Речник мојдешких локализама Reviewed by Momizat on . Аутор: Зоран Ђуров Шабовић Херцегновски крај на дијалектолошко-акцентолошком плану припада источно-херцеговачком дијалекту. Највећи број овде наведених „посуђен Аутор: Зоран Ђуров Шабовић Херцегновски крај на дијалектолошко-акцентолошком плану припада источно-херцеговачком дијалекту. Највећи број овде наведених „посуђен Rating:
You Are Here: Home » Порекло речи » По регионима » Речник мојдешких локализама

Речник мојдешких локализама

Аутор: Зоран Ђуров Шабовић

Херцегновски крај на дијалектолошко-акцентолошком плану припада источно-херцеговачком дијалекту. Највећи број овде наведених „посуђеница“ романског је порекла, ређе турског и германског.  Брз развој медија, урбанзација и миграције утичу на то да се све ређе користе. Немали број њих већ је заборављен и права је реткост чути неког, углавном је то старија особа, да их изговара. Објављивање речника локализама је покушај да се од заборава отргне део речника наших предака како би унук схватио шта деда говори.

А  
абит одело, хаљина
Адио збогом
авизан обавештен
агвантат шчепати, ухватити, зграбити
акомпања отпратити
акрла кукица за плетење
алоћат запазити, приметити
амонта                                  поништити, поновити
анатема проклетство
апа запара (апана цакла-замагљена стакла)
апрешапоко отприлике
апрешат убрзати
аразо у висини нечега
арар сукнена врећа
арија ваздух
ариват стићи
армелин кајсија
афјумбо доље право доле
Б
бабак савијена дршка за руку на косишту
баверун портикла
бадањ   велики дрвени суд у коме се мечи грожђе и држи до отакања
бадељ бодљикава трава и део млина
бакула  врста паразита
баланцана плави патлиџан
балота кугла, лопта, зрно из метка
банда страна, правац и група људи (погрдно)
бандача дрвена или гвоздена страна кревета
бандјера            застава
бандуњат напустити
бантит повући на страну
бардак     земљани суд за воду, ракију, вино; најчешће осликан круном или грбом
батерија ручна лампа
батун   вештачки (ископан у земљи) или природни омањи водени резервоар
бауо                              ковчег, често са украсним детаљима у коме су се држале вредне ствари (одјећа и сл).
баурина змија
бачва буре за вино
беванда вино помешано са водом
бекарија бекарит месара заклати
белегија брус за оштрење косе
бешкот двопек
бештимат псовати
биж грашак
биза керуша
бјечве дуге чарапе
бљувати повраћати
божура   прасе намењено за клање о божићу
бокун   комадић неке хране (нпр. бокун хлеба)
боцун    стаклена посуда за вино левкастог облика
брага                                     ред винове лозе или неког другог воћа
браге доње гаће
брдун     велики грозд (обично са два крака. Убере се са делом лозовог прута и остави да се суши)
бретувела шарка
бретулин џепни ножић
Брентача Лет лампа
брецати се   трзати, викати на некога
бришкула    карташка игра
брњица минђуша
бродет врста рибљег паприкаша
броква ексер
бронзин метални лонац
бружета врста смокве (црна смоква)
брушкин четка
брџола          свеже свињско месо
бурлати                 мутити
бутига продавница,трговина
буштић   грудњак
  бужета   рупа за дугме
  бурило   мања дрвена посуда(20-25 литара) за преношење и чување воде
В
важ канта уског обима
ваканца одмор
вакат време (вакат је-време је)
вапор брод
вареника кувано млеко
вас сав, цео, читав
веле кажу
верзот врста купуса
вештит одело
вињета пломба на врећама брашна
водјер                                   мала (обично лимена), издужена посуда са закачком, коју косци носе о појасу.
волат свод од камена
воњ смрад
врања                                                        отвор на средини бачве (одозго)
врцаљка  прскалица за наводњавање
Г
гагрчаво жито жито изгрижено од инсеката
галета кекс
галијоштина   шала
галиот мангуп
гамбела мала шерпа
ганџа                                         метална двострана кука за вешање терета.
гарбитача ручна лампа која је давала пламен односно светлост тако што је сагоревала гарбит.
гарбун ћумур
гванте рукавице
гвантијера послужавник
гицати се ударати ногама пут позади
голокуд клип кукуруза
гома гума
гомаче проста обућа, ручно прављена, одоздо гума а одозго јака кожа са једним каишем на копчање
гот стаклена чаша
грататјер ренде
грдан ружан, гадан
грешпа бора
грива длака на врату коња
гривна метална алка која спаја косиште и косу
гроп чвор
гуда женка свиње
гуина глиста
гуја змија
гулозан халапљив
гулозача алава, халапљива жена
гулоштина јело које је веома укусно
гумно грађевински објекат од камених плоча, кружног облика, служи за вршидбу жита и остале потребе
гурбет безобразан човек
гурдела узица, учкур
гурла цев за воду, олук
Д
даламида експлозивна направа, штапин
двизе мало прасе од десетак кила
деверат сналазити се, с муком живети
дека ћебе
дерчити правити се важан
деспек инат
дестрегат упропастити
дешперан разочаран, очајан
долампат брзо доћи, дотрчати
доранит спремити и послужити некога
дрило алатка за бушење камена
дрито право
дроб стомак, утроба
дробити има двојако значење; ситнити нешто или много причати, у љутини се каже: “Не дроби више бога ти.”
дрчан кад се неко прави важан-хоће да дође до изражаја
дуета или дуја                     думат дестрегат двојка у картама мислити изгубити или уништити нешто
дузина дванаест комада
думидават влажити
дуперан коришћен, употребљаван
Ђ
ђевеница месна кобасица
ђекад понекад, повремено
ђилкош                                 човек који настоји да буде у центру пажње
ђило прслук
ђир круг
Ж
жаба корњача
жбањ посуда за ношење воде (најчешће дрвена)
жбатит умутити јаје
жберикат     направити неку заврзламу, исто се каже за неког ко је постао мајстор у свом послу- “ижберико се”
жбир шпијун
жврљарин сат који звони
жгаура мала рупа у зиду
ждулац рупа у живој огради коју најчешће направи нека животиња при проласку
желуд плод храста
живор стока, домаће животиње
жмире чварци од овчетине (браветине)
жмичак чмичак, гнојно запаљење лојних жлезда на ивици очног капка и врста мале змије
жмуо чаша за вино
З
завитезат позив за одбрану села, позив у рат или за случај неке опасности. Упућује се са тачке са које га могу чути сви мештани. Израз је веома стар и вуче корен из средњег века.
задијеват задиркивати некога
заждит запалити ватру и побећи брзо
закартат малтерисати или зачепити
замаштракат преварити, обманути
зановијетат досађивати
запатат затворити (запатана врата –затворена врата)
запретат затрпати, покривати нешто жаром и пепелом
застањат бачву спремити бачву за држање вина (бачва се спрегне од воде и не пропушта вино)
зера мрвица, нешто мало
злопитан човек који слабо једе, пробира храну
И
избишан изједен црвоточином
измендан окрпљен
има ватру има температуру
интавулат на се   нешто судски пребацити на себе, укњижити
интимела јастучница
интрат                            наићи случајно, потрефити
интрешет     каже се стави у интрешет,( мисли се на стављање терета на магарца попречно преко самара)
инфишан   умишљен, заљубљен (инфишан у мајгуру-заљубљен у девојку)
иса – иса ово је узречица која се користи као горња граница у процени нпр. тежине. каже се нпр: “Овај камен има иса-иса двдесет кила”.
испирит угасити (изгасити) ватру
истрачит искоренити, уништити
Ј  
јажа акумулација воде
јакетун кратак мушки капут (сако)
јасле преграда у штали из  које стока једе стављено сено или траву.
К
кабручи     попречне греде које држе кров а везане су за основну греду
кавалет високи старински кревет од дасака
каин лавор
кал од ноге курје око на ножним прстима
калце чарапе
калце кратке чарапе
камара мала соба
кампанела звоно
кампањело црквени звоник
кампијун узорак
кана   подлога направљена од трске за сушење смокава
канаваца кухињска крпа
канет       танка дрвена шипка са рупицом у коју би била забодена игла за плетење. Жене су је држале за појасом при плетењу.
каноћо двоглед
кантинела дрвена летва
кантула цевасти уметак од смоковине или лима
кантунал                           наткасна
капелин шешир
капсуо каписла
каргати развртати ћускијом или неком другом алатком око предмета који се вади (најчешће камен из земље)
кариола колица
карпуза лубеница
кацавида шрафцигер
кацарола плитки лонац са дршком
качица   зидарска алтка – мистрија
каша   врста хране, скувано кукурузно или пшенично брашно у млеку
кашун   дрвени сандук за смештање жита, брашна, сувог меса
кемпа кавез за птице
кириџија гонич коња
кисе мало прасе, одојче
клак креч
кланфа метална шипка са два зашиљена крака за спајање дрвених греда.
клинџе пиљци
клобук шешир
кљука     дрвена шипка са куком на врху за савијање грана приликом брања плодова.
кљукача врста биљке (шпаргла), шпарога
ковица плетена корпа са дршком
когума џезва са поклопцем
кокот петао,исто се зове и врста димњака који има крило које га окреће супротно од ветра
колетун уштиркана мушка крагна
комастре вериге, ланци-смештени су изнад отвореног огњишта и служе за качење лонца изнад ватре
комо омањи ормар од политираног дрвета са фијокама у коме су девојке најчешће припремале мираз
компањ комушина судруг, компањон лиснати део кукуруза који обавија клип
коналица врста црепа
коната лимена кантица
конзерва укувани густи парадајз
контен задовољен
контрабанд кријумчарење
конфермат потврдити
корбартур јорган
корниж ивичњак
корота кораћ жалост за умрлим чекић
котали котац венац на завршном ободу кућног зида ограђени део у стаји за раздвајање стоке
котоњата тврда мармелада од дуња која се правила у калупима у облику цвећа или зеца, сушила на листовима ловорике и служила у свечаним приликама.
которача покривени канал за воду
котула сукња
коћета кочоперан кревет човек који се брзо наљути, склон тучи
кош     плетена корпа са дрвеном дршком. Плела се од клобутине и основом обично од јасена.
кремуља кресивача кремен примитивни упаљач
кртола кромпир
кужина кухиња
кукумар краставац
куњ клин
купица чаша за ракију
куриожан радознао
кућарин мала кашика
кућера кућица за пса
кушин кучица кућица     кучен кукуз   кофјер                                   јастук алатка за окопавање поврћа ископана рупа у обрадивом земљишту у коју се полаже садница (кромпир итд.) алатка за брање винове лозе дугачка врста тикве, користи се у исхрани свиња велика плетена корпа, најчешће врбова. У њој је обичај да се носи поклон на свадбу и кофер
Л
лата лапис ластавица лац канта за воду (исти назив је и за лим) оловка кров на две воде омча од жице за хватање дивљачи
латар лимар
ледница   лемба сандук са преградом за лед и храну (претеча фрижидера) летњи изненадни пљусак
ленцун лентрати летимице чаршав сликати површно
лешо кувано месо без зачина
либерат лопар   локужа ослободити округла дрвена даска са кратком дршком као подметач за хлеб рупа за одлагање ђубрета
либертат ослободити
лизјеро разводњено, танко, слабо
ликсија специјално припремљена вода и сапун за прање веша
лимица мала турпија
лиферат се решити се нечега
лукјерна мала уљана светиљка
лучина лумин     осушени,надземни део лука горећи канап који је био замочен у петролеј или неку другу смесу у фењеру или лампи.
Љ
љута скрма   тврда кора
М  
мајгура мазија манитуља згодна девојка нешто јако(каже се: “јак ко мазија”) погрдан назив за неозбиљну девојку или жену
маренда марангун доручак, ужина столар
марцан загнојен
маћа   мандало манђат маљиц слаба летња киша која изазива болест на поврћу засун на вратима јести велика маца (од десет кила па навише)
мацат убити
машице металне штипаљке за жар
машкињ крамп
машкулић машкулкин машкуле  шарке на вратима учкур око појаса оруђе за пуцање
машље маштурика медижина гвоздено ојачање на вратима младо вино лек
мендул бадем
менестра супа
мертин мертиница мизарола   кукуруз кукурузно брашно дрвена посуда за воду (бурило)
миритат   мизеран мизерија заслужити (замирито је каштиг божји-заслужио је божју казну) мали, ситан, слабашан кад неко ко има гледа да што мање потроши  (ово се схвата као погрдан израз, одлика је циција )
мишћело мјешурак     мјешина метална посуда за прање веша бешика од свиње. Њу деца после свињокоља надувају и осуше па им служи као играчка-балон кожа од козе у којој се кад се осуши држи сир.
младика млади изданак биљке
монтура моро мосур мргињ униформа машкар који иде на челу групе и црн, црнац кукурузни клип стална ознака која раздваја два имања на граници (камен, међа или сл.)
муљина   муданте мурга мућурло Н наћулити   ножице                               необадати   Песковит, земља (везивни материјал код зидања каменом) доње гаће до колена талог од маслиновог уља кец у картама ( у бришкули)   пажљиво нешто слушати (наћулити уши) маказе неслушати, не обраћати пажњу док други прича “ти мене уопште не обадаш што ти кажем”)
наинтрат наићи
Њ
њоке кнедле од кромпира
њуњав који муца
О
обадати     обештан скакати, манитати (реч је везана за инсект који се зове обад, од чијег уједа стока почне да трчи и скаче) мангуп
обрва огњило     обрлатит   објеталица необрађени део баште остављен за пролаз метални део прибора за паљење цигарете њиме се ударало о кремен на који је наслоњен труд (усјека)-врста печурке лукавом причом преобратити нечије мишљење у своју корист алатка са којом се окопавају воћке
одгулит одзурњат одива отргнути отићи изненада а ником не рећи где млада (невеста) прве године
ожег лопатица за жар и пепео на отвореном огњишту
окартат окерепит цементирати остарити
олорђе сат
опељужат опљачкати, огулити топлотом
опоганит загадити
ориз пиринач
остика острагуша офендит се офрље одглајзо ожица сирће ловачка пушка са једном цеви дићи нос, наљутити се на некога од ока оценити тежину, дужину и сл. брзо отишао кашика
П
пала лопата
паљ дрвена лопатица за брашно
пањега мања ниша у зиду
папатач параљ комарац магацин, остава
пасат проћи
патамтин гвоздена кука за разупирање врата
паћено брашно ужегло брашно
паштроћ пашаброд пастрма                              нешто смешно, покварено, неукусно цедиљка за супу свињокољ
педенца узбрдица
пегула баксуз
петрусин першун
пешкат пиз узимати карте редом терет
пижул камена клупа уз кућни зид
пиз тег
пило резервоар за уље исклесан из јединственог каменог блока
пипун пипа пирулодођорно плазина диња чесма ноћни велики лептир поледица
пирлија левак
пирун виљушка
пишарола ноша
плекат се мешати се у туђе послове
пјат тањир
пјатанца плакнут се плојка подапор   подрепио се поперит попизат пошибоница   пошпицават   сервирано јело умити се мања камена плоча дрвена виласта греда  која подржава неку воћку прешао да живи код жене подићи вертикално дићи руком терет и проценити тежину танак савитљив прут којим су се “шибала” деца наговарати некога на свађу
побудечио се обогатио се[1] (када би се неко вратио кући после продаје)
погузијељи сватови са стране младе
под сандук у који испада брашно из млина
појата зидани објекат за смештај сена
полпета постава ћуфта већи дрвени суд за мечење вина или држање воде
полпета ћуфта
помидора парадајз
помлиоци они који доносе житарице у брашнени млин
понат талпа, дебља даска, фосна, поен у некој игри, јак стисак руке
понтелат понтура подупрети нешто упала плућа
попузат се оклизнути се
пор празилук
посат сисати
потавулат-посалижат поплочати под
потља после,касније
пошада повраз   потпруг             прибор за јело ручка на пињати или бронзину о коју би висила изнад ватре на комострама. канап који је превезан са једне стране самара испод стомака на магарцу и који се затеже и веже на другој страни на тај начин држећи самар.
пра праска праћа   прдоклачи барут (изговара се дуго а) бресква узенгија на самару (конопац у којем се држе ноге) зановета
пречимица пречица
преша прекувељен префриган   журба, такође и преса млитав, нерасположен, увео лукав
пржулин затворена посуда са ручком за пржење кафе
пржун пртења прћија затвор слабо гори дими и смрди мираз
припетат прилепити
припетат прдељушку прилепити (опалити) шамар
просуља тигањ
прото пословођа, предрадник
профум мирис, парфем
прћија мираз
пруга приганица              аутобус прост колач од брашна пржен на уљу
прч праз пуздрина       пушкарица   префриган пружало приплодни јарац приплодни ован масни део женске свиње, (околина полног органа), оставио би се да се суши несољен, њиме се мазала  обућа, штитила од воде и добијала сјај играчка са којом су деца пуцала најчешће цев од зове лукав справа за хватање птица
пуњестра прозор
пуца дугме
пучит јурити
Р
рабија љутња
работа посао
радић врста салате
рамазин засун на вратима
ранкетан распрњицат   растањана бачва ужегао бучно реаговати млатарајући рукама, најчешће у свађи са неким дрвена бачва која није дужи период држала течност и која између састава пушта воду. Треба је застањати.
раша женска сукња
рашта сврха, разлог, због чега
раштан врста купуса
рашчелада ребатин репете зинге гвоздена решетка на прозору нитна, заковица за платно и кожу игра металним новчићем одбијањем од зид
реушит успевати, напредовати
ровинат   упропаштен, оштећен, покварен (ровинала ми се мартиница-покварило ми се кукурузно брашно)
родулин калем за конац и округле дрвене облице за котрљање и пренос тешких предмета
ромијенџа рубац бакрени суд са дршком-већи марамица
роштуле врста слаткиша
С
сагум калуп
салса пире кромпир
саџак   самар             гвоздени троножац на огњишту као подметач котла опрема за магарца која служи за везивање и ношење терета као и за јахање
сијавица јаки бочни удари ветра са кишом
синија   сењат округли дрвени сточић за ручање око огњишта означити, обиљежити
синџир ланац
сичијан, сичијав сулундар                              оболео од туберкулозе, туберкулозан димњак или цев која спаја пећ на дрва са отвором у зиду
скапулат спасити се
скужа   скале скала скриња   сламица      изговор (скужајте ме-извините, опростите ми) степенице мердевине направљене од дрвета дрвени сандук са поклопцем, често украшен у коме се држала одјећа. ушивена комушина од кукуруза подлога, која је стајала на кревету испод мадраца (претеча мадраца)
смртимице смрдељуша                          потпуно,апсолутно импровизована лампа од танког лима која би била испуњена петролејом из ког би вирио стијењ који би горео и давао слабу светлост. Ослобађала је неугодан мирис па отуда и назив
соларица сланик
спицерија   спарићат спланут продавница мешовите робе у којој су се могли купити и лекове скувати-припремити јело уплашен
ставити у шпаг стеља ставити у џеп подлога од сламе на самару
стађон-стађун сезона
стима од миљорамента процена побољшања вредности земље на којој је нешто засађено или подигнуте међе а тиме се повећала вредност земљишта
стимадур проценитељ штете
стимат проценити род или штету
стрелавање-стелавање скалат стијењ струнит се   страмац стришат   сумпреш сурутка слобутина-склобутина                             таложење уља спустити фитиљ на  лампи наглим трзајем или падом помјерити желудац вунени мадрац дати знак картом у игри њеним повлачењем по столу пегла у коју се стављао жар остатак од млека после сирења биљка пузавица, раније се користила за плетење корпи
Т
таваља столњак
так тавулин талантера           пета на ципели мали сто врста гуштера,  излази само увече око расвете из зидова, зна да уђе и у кућу, боје је пепела, храни се инсектима.
творило тељ калуп за обликовање сира фитиљ
темезга-томеуга отеже кад говори
тећа шерпа
тигла кровни покривач од печене земље
тијештит цедити
тора торањ,Новљани овај назив користе за Сат-кулу у Херцег Новом
тотњему није важно (ако се нешто испусти и сломи)
тоћ точак сос овај израз се користи за извор који истиче из камена
травеса трапозан кецеља дрвени одељак на врху степеништа при изласку на таван. На њему се држало суђе, флаше, бардак итд.
трап тресо трешкот рупа у земљи за чување јесењег рода накриво мантил
трешета                                    трналета   трамунтана                                   трсити тумбин  туња турин        игра са италијанским картама, обично се игра у комбинацији са горе поменутом бришкулом. дрвене стране (банде) од кревета (кавалета) јак ветар који има рушилачку снагу. Обично кратко траје, прати га најчешће јакa киша. Настаје као последица екстремних разлика у притиску на малом простору.   изгубити, упропастити пропуст испод пута мало дебљи канап њушка
трлиш врста платна од којег се шио женски веш
трпеза сто за ручавање, софра
трумбета трупнут трупачке  скочити труба ударити главом скочити из места са обе ноге истовремено
Ћ
ћакула ћакулат ћакулача   ћакулон ћемија сплетка, оговарање сплеткарити, оговарати жена која воли да преноси ћакуле, која ужива у оговарању других мушка ћакулача ниска дрвена тронога седељка
ћах хтедох
ћикара ћипико ћумез шоља за чај, млеко магарац кокошињац
ћућат сисати
У
убити ћука уварно     увењат напити се донекле задовољан, кад неко не заради колико је планирао каже се: “Уварно и што гоћ”. увалити, угурати у рупу
ужикало-ужикано уждит јако загрејано упалити ватру, а каже се и ” види што је уждила киша”.
узанце узвранкотан узостити обичаји усмрђен укиселити
укоп улар сахрана поводац за магарца
ултима последња
умиват се ујамчит     ујдурма                                прати лице приликом шивења само на неколико места фиксирати крој и договорити се односно фиксирати нека збрка, или галама обично комична
упирит              утресо усјека упалити ватру укошено, накривљено врста печурке која се користила за паљење цигарета
уфат се надати се
учињет урадити
ушур ујам код млевења жита и маслина
Ф
фалац неискрен, лукав
фалсо-фалцо фанела фангла неискрено, лажно мајица зидарска алатка за картање
фацулет већа женска марама
фацулетак марамица
фаџола фанат пасуљ фанто у картама
фебра температура
феријада гвоздена решетка
феријада гвоздена решетка
фешта свечаност, прослава
фештеђат феро славити лампа са ручком, обично се носи или се обеси о нешто.
филат напунити, пунити
фиснути фић-фирић фишек ошинути прутом несташан дечак метак
фишћат звиждати
фјакав фјок фјумбин   безвољан, нерасположен машна висак
фој лист папира
фркадела шнала за косу-метална
фрња франко кликер једино, задње, обично се за једину преосталу карту од одређене игре у игри каже да је франко карта.
фумат пушити
фурмина фурешто фјоманто шибица страно ново
Ц
цибук цивијера кекс дрвена направа за пренос разног терета
црепња округла плоча на којој се пече хлеб
цукар шећер
Ч
чабрина чакмак таложник уља кеса са прибором за паљење цигара (усјека, огњило, кремен и дуван)
чапра чевуља кожа мали грозд грожђа
челиња љубица ароматична биљка за чај (матичњак)
черошпања мушкатла
чипула лук
  Џ џада џардин       пут мала обрађена површина уз кућу, обично са цвећем, ограђена каменом.
џонта додатак, наставак
Ш
шала   шемпијун највећа просторија у старим кућама, служи приликом славе, свадбе. склеротик
шењат означити
шесан шевати шибавица леп, угодан, згодан дриблати танка змија
шилок јужни влажни ветар
шипак нар
шјоле ђонови за ципеле
шкатула кутија
шкафетин-шкрабија ладица, фиока
шкија шкицат резани дуван померити у страну
шковацијера   лопатица за смеће
шкудела шоља за белу кафу
шкуфија шкурибанда   шкањ шкањат   шкопица шкаља шкаљина капуљача ноћни живот (сексуални однос ), водити љубав кришом дрвена столица са наслоном сложити (најчешће камење, нпр. при зидању међе). мали савијени нож ситно камење врста лука (лук у бусенима)
шлауф гумено црево
шлифер навлака за јорган
шљапе шљеме папуче носећа греда на крову која уздужно спаја ластавице на крову.
шмугнут шотана брзо побећи да те нико не види подсукња
шпаг канап
шпорак прљав
шпоркаћун шпренговат неуредан али и неморалан дићи у ваздух експлозивом
штанап   штација калуп или крој (он је штанап од матере-личи на мајку, иста мајка) станица
штелика парафинска светиљка
штивале чизме
штимат подесити
штица даска
штрамбо настран, чудан човек
штрападур посипач
штрека железничка пруга
штрмакнут побећи
штуфа штрмако пећ на дрва ухватио кривину, отишао  неопажено
шугаман пешкир

 



[1] Овај израз је госпођа Лидија Будеч чула од једне жене у колима на путу Игало-Мојдеж. Овај израз се користи у два облика обудечио-зарадио и побудечио-обогатио, погосподио

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top