Дигитализована књига: Попис Клишког санџака из 1550. године Reviewed by Momizat on . Сарадник портала Порекло Александар Маринковић даје приказ књиге "Опширни попис Клишког санџака 1550. године", у којем се помињу Срби настањени у далматинској З Сарадник портала Порекло Александар Маринковић даје приказ књиге "Опширни попис Клишког санџака 1550. године", у којем се помињу Срби настањени у далматинској З Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Дигитализована књига: Попис Клишког санџака из 1550. године

Дигитализована књига: Попис Клишког санџака из 1550. године

Сарадник портала Порекло Александар Маринковић даје приказ књиге „Опширни попис Клишког санџака 1550. године“, у којем се помињу Срби настањени у далматинској Загори, Лици и Крбави.

НАПОМЕНА: Текст из књиге коју су обрадили Фехим Џ. Спахо и Ахмед С. Аличић, а приредила Бехија Златар, преносимо у оригиналу. 

Oсмански катастарски пописи – tapu tahrir defteri – представља богату и разноврсну грађу за изучавање друштвене и економске хисторије Османског царства, а посебно за хисторију и хисторијску географију. Бригу око пописа вршила је царска дефтерхана.

Сачуван је значајан број дефтера за подручја која је некад обухватао Босански ејалет, а опширни попис Клишког санџаката, чији се пријевод овдје објављује, чува се у Архиву Предсједништва владе у Истанбулу (Başbakanlik Dervet Arşivleri Gener Müdürlüģü, Osmanli Arşivi Daire Başkanliģi) под бројем Tapu defter No 284. Фотокопије овог дефтера налазе се у Оријенталном институту у Сарајеву. Настао је 13 година након оснивања Санџаката, што значи да је вјероватно постојао још један ранији попис ових подручја јер је османска администрација вршила пописе одређених области приликом ступања на пријестоље новог султана, приликом нових освајања или крупнијих административних промјена.

Наиме, према писању Ибрахима Алајбеговића Печевије, Османлије су после заузећа Надина и Обровца, основали посебан санџак, назван Крчки, који је касније укинут, а његова територија прикључена Клишком санџаку у чијем је саставу и раније била. Касније је Меми-бег ту територију поново раздијелио на два санџака, Клишки и Крчки; овај посљедњи је добио име по ријеци Крки која му је била граница. Како је у Лици и Крбави усљед ратних пустошења дошло до масовног расељавања становништва, Османлије су вјероватно због тога укинуле Крчки санџак, за који више није било економске основе… Крчки санџак је поново основан 1578. године.

Подручја која су улазила у оквире Клишког санџака на територији данашње Хрватске су: Сињско поље са градом Сињом, подручје планине Свилаје и Мосаче, дио далматинске Загоре у залеђу градова Сплита, Трогира и Шибеника са градом Клисом, долина ријека Чиколе и Крке са градовима Дрнишем, Книном и Скрадином, Равни Котари и Буковица са градовима Бенковцем и Обровцем, и дијелови Лике и Крбаве сјеверно од ријеке Зрмање са градовима Грачац и Удбина.

На крају, као и у цијелој Босни, концентрација муслиманског становништва била је највећа у градовима. У Ливну је нпр. становништво четири махале било искључиво муслиманско и имало је статус градског становништва. У другој половини 16. и почетком 17. стољећа у Ливну је било 95,7% муслиманског, а 4,3% кршћанског становништва.

 

ТУМАЧ ПОЈМОВА (додао – А.М.)

–         Примићур – катунар

–         Чаир – ливада

–         Мезра – заселак

–         Џемат – основна организациона јединица у муслимана, може значити општину, али и скуп, заједницу (слично породичној задрузи)

–         Зеамет – феудални посед (спахилук) којим управљају бегови

–         Тимар – феудални посед (спахилук) које се добија на плодоуживање ради вршења војне службе; најчешће су аге управљале тимарима

–         Систем административних јединица: основна је нахија, више нахија чини кадилук, а више кадилука санџак (ливи)

–         Филур – од “флорин“, златник

 

НОВИ ХАСОВИ

Његове екселенције Цара, чувара свијета, нека потраје његова власт,

преко ријеке Крке, у кадилуку Скрадин, у ливи Клис

 

  1. 1.      НАХИЈА СТРУМИЧКА

Џемат кнеза Љубинка, сина Милашина

 

Села ГОЛУБИЋ и КОРИЧИЋ (Кућа: 12)

  • Голубић је сјеверозападно од Книна, Коричић је вјероватно Крчић, дио насеља Полача југоисточно од Книна

–         Радован, син Радосава

–         Радован, син Биљана

–         Никола, син Миочина

–         Милош син Вуксана

–         Вучета, син Вукосава

–         Вук, син Којића

–         Радеш, син Вукше

–         Цветко, син Љубисава

–         Радко, син Радице

–         Радосав, син Ивана

–         Вучко, син Радмана

–         Вукосав, син Вукоја

 

Село БЛАТЦА (Кућа са баштинама: 14)

–         Вуксан, син Вукоја

–         Вукосав, син Радовца

–         Радосав, син Никше

–         Радосав, син Богдана

–         Вучета, син /непрочитано/

–         Братоје, син Перчина

–         Вукша, син Јеловца

–         Нико, син Вукице

–         Иван, син Иваниша

–         Радосав, син Радоја

–         баштина Новака, сина Иваниша

–         баштина Вучихне Миле

–         /непрочитано/, син Богдана

–         Павко, син Чомарића

 

Село ПУТНА ВАСТ, то су баштине Кумалић Иваниша и Томаша и Маријана Коричића (Кућа: 5)

–         Зуровац, син /непрочитано/

–         Степан, син Рашка

–         Никша, син Брајана

–         Вучета, син Вукосава

–         Радко, син Радосава

 

Село ЗАРИЧЈЕ (Кућа са баштином: 4)

–         Радоје, син Богдана

–         баштина Драгића, у руци попа, сад у руци Јерака, сина Владка

–         Вук, син Вукосалића

–         Ђорђе, син Владића

 

Село ЗАРИЧЈЕ (Кућа: 11)

–         Селак, син Вучихне

–         Иваниш, син Радосава

–         Драгић, син Радивоја

–         Вук, син Томаша

–         Добри, син Божидара

–         Љубинко, син Степана

–         Вукашин, син Радоја

–         Радосав, син Владосава

–         Радица, син Радосава

–         Цветоје, син Радоја

–         Радул, син Вукмира

 

Село НЕШКОВАЦ (Кућа: 6)

  • Може се читати и као Тишковац. Данас постоји само Доњи Тишковац, сјеверозападно од Стрмице

–         Батрић, син Степана

–         Радоје, син Богдана

–         Никола, син Радивоја

–         Вук, син Пријана

–         Радица, син Вучете

–         Иван, син Радојине

 

Село УГОРНИЦА са чаиром Јањ, мезром ОБЛАСТИНА, мезром УГОРНИЦА и мезром ВУКОСАЛИЋ (Кућа са баштином: 19)

–         Петри, син Немирка (?)

–         Станко, син Ивана

–         Иваниш, син Јураја

–         Драгиша, син Батрића

–         Драгић, син /непрочитано/

–         баштина Радовца Милићева

–         Павал, син Михајила

–         Ивко, син Вукдрага

–         Никола, син Степана

–         Драгоје, син Радосава

–         Михајил, син Радице

–         Вуксан Ковач (додао А.М. – вероватно занимање, а не презиме)

–         Курд, син Радосава; на баштини Хасана, сина Драгојева

–         Драгиша, син Вукића

–         Богдан, син Божана

–         Радоје, син Радка

–         Драгић, син Радосава

–         Вукашин, син Марка

 

Мезра ЉУБИНО ПОЉЕ (Кућа: 5)

–         Вучета, син Миличића

–         Вуксан, син Радоја

–         Радојина, син Милка

–         Иван, син Вукосава

–         Радојина, Арбанас

 

Село КУМАЛИЋ (Кућа: 4)

  • Данас Комалић, дио насеља Стрмица, сјевероисточно од Книна

–         Милорад, син Нике

–         Ђура, син Радка

–         Вукосав, син Радована

–         Вукић, син Милана

 

Џемат Радосава, сина Радивојића (Кућа са баштинама: 11)

–         Вукобрад, син Радосава

–         Драгоје, син Станоја

–         Вук, син Ивана

–         Рашко, син Вукдрага

–         Михач, син Радојине

–         баштина Вучете Драгишина, у руци Радосава, његова сина

–         Вук, син Вукосава

–         Вук, син Петра

–         баштина Ферхада и Вука, сина Радосава, у руци Вука, сина Ивана

–         Радојина син Николе

–         Владосав, син Ивана

 

УКУПНО:

села 8, мезри 1, џемат 1

кућа 91, свака по 150 акчи, филуријска пристојба од 13.650

кнез 1

 

ИЗВОР: Опширни попис Клишког санџака из 1550. године (кликните на линк). Обрадили: Фехим Џ. Спахо и Ахмед С. Аличић, приредила Бехија Златар, Сарајево, 2007.


Коментари (2)

  • Војислав Ананић

    Равни Котари су географска цјелина сјеверне Далмације и најплоднији дио далматинског приморја. Котари се смјештени јужно од Буковице према приобаљу у површини од 996 km2. Простиру се од Новиградског и Каринског мора на сјеверу, те задарско-пашманског канала и залеђа Задра на сјеверозападу до доњег тока Крке и залеђа Скрадина на југоистоку. На сјеверозападу Равни котари прелазе у Нинску и Љубачку драгу, а на југу и југоистоку се истичу бројни брежуљци (Мијавица 413 m, Далеко брдо 341, кота код Станковаца 326, Црнагора 305, Вукшић 283, Стражбеница 252, Моровача 224, Сопаљ 221 и Брђа 202). Равним Котарима припадају насеља: Бањевци, Бенковац, Бенковачко Село, Била Влака, Будак, Буковић, Велим, Вукшић, Добра Вода, Доња Јагодња, Доње Биљане, Доње Церање, Доњи Кашић, Горња Јагодња, Горње Биљане, Горње Церање, Заград, Запужане, Ислам Грчки, Какма, Коларина, Корлат, Кула Атлагић, Лишане Тињске, Мирање, Морполача, Надин, Перушић Бенковачки, Подлуг, Полача, Пристег, Провић, Радошиновци, Раштевић, Смилчић, Станковци, Шопот, Тињ и Црљеник.

    Извор: Тромеђа Далмације, Лике и Босне

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Лика је континентална регија, омеђена планинама Велебитом (линијом Медак-Теслинград-Врховине-Пордум) на западу, Пљешивицом и ријеком Уном на истоку. На југу је одвојена од сјеверне Далмације ријеком Зрмањом, док на сјеверу границу са Горским Котаром представља Огулинско-плашћанска долина. Читаво подручје може се окарактерисати као планинска зараван подијељена мањим планинским ланцима у више цјелина (Гацко Поље, Крбава, Личко Поуње и др). Лици припадају насеља: Кореница, Доњи Лапац, Грачац, Плашки …

    Извор: Тромеђа Далмације, Лике и Босне

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top