Порекло презимена, село Тијање (Лучани, Доње Драгачево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Тијање, према истраживању Јована Ердељановића, који је 1898. и 1899. проучавао Доње Драгачево  Старо Џиновско Гробље и други остаци из Порекло становништва села Тијање, према истраживању Јована Ердељановића, који је 1898. и 1899. проучавао Доње Драгачево  Старо Џиновско Гробље и други остаци из Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Тијање (Лучани, Доње Драгачево)

Порекло презимена, село Тијање (Лучани, Доње Драгачево)

Порекло становништва села Тијање, према истраживању Јована Ердељановића, који је 1898. и 1899. проучавао Доње Драгачево 

Старо Џиновско Гробље и други остаци из старине показују, да је овде и раније било људских насеља. И садашње Тијање је врло старо село. Што је у 18-ом веку имало спахију, знак је, да је и тада било прилично насељено.

У дипломи Проте Гучанина ово је село погрешно записано: Таин. Године 1818. Тијање је имало свега 10 домова са 28 арачких лица. У опису Марковице је поменуто, да је она према пописном списку од 1822. године била спојена са Тијањем. Ипак нас изненађује, да ова два села, која су 1818. године имала скупа 10 + 6 = 16 домова, наједанпут 1822. имају 27 домова. Пошто Марковица, као што смо видели, није у то доба могла много порасти, то је свакако Тијање добило већи број досељеника.

Најстарије су тијањске породице: Бошковићи, Полуге, Пузе, Ћалови, Видојевићи и Филиповићи.

Породицу Бошковића сматрају за једну од најстаријих у Драгачеву. Не зна им се порекло.

Полуге (Зељовићи) су пореклом из Херцеговине. Причају, да су у Херцеговини убили неко турско дете, па су морали одатле побећи. Има поуздано близу 200 година, како су се доселили.

Пузе (Пузићи), сад Поповићи и Дмитровићи, једна су породица, којој је, веле, старинско презиме: Смиљанићи. Њихов се чукундед доселио још у 18-ом веку од Сјенице. Пузића има у драгачевској Котражи, у трнавској Петници и у љубићским Коњевићима. О имену Пуза причају, да га надену неки спахија једном њиховом претку, који се попео на високо дрво, те му нешто дохватио. „ Е вала баш си пуза – рекао је – и остаћеш пуза.“

Ћалови (Ћаловићи), од којих су данашњи Станишићи и Милетићи, пореклом су из Херцеговине из Дробњака (славе Ђурђев-дан). Најпре је, пре скоро 100 година, дошао Станиша, па тек доцније његов брат Милета. Ћалова има и у суседним Зеокама, и они су и довели ове тијањске (Милети Ћалову они су израдили, да добије оштинске земље). – Тврде као поуздано, да су са Ћаловима једна породица и из исте куће и Чарапићи (у подунавском Белом Потоку и у љубићској Ракови) и Чупићи (у Мачви).

Видојевићи (Николићи) су се пре 90 година доселили из Дренова близу Пријепоља. Дошли су најпре у Катиће у срезу моравичком, па одатле у Тијање. Славе Св. Саву.

Филиповићи су из истог Дренова код Лима.

Млађе су породице:

Ћумуровићи, који се сад презивају Станчићи и Милетићи, пореклом су из Херцеговине; доселио им се дед. И за њих многи веле, да су им преци били Цигани. – Од Станчића има одсељених у драгачевску Турицу (славе Никољ-дан).

Кулашевића дед доселио се из Буковика код Нове Вароши.

Милованковића дед дошао је као младић из Клепана под Јавором у срезу моравичком. Старо је презиме ове породице: Рајковићи.

Сјенићи или Димитријевићи дошли су из драгачевске Котраже. Истих Сјенића, с истом славом (св. Николом) има у драгачевској Рогачи и тврде, да су пореклом из Кушића под Јавором. Даље има Сјенића и у драгачевским Ртарима (Димитријевић). Али нам о пореклу Сјенића најпоузданијег обавештења да је њихов стари назив: Ђелкапе, по коме се јасно види, да су они из Ђелкапа у моравичком срезу. А Ђелкапе су мање место и уз то близу Кушића, те је отуд лакше било запамтити Кушиће. Дакле су и ови тијањски Сјенићи отишли из Ђелкапа најпре у Котражу, па одатле дошли и у Тијање.

Милутиновићи (Чекеревци) су дошли из Чепова у срезу моравичком. Доселио им се дед Милутин Чекеревац. Али су, веле, као што се из презимена види старином из Чекеревине код Сјенице.

Жуње (Жуњићи) су најпознији досељеници из Косатице код Нове Вароши.

Тијање има дакле три породице, које су поуздано још из 18-ог века, а већину својих породица (7) добило је у првој половини 19-ог века. Оно је онда расло више досељавањем него прираштајем, док је у другој половини 19-ог века расло готово само прираштајем (свега један досељена породица).

ИЗВОР: Истраживање Јована Ердељановића; приредио сарадник портала Порекло Н. Кузмановић


Коментари (1)

  • Немања Митровић

    Да ли неко зна зашто нема никаквог описа за презиме Митровић, ми смо такође староседеоци. Пронашао сам неке податке и доказе који говоре да су Митровићи били у Тијању чак и крајем 18 века, па ме занима да ли неко зна кад су се тачно Митровићи доселили и одакле?

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top