Poreklo stanovništva sela Mišar, opština grad Šabac. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo se deli na četri male — „kraja”: Staro Selo, Slatinu, Glogovac i Bajir. Staro Selo su Turci razorili 1806. za vreme boja na Mišaru. Onda se selo rasturilo po krajevima današnjim — sve po šumi, i tako se zaselili na nova mesta. Na Starom Selu su šančevi Karađorđevi (na brdu oko kote 97). U Starom Selu, pored puta 7-8 kuća. Slatina je oko jedan i po kilometar udaljena od Starog Sela. U ovom kraju, gde je površ disecirana potokom, voda podviruje, po tim „podvirima” ime Slatina. Kuće su i s jedne, i s druge strane Slatine, pod bregom, ispod platforme od 100 t. Oba ova kraja severno od beogradskog puta. Južno od puta je treći kraj, Glogovac. Tu bilo „gložđe” (šuma od gloga) — tu se doselili kad su bežali od Turaka. To je najveći deo sela, kao i Bajir. U Bajiru kuće na strani gde bila šuma. Tu odsek prema savskoj ravnici, 14-15 m visine. Taj deo sela pruža se sve do Dumače, duž puta beogradskog.
Izvora ima pod Bajirom — zvani Ribnjak (tu „Rimljani” lovili ribu). Tu oko 150 m pod vodom, rezervoar koji puni izvor sa brega. Kod izvora Ribnjaka, pod Bajirom, na 13-14 m nalazili u bunaru, u plavoj umi, „trsku” i skelete od školjki i puževa. Bliže Starom Selu bio jedan veliki bunar — „Karađorđe ga kopao da napoji vojsku” — sada zasut, a drugi je sad pored njega. Na dnu Slatine jedan bunar – skoro stalno otiče. U bunaru izdan iz neogenih slojeva koji se penju prema Ceru. Slatinski bunar je stari, ceo kraj se služio njime. Pod celim brdom ima izvora privremenih. Inače u svim malama bunari. Najdublji gore na platformi, gde Staro Selo i Glogovac, 20 — 25 m. Odozgo ilovača 6-7 t , pesak žuti 6-7 t, onda crvena zemlja sa vodom pomešana kao siga — i tu je voda. Bunar Miladina Kneževića, na Slatini, kopan 1928, dubok 28 m: odozgo ilovača, zatim „križa” (ima „vodena križa” i „suva križa” – bela zemlja) , a na dvadeset i osmom metru čist pesak, sivi — svrdlom provaljena ponovo križa vodena 20 st a zatim pesak. Onda je voda naglo izjurila, tako da je Miladin morao da zabije kolac da bi umanjili priliv vode. Uzeli da zidaju ciglom. Izvlačili čabrom vodu i ciglu spuštali čabrom. Voda se popela do dubine od 12 m i nikad nije manja od 18 t. Godine 1943. usled velikih kiša, voda u bunaru bila skoro do vrha — samo 2-3 t niže. Voda čak i u podrumima ovlažila zidove i so izbila.
Atar sela Mišara: sa severa Sava, prema Orašcu su Crkveni potes i Golo brdo, prema Kormanu, Lipovica, prema Šapcu, Bajinovac, prema Jelenči, Lipar, a prema Dumači, neodređena granica. Mišarska ada sada podeljena mišarskim agrarnim interesentima — 15 ća. Seju kukuruz i pasulj. Bila cela potopljena. Tu za vreme Turaka bio hajduk Stošić Luka, od Stošića iz Mišara (iz vremena Miloševa). ”Kum ga ubio, neki iz njegovog društva, za turski račun.”
Crkva bila ispod Slatine, u šumi, tu je i groblje. Crkva slavila Nikolaja letnjeg; porušili jeTurci, oni je zapalili za vreme borbe na Mišaru. Crkveni potes na jedan kilometar od Save, ispod Starog Sela. Na njemu groblje i stara crkva — crkvina. Ovde sad kapela Nikolaja, a u njoj kamen — časna trpeza od prostog kamena. Na groblju velika grupa spomenika, svi iz porodice Knežević. Sa zapadne strane kapele, odmah do nje, oko 60 spomenika iz druge polovine XVIII veka sve do najnovijag doba. Beleg — na desnoj strani potoka Slatine, kojim put izvodi u savsku dolinu. Odsek je 20-25 pz visok prema obali Save. Više groblja, a ispod Starog Sela, u ravnici, s leve strane izlaza potoka Slatine u savsko polje, jeste mesto zvano Kulina. Tu bile kule „crkvene” nekog vladara, ovde bio — manastir, „sigurno bilo”. U Mišaru spomenik „O stogodišnjici Mišarske bitke” „Karađorđu i Mišarskim junacima 1806 -1906”. Na Protinovači (po nekom proti iz Šapca koji je tu imao imanje) nalaze starine. Takođe u Crkvenom potesu i Savskom polju. Kod starog mišarskog opštinskog majdana iskopan grob i u njemu „zlatna čaša”. Predato sudu i državnoj vlasti (dosta davno pre rata) za muzej.
Mijailo Knežević bio „buljubaša” za vreme 1. ustanka; učestvovao u boju na Mišaru. Kad je propao prvi ustanak 1813, onda Turci zapalili Kneževića kuću u Starom Selu, na Baščinama. Na Kneževića kućištu izoravali su ranije žito iz ambara, sa ondašnjeg zgarišta. Tada Mijailo sklonio čeljad u Slatinu, na proplanak usred šume — skriveno mesto od Turaka, odvojeno vodom Slatine od puta. Mijailo umro 1827. Imao još dva brata čije potomstvo izumrlo, i samo od Mijaila rod ostao. Mijailov sin Matija bio poslanik za vreme Aleksandra Karađorđevića, bio obrenovićevac. Matijin sin Aksentija, Aksentijin — Svetozar, Svetozarov — Sava, otac Živorada Kneževića. Matija (umro 1852) našao pečat od litre zlata (četvrt oke) i na njemu „slovo” „Knez od Kemurije Petar Madžar Knežević”. Nađeno u kući. Taj pečat se čuvao. Matija trgovao sa Bečom, prodavao svinje. Imao pobratima u Beogradu. Taj pobratim kazao: „Slušaj, pobratime, daj ti meni taj pečat od zlata da ga prelijem u dukate u Kragujevcu, da krenemo jaču trgovinu sa Bečom. Đed Matija dao, i pobratim se nikada nije vratio, ni sa pečatom ni sa dukatima”.
U produženju Dumače, zaseoka sela Jelenče — drumsko naselje u ataru sela Mišara. Tu veliko postrojenje za preradu voća i povrća Glavnog saveza zemljoradničkih zadruga. Tu i mesni odbor u staroj opštinskoj zgradi, sad zajednički za Mišar i Jelenču. Tu bila i škola za Jelenču i ovo drumsko naselje Dumaču i deo Mišara oko „opštine.”
Mišar ima 164 kuće (kućne zajednice), 968 stanovnika; od toga više zadruga (Tirića 20 članova, Mirkovića 25, Kovačevića 16 i 14 [dve zadruge], Stevanovića 20, Simića 17, Tasića 14, Gajića 14 i dr.) — Kneževići (5 k. Aranđelovdan). Sa Starog Sela u Slatinu, 1 k. u Savskom Polju, u Crkvenom potesu; 3 k. u Orašcu na Savi, 1910 . i 1922. Poreklom su „Madžari” — doselili se iz Madžarske.
Poreklo rodova
Davinići (3 k., Nikoljdan). Najstariji posle Kneževića. Ne zna niko otklen su došli, U Bajir sa Starog Sela, 1806.
Popovići (6 k., Đurđevdan). Svi su sad u Slatini, a tamo sa Starog Sela, 1806. Od njih su Marinkovići, 4 k. u Bajiru.
Đurići (3 k., Đurđevdan), u Slatini. Sa Starog Sela, 1806.
Kovačevići (8 k., Nikoljdan), u Slatini. Sa Starog Sela. Kad su Turci zapalili staro selo, onda bila četiri brata: Milojica ostao tu, a tri brata se odselila (jedan u Trbušnicu, drugi u Skelu,treći u Lojanice — uplašili se Turaka).
Kovačići (3., Đurđic). U Slatini. Iz Bosne došao kovač početkom XIX veka. Sad zemljoradnici.
Miškovići (6 k., Aranđelovdan). Sa Starog Sela, 1806. U Slatini 4, u Bajiru 2 kuće.
Stošići (5 k ., Jovanjdan). Iz obližnjeg Orašca, na 30 godina iza mišarske bitke.
Simići (8 k ., Đurđic). Doselio se odnekle Ciganin kao kovač, na 30-40 godina posle mišarske bitke. Njihovi deljenici, od dva brata deca, su
Jankovići (3 k., Đurđic). U Glogovcu su svi.
Kačarevići (17 k., Nikoljdan). Sa Starog Sela, 1806. U Glogovcu 12 k. a 5 k. u Bajiru.
Tanasići (1 k., Đurđic). Iz Starog Sela, 1806. Na Bajiru.
Tirići (2 k., Mioljdan). U Glogovcu. Sa Starog Sela, 1806, a ranije poreklo iz Hercegovine. Pošla tri brata. Jedan ostao u Zvorniku, i sad tamo Tirići, ali su muslimani; drugi ostao u Varnoj, tu odmah u Pocerini, gde se zovu Aleksići (ista slava Mioljdan), a treći brat došao u Mišar. VladislavaTirića (57 g.) otac Milan, a i deda Milan (da bi mu se deca dala, dao svoje ime ponovo sinu); pradeda Ilija, čukundeda — ne znaju mu ime — umro od kuge, za vreme knjaza Miloša. Onda kuga mnogo pomorila, zato se istorija gubi. Pradeda Ilija tada ostao sasvim mali, baba ga očuvala. Doktor Bora Tirić bio prva žrtva u Šapcu 1941, Nemci ga ubili. Prepirao se sa Ljubom Pavlovićem, koji smatra da Tirići sa juga, kao i profesor Tirić iz Paraćina.
Bugarčići (11 k., Aranđelovdan). Sa Starog Sela na Bajir, 1806. Poreklom Bugari, od Trnova, pre Karađorđa. Došla četriri brata.
Lukići (7 k., Petkovdan). Starosedeoci, sa Staroga Sela, 1806, na Bajir. Staro prezime Manojlovići. Stanimir predsednik MNO (rođ. 1892), bio 1915. u Rusiji, dovodio konje za vojsku, Dunavom išli. Njegov otac, Ljubomir Lukić, umro u drugom pozivu, 1916. na Solunu, deda Petar Lukić, umro 1898, bio tutor crkve mišarske kad zidana, nepismen, pisao u raboš, a računi ispravni. Pradeda Jovan Lukić, čukundeda Luka Manojlović rođen u Mišaru. Prezivali se Manojlovići-Mladenovići. Lukin pradeda došao iz Crne Gore.
Dodići (1 k., Stepanjdan). Poreklom Arnauti, kako se misli; takođe vrlo stara familija — u izumiranju. U Bajir sa Starog Sela, 1806.
Gajići (9 k., Stepanjdan). Stara „vamilija” sa Starog Sela, 1806. 6 k. u Glogovcu, 3 k. u Slatini.
Jovanovići (7 k., Nikoljdan), i oni stari, u Starom selu 2 k., ostali u Bajiru.
Mirkovići (1 k., Aranđelovdan), stara familija, sa Starog Sela u Bajir.
Petrovići (5 k., Aranđelovdan, Bugari poreklom, došli krajem XIX veka iz Bugarske.
Rajkovići (2 k., Stepanjdan), sa Starog Sela 1806, u Bajir.
Živanovići (6 k., Jovanjdan). Iz Jelenče, na materinstvo, pre 60 godina. Rajko otišao u Mišar. 3 k. u Glogovcu, 3 k. u Bajiru.
Đ. Rodić (1 k., Jovanjdan). Od Mostara „od onog rata”. Kao dete došao, 1918. Bio katolik, primio slavu ženinu, imanja ženinog. U Glogovcu.
Pera Fišer (1 k.); njegov otac došao iz Rume, posle I svetskog rata, 1925. U ovom ratu radio za Nemce, umro. P. Fišer radi zanat. Ćurđevdan — po majci.
L. Pilipović (1 k., Alimpije). Iz Bosne 1922. u Matijevac, a 1925. u Mišar.
V. Tišić (1 k.) iz Jadra 1926, kao zidar.
Petrovići (2 k., Đurđevdan). Cigani, jedan kovač, drugi alas, oba i muzikanti, korpari. Iz Miokusa
V. Đurđević (1 k., Mala Gospojina), iz Velike Vranjske korpar-Ciganin.
Ivanovići (3 k., Aranđelovdan), iz Kaone (Posavo — Tamnava) došli sad posle rata, Cigani, korpari. Spadaju u Bajir. — Na Majdanu, u Savskom potesu bilo pre rata 7-8 kuća Cigana, radili kao korpari u vrbacima. Izbegli za vreme rata od Nemaca.
IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strana 20-23). Priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
5. jun 2013. u 22:02
nenad jankovic
Voleo bih da mogu da saznam odakle su došli Jankovići u Misar.ako neko ima informaciju o tome zamolio bih da me kontaktira. Hvala
27. februar 2015. u 03:39
Đorđe Petrović
Interesuje me, kako mogu da saznam više o poreklu ovih Petrovića koji su se doselili iz Bugarske? Ja pripadam njima, i jedino što znam je da smo se prezivali Petrov i da je začetnik loze ovde u Srbiji (selo Mišar kod Šapca) Petar Petrov, koji je kasnije dobio nastavak IĆ tako da je onda nastalo prezime Petrović. Selo iz kog je došao zove se Kapinovo i navodno u rodoslovu koji imam piše da je kod Plovdiva, međutim kada sam pregledao kartu Bugarske, nisam naišao na selo pod tim imenom kod Plovdiva nego kod Velikog Trnova i na još jednom mestu, relativno u blizini Varne. Postoji li mogućnost da saznam nešto više o tom prezimenu Petrov i da mi kažete tačnu lokaciju odakle su došli? Ako neko ima bilo kakvu informaciju, zamolio bih da me kontaktira. Hvala
27. februar 2015. u 23:31
Marko Petrović
Ja sam takođe poreklom od Petrovića iz Mišara pa bih voleo da mi Đorđe napiše čiji je pošto ja jedino znam za Đorđa od oca Živanka i majke Olge Petrović a ima i sestru Ljiljanu udatu u Loznici.Ja sam sin Miodraga Čkalje unuk Ivana Petrovića,praunuk Živorada i čukununuk Mirka Petrovića.Ako ste Vi Živankov sin sigurno ste poznavali mog dedu pošto je kao momak radio sa deda Živankom kao stolar….Veliki pozdrav iz Novog Sada i voleo bih da razmenimo još neke informacije u vezi sa poreklom…..
2. mart 2015. u 03:20
Đorđe Petrović
Marko, ja sam sin Slobodana, unuk Janka, praunuk Stepana, čukununuk Dragomira, i čukun-čukun unuk začetnika loze Petra Petrovića koji se doselio iz Bugarske. Ako sam dobro shvatio i ako gledam u pravi deo rodoslova, moj pradeda Stepan i tvoj čukundeda Mirko su rođena braća? Moj deda Janko je došao iz Mišara u Šabac, gde i ja živim danas.Tako da ja nažalost, nikog nepoznajem od tih Petrovića iz Mišara. Veliki pozdrav iz Šapca!
2. mart 2015. u 22:44
Marko Petrović
Ja znam Vaše poreklo pošto su moj čukundeda Mirko i Vaš pradeda Stepan rođena braća.Vaš otac je jedini napravio rodoslov a to sam ja čuo od pokojnog deda luke Petrovića koji je Vašeg oca vodio kroz mišarsko groblje i pokazivao spomenike.Tom prilikom su našli i spomenik Peje Petrova.Vaš otac je bio mom dedi brat od strica a njihovi očevi su takođe bili braća od rođenih stričeva.Ako slučajno nemate podatke o mojim precima odnosno o mom stablu ili bolje reći grani ja bih mogao da Vam napišem.Hvala Vam za ovu neprocenjivu informaciju pošto ja ne poznajem nikoga od Petrovića iz Šapca.Ja sam pomislio na našeg rođaka koji živi u Sloveniji a isto se zove kao i Vi….Veliki pozdrav za Vas i Vašu porodicu……
3. mart 2015. u 12:08
Đorđe Petrović
Eto, Bogu hvala pa se pronađosmo ovde. Tačno je, da je moj pokojni otac zapisao veći deo rodoslova, ali ipak nije sve urađeno. Što se tiče konkretno vaše grane, imam samo do vašeg dede Ivana. Što znači ovim redosledom: Mirko, Živorad, Ivan…tako da bih vas zamolio da mi pošaljete na moju e-mail adresu ( [email protected] ) kompletan vaš deo. Iskreno, ja sam se najviše zainteresovao da ako postoji mogućnost, otkrijem što više o Peji Petrovu. Da saznam odakle je tačno došao, jer kao što sam već pomenuo to selo Kapinovo nije kod Plovdiva. Tako da me interesuje da što više saznam o Petrovima, i ako bude bilo mogućnosti otišao bih u Bugarsku da pronađem podatke. Jer i oni kao i mi, imaju u crkvama sačuvane krštenice, tako da sigurno postoji nešto sačuvano…Obraćam se ovim putem i Administratoru ove stranice, ako postoji neka mogućnost da mi se objasni koji je najlakši način da saznam, što više o toj lozi Petrova koja je u Bugarskoj. Marko, veliki pozdrav Vama i Vašoj porodici, i pišite mi na e-mail.
3. mart 2015. u 18:59
Marko Petrović
Poslao sam Vam na mail podatke.Ukoliko je nešto napisano konfuzno napišite na moj mail pa ću Vam ja pojasniti ([email protected]). Pozdrav…..
7. mart 2015. u 21:50
Sanja
Mene interesuje sve o poreklu Knezevica sa Misara te ako neko zna vise neka mi se javi
3. jun 2015. u 10:17
Zlatko M Knežević
Za Sanju,
Ja potičem od Kneževića iz Mišara . Sin sam pok Milorada zvanog Mićan, unuk pok Obrada praunuk pok Milorada. Imam mlađeg brata Dubravka koji živi u Švedskoj ( ima sina Benjamina i kćerku Tijanu ) i imam kćerku dr Tamaru koja živi u Banja Luci . Ja živim u Novom Gradu ( bivši Bosanski Novi ) u Rep. Srpskoj. Moj otac je imao dva brata ; pok Zlatomira koji je živio u Mišaru ( i koji ima sina Branislava – Branu koji ima sina i kćerku i kćerku Ljubicu koja je udata i živi u Mišaru i ima sina) i Milana koji živi u Šapcu i ima kćerku Jasminu udatu Milutinović koja živi u Šapcu i ima sina i kćerku.
Našoj grani su najbliži rođaci potomci čika Brane i Radomira koji žive u Mišaru i Šapcu ( sinovi Dragan, Pero i kćerka Mikica ) i pok Stevo -Stevica , koji je završio istoriju u Bgd i bavio se rodoslovom porodice. Pošto smo generacijski blizu družili smo se i na studijama ,i sjećam se da je pričao ( zezao se ili govorio istinu ) da potičemo od plemenitaške porodice Altomanović sa Kosova ( Prizren ? ) koja se nakon sukoba sa Hrebljanovićima iselila ka Durmitoru ( ili nakon Kosovske bitke ) gdje imamo rođake Kneževiće ( Šarence i Jezerce ) i granu koja je uzela prezimena Bojovići i Raspopovići. Stevica je navodno i pisao nešto o tome ali nažalost nisam bio u prilici da pročita. Dalje smo sa patrijarhom Čarnojevićem krenuli ka sjeveru i prvo došli u Vojvodinu – gdje je jedna grana ostala i uzela prezimena Pejačević i Stratimirović a naša grana se vratila u Mišar i odatle Madžari. Davno mi je Stevica pkazivao na našem groblju spomenik jednom pretku na kom je označena godina 1706 kao godina sahrane. Ne znam da li je tačno i da su atentatori na kneza Mihajila naši rođaci ( braća Knežević ?) mada je otac spominjao naše Kneževiće i ” savske ” Kneževiće.
Skoro sam dobio i kopiju dokumenta iz franjevačkog samostana u Fojnici gdje kažu da je Andrija Knežević ( koji je došao iz Raške ?! Zete ?! ) bio u pratnji bosanske kraljice Katarine i da je plemić.
Čuo sam od prof Zorana Tomića iz Bgd čija je majka iz Kneževića, da je prije nekoliko godina bilo okupljanje Kneževića u Mišaru ali zbog nekih porodičnih gluposti niko nije obavjestio ni mene ni mog brata tako da je to bila prilika da više saznam.
Navodno postoji ili odštampan ili pripremljen rodoslov cijele porodice ali to uzmi sa rezervom jer ne znam tačno.
Ako to još nešto interesuje ( a ne znam puno više ) ili ako ti nešto saznaš javi mi se na mail :
[email protected]
Puno pozdrava
Zlatko M Knežević
15. januar 2018. u 22:59
Nenad Jankovic
Da li je moguće da niko mi nikad nije mogao reći odakle su Jankovići došli na Mišar…slave Đurđic
19. januar 2018. u 01:38
Marko
Postovanje Nenade.Ja sam poreklom iz Misara pa sticajem okolnosti poznajem I tvoju familiju.Trenutno u Misaru ima koliko ja znam jedna kuca Jankovica.Mogli ste da primetite da je kazivac rekao ,,doselio odnekud” sto znaci da se u selu ne zna sa sigurnoscu odakle su dosli.Posto su sa njima najblizi rod Simici a njih ima vise kuca onda bi mozda neko od njih znao nesto o Vasem poreklu.S’ postovanjem Marko Petrovic.