Порекло презимена, село Вртиглави (Мионица)

Порекло становништва села Вртиглави, општина Мионица. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Вртиглави леже на оној коси испод Мионице која служи као развође Топлици и Рибници. Главна имања овог села су око Топлице.  Шуме има мало и то распоређене по целом селу.

Куће сеоске растурене су свуда. Нема већих група које би се могле издвојити за се као целина.

Вртиглаве су саставни део општине доњотопличке у срезу колубарском. Гробље је заједничко и на путу за Мионицу. Црква је у Мионици. Преслава је заједничка, Спасовдан.

Вртиглаве насељавају данас ове породице: Богдановићи 6к, Милићевићи 3к, Стојнићи 4к, Милошевићи 3к, Ристићи 1к, Лазићи 2к, Обрадовићи 1к, Андрићи 5к, Радовановићи 6к, Јанковићи 2к, Симићи (Јовићи) 4к, Поповићи 2к, Ивковић 1к, Гојковићи 6к, Бабићи 3к, Стевановићи 1к, Дамљановићи 3к, Стевановићи 2к, Аврамовићи 2к, Росићи 3к, Петровићи 3к, Рафаиловић 1к, Станојевићи 5к, Симићи 1к, Милосављевић 1к, Јовановић 1к и Мандић 1 кућа.

У харачким тефтерима име овом селу записано је ”Вртиглава” и у 1818. год. имало је 25 домова са 40 породица и 80 хар. лица. Према попису од 1866. године, било је 35 домова са 363 становника,….а по најновијем од 1900. год. био је 71 домова са 541 становником.

У селу данас има 73 дома од 20 породица.

Вртиглаве су врло старо село. По мишљењу неких старијих људи из овог слеа и из Вироваца, ово село било је накад саставни део Вироваца, од којих  их ни данас ништа не дели. Старији људи то оснивају на томе, што и ово село, и Вировце, засновале су исте породице, чије стродство одржава се у традицијама. Од куда име Вртиглаве, за данас се не зна, нити пак ко уме да тумачи.

У средини села, на Бајином Брду, налази се и данас стара вртиглавска црква, која је одвајкада била овде. Ову цркву од брвана и шиндром покривену зидали су њени парохијани 1809. године. Она је данас напуштена, пошто је на њено место подигнута нова у Мионици 1863. године.

 

Порекло становнштва и оснивање села

  • Тзв. АНДРИЋИ – Најстарија породица у селу, за коју се не зна да се одакле доселила. За њих се мисли да су од Јанковића из Вироваца, а ту њихову везу доказују не само заједничка слава него доскорашња блискост кућа  утканост њихових имања. Ми их морамо с тих разлога узети као сроднике, али ћемо их у овом селу звати Андрићима, по најјачој породици овог села. Андрићи су данас и ови: МИЛИЋЕВИЋИ, МИЛОШЕВИЋИ, ЈАНКОВИЋИ па и СТОЈНИЋИ, мада су ови досељени на имање из Вироваца у новије доба. Андрића има данас 17 кућа и све славе Ђурђиц.
  • ГОЈКОВИЋИ – најстарији досељеници овог села, дошли из Косатице, области Старог Влаха, у општој сеоби, у неко брдско ужичко село, па се одатле после 10 година спустили овде. Данас их је у селу 15 кућа и славе Св. Арханђела.
  • ПОПОВИЋИ – су Обућине из Бачеваца, досељени после Кочине крајине. Предак им се доселио као свештеник; има их данас 6 кућа и славе Св. Ђурђа.
  • БОГДАНОВИЋИ  – су Степановићи из Робаја, сишли овде на купљено имање одмах после 1809. године и има их 6 кућа и славе Св. Николу.
  • ЛАЗИЋИ – доселили се из Осата као мајстори у почетку 19. века и населили се у овом селу. Има их 2 куће и славе Св. Лазара.
  • БАБИЋИ – доселили се из Осата као мајстори, заједно с Лазићима. Има их 3 куће, славе Краља Дечанског.
  • АВРАМОВИЋИ и ПЕТРОВИЋИ – су из Голупца, први од породице Шестовића, други од Јакшића. Првих има 2 куће, других 3 куће и славе Св. Николу, а неселила их њихова женска родбина.
  • РАФАИЛОВИЋИ и РОСИЋИ – из Дупљаја ове области, населила их родбина по женској линији. Први су од Радовановића, има их 1 кућа и славе Св. Луку, а други су Станковићи, има их 3 куће и славе Св. Ђурђа.
  • СТАНОЈЕВИЋИ – су из Радановаца окр. ужичког, досељен им предак као надничар, па се после призетио. Има их 5 кућа и славе Св. Николу.

Досељеници из друге половине 19. века:

  • ИВКОВИЋ – из Славковице од породице Ивковића, призетио се у Поповиће. Слави Ђурђиц и Ђурђевдан.
  • ОБРАДОВИЋ – из Штрбаца, доселио се као слуга и призетио се. Слави Св. Ђурђа.
  • РИСТИЋ – из Близоња, призетио се у Милошевићима и слави Св. Јована.
  • СТЕВАНОВИЋ – прешао из суседног села Матићу на имање и слави Ђурђиц.
  • СИМИЋ – од Бабића из Кључа, призетио се у Станојевиће. Слави Св. Николу.
  • МИЛОСАВЉЕВИЋ – из Рожанства окр. ужичког, доселио се као слуга и призетио се у селу. Слави Св. Ђурђа.
  • ЈОВАНОВИЋ – из Ковачица, доселила га породица на купљено имање. Слави Тројице.
  • СТЕВАНОВИЋ – од некуд из ужичког округа, предак им се призетио у Дамљановиће, има их 2 куће и славе Св. Арханђела и Св. Ђурђа.
  • МАНДИЋ – најскорији досељеник. Из Матаруга, досељен као надничар и прикупио мало имања, слави Св. Ђурђа.

Вртиглавци се баве свима оним привредним гранама као и суседни сељаци. Најмилије занимање свакоме иоле увиђавнјем сељаку овог села је гајење стоке. Топлица и њени пашњаци и ливаде јесу благодет за послове те врсте. Особита пажња се обраћа на сој, храну и негу говеди. По Брду над Мионицом и по Летишту над Табановићем, гаје се добри виногради, поред добрих забрана око њих.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Saša

    Majka mi je iz Vrtiglava, a i ja evo više od pola veka. I za Vrtiglav kao ime sela oduvek se mogla čuti ista priča. Krajem turske vladavine Turci su, prikupljajući harač, nezadovoljni prihodom ubili više muških glava, domaćina u ovom selu. Ostavši same neke žene sela su se organizovale i sačekavši u zasedi Turke, ubile ih, i njihove odsečene glave nabijene (provrtene) na kolac (što je tipično turski običaj) nosile kroz selo da pokažu učinjenu osvetu. Dogadjaj se odigrao u Katića ševaru, obodnom delu sela prema Mionici.
    Od tada selo nosi naziv Vrtiglav.