Порекло становништва села Глоговац, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века
Досељени у 18. веку
Из Херцеговине су:
ДАНОЈЛИЋИ (Никољдан, 30-5 к); по предању, доселила се баба Данојла, са сином и синовцем.
ПАНИЋИ (Мрата, 9-4 К), из околине Гацка; исти су род са Пантелићима у Црној Бари. ПЕТРОВИЋИ (Степањдан 4 к).
Из Црне Горе: ЂУКИЋИ (Степањдан, 2-2 к); доселио их Стеван, звани Козош (гајио козе). Од њих су Крстићи (9-1 к).
Из Босне: НИКОЛИЋИ (Јовањдан, 4 к), исти род са Николићима (Софрићи, Ђаковићи) у Бановом Пољу.
Из Семберије су КАТИЋИ (Степањдан, 2-1 к), из Дворова, 27 један су род са Катићима у Слепчевићу и Белотићу. МИЛОСАВЉЕВИЋИ (Лучиндан, 10-6 к), и од њих МИЛАНОВИЋИ (1 к), од рода су Црногорчевића, и један су род са Аничићима у Бадовинцима, Голубовићима и Павловићима у Совљаку, и Пелићима у Салашу Црнобарском. ПЕРИЋИ (Алимпије, 8-3 к), од рода су Мичића, исти су род са Јовшићима и Радићима у Совљаку.
Из Лике су: ЈОЦКОВИЋИ 1 (Ђурђиц, 11 к); старо име: Угљешевићи; по предању, населили се браћа Јоцко и Ива – од кога су данашњи Ивићи у Равњу, и Анићи у Бановом Пољу.
ФРАЈТОВИЋИ (Степањдан, 4 к), од совљачких, досељених из Срема – од рода Жилића, из Мартинаца; од њих су одсељени у Рибарима, и Варни (Поцерина).
Од Ужица су КОКОРОВИЋИ (Миољдан, 5 к); из села Кокоровине; од њих има одсељених у Црној Бари, и Клењу.
СИМИЋИ (Ђурђевдан, 18-1 к), дошли из Руњана, у Јадру (и данданас су ту). По предању, двојица браће била су у бежанији у Срему, а у повратку настане се у Мачви. Од једног су брата данашњи потомци Живковића у Црној Бари, и Кузмићи у Равњу. Од другог брата, Ђуке, и његових синова – Весе су ВЕСИЋИ (11 к), ђака – ЂАКОВИЋИ (4-2 к), и Живка, чоле – Симићи звани Чолићи, у Равњу. Глушачки Симићи су један род са њима.
МИЈАИЛОВИЋИ (Никољдан, 4 к), из Липнице, у Јадру. У селу их зову Липнички. Има их одсељених у Салашу Црнобарском.
Досељени почетком прошлог века- од Првог српског устанка до 1829. године
КОВАЧЕВИЋИ (Алимпије, 10-4 к), из Семберије; један су род са Ковачевићима из Црне Баре и Салаша Ноћајског, Филиповићима у Бановом Пољу и Метковићу, те Тадићима (Игњатовићи, Тимотићи) у Штитару.
МАЧКОВИЋИ (Ђурђевдан, 9-5 к), из Балатуна, у Семберији.
Од Јадра су досељени МАРКОВИЋИ (Степањдан, 5 к), и исти су род са Марковићима 1 у Глушцима.
СИМЕУНОВИЋИ (Степањдан, 6-2 к); од њих су Бељићи, у Равњу.
Не знају порекло МАКСИМОВИЋИ (Ђурђевдан, 1 к); од њих су одсељени у Петловачи.
Досељени између 1829. и 1863. године
ИЛИЋИ (Ђурђевдан, 2 к), доселио се Пер ко, из Семберије, 1840. године.
КРАЈЧИНОВИЋИ (Аранђеловдан, 14 к); по предању, потичу од два повратника из бежаније у Славонији, који су се населили у Глоговцу, и Совљаку; старином су из Крајчиновића села, у Црној Гори.
САВКИЋИ (Никољдан, 12-2 к), од рода су Мркоњића, досељених из Бријеста, села у Спречи (Босна највероватније, и овде се ради о Радовановићима, из Црне Баре, од којих је познати јунак Зека Буљугбаша; у попису кнежине Мачва, из 1829. године, Радовановићи су записани у Црној Бари; после тога, пресељавају се у Глоговац, и мењају преэиме.
КОЈИЋИ (Никољдан, 2-1 к), одсељени од Којића, из Салаша Црнобарског.
НИКОЛИЋИ (Гавриловдан, 2 к), досељни из Рађевине, 1850. године.
Не знају порекло ЛУКИЋИ (Аврамије, 2-3 к).
Досељени крајем 19. и почетком 20. века
ТОМИЋИ (Никољдан, 1-2 к); пребегао, 1875. године, Стеван -из Трњана, у Семберији; ушао жени у кућу (Панићи).
АЛЕКСИЋИ (Никољдан, 1 к); потичу од Спасоја Сандића, учитеља родом из села Лопатња, у Подгорини.
МАЛЕТИЋИ (1 к); дошао Михајло, из Богатића, на ујчевину у Данојлиће.
Не знају порекло ЈОЦКОВИЋИ (Ђурђевдан, 2 к).
Досељени између два светска рата
Витомир КЕЦМАНОВИЋ (1 к), из Босне; уљез у Николиће
П. БЕРИЋ (1 к), из Богатића.
Будимир МАТИЋ (2-1 к), из Бадовинаца; уљез у Ковачевиће.
Цветин МИЛОШЕВИЋ (1 к), из Селанца, у Азбуковици; уљез у Крајчиновиће.
Радован СРЕТЕНОВИЋ (1 к), из Ноћаја, довела га мати у Максимовиће.
ИЗВОР: macva.awardspace.com
Коментари (0)