Речи и дела Иве Андрића у првој деценији комунистичког режима

27. септембра 2012.

коментара: 0

Наш једини новеловац Иво Андрић познат је по својим чувеним делима “На Дрини ћуприја”, “Травничка хроника” итд., али се мало зна о његовом послератном политичком ангажману. Светло на тај период Андрићевог живота и рада бацили су Ратко Пековић и Слободан Кљакић чија је књига “Ангажовани Андрић” промовисана 27. септембра 2012. у галерији “Службеног гласника”.

Књига “Ангажовани Андрић” превасходно обухвата период од 1944. до 1954. године, али се у њој наводе и бројни други, досад непознати детаљи, посебно они из периода док је земља била под окупацијом. У књизи су, тако, обрађене и “недоумице” око његове повезаности са Равногорским покретом, али и масонеријом.

Између осталих, озбиљних навода о везама Андрића и равногораца, аутори цитирају и један шаљив стих који је нобеловац забележио у свесци 11. априла 1944. (како се напомиње, из те свеске истргнуто бар половина листова). Ево стихова:

“Од Тополе па до Равне Горе
Нигде певца да објави зоре
Све појеле баштованске лоле”

Са друге стране, наводи се да је једно од ретких, ако не и једино изјашњење Андрића за време окупације било то што се 27. марта 1942. одазвао “Изванредном комесаријату за персоналне послове” и испунио упитник од 33 питања о свом припадништву масонском савезу.

“Такав упитник добиле су и све друге доступне личности, за које се сумњало да су слободни зидари. Осумњичени су имали да одговоре које су их побуде руководиле када су ступали у масонску ложу, о напредовању у њој и добијеним степенима, о преласцима из ложе у ложу, о старешинствима у њима и чланству, одржаним предавањима и начину рада у ложама, њиховим седиштима, “настави која је вршена над ученицима у ложи, о саставу масонске хијерархије…”

…Андрић је одговорио на свако од постављених питања. У другом одговору је навео:

“Кад ми је понуђено да ступим у слоб.(одну) Зидарску ложу, био сам млад човек кога нису привлачили ни друштвене забаве ни партијско-политички живот. И врло сам радо прихватио прилику да се нађем у друштву озбиљних и добронамерних људи, где бих могао, можда, и користити земљи и друштву и усавршавати се и подићи лично”. 

Највећи део књиге, ипак, бави се Андрићевим односом према новим властима и његовим укључивањем у друштвени живот нове, комунистичке Југославије.

Међу бројним документима, аутори су посебно скренули пажњу на његову руком писану биографију, коју је приложио приликом пријема у Савез комуниста Југославије. Андрић ту, уз основне биографске податке, наводи да је рано остао без оца, због чега је отишао у Вишград, где се школовао и живео код тетке (по оцу). Такође, он у овој биографији наводи и чињеницу да је ухапшен за време Првог светског рата пошто је “узео учешћа у покрету југословенске националне револуционарне омладине”.

Како наводе у Службеном гласнику, који је издавач ове књиге, посебну драгоценост овог истраживања представља откриће бројних Андрићевих текстова, до сада непознатих јавности – бележака, скица, записа, говора, реферата, предавања и дискусија, као и докумената који се чувају у његовој личној заоставштини у Архиву САНУ, Документационом центру Задужбине Иве Андрића, Архиву Југославије и Историјском архиву Београда.

“Овом књигом аутори су пишчев живот и дело осветлили и изван литерарног поља на један нов, полемичан и изазован начин, што ће свакако подстаћи нова истраживања”, наводе у Службеном гласнику.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.