Дигитализована књига: Шематизам Митрополије дабро-босанске за годину 1882.

15. новембар 2012.

коментара: 41

Портал Порекло, захваљујући нашем сараднику Милораду Богдановићу, објављује вредан документ – Шематизам православне Митрополије и Архидијецезе дабро-босанске из 1882. године, у којем се помињу многобројна српска презимена из Босне.

НАПОМЕНА: Документ је у ПДФ формату.

Кликните на линк:

Шематизам Митрополије дабро-босанске за годину 1882.

Коментари (41)

Одговорите

41 коментара

  1. Милорад Богдановић

    Овај вриједан поклон добио сам од професора Мирослава Грбића, великог Срђевданца, 2008 године. Сада, овај вриједан поклон, дијелим са другима.

    • Поштовани Милораде , у овом Шематизму у парохији Кулен Вакуфској ( код Бихаћа ),1882 године не спомињу се моји Јокићи ( са крсном славом Св Јован ),што значи да их није ни било тад ту.Јокићи у Кулен Вакуфу ( Бихаћ ) су насељени послије 1882 г.али једна занимљивост да је те 1882 године парох куленвакуфски био извјесни БОЖО ЈОКИЋ ,који је можда моје Јокиће и довео ту ? Иначе знамо да смо дошли из Далмације ал не знамо из којег мјеста тачно,много смо страдали од усташа 41-ве па се предање послије изгубило.Али волио би знати одакле су моји Јокићи ( крсна слава Св Јован ), доселили у Кулен Вакуф ,општина Бихаћ ? поздрав

      • Милорад Богдановић

        Милане,
        погледај нашу дигиталну библиотеку http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/, гдје је и Срби из Далмације, можда дођеш до неких нових сазнања.

        • А гдје би могао доћи до Шематизма Митрополије Дабро-босанске за 1886 годину ?

          • Милорад Богдановић

            За сада незнам да ли се у електронској форми може игдје пронаћи други шематизам д/б осим овога, кога сам на поклон добио од мог великог пријатеља Мирослава Грбића.

            Посједујем Први шематизам бањалучко-бихаћки за 1901 годину, и вјерујем да ће колега Јовица убрзо поставити у нашу елек. библиотеку, али овдје се не спомињу презимена и славе као у д/б за 1882.

      • Milos

        Поздрав! Јокића са славом Св. Јована има у Ервенику и у Затон код Обровца у сјеверној Далмацији и из оба мјеста је било фамилија Јокић које су се око 1880-1890. иселиле у Босну, и то у крај грмечки, око Петровца, Санског Моста и околице. Врло је вјероватно да су и Ваши једни од тих породица. Јокића има и у оближњим селима Поповићи и Буковић крај Бенковца, који су потомци досељеника из горе наведених села.

        • Да вјероватно да јесу и моји од тих Јокића.С тим ја би волио знати како могу да истражим из ког тачно села су моји Јокићи дошли у околину Кулен Вакуфа ? Позната су ми сва мјеста што сте навели да у њима има Јокића са крсном славом Св.Јован.Замолићу вас да ми се јавите на мејл , да размјенимо коју поруку Милоше .

          Мој мејл је : [email protected]

          Срдачан поздрав ,
          Очекујем вашу поруку .

    • Драгослав

      Здраво Милораде,
      заинтересован сам за истраживање свога поријекла и стога би ми веома користило дигитално издање Шематизма из 1882. године али не могу да га довучем.
      Је ли постоји неки начин осим клика на линк, пошто то код мене не ради?

  2. Djordje

    Ja se prezivam Kočić i živim na Rebrovcu u Banja Luci. Slava moje porodice je Sv. Jovan Krstitelj
    Iz prica svoga oca i djeda znam da smo na Rebrovcu vec 130 godina, dalje ne znamo.
    Medutim, iz Knjige Djordja Janjatovica „Prezimena Srba u Bosni“ od 1882. godine vidim da u tom popisu se ne spominju Kočići na Rebrovcu koji slave Sv. Jovana Krstitelja,
    vec prezime Kodžić sa tom slavom . Interesuje me imate li kakve podatke o mom prezimenu, da li su moji preci dosli na Rebrovac pa se tu „priženili“ i otkud to mjenjanje prezimena.
    I jos nesto, u mom okruzenju nalaze se jos 2 kuce Kočića za koje je djed govorio da nismo u srodstvu a slave istu slavu kao i mi .
    Hvala !

  3. Pitao sam za poreklu Tepića koji su živjeli u Glamoču. U Međuvremenu Saznao sam da potiču iz Kozice kod Sanskog Mosta. Ne bi se reklo da su i ut starosjedioci jer se nisu puno namnožili. Ako nisu starosjedioci da li ima traga od kuda su doselili.

    • Милорад Богдановић

      Никола,
      не мора да значи ако их нема и ако нису у великом броју, па да посумљаш да “отален нису”. Само мало даље од Козице у селу Јелићка и Славићка од 1882 године 26 презимена је “нестало”, а оставили су иза себе имена своје: Славићи, сада село Славићка; Перићи, Перића вис; Јанковићи, Јанковића страна; Марић, Марића главица; Поповићи, Поповића брдо итд.
      И још нешто Никола. Претпостављам да је Никољдан слава Тепића за које се интересујеш, пошто спомињеш Тепиће из Козице, гдје Никољдан још славе само Тепићи у парохији Осиња у протоп.тешањски. У овоме “Шематизму дабробосанском” за 1882 годину (који је горе доступан свима) Тепићи славе седам различити слава. Нпр. у Гламочу-варош, кога спомињеш, не славе исту славу као и у Козици, него Ђурђевдан, као и у парохији Брекиња (Дубица), итд.
      Није то баш тако лако доћи до сазнања о давном порјеклу коријена свога. Боље је сачувати и оно мало што имаш, да знаш, него “забасрљати” па све “упрскати”.
      Искрене ти поздраве упућујем са жељом да успијеш у својим намјерама.

  4. Milan Vidakovic

    Postovani u ovoj knjizi sam pronasao neki trag koi me usmerava na istu pricu o mome poreklu koju znam iz nekakvih prepricavanja ali o tome cu drugi put. dali mi neko moze da pomogne da proveri u originalnoj knjizi na strani 91 gde se govori o krsnim slavama porodica u Strpcima Republika Srpska,spominju se BAJANIC,VIJACIC I STAKIC. Mislim da je slovna greska prilikom prepisa trebalo bi biti BOJANIC,VUJACIC I STIKIC
    Ako su moje tvrdnje tacne mislim da sam na pravom putu do otkrica moih korena hvala unapred.

    • Милорад Богдановић

      Милане, Ваше претпоставке су тачне. Велики је број таквих грешака, али их исправља Крсна слава.
      Свако добро, и ако је икако могуће, ПИШИТЕ ЋИРИЛИЦОМ.

  5. Tanya

    Поштовани,
    Прочитала сам шематиѕам Митрополије дабро-босанске за 1883год.и наишла на презиме Чанагчија. Ја сам из породице Ченагџија,мој отац је рођен у Козарској Дубици-село кадин јеловац,колико знам нас има врло мало.Дали има везе ова два презимена.Слава нам је Св.Јован Крститељ.Желела би да знам наше порекло,у селу постоји још кућа Ченагџија али нисмо у сродству.

    Унапред захвална
    Тања Јовановић

  6. Милорад Богдановић

    Када видим да се млада особа интересује о своме коријену, да пише ћирилицом, и из мога крај потиче (Поткозарје),драгост ми је превелика и, покушаћу да се јој помогнем колико је у мојој моћи.

    Презиме Чанагчија или Ченагџија је исто, (у претходном коментару смо писали о грешкама код презимена и назива мјеста у Шематизму), и нигдје се више ово презиме не спомиње него у парохији Божић, селу Јеловац.
    Пошто се ради о ријетком и необичном презимену, мало је чудно да остали ваши презимењаци који славе исту Славу нису у вашем сродству. Ријетки су такви случајеви да се неко одрекне презимена и славе и узме друго. Било би добро да се мало “прочешља” породична лоза пре 100 и више година.
    Али, кад се буде “чешљало”, требало би видјети да се ту стварно не ради о презимену Чанагчија и Чанак. Јер у парохији Драксенић (1882) и они славе Јовањдан, као и у парохији Бихаћ и Хргар. Пречиме Чанак у Приједору славе Арх. Михаила. Толико о ШЕМАТИЗМУ д/б за 1882 годину и вашем презимену у њему.

    Презиме ЧАНАЏИЈА (без Г) спомиње се у Карловачком владичанству, славе такође Јовањдан, али нисам још пронашао у којој парохији.

    У Херцеговини и Далмацији нисам пронашао ваше презиме.

    • Јовица Кртинић

      Милораде, Чанаџије у Горњој Крајини су од Вргинмоста, села Пјешчаница и Сјеничак Доњи (Банија – Кордун).

      Велика је могућност да су исти род са Ченагџијама, било је пуно миграција из Поткозарја на Банију.

      Поздрав,
      Петар Демић

      • Милорад Богдановић

        Хвала Петре.

      • Милорад Богдановић

        Петре, гдје бих могао доћи до тих сазнања, које су Славе презимена Срба православне вјере у карловачком владичанству?

        П.С. Тимар-ћирилица

        • Јовица Кртинић

          Милораде, крсне слава Срба по Горњој Крајини пописане су у Шематизму Горњо – Карловачке епархије из 1883. године.
          Нажалост, не постоји детаљан попис крсних слава по парохијама (као у Шематизму Дабро – Босанске митрополије).

          Користим Шематизам Горњо – Карловачке епархије из 1883. године и Лексик презимена СР Хрватске. Пронађем презиме и крсну славу у Шематизму, а онда тражим то презиме у Лексику, наравно на територији Горње Крајине.

  7. Tanya

    Хвала пуно на информацији.Онолико колико се сећам што ми је отац причао:да за време турака његов пра..прадед променио своје право презиме у Ченагџија јер није хтео турцима чинити на вољу.И да смо носили презиме Здравчић или Петровић тако је мом оцу речено али да ли је истина то неможемо потврдити.Преци наводно из Лике.

    Поздрав

  8. Михаило

    Питање за Милорада Богдановића дали можда зна где може да се купи књига Шематизам Митрополије Дабробосанске за годину 1882.
    Моји су се доселили из Босне око 1829-1863 у Мајур код Шапца,крсна слава св.Јован Даниловић,изгубили смо сваки контакт са Даниловићима у Босни чак је заборављено и место живљења.Интересује ме да ли је нешто опширније објашњено о фамилији Даниловић у књиги. Имам ту књигу у пдф . Можеш ми писати и на [email protected]

    Хвала унапред

  9. Милорад Богдановић

    Тешко да се у продаји може пронаћи ова књига. Треба погледати у неким црквеним библиотекама. Ја сам на поклон добио у ПДФ формату и поклонио нашем Пореклу.
    Иначе, ријетко се коме приватно обраћам да му пренесем своја сазнања о презимену и поријеклу његовоме, јер наша је намјера да се стечена сазнања шире на све којих то занима, а не појединачно. Тако и овај пут.

    Видим да си страсно заинтересован за своје коријене и вјероватно да ћеш успијети у томе. Ако не гледајући историјске списе, онда ДНК анализом својих узорака, као и све већи број наших чланова, а и моје маленкости.
    Пошто си навео вријеме 1829-1863, вријеме када се на простор Шабца, уредбама кнеза Милоша, досељавали прекодрински Срби, све говори да су велике могућности доселили и ваши претци.
    Са простора Козаре и Грмеча у та времена доселио се већи број Срба, најмасовније 1835 године, као и касније. Тада се спомиње и кнез Павле Даниловић, повјереник кнеза Милоша.
    Презиме Даниловић је јако учестало међу Крајишницима, па зато различите славе славе. Године 1882 славе седам различитих слава. Јовањдан славе у парохијама Бистрица (Приједор); Демировац, Гашница-Бијаковац, Милошево Брдо-Грбавица и Подградци (Градишка); Зеници и Сочаница код Дервенте.
    (Шематизам д/б за 1882 и Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, 1993)
    Свако добро.

  10. goran saponjic

    Gospodine bogdanovicu ja bih vas zamolio ako mozete da knjigu novaka mandica studa porodice vojvodstva sv save ako mozete da postavite u pdf izdanju ili vi da iz nje uredite jos neke tekstove za ljubitelje porekla vas tekst o bpgdanovicima iz te knjige je veoma dobar dal bi mogli pozajmit tu knjigu gosp ananicu da je obradi za porzal poreklo ima jako puno podataka za vrlo stara prezimena koje je stud jako lepo sakupio i opisao pozdrav

    • Милорад Богдановић

      Господине Горане, све што те интересује из књиге Српске породице војводства светог Саве, аутора проф. Новака Мандића Студе, покушаћу да ти пренесем, али нисам овлаштен да ову књигу поставим у пдф формату.
      Свако добро ти желим.

      П.С. Баш си ме намучио док сам прочитао ову твоју поруку.