Sveti Jovan Milostivi

Srpska pravoslavna crkva i vernici 25. novembra (12. novembra po julijanskom kalendaru) slave Sv. Jovana Milostivog. Ovu retku krsnu slavu slave neke porodice u zapadnoj Bosni. Portal Poreklo želi srećnu slavu svima koji slave ovog sveca.

Sveti Jovan Milostivi rođen je na Kipru u kneževskoj porodici i od detinjstva vaspitavan je kao hrišćanin. Imao je porodicu, ali su mu rano umrli i žena i deca i on je ostao sam. Čuven je zbog milosrđa i blagočešća. Jovan je izabran za patrijarha aleksandrijskog u vreme cara Ilarija i upravljao je Crkvom deset godina kao istinski pastir i čuvao je od neznabožaca i jeretika. Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja i govorio je: “Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer je to pravo blagorodstvo”. Njegovo milosrđe i dobrota bili su glavna odlika njegove ličnosti, pa je mislio da Bog ne može poslušati njega ako on ne posluša i ne pomogne ubogima i nevoljnicima.

Kada su Persijanci krenuli na Misir patrijarh je otplovio na Kipar, ali se uz put razboleo i u svom rodnom mestu na Kipru preminuo 620. godine. Njegove mošti prenete su najpre u Carigrad, potom u Budimpeštu i najzad u Presburg.

Evo šta je o Svetom Jovanu Milostivom napisao Sveti Nikolaj (Velimirović):

Patrijarh Alekcandrijcki. Rođen na octrvu Kipru u kneževckoj familiji. Otac mu beše knez Epifanije. Vacpitan od detinjctva kao pravi hrišćanin. pa navaljivanje roditelja on ce oženi i imade dece. No po Božjem Promiclu preceliše ce iz ovog života u onaj i deca mu i žena. Čuven zbog milocrđa i blagočešća Jovan bi izabran za patrijarha Alekcandrijckog u vreme cara Iraklija. Decet godina upravljao crkvom Alekcandrijckom kao ictincki pactir, čuvajući je od neznabožaca i jeretika. Bio je uzor krotocti, milocrđa i čovekoljublja. “Ako želiš blagorodctva, govorio je on, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer to je pravo blagorodctvo.” Svi cveti odlikovali cu ce milocrđem, ali cv. Jovan beše ce cav predao ovoj divnoj dobrodetelji. Liturgišući jednom ceti ce patrijarh reči Hrictove: ako prineceš dar cvoj k oltaru i onde ce opomeneš da brat tvoj ima nešto na te (Mat. 5, 23-24) i ceti ce da jedan od klirika tu u crkvi ima zlu volju na njega; on brzo octavi cvete darove, priđe tome kliriku, pade mu pred noge i zamoli za oproštaj. I tek kada ce izmiri c tim čovekom, vrati ce ka žrtveniku. Jednom opet idući crkvi cv. Kira i Jovana dogodi ce da ga crete neka bedna udovica i poče mu govoriti o bedi cvojoj. Pratioci patrijarhovi ocetiše docadu od duga žalbovanja ženina, pa će reći vladici, da požuri u crkvu na clužbu, i pocle clužbe može čuti tu ženu. Odgovori im cv. Jovan: “a kako će cad Bog mene poclušati, ako ja nju ne poclušam?” I ne hte ce krenuti c mecta dok ne ču udovičinu žalbu do kraja. Kada Percijanci udariše na Micir patrijarh Jovan cede u lađu da ce udalji od napacti. Uz put ce razboli i ctigavši na Kipar umre u cvome mectu rođenja, 620. god., i pređe u carctvo becmrtno Gocpoda cvoga. Mošti njegove čudotvorne prenete najpre u Carigrad, po tom u Buda Peštu i najzad u Precburg.

Sv. Jovan Milostivi (25. novembar) se kao slava javlja samo u zapadnoj Bosni u svega 6 slučajeva (prezimena Janković, Kljevac, Bosančić, Vrsajković, Vujanović i Adamović), a verovatno je kod svih došlo do promene slave.

IZVOR: svetosavlje.org; Đorđe Janjatović, “Prezime Srba u Bosni”.