Порекло презимена, село Радојево (некад Кларија, Горњи Банат)

Порекло становништа села Радојево (до 1947. се звало Кларија), општина Нова Црња, према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Кларија је насељена пре 230-240 година (мој додатак – то би значило око 1686. / 1696. године): из Јармате највише (нпр. Никола и Кузман пре шест-седам колена; од тог Кузмана су Кузмановићи, од њих и они свештеници), а у Јармату су доши из Србије, из околине Крушевца. То је била спахијска земља. О досељавању Срба у Јармату памте се да су дошли заједно са Црногорцима, а после су они отишли у Јармату, а Црногорци у Црну Гору (мој додатак – верујем да се ради о Банатској Црној Гори).

Стари људи доскора су га звали Петерда. Крај свега распитивања, ниједан од великог  броја скупљених стараца и људи није знао да је било неког другог места које би се звало Петерда, него мисле да се ово место звало Петерда и по њуму се и Кларија дуго звала тако, али се не зна да је ту била каква црква садашњег народа.

Хрвати су били ”немеши” и имали седам својих фамилија на 5.500 јутара (Срби су им морали работати) и били су врло осиони: сурово су кажњавали Србина ако уђе у њихово двориште ”да тражи своје живинче”. Бесно и раскалашно су живели и своје земље распродали. Сад имају заједно једва 200 јутара. Позојевићи (Арамбаше) и Милошићи субила презимена тих седам првих хрватских фамилија. Од њих и сад има потомака, али Милошићи су већ изумрли. Матиновићи и Каурићи су касније досељени.

У Кларији данас има око 600 домова, од којих око 30 хрватских, а остало су српска.

Огромни прирези, који су особито погађали сељаке средњег стања и мале занатлије, принудили су оне који их нису могли издржати да одлазе у туђину (Америку) или у друге делове државе.

О румунском пореклу појединих родова у свако селу још се у народу одржава предање, тако да у том погледу не може бити сумње. Особито пада у очи да се за многе породице које иначе имају презимена у румунском облику (Ердељан, Комлошин, Мијучин итд.) сасвим поуздано зна да су им преци говорили само српски и да су приликом свог досељавања били Срби, а дошли су из предела на истоку, па су добијали презимена по пределима из којих су дошли или су, живећи међу Румунима, добили румунски облик презимена. То су подаци добијени од многих Срба, а и самих Румуна, о Србима у Поморишју са српским презименима, а са румунским језиком.

На месту Црквиште, на северној страни села, ископавају цигље и друго црепоће, али се не зна ништа о каквој цркви или селу, а простор је сразмерно мали. На Црквишту су налазили и стари бакарни новац.

По парохијским извештајима епархији, црква је зидана 1841. године; храм посвећен летњем Св. Николи; иконостас је живописао Никола Алексић 1859. И 1860. године. Народ слабо посељћује богослужења; као задушнице држе Ружичало.

У Светом писму које је штампано у Русији 1663. године, има запис да га је 1789. године купио ”магистар Сава Мишков”.

Најстарије гробље било је у данашњем Хорватском сокаку, а заиму данашњој Улици Краља Петра. Прво се сада одре, а на другом су изидане куће.

Улица краљице Марије, која се некдад звала Мали сокак, настањена је насељеницима из Јармате, Улица краља Александра, називана Мунћанов сокак, досељеницима из брегова, а Улица принца Ђорђа, некдадашњи Фрљушански сокак, становницима већимон досељеним из Фрљуге.

 

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:

–        БАРБУЛОВ, прадеда из Барде

–        ВАСКОВИ, има их из Баната

–        ВОЈИНИ, из Петровог Села код Темишвара, из Банатске Црне Горе

–        ДАЈИН, из Јармате, први је дошао Даја, пре шест колена; од њих су били први попови овде

–        ДЕСПОТОВИ, из Јармате, има их и сад

–        ЂУРЂЕВ, из Јармате

–        ЕРДЕЉАНОВИ, из Ердеља

–        ЈЕРЕМИНИ, сад ЈЕРЕМИЋ, из Јармате

–        ЈОВАНОВИ – ЈОВИЋЕВИ; највећа фамилија, око 100 кућа; предак дошао из Грчке и донео сандук с благом; из Јармате дошао

–        ЈОВИН, из Бочара

–        КОСТАДИНОВИ, из Јармате

–        КРСТИН, из Јармате

–        МАКСИН, сад СТАНИМИРОВИ, из Јармате

–        МАЊИНИ – МУНЋАН, из ”брегова дошли”

–        МАРКОВИ, из Јармате; дошли Ранко и Марко

–        МАРТИНОВ, биће из Јармате

–        МИЈУЧИНИ, прадеда дошао из Зорљенца

–        МИЛИНИ, из Јармате

–        НИНКОВ, из Јармате

–        НОВАКОВ, из Јармате

–        ПАНТИЋИ – ПУТНИК, из Јармате

–        СТАЈИНИ, из Јармате

–        СТАНОЈЕВ – ФРЉУЖАНОВИ, доведени из Фрљуга

–        СТОЈАДИНОВИ, из Јармате

–        СТОЈАДИНОВИЋ, из Јармате

–        СТОЈКОВИ, дошли из Црне Горе најпре у Скајушу, па овамо

–        ЋИРИНИ, преци из Сирига

–        ФАРАНОВ, из Јармате

–        ФИБИШАН, деда им је из Фибиша

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

–        ЖИВОЈИНОВ – ЈАНКОВ. – ЈАНОШЕВ. – КОСТИН. – КУЗМАНОВИЋ. – ЛАЗИН, сад ЛАЗИЋ. – ЛЕКИНИ. – МАРЈАНОВИ. – МИЛИТАР. – МИЛОШЕВ. – МИЛОШЕВИ. – ОПРИНИ. – ПАСКУЛОВИ. – ПЕТРОВИ. – ПОПОВИ. – РАНКОВИ. – СИМИНИ. – ТРИФУНОВИ. – За сваки овде наведени род забележено је: постоје у селу, али не знају одакле су им стари.

 

ИЗУМРЛИ РОДОВИ:

АВРАМОВИ. – ИЗДРАИЛОВ. – ЛАЗАРОВ.

Нема их и не зна се да ли су изумрли или иселили: АКИМОВИЋ. – АЛЕКСИН. – БАБИШ. – БОГИН. – БОГОСАВЉЕВ. – БОЖАНИН. – БОЖИН. – БОЈАНИН. – ВАРЈАШАНИН. – ВАСИЉЕВ. – ВАСИН. – ВЛАДУЛОВ (сад се зову надимком СТАН). – ВОЈИНОВИ. – ВУЈИН. – ГАЈИН (из Барде Барбулов ушао у кућу Гајиних). – ГОЛУБОВИ (сад надимак за Ранкове). – ГРУЈИН (сад се пише КОРЊИН). – ДЕСПОТОВИЋ. – ДИМИТРОВ. – ДУМИТРОВ. – ЂУРИН. – ЂУРЧИН. – ЖИВАНОВ. – ЖИВОЈИНОВИЋ. – ИВКОВ. – ИГЊИНИ. – ЈАНКУЛОВ. – ЈОВАНОВИЋ. – ЈОСИМОВИ (сад надимак МАРИНКОВИ). – КИРИН – КОЈИНОВ. – КРИШАН. – МАРИНИ. – МИЈАЉЕВ. – МИЈИН. – МИЛИВОЈЕВ. – МИЛОСАВЉЕВИ (има их у Кечи). – МИХАЈЛОВИЋ (данашњи су из Немета досељени). – МИШЉЕНОВ. – МУГОШИ. – МУНЋАН (има Мунћанов сокак; Мунће је влашки предео подалкео на истоку, отуд: МУНЋАН – БРЂАНИН). – НЕДЕЉКО. – НЕДИН. – НЕНАДОВ. – НИКОЛАЈЕВ. – ОСТОЈИНИ. – ПАНТЕЛИЋ. – ПАУНОВИ. – ПЕЈИНИ. – ПЕТКОВ. – ПУТИНИ. – РАДУЛОВИЋ. – СЕНТАНДРАШАНИН. – СИМЕУНОВ. – СИМЗИЈАНИН. – СИНИСТОРОВ. – СТАЈИН. – СТАНКОВ. – СТЕЈИН. – СТЕФАНОВ. – СТЕФАНОВИЋ. – СТОЈАНОВ. – СУБИН. – ТОШИН. – УВАЛА. – УРОШЕВ.

ИЗВОР: Јован Ердељановић – ”СРБИ У БАНАТУ”; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Коментари (16)

Одговорите

16 коментара

  1. vojislav ananić

    ПЕТЕРДА постаје КЛАРИЈА

    „…Једно досељавање срба у Тимишки Банат које се догодило 1768. године, а доселило се тада из Јармате у Петерду стотинак српских породица са своја два попа. Јармата из које су дошли ови Срби постоји и данас, удаљена је четрдесетак километара североисточно од Темишвара, а Петерда (данашње Радојево) помиње се још 1334. године као насељено место и неки историчари објашњавају настанак имена насеља изводећи га из личног имена Петар. То старо насеље Петерда било је два километра северније од данашњег Радојева, а треба рећи да се такво померање насеља често догађало и са другим селиштима банатским, највише и најчешће као последица мелиорације земљишта. Старо селиште Петерде било је на данашњем потесу Црквиште које је тако и названо по остатку цркве некадашњег села чије су развалине на том месту дуго истрајавале јер их нико из пијетета није хтео рушити, али и називи осталих делова атара наводе на закључак да су житељи овог села одувек били Срби.
    Елем, досељеници из Јармате затекли су у Петерди четрдесетак српских староседелачких породица, па су тада, приликом свог досељавња, изградили ново насеље, јужније од оних староседелаца, и назвали га Кларија по грофу Ккларију, тадашњем председнику Администрације Тамишког Баната, који је ове дошљаке и преселио из Јармате.“

    ИЗВОР: Банатска рапсодија – Милан Туторов, „Аурора“, Нови Сад, 2001, стр.293.

  2. Војислав Ананић

    Историјски развој насељеног места Радојево

    Радојево спада у групу најстаријих насељау у Банату. Први пут се помиње још 1334. под именом Петерда, која се налазила два километра северно од данашње локације. Насеље је било окружено водом и у њега се могло ући само са северне стране. На основу имена и оскуднихн остатака насеља претпоставља је да је Петерда била српско насеље. Сановништо се бавило претежно сточарством и ловом. Каснијим исушивањем земљишта земљорадња је постала све важнија. Становништво је боравило у земуница делимично укопаним у земљу, где су владали изузетно лоши услови.
    Након повлачења Турака, Петерда улази у посед грофа Кларија, који досељава Србе и Румуне из Ђармате и околине. Досељеници су се одлучили за нову локацију, где се и данас налази село. Касније су им се придружили и староседеоци из Петерде. Свако домаћинство је за изградњу куће добило по једно катастарско јутро земље. Додељено им је и обрадиво земљиште. Сеоски пашњак био је заједнички. Нема поузданих података, али се може претпоставити да је досељавање новог становништва започето 1768., а да је ново насеље формирано 1770/71. год. Из поштовања према грофу, досељеници су насеље назвали Кларија. Своје садашње име село Радојево добило је после Другог светског рата, 1947. год.
    Почетком XIX века у овом селу живело је 1.500 становника. Овај број је интензивно растао. У том периоду тадашња Кларија улази у посед Загребачке бискупије и досељава се 20 племићких породица из Хрватске, којима се додељује око 5.500 катастарских јутара земље. Све ово је довеле до промене етничке стуктуре насеља.
    Храм Светог Николаја
    Првобитни храм изграђен је 1747. год. Представља споменик културе, а због својих архитектонских остварења сматра се и вредним уметничким остварењем. Одмах по досељењу Срба из Јармате изграђена је од набоја стара црква Св.Николе и срушена 1838 год., на месту на ком се данас налази црква такође посвећена преносу моштију Светог Николе. Данашња црква саграђена је 1841. год. И освећена је од стране темишварског проте Јована Васића. Црква је класицистичка грађевина издужене једнобродне са полукружном олтарском апсидом и звоником у висини крста 34,31 m. Унутрашњост храма обилује веома ретким конструктивним решењима, вредним иконостасом, троновима, певницама и фрескама._Дрворезбарија коју чине: иконостос,певница и тронови у цркви су завршени 1858. год. и за сада су рад непознатог мајстора, а иконе и фреске су рад познатог сликара Николе Алексића. Године 2001. под надзором Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада изведени су конзерваторско – рестаураторски радови на санацији торња и чеоне фасаде. Године 2008. уз донацију Покрајинског Секретаријата за управу, прописе и националне мањине, као и уз финансијску подршку С.О. Нова Црња и МЗ Радојево извршена је генерална адаптација кровне конструкције.Својим архитектонским вредностима, црква као споменик културе представља значајно и вредно уметничко остварење,пријатно за молитву и ходочашће.

    Извор: Општина Нова Црња, Стратегија одрживог развоја општине Нова Црња, 2015-2020. Нова Црња, децембар 2015.