Порекло презимена, Ново Милошево/Беодра (Нови Бечеј)

Порекло становништва насеља Ново Милошево (Горњи Банат), део који припада некадашњем селу Београ. Према истраживању Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

НАПОМЕНА (А. М.) – Данашњи градић Ново Милошево настао је 27.11.1946. године, спајањем два насеља: Беодре, која се помиње још 1331. године и Карлова (Драгутинова) које су основали демилитаризовани српски граничари 1751. године. Након стварања Краљевине СХС, Карлово мења име у Драгутиново, у славу пуковника српске војске и потоњег бригадног ђенерала Драгутина Ристића.

Село је некад припадало некој властелинки Белдори. Године 1722. Село се најпре звало Бодија, затим Бека, па Пеадра (Немци га тако звали) и најзад Беодра.

О постанку Беодре саопштио је Миливоје Томић, свештеник, ове податке: Три су брата доброга имовног стања у Бијељини, у Босни, убили Турчина и допали тамнице. У тамници су се молили редом свецима да их спасу, и кад су се помолили Св. Стефану, архиђакону, тамничка врата се широм отворе и они побегну и тако дођу у Бачку. Пошто их је Св. Стефан спасао, заветују се да га славе. Један од њих настани су у бачком селу Пивницама, а друга два брата оду на другу страну. Потомци оног у Пивницама (Узун-Петар Раданов Бијељанин?) пређе у Акачу. Ови и други Срби који су ту становали раније или се скоро доселили подигну у Акачу цркву Св. Стефану, јер су и други, према њиховом причању, сматрали да ће тај светац и свима њима бити заштитником. На месту те цркве сад стоји крст. Године 1722. преселили су се ти Срби са Акача у Беодру, најпре у њен садашњи југозападни крај, где им је била и стара црква Св. Стефана, која је стајала до 1884. године кад је сазидана данашња нова црква. Од тог рода из Пивница било је 14 свештеника, од којих два још у Акачу, а остали после у Беодри.

У Акачу су били само Срби, и они су били једини становници Беодре све док спахија Карачоњи (Јерменин) није почео доводити Мађаре и насељавати их. Да су из Пивница били прешли и други родови тамо, види се по томе што се 1758. године именује и поп Ћирил Димитријевић, такође родом из Пивница. По томе, штавише, излази да је прешла већа група народна у првој половини 18. века из Пивница, вероватно са својим свештеником – или свештеницима (Георгијем Поповићем?).

Мита Пушић тврди да је једно писмо, изгорело у време овог рата (Први светски рат – оп. А.М.), жена га спалила са другим хартијама и књигама, ….. казивало да је Беодра насељена 1722. године. По томе писму су са Акача у Беодру први дошли Мукићи и Дојчини, који су изумрли. С Акача, из Аде (?) и из Перлеза (?) су, вели Пушић, стајало је у писму, насељени у Беодру. Но, ово је погрешно и односи се на Карлово. У том писму није било спомена о Мађарима међу тим првим српским становницима Беодре. Тек је спахија довео Мађаре године 1734.

Са Шимуђа (мој додатак – налази се у врањевачком атару), са Акача и са Пречке (у атару Карлова) и Моротве (у падејском атару) населили су се у Беодру. То су све брегови на којима се и сад налазе трагови насеља. Најпре се почео насељавати северни део Беодре, садашњи Велики сокак.

Најстарији матрикуларни протоколи започети су 1749. године. У Беодри је први рођен Макса Мулић.

Свештеник Томић сазнао је да је око Акача налажен новац краља Милутина. Дрвени крст, по предању, пренет је из Бјељине. Врло лепо је изрезано дванаест празника господњих, са грчким натписом под сваким. Веле, ”од пре 300-400 година”.

 

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА (ИЗ НАЈСТАРИЈЕГ ДОМОВНИКА ПРВЕ ДЕЦЕНИЈЕ 19. ВЕКА; са Мориша су, веле, све на ”-ов”, ”-ски” и други, а они из Бачке увек на ”-ић”):

 

– БАТАЊАЦ, -ЊЧЕВИ (2, Св. Сава), из Батање, с Мориша; тај исти “корен” има и у Меленцима, где се још зову старим презименом Савићи.

– БЕЛИЋ (1, Св. Стефан), дошао из Карлова.

– БУДАКОВИ (4, Ђурђиц), стара фамилија; мисле да су из Далмације.

– ВАРАДИНАЦ, -ЧЕВИ (4, Св. Стефан), из Варадина; род Варадинац се најпре звао Дербакови; били су нешто скривили спахији, па побегли у Варадин, а вратили се тек кад су умрли тај спахија и пандур му и тада добили садашње презиме.

– ВАСИЧИНИ – БИРКИНИ (5, Петковача), стара фамилија, биће са Мориша.

– ГАГИЋИ, -ЕВИ (5, Св. арханђел Михаил), из Бачке; има их у Горњем Бечеју.

– ГРЧКИ (4, Св. арханђел Михаил), из Грчке знају их одувек као Србе, али се зна да је један од њих био “Грк”.

– ГРУЈИНИ – ГАТИЈИНИ (2, Св. Никола; 2, Ђурђевдан), има записано и ГРУЈИЋ – с Акача, а у Акач дошао на Чот (брег у Акачу) из Беле Цркве.

– ДОРОСЛОВЦИ (10, Ђурђевдан), стара фамилија; има их у Куманима и Врањеву, где су отишли одавде; били вероватно на Акачу, а Дорослов(о) је у Бачкој.

– ЕРДЕЉАНОВ (1, Ђурђевдан), као и Драгомирови, Власи из Ердеља; нису имали стару земљу.

– ЖИВИЋИ (1, Св. Стефан), пре сто година доселили се из Сентмиклуша.

– МАЛЕШЕВИ – БУРЈАН – САЧАР (6, Св. Никола), стара фамилија; има их у Бачкој; једног су рода са Парабуцким и вероватно из Парабуда у Бачкој.

– МАЛИ – ЂУКИЧИНИ (4, Ђурђиц), прешли из Карлова у Беодру.

– МОРУТВАНСКИ – РИСТИНИ (3, Св. Игњатије), у старом домовнику: Морутванац и Морутвански; сад МОРТВАНСКИ; са Моротве, у падејском атару, Срби, скоро помађарени.

– МАЋОШЕВИ – БУЗИЈИНИ – МРАЗОВИ – ШУМАРОВИ (14, Св. Јован), били су Матејини, па их Мађари прозвали тако; с Акача су дошли, а тамо вероватно из Кумана.

– МИЛИЋЕВ (1, “бугери” – назарени одавно, те им се не зна слава), материн отац га довео из Карлова.

– МОЛАЦ – МОЛЦИ, МОЛЧЕВИ (3, Ђурђиц), из Мола, тамо се зову Николичини.

– МИЛИЋИ, -ЕВИ (9, Св. Тома), још с Акача, дошли из Далмације.

– НОВКОВИ (2, Св. Игњат), из Старог Бечеја, где их има још.

– ПАЈИЋ (1, Св. Тиодор, Тиодорова субота), из Меленаца.

– ПАЈИЋ (2, Св. Јован), из Карлова.

– ПАРАБУЦКИ (8, Св. Никола), из Парабућа из Бачке; кумови са Пушићима одавно.

– ПУШИЋИ (19, Св. Никола); паша наденуо једном од двојице браће надимак “Кобилар”, а другом “Ајгиров”, а тај је други прешао у Беодру, али се његови потомци зову Пушићи; три брата из Кера: један отишао у Срем, у Ириг, од њега има у Шапцу Сава Пушић; један остао у Молу, а један прешао у Беодру (односно у једно сеоце поред Бегеја); Радулашевићи се звали, а поделили се на три гране: Стајићи, Пушићи и Кобилареви и сви славе Св. Николу; овде су прва два, а Кобилареви у Керу у Бачкој; Стајића има само једна кућа; поред Кобиларевих су били и Ајгирови, који су изумрли.

– РАДОВАНОВИ – ТУПША (ТУПШИН) и ПАЧИРКИН (2, Св. архађел Михаил), из Босне, стара фамилија.

– РАДОНИЋИ (13, Св. арханђел Михаило), из Бачке; има их у многим бачким селима, у Молу, Бечеју, Петровом Селу, итд. и сви су једног порекла са Радонићима у Молу (од њих су проф. Јован Радонић, кога су Мађари погубили.

– РАКИЋИ, -ЕВИ – КИСЕЛИЦИНИ – ЦИНЦАРЕВИ (16, Св. Лука), из Старог Бечеја, из Бачке.

– РАУШКИ (15, Св. Мрата), из Мола у Бачкој, има их и сад у Молу.

– СЕКУЛИН, сад СЕКУЛИЋ (7, Св. Никола), чукундеда из Кумана; стара фамилија; овај овде ушао жени у кућу и узео Св. Николу.

– СТОКИЋИ – ДРОМБУЉАШЕВИ (5, Св. Јован), стара фамилија, из Горњег Бечеја, где их још има.

– ТОРЊАНСКИ – КУЛАШЕВИ (10, Св. Василије), биће да су са Мориша, из Торња код Батање.

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

– АРСЕНОВИ – СВИРЧЕВИ (13, Св. Аврамија), стара фамилија, презиме су добили по чукундеди Арсену.

– БИРОВЉЕВИ – ПИЦУЛОВИ (4, Св. Јован), стара фамилија; раније је увек био од них биров (кнез), јер су добро стајали.

– ВРСОВИЋИ (3, Св. Никола), стара фамилија.

– ВУЈАДИНОВИ (2, Св. Јован), стара фамилија. –

– ДИМИТРИЈЕВИЋИ – ШВАБЕЦОВИ – ЗЕЦОВИ – ПОПИЦИНИ, потомци поп-Ћире који је живео пре 200 година, звали га ”Попица”.

– ПИЊАЧЕВИ, – ПОП-ЋИРИНИ – ВУКОВИ (19, Св. Стефан).

– ДРАГОМИРОВИ – МАКАНОВИ (3, Св. Никола), Румуни, нису стара фамилија.

– ЂУРИНИ – ПУКИНИ (2, Петковача).

– ПЕЧУРКИНИ (2, Св. арханђел Михаил).

– ЗИМОЛЕТИНИ (7, Петковача); носили и зими и лети опаклије као пастири.

– ИВИНИ (6, Петковача), право је презиме Марини, а Ивини је одувек надимак.

– ЈАНЧИЋ (3, Св. Јован), стара фамилија; има их у Крстуру, где су отишли одавде.

– ЈЕЛОВАЦ, -ВЧЕВИ – ГИБАНИЦА (1, Св. Тома), стара фамилија.

– ЈО(В)АНОВИЋИ (Св. Стефан), од њих само Ђорђе и Сима, чија кућа и сад стоји и Сима долази у њу, а живи на своме имању у кикиндском атару.

– КОВАЧЕВИ (19, Св. Стефан), види Димитријевићеве и Попове; то је један од четири брата (Јанко Ковач).

– ЛУКАЧЕВИ – КУКОЉЕВИ – БЕЉИНИ (3, Св. Никола).

– МАЂАРОВИ – РУСОВИ (5, Св. Василије), стара фамилија.

– МАКРИН (МАКРИНОВИ) – ГАВРИЛОВИ (3) – ЖУМАНЧЕВИ (8, Св. арханђел Михаил), звали се Гаврилови, па им спахијски управитељи презиме променили.

– МАТЕЈИНИ – КНЕЖЕВ (1, Петковача), дошли са Акача; има један у Карлову (мајстор).

– МИЛАНКОВИ – КУРЈАКОВИ (2, Св. Јован; 1, Петковача; 1, Св. Стефан), стара фамилија.

– МИРОСАВЉЕВИ – ПОЗДЕРОВИ – ПАСУЉЕВИ (7, Михољдан), стара фамилија.

– ПОПОВИ – СУРУТКИНИ (3, Св. Јован), једног порекла са Ковачевима, са Димиријевићима и Јованововићима (од четири брата); предак им се звао Бељански (и сад има у Бачкој у више села Бељанских).

– ПОПОВИ – ТОМИНИ – РОДИНИ (16, Св. Стефан).

– РАДОЈЧИНИ – ШИЈАЦИ – ЛУДАЈИНИ (18, Св. Јован), стара фамилија. – Посвађали се Филипчеви и Радојчини и Радојчини им посеку кукуруз, а један Филипчев наиђе и рекне: “Ово је баш шијачки!” (шијачки – лудо, махнито; шијак – лудак, глупак).

– РОЦКОВИ (5, Св. Алимпије), стара фамилија.

– СЕРБ (Тодор), после СРБУЛОВИ (2, Св. Никола), две куће као и Драгомирови; право и старо презиме им је Милошеви.

– ТРАЈИЛОВ (4, Петковача), стара фамилија, пореклом Власи.

– УЗУРОВИ (3, Св. Стефан), стара фамилија.

– ФИЛИПАЦ (сада ФИЛИПОВИ) – КУКАВЧЕВИ, -ВИЦЕ (16, Св. Ђурђиц), стара фамилија, и сад их зову ФИЛИПЧЕВИ; славили су Ђурђевдан, па молили владику да им промени (дали му четири коња) и он одобри.

– ШТЕТА, -ИНИ (једни -ИН), у домовнику и ШТЕТИЋ (7, Св. Василије), доселили се с Акача, а одакле тамо, не знају; право им је презиме било Милошеви.

 

ИЗУМРЛИ РОДОВИ:

АЋИМОВ. – БОЈИЋ. – ВАЛКАЊАЦ, -ЧЕВИ. – ГАВРИЛОВИ, из Мокрина. – ДЕРИБАКИН, после ДЕРБАКОВ. – ДОЈЧИНИ, била је највећа фамилија у Беодри кад се Баодра населила (било их 5 – 6 кућа, док је од других била по једна). – НЕДЕЉКОВ (МАРТИНОВ). – ОЛЋАН. – ОРТУТВАЈЕВИ, Власи. – СОРИНКИЋ. – ТОДОРОВ, изумрли пре три године. – УРОШЕВ, изумрли. – ЦВЕТИНИ.

 

ИСЕЉЕНИ РОДОВИ:

БАЈИН. – БОБЕЛ. – БОЛТАЧИЈА. – БОЧАРАЦ. – БОЧАРСКИ (2, Св. Пантелија), у Земуну трговци. – БРАСГО. – БУДИМАЦ. – ВРАНЧЕВ. – ЂУРКИН. – КОНСТАДИНОВИЋ. – КУЛПИНАЦ. – КУРИЋ. – МАРКОВИ. – МЕЋАШ. – МИЈАИЛОВ. – МИЛИН. – МОЈСИЛОВ. – МОМИРОВИ. – НИНКОВИ. – ОВУЛОВ. – ОСТОЈИН. – ПАВЛОВ. – ПЕТРОВИ (и ПЕТРОВИЋ). – РАНКОВ. – РОШУЛ. – СТЕЈИЋ; отишао у Башаид пре 30 година. – СТОЈАНОВ. – ТИДИЛОВ, изумрли пре три године. – ЧОБАН (Св. Лука).

 

ЦИГАНИ:

СТАНИШИНИ (1, Петковача), кућевни Цигани, говоре само српски, али се само међусобно жене; иначе имају и славу и друго као Срби.

 

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА (ПРЕМА ПОДАЦИМА ИЗ НОВИЈЕГ ДОМОВНИКА):

– БОГОСАВИ – ГРУЈИНИ (12, Михољдан), од Богосава, сина Јованова, а Јован је из Беле Цркве као харамбаша са дванаест момака дошао на Чот у Акач; Грујини од Грује који је ушао у кућу Јованову, узео жену Богосавову са којом се био саживео, те су убили Богосава.

– БОЖИЋЕВИ (2, Св. арханђел Михаил, одавно досељени из Кањиже).

– ВЛАШИЋ – ГРЕБЕНАР (1, Св. Јован), одавно као надничари, дошли из Кикинде.

– ВУЛЕТИН (1, Ђурђевдан), из Мокрина.

– ГЛИГОРИН (1, Св. архађел Михаил), из Иђоша; дошли пре 25 година.

– ГРУЈИЧКИ (2, Св. Јован), из Мола, одавно у Беодри.

– ДИМИТРИЈЕВИЋ (1, Митровдан), из Елемира.

– ЂУРИЧИНИ (1, Св. Никола), из Карлова.

– ЖИВАНОВ (1, Петковача), из Иђоша.

– ЖИВАНОВИ (1, Св. Никола), из Карлова.

– ЖИВАНОВИ (1, Петковача), из Иђоша.

– ИСАКОВ (1, назарен), из Карлова.

– ЈОВАНОВИЋ (1, Ђурђевдан), из Србије.

– КАРАЏИЋ (1, Петковача), учитељ из Кикинде.

– КОЈИЋ (1, назарен), из Бачке.

– ЛАДИЧОРБИЋ (1, Св. Тома), берберин: отац из Иђоша.

– МАВРЕНСКИ (1, Петковача), из Меленаца.

– МИЦИЋ (1, Петровдан), из Меленаца.

– МУНЋАН (1, Св. Никола), сајџија, дошао из малог Сентмиклуша.

– НЕМЕШЕВ (1, Св. арханђел Михаил), одавно дошао из Кикинде.

– ПАВЛИЋ (1, Ђурђиц), отац дошао из Кикинде.

– ПЕТРОВИЋ (1, Св. Никола), из Србије.

– ПЛАВКИЋИ (1, назарен), дошао “испод Арада”, из Батање.

– ПОПОВИ (2, Св. Игњатије), из Карлова.

– ПОПОВИЋИ (10, Св. Никола), од Југ-Богданова корена; стара фамилија; чукундеда дошао из Иванде; Поповићи из Иванде су се тамо доселили одавно и најпре су се звали Југовићи. Али како су због тог презимена страдали од Турака, прозову се Савићи. После је било од њих шеснаест свештеника у Иванди, и по томе се прозову Поповићима. Према саопштењу Миливоја Томића, свештеника у Беодри: Поповић, учитељ у Баранди, имао грамату по којој су Поповићи у Иванди били Југовићи, потомци Југ-Богданови. Ту је повељу дао краљ Милутин оцу Југ-Богданову. Она је изгорела у време Мађарске буне, кад је Баранда страдала. Име томе учитељу Поповићу Томић није могао сазнати, али је са више страна добио поуздана сведочанства да је та повеља постојала. Од тих Поповића у Иванди су и данашњи Поповићи и Влашкалићи (-ини) у Врањеву; презиме Влашкалије добили су они у Врањеву на овај начин: један њихов предак убије неког врло нечовечног спахијског пандура и да би избегли казну, он и његови пребегну у Врањево. Кад су их питали одакле су, они су, да би заметнули траг, одговорили: “Одонуд, из Влашке!”. И тако добију назив Влашкалије. И они и њихови рођаци у Иванди славе Св. Николу и на исти начин казују о своме пореклу. Шеснаест свештеника од њих је било у Иванди и пре тога, пре њиховог досељавања. –

– УЗУН-ПЕТАР РАДАНОВ БЈЕЉАНИН, из Бјељине, један од три брата који су добегли у Бачку, населили се у Пивницама. Њихови потомци пређу у Акач. Од њих је било 14 свештеника: два у Акачу, а остали у Беодри; по цртежу стабла на коме је запис: “Извео јереј Стеван Ковачев”, Узун Петар Раданов Бјељанин имао је синове Степана и Суботу. Од Степна су Дмитар и Секула. Секулина грана је изумрла. од Дмитра синови су: јереј Кирило, Стојан и Јоан. Од Кирила, који је имао пет синова, били су Кириловићи, који су изумрли, а било је Кириловића од овог рода у Новом Бечеју. Од Стојана нема никога. Од попа Јована су Попови. Од остала четири сина Кирилова су Димитријевићи. Субота је имао четири сина: од Радосава и од Петра нема никога, од Јанка ковача су Ковачеви; од јереја Јована су Јоановићи, од којих су данас још само Симон и Ђорђе. Сви огранци славе Светог Стефана; проф. Ђорђе Јоановић је од њих, можда је поп Тимотеј Јоановић 1758. године био њихов предак.

– ПОПОВИЋ (1, Св. Јован), из Карлова.

– ПУШКАШ (1, Митровдан), досељен из Кикинде.

– СВИРЧЕВИ (1, Св. арханђел Михаил), отац дошао из Иђоша.

– СТОЈАНОВ (1, Св. архађел Михаил), из Кикинде.

– ФЕЛБАБОВ (1, Св. Матеја), мати га довела из Башаида.

– ЦУЦИЋИ (1, Св. Јован), из Карлова.

– ЧОКИЋЕВИ (1, Св. Тиодор), дошао из Карлова после рата.

– ЏИЛИТОВИ (2, Св. Никола), из Горњег Бечеја.

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

– БАЧИН (1, Св. Јован), колар, доведен у Беодру.

– ГАВРИЛОВИЋ (1, Ђурђевдан), учитељ.

– ГРУЈИЋ (1, Митровдан), стара фамилија.

– КНЕЖЕВ, стара фамилија. –

– КУКИН (1, Св. Агатоник – септембра).

– ТОМИЋ (2, Св. Игњатије), Миливоје, свештеник, и син подбележник.

 

ЦИГАНИ:

ГЛИШИНИ (2, Св. Јован; 1, назарен), кућевни Цигани; одавно насељени. – СТОЈКОВИ (Петковача), чергари, тргују коњима, а жене им просе.

ИЗВОР: Јован Ердељановић – ”СРБИ У БАНАТУ”; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић