Порекло презимена, село Радојево (некад Кларија, Горњи Банат)

Порекло становништа села Радојево (до 1947. се звало Кларија), општина Нова Црња, према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Кларија је насељена пре 230-240 година (мој додатак – то би значило око 1686. / 1696. године): из Јармате највише (нпр. Никола и Кузман пре шест-седам колена; од тог Кузмана су Кузмановићи, од њих и они свештеници), а у Јармату су доши из Србије, из околине Крушевца. То је била спахијска земља. О досељавању Срба у Јармату памте се да су дошли заједно са Црногорцима, а после су они отишли у Јармату, а Црногорци у Црну Гору (мој додатак – верујем да се ради о Банатској Црној Гори).

Стари људи доскора су га звали Петерда. Крај свега распитивања, ниједан од великог  броја скупљених стараца и људи није знао да је било неког другог места које би се звало Петерда, него мисле да се ово место звало Петерда и по њуму се и Кларија дуго звала тако, али се не зна да је ту била каква црква садашњег народа.

Хрвати су били ”немеши” и имали седам својих фамилија на 5.500 јутара (Срби су им морали работати) и били су врло осиони: сурово су кажњавали Србина ако уђе у њихово двориште ”да тражи своје живинче”. Бесно и раскалашно су живели и своје земље распродали. Сад имају заједно једва 200 јутара. Позојевићи (Арамбаше) и Милошићи субила презимена тих седам првих хрватских фамилија. Од њих и сад има потомака, али Милошићи су већ изумрли. Матиновићи и Каурићи су касније досељени.

У Кларији данас има око 600 домова, од којих око 30 хрватских, а остало су српска.

Огромни прирези, који су особито погађали сељаке средњег стања и мале занатлије, принудили су оне који их нису могли издржати да одлазе у туђину (Америку) или у друге делове државе.

О румунском пореклу појединих родова у свако селу још се у народу одржава предање, тако да у том погледу не може бити сумње. Особито пада у очи да се за многе породице које иначе имају презимена у румунском облику (Ердељан, Комлошин, Мијучин итд.) сасвим поуздано зна да су им преци говорили само српски и да су приликом свог досељавања били Срби, а дошли су из предела на истоку, па су добијали презимена по пределима из којих су дошли или су, живећи међу Румунима, добили румунски облик презимена. То су подаци добијени од многих Срба, а и самих Румуна, о Србима у Поморишју са српским презименима, а са румунским језиком.

На месту Црквиште, на северној страни села, ископавају цигље и друго црепоће, али се не зна ништа о каквој цркви или селу, а простор је сразмерно мали. На Црквишту су налазили и стари бакарни новац.

По парохијским извештајима епархији, црква је зидана 1841. године; храм посвећен летњем Св. Николи; иконостас је живописао Никола Алексић 1859. И 1860. године. Народ слабо посељћује богослужења; као задушнице држе Ружичало.

У Светом писму које је штампано у Русији 1663. године, има запис да га је 1789. године купио ”магистар Сава Мишков”.

Најстарије гробље било је у данашњем Хорватском сокаку, а заиму данашњој Улици Краља Петра. Прво се сада одре, а на другом су изидане куће.

Улица краљице Марије, која се некдад звала Мали сокак, настањена је насељеницима из Јармате, Улица краља Александра, називана Мунћанов сокак, досељеницима из брегова, а Улица принца Ђорђа, некдадашњи Фрљушански сокак, становницима већимон досељеним из Фрљуге.

 

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:

–        БАРБУЛОВ, прадеда из Барде

–        ВАСКОВИ, има их из Баната

–        ВОЈИНИ, из Петровог Села код Темишвара, из Банатске Црне Горе

–        ДАЈИН, из Јармате, први је дошао Даја, пре шест колена; од њих су били први попови овде

–        ДЕСПОТОВИ, из Јармате, има их и сад

–        ЂУРЂЕВ, из Јармате

–        ЕРДЕЉАНОВИ, из Ердеља

–        ЈЕРЕМИНИ, сад ЈЕРЕМИЋ, из Јармате

–        ЈОВАНОВИ – ЈОВИЋЕВИ; највећа фамилија, око 100 кућа; предак дошао из Грчке и донео сандук с благом; из Јармате дошао

–        ЈОВИН, из Бочара

–        КОСТАДИНОВИ, из Јармате

–        КРСТИН, из Јармате

–        МАКСИН, сад СТАНИМИРОВИ, из Јармате

–        МАЊИНИ – МУНЋАН, из ”брегова дошли”

–        МАРКОВИ, из Јармате; дошли Ранко и Марко

–        МАРТИНОВ, биће из Јармате

–        МИЈУЧИНИ, прадеда дошао из Зорљенца

–        МИЛИНИ, из Јармате

–        НИНКОВ, из Јармате

–        НОВАКОВ, из Јармате

–        ПАНТИЋИ – ПУТНИК, из Јармате

–        СТАЈИНИ, из Јармате

–        СТАНОЈЕВ – ФРЉУЖАНОВИ, доведени из Фрљуга

–        СТОЈАДИНОВИ, из Јармате

–        СТОЈАДИНОВИЋ, из Јармате

–        СТОЈКОВИ, дошли из Црне Горе најпре у Скајушу, па овамо

–        ЋИРИНИ, преци из Сирига

–        ФАРАНОВ, из Јармате

–        ФИБИШАН, деда им је из Фибиша

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

–        ЖИВОЈИНОВ – ЈАНКОВ. – ЈАНОШЕВ. – КОСТИН. – КУЗМАНОВИЋ. – ЛАЗИН, сад ЛАЗИЋ. – ЛЕКИНИ. – МАРЈАНОВИ. – МИЛИТАР. – МИЛОШЕВ. – МИЛОШЕВИ. – ОПРИНИ. – ПАСКУЛОВИ. – ПЕТРОВИ. – ПОПОВИ. – РАНКОВИ. – СИМИНИ. – ТРИФУНОВИ. – За сваки овде наведени род забележено је: постоје у селу, али не знају одакле су им стари.

 

ИЗУМРЛИ РОДОВИ:

АВРАМОВИ. – ИЗДРАИЛОВ. – ЛАЗАРОВ.

Нема их и не зна се да ли су изумрли или иселили: АКИМОВИЋ. – АЛЕКСИН. – БАБИШ. – БОГИН. – БОГОСАВЉЕВ. – БОЖАНИН. – БОЖИН. – БОЈАНИН. – ВАРЈАШАНИН. – ВАСИЉЕВ. – ВАСИН. – ВЛАДУЛОВ (сад се зову надимком СТАН). – ВОЈИНОВИ. – ВУЈИН. – ГАЈИН (из Барде Барбулов ушао у кућу Гајиних). – ГОЛУБОВИ (сад надимак за Ранкове). – ГРУЈИН (сад се пише КОРЊИН). – ДЕСПОТОВИЋ. – ДИМИТРОВ. – ДУМИТРОВ. – ЂУРИН. – ЂУРЧИН. – ЖИВАНОВ. – ЖИВОЈИНОВИЋ. – ИВКОВ. – ИГЊИНИ. – ЈАНКУЛОВ. – ЈОВАНОВИЋ. – ЈОСИМОВИ (сад надимак МАРИНКОВИ). – КИРИН – КОЈИНОВ. – КРИШАН. – МАРИНИ. – МИЈАЉЕВ. – МИЈИН. – МИЛИВОЈЕВ. – МИЛОСАВЉЕВИ (има их у Кечи). – МИХАЈЛОВИЋ (данашњи су из Немета досељени). – МИШЉЕНОВ. – МУГОШИ. – МУНЋАН (има Мунћанов сокак; Мунће је влашки предео подалкео на истоку, отуд: МУНЋАН – БРЂАНИН). – НЕДЕЉКО. – НЕДИН. – НЕНАДОВ. – НИКОЛАЈЕВ. – ОСТОЈИНИ. – ПАНТЕЛИЋ. – ПАУНОВИ. – ПЕЈИНИ. – ПЕТКОВ. – ПУТИНИ. – РАДУЛОВИЋ. – СЕНТАНДРАШАНИН. – СИМЕУНОВ. – СИМЗИЈАНИН. – СИНИСТОРОВ. – СТАЈИН. – СТАНКОВ. – СТЕЈИН. – СТЕФАНОВ. – СТЕФАНОВИЋ. – СТОЈАНОВ. – СУБИН. – ТОШИН. – УВАЛА. – УРОШЕВ.

ИЗВОР: Јован Ердељановић – ”СРБИ У БАНАТУ”; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић