika od svinje. Nju deca posle svinjokolja naduvaju i osuše pa im služi kao igračka-balon koža od koze u kojoj se kad se osuši drži sir.
mladika mladi izdanak biljke
montura moro mosur mrginj uniforma maškar koji ide na čelu grupe i crn, crnac kukuruzni klip stalna oznaka koja razdvaja dva imanja na granici (kamen, međa ili sl.)
muljina   mudante murga mućurlo N naćuliti   nožice                               neobadati   Peskovit, zemlja (vezivni materijal kod zidanja kamenom) donje gaće do kolena talog od maslinovog ulja kec u kartama ( u briškuli)   pažljivo nešto slušati (naćuliti uši) makaze neslušati, ne obraćati pažnju dok drugi priča “ti mene uopšte ne obadaš što ti kažem”)
naintrat naići
NJ
njoke knedle od krompira
njunjav koji muca
O
obadati     obeštan skakati, manitati (reč je vezana za insekt koji se zove obad, od čijeg ujeda stoka počne da trči i skače) mangup
obrva ognjilo     obrlatit   objetalica neobrađeni deo bašte ostavljen za prolaz metalni deo pribora za paljenje cigarete njime se udaralo o kremen na koji je naslonjen trud (usjeka)-vrsta pečurke lukavom pričom preobratiti nečije mišljenje u svoju korist alatka sa kojom se okopavaju voćke
odgulit odzurnjat odiva otrgnuti otići iznenada a nikom ne reći gde mlada (nevesta) prve godine
ožeg lopatica za žar i pepeo na otvorenom ognjištu
okartat okerepit cementirati ostariti
olorđe sat
opeljužat opljačkati, oguliti toplotom
opoganit zagaditi
oriz pirinač
ostika ostraguša ofendit se ofrlje odglajzo ožica sirće lovačka puška sa jednom cevi dići nos, naljutiti se na nekoga od oka oceniti težinu, dužinu i sl. brzo otišao kašika
P
pala lopata
palj drvena lopatica za brašno
panjega manja niša u zidu
papatač paralj komarac magacin, ostava
pasat proći
patamtin gvozdena kuka za razupiranje vrata
paćeno brašno užeglo brašno
paštroć pašabrod pastrma                              nešto smešno, pokvareno, neukusno cediljka za supu svinjokolj
pedenca uzbrdica
pegula baksuz
petrusin peršun
peškat piz uzimati karte redom teret
pižul kamena klupa uz kućni zid
piz teg
pilo rezervoar za ulje isklesan iz jedinstvenog kamenog bloka
pipun pipa pirulodođorno plazina dinja česma noćni veliki leptir poledica
pirlija levak
pirun viljuška
pišarola noša
plekat se mešati se u tuđe poslove
pjat tanjir
pjatanca plaknut se plojka podapor   podrepio se poperit popizat pošibonica   pošpicavat   servirano jelo umiti se manja kamena ploča drvena vilasta greda  koja podržava neku voćku prešao da živi kod žene podići vertikalno dići rukom teret i proceniti težinu tanak savitljiv prut kojim su se “šibala” deca nagovarati nekoga na svađu
pobudečio se obogatio se[1] (kada bi se neko vratio kući posle prodaje)
poguzijelji svatovi sa strane mlade
pod sanduk u koji ispada brašno iz mlina
pojata zidani objekat za smeštaj sena
polpeta postava ćufta veći drveni sud za mečenje vina ili držanje vode
polpeta ćufta
pomidora paradajz
pomlioci oni koji donose žitarice u brašneni mlin
ponat talpa, deblja daska, fosna, poen u nekoj igri, jak stisak ruke
pontelat pontura podupreti nešto upala pluća
popuzat se okliznuti se
por praziluk
posat sisati
potavulat-posaližat popločati pod
potlja posle,kasnije
pošada povraz   potprug             pribor za jelo ručka na pinjati ili bronzinu o koju bi visila iznad vatre na komostrama. kanap koji je prevezan sa jedne strane samara ispod stomaka na magarcu i koji se zateže i veže na drugoj strani na taj način držeći samar.
pra praska praća   prdoklači barut (izgovara se dugo a) breskva uzengija na samaru (konopac u kojem se drže noge) zanoveta
prečimica prečica
preša prekuveljen prefrigan   žurba, takođe i presa mlitav, neraspoložen, uveo lukav
pržulin zatvorena posuda sa ručkom za prženje kafe
pržun prtenja prćija zatvor slabo gori dimi i smrdi miraz
pripetat prilepiti
pripetat prdeljušku prilepiti (opaliti) šamar
prosulja tiganj
proto poslovođa, predradnik
profum miris, parfem
prćija miraz
pruga priganica              autobus prost kolač od brašna pržen na ulju
prč praz puzdrina       puškarica   prefrigan pružalo priplodni jarac priplodni ovan masni deo ženske svinje, (okolina polnog organa), ostavio bi se da se suši nesoljen, njime se mazala  obuća, štitila od vode i dobijala sjaj igračka sa kojom su deca pucala najčešće cev od zove lukav sprava za hvatanje ptica
punjestra prozor
puca dugme
pučit juriti
R
rabija ljutnja
rabota posao
radić vrsta salate
ramazin zasun na vratima
ranketan rasprnjicat   rastanjana bačva užegao bučno reagovati mlatarajući rukama, najčešće u svađi sa nekim drvena bačva koja nije duži period držala tečnost i koja između sastava pušta vodu. Treba je zastanjati.
raša ženska suknja
rašta svrha, razlog, zbog čega
raštan vrsta kupusa
raščelada rebatin repete zinge gvozdena rešetka na prozoru nitna, zakovica za platno i kožu igra metalnim novčićem odbijanjem od zid
reušit uspevati, napredovati
rovinat   upropašten, oštećen, pokvaren (rovinala mi se martinica-pokvarilo mi se kukuruzno brašno)
rodulin kalem za konac i okrugle drvene oblice za kotrljanje i prenos teških predmeta
romijendža rubac bakreni sud sa drškom-veći maramica
roštule vrsta slatkiša
S
sagum kalup
salsa pire krompir
sadžak   samar             gvozdeni tronožac na ognjištu kao podmetač kotla oprema za magarca koja služi za vezivanje i nošenje tereta kao i za jahanje
sijavica jaki bočni udari vetra sa kišom
sinija   senjat okrugli drveni stočić za ručanje oko ognjišta označiti, obilježiti
sindžir lanac
sičijan, sičijav sulundar                              oboleo od tuberkuloze, tuberkulozan dimnjak ili cev koja spaja peć na drva sa otvorom u zidu
skapulat spasiti se
skuža   skale skala skrinja   slamica      izgovor (skužajte me-izvinite, oprostite mi) stepenice merdevine napravljene od drveta drveni sanduk sa poklopcem, često ukrašen u kome se držala odjeća. ušivena komušina od kukuruza podloga, koja je stajala na krevetu ispod madraca (preteča madraca)
smrtimice smrdeljuša                          potpuno,apsolutno improvizovana lampa od tankog lima koja bi bila ispunjena petrolejom iz kog bi virio stijenj koji bi goreo i davao slabu svetlost. Oslobađala je neugodan miris pa otuda i naziv
solarica slanik
spicerija   sparićat splanut prodavnica mešovite robe u kojoj su se mogli kupiti i lekove skuvati-pripremiti jelo uplašen
staviti u špag stelja staviti u džep podloga od slame na samaru
stađon-stađun sezona
stima od miljoramenta procena poboljšanja vrednosti zemlje na kojoj je nešto zasađeno ili podignute međe a time se povećala vrednost zemljišta
stimadur procenitelj štete
stimat proceniti rod ili štetu
strelavanje-stelavanje skalat stijenj strunit se   stramac strišat   sumpreš surutka slobutina-sklobutina                             taloženje ulja spustiti fitilj na  lampi naglim trzajem ili padom pomjeriti želudac vuneni madrac dati znak kartom u igri njenim povlačenjem po stolu pegla u koju se stavljao žar ostatak od mleka posle sirenja biljka puzavica, ranije se koristila za pletenje korpi
T
tavalja stolnjak
tak tavulin talantera           peta na cipeli mali sto vrsta guštera,  izlazi samo uveče oko rasvete iz zidova, zna da uđe i u kuću, boje je pepela, hrani se insektima.
tvorilo telj kalup za oblikovanje sira fitilj
temezga-tomeuga oteže kad govori
teća šerpa
tigla krovni pokrivač od pečene zemlje
tiještit cediti
tora toranj,Novljani ovaj naziv koriste za Sat-kulu u Herceg Novom
totnjemu nije važno (ako se nešto ispusti i slomi)
toć točak sos ovaj izraz se koristi za izvor koji ističe iz kamena
travesa trapozan kecelja drveni odeljak na vrhu stepeništa pri izlasku na tavan. Na njemu se držalo suđe, flaše, bardak itd.
trap treso treškot rupa u zemlji za čuvanje jesenjeg roda nakrivo mantil
trešeta                                    trnaleta   tramuntana                                   trsiti tumbin  tunja turin        igra sa italijanskim kartama, obično se igra u kombinaciji sa gore pomenutom briškulom. drvene strane (bande) od kreveta (kavaleta) jak vetar koji ima rušilačku snagu. Obično kratko traje, prati ga najčešće jaka kiša. Nastaje kao posledica ekstremnih razlika u pritisku na malom prostoru.   izgubiti, upropastiti propust ispod puta malo deblji kanap njuška
trliš vrsta platna od kojeg se šio ženski veš
trpeza sto za ručavanje, sofra
trumbeta trupnut trupačke  skočiti truba udariti glavom skočiti iz mesta sa obe noge istovremeno
Ć
ćakula ćakulat ćakulača   ćakulon ćemija spletka, ogovaranje spletkariti, ogovarati žena koja voli da prenosi ćakule, koja uživa u ogovaranju drugih muška ćakulača niska drvena tronoga sedeljka
ćah htedoh
ćikara ćipiko ćumez šolja za čaj, mleko magarac kokošinjac
ćućat sisati
U
ubiti ćuka uvarno     uvenjat napiti se donekle zadovoljan, kad neko ne zaradi koliko je planirao kaže se: “Uvarno i što goć”. uvaliti, ugurati u rupu
užikalo-užikano uždit jako zagrejano upaliti vatru, a kaže se i ” vidi što je uždila kiša”.
uzance uzvrankotan uzostiti običaji usmrđen ukiseliti
ukop ular sahrana povodac za magarca
ultima poslednja
umivat se ujamčit     ujdurma                                prati lice prilikom šivenja samo na nekoliko mesta fiksirati kroj i dogovoriti se odnosno fiksirati neka zbrka, ili galama obično komična
upirit              utreso usjeka upaliti vatru ukošeno, nakrivljeno vrsta pečurke koja se koristila za paljenje cigareta
ufat se nadati se
učinjet uraditi
ušur ujam kod mlevenja žita i maslina
F
falac neiskren, lukav
falso-falco fanela fangla neiskreno, lažno majica zidarska alatka za kartanje
faculet veća ženska marama
faculetak maramica
fadžola fanat pasulj fanto u kartama
febra temperatura
ferijada gvozdena rešetka
ferijada gvozdena rešetka
fešta svečanost, proslava
fešteđat fero slaviti lampa sa ručkom, obično se nosi ili se obesi o nešto.
filat napuniti, puniti
fisnuti fić-firić fišek ošinuti prutom nestašan dečak metak
fišćat zviždati
fjakav fjok fjumbin   bezvoljan, neraspoložen mašna visak
foj list papira
frkadela šnala za kosu-metalna
frnja franko kliker jedino, zadnje, obično se za jedinu preostalu kartu od određene igre u igri kaže da je franko karta.
fumat pušiti
furmina furešto fjomanto šibica strano novo
C
cibuk civijera keks drvena naprava za prenos raznog tereta
crepnja okrugla ploča na kojoj se peče hleb
cukar šećer
Č
čabrina čakmak taložnik ulja kesa sa priborom za paljenje cigara (usjeka, ognjilo, kremen i duvan)
čapra čevulja koža mali grozd grožđa
čelinja ljubica aromatična biljka za čaj (matičnjak)
čerošpanja muškatla
čipula luk
  džada džardin       put mala obrađena površina uz kuću, obično sa cvećem, ograđena kamenom.
džonta dodatak, nastavak
Š
šala   šempijun najveća prostorija u starim kućama, služi prilikom slave, svadbe. sklerotik
šenjat označiti
šesan ševati šibavica lep, ugodan, zgodan driblati tanka zmija
šilok južni vlažni vetar
šipak nar
šjole đonovi za cipele
škatula kutija
škafetin-škrabija ladica, fioka
škija škicat rezani duvan pomeriti u stranu
škovacijera   lopatica za smeće
škudela šolja za belu kafu
škufija škuribanda   škanj škanjat   škopica škalja škaljina kapuljača noćni život (seksualni odnos ), voditi ljubav krišom drvena stolica sa naslonom složiti (najčešće kamenje, npr. pri zidanju međe). mali savijeni nož sitno kamenje vrsta luka (luk u busenima)
šlauf gumeno crevo
šlifer navlaka za jorgan
šljape šljeme papuče noseća greda na krovu koja uzdužno spaja lastavice na krovu.
šmugnut šotana brzo pobeći da te niko ne vidi podsuknja
špag kanap
šporak prljav
šporkaćun šprengovat neuredan ali i nemoralan dići u vazduh eksplozivom
štanap   štacija kalup ili kroj (on je štanap od matere-liči na majku, ista majka) stanica
štelika parafinska svetiljka
štivale čizme
štimat podesiti
štica daska
štrambo nastran, čudan čovek
štrapadur posipač
štreka železnička pruga
štrmaknut pobeći
štufa štrmako peć na drva uhvatio krivinu, otišao  neopaženo
šugaman peškir

 



[1] Ovaj izraz je gospođa Lidija Budeč čula od jedne žene u kolima na putu Igalo-Mojdež. Ovaj izraz se koristi u dva oblika obudečio-zaradio i pobudečio-obogatio, pogospodio

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top