Порекло презимена, село Радуч (Лика)

21. августа 2012.

коментара: 28

Порекло становништва села Радуч, стање из 1712. и 1915. године

Радуч се простире на југоисточном делу Медачког поља. Са северне стране граничи са Зиром и Киком. Са југозападне стране Радуча простиру се обронци Велебита и они сачињавају највећи део атара.

Радуч се сматра једним од старијих личких насеља. У 14. веку он се спомиње под именом Радучево. Пре турског освајања Лике, до 1527. године, на радучком простору је живело племе Могоровића, а нешто касније и Курјаковића. Већ 1463. године, услед најезде Турака, Могоровићи и Курјаковићи почињу да напуштају своје поседе и беже на сигурнија места. Тако је и Радуч остао без народа, какво стање се одржало скоро до 1577. године, када Турци насељавају муслиманске породице, али и нешто српских породица.

Успостављањем аустријске власти над тим простором 1689. године, Радуч се насељава, али овог пута искључиво Србима из северне Далмације, Книна, Буковица и Котара, који представљају и највећу скупину насељеника. Осим ове, једна мања група је дошла од Бриња и Оточца. Реч је о Србима који су својевремено пребегли на аустријску страну, па су се вратили на стара огњишта.

Радуч нема централног насеља. На његовом подручју образовали су се кроз векове заселци или су групно подизане куће на погодним местима, уз прикладна узвишења ради заштите од елементарних и других непогода. Међу веће заселке убрајају се Дреновац, Крушковац, Љутик, Међувође и Липаћ.

Дреновац се спомиње у 14. веку. У предтурско доба у њему је била хришћанска црква, па се може узети да је то било снажније радучко насеље. Неки подаци говоре да су 1449. године власници земље у Дреновцу били Петричевићи из племена Могоровића. Према крајишком попису из 1768. године у Дреновцу су биле евидентиране 32 куће са око 300 становника. На његовом подручју временом су се настанили:

Бјелобабе, Тесле, Покрајци, Калинићи, Пејновићи и Дошени.

Ту су рођени и преци Николе Тесле.

Крушковац је други по величини радучки заселак. Аустријска управа је записала да је Крушковац 1768. имао 11 кућа. У Крушковцу су своја станишта нашли:

Купрешани, Трбојевићи, Врачари и Оклобџије.

Нађе се и понека кућа Коњевића, Пејновића, Чубрила и Дејановића.

Љутик је добио име по потоку који у време киша сноси велике количине воде с Велебита, па тада постаје “љут”. У Љутику се настанише:

Калинићи, Вучковићи, Чубриле, Црнобрње, Дејановићи, Загорци, Грубишићи, Рутаји, Пејновићи, Левнајићи и Ајдуковићи.

Међувође је на јужном делу Радуча и простире се од Дренове главице до потока Гргинца. Њега су у средњем веку подигли Могоровићи, чији су ту били поседи. Турци су га обновили и око њега, негде око 1577. године, населили педесетак муслиманских, односно турских породица. У Међувођу су направили куће:

Ковачи, Милекићи, Мишчевићи, Ћелићи, Пањковићи, Кораћи, Купрешани и Жегарци.

Југоисточно од Међувођа, између потока (јаруге) Опсенице, Гргинца и брда Липаћ, угнездио се заселак Липаћ радучки. У њему живе:

Шоботи, Чубриле и Драшковићи.

Радучани су у време досељавања подизали куће ближе Велебиту. Вероватно што су им ту више били при руци шума и вода. У већини кућа живело је много чељади, а живот је почивао на задружној основи. Велике породице (родови) су се делиле и образовале нове. Тако су при тим поделама Бјелобабе, Коњевићи, Калинићи, Тесле и још неки отишли у поље, ближе Зиру, и ту поградили куће на бољој земљи од подвелебитске. На осталим деловима поља, тамо где је плоднија земља и где се не оскудева у води, куће су подигли и ту вековима живе:

Пејновићи, Жегарци, Ајдуковићи, Чубриле, Личине, Мркаиле и др.

По попису Лике и Крбаве из 1712. године у Радучу су живеле следеће српске породице:

Бастаји

Бјелобабе

Букарице

Бунчићи

Ћалићи

Црнобрње

Цвијановићи

Чубриле

Чупеље

Ћурувије

Дановићи

Дејановићи

Добрићи

Драшковићи

Гајићи

Глумци

Грубишићи

Иванчићи

Ивковићи

Јелаче

Коњевићи

Кораћи

Коркуте

Крешевићи

Колунџије

Левнајићи

Милекићи

Мишчевићи

Мркајиле

Пајићи

Љиљаци

Пањковићи

Пејновићи

Платише

Пловићи

Покрајци

Продановићи

Рабатићи

Шкорићи

Шоботи

Теслићи

Вукићи

Загорци

Жегарци

Према попису из 1915. године у Радучу су живеле следеће породице:

Ајдуковићи 3, Црнобрње 1, Ћелићи 9, Дејановићи 28, Добрићи 1, Драгичевићи 2, Драшковићи 3, Ђаковићи 1, Гајићи 8, Глумци 7, Грубишићи 4, Јелаче 6, Калинићи 19, Коњевићи 17, Кораћи 1, Купрешани 14, Личине 2, Левнајићи 7, Милекићи 5, Мишчевићи 7, Мркаиле 4, Оклобџије 4, Пањци 5, Пањковићи 1, Пеиновићи 12, Платише 2, Покрајци 3, Тесле 12, Трбојевићи 10, Тркуље 11, Узелци 1, Врачари 14, Вучковићи 2, Зељуви 2 и Жегарци 9. Укупно 237 породица.

ИЗВОР: Душан Узелац, књига “Лика и Срби медачке општине” (стр. 253-272)

НАПОМЕНА: Молимо све који знају нешто више о породицама из Радуча да оставе коментар испод овог текста. Пре свега, наведите које су им крсне славе, али и евентуална сазнања о старијем пореклу.

Коментари (28)

Одговорите

28 коментара

  1. Marko

    Pozdrav svima.Moje prezime je Šobat a ne Šobot a po babi Gajić i deda i baba su iz Raduča.Voleo bih da mi neko kaže gde mogu da se pogledaju crkvene knjige iz sela Raduč,znam da je moja porodica u njima još iz 17 veka ali me zanima više,rodoslov,poreklo prezimena,značenje itd.Čitao sam na internetu ali postoje dve verzije.Po jednoj su se Šoboti iz Bosne naselili u Lici a po drugoj su iz Like prešli u Bosnu,možda ni jedna od teorija nije tačna sobzirom da postoji još sličnih prezimena,kao šobići,šobatići… Ako neko može makar malo da pomogne bio bih mu zahvalan

  2. A. Bjelobaba

    Pozdrav svima. Moj deda je bio iz Ondića iz Like, tamo je rodjen. Zvao se Milan Bjelobaba, otac mu se zvao Petar. Sestra ga je pitala kad smo bili manji da li smo mi iz sela Bjelobabe posto je cula za to selo, on je rekao da nismo i da ne spominje to, video je nesto kad je bio mali. Da li neko zna nesto o tom selu ili o mojoj rodbini? Od rodbine znamo samo dedine rodjene sestre i njihove porodice.

  3. Doroteja Maršič Bjelobaba

    Ja tragam za saznanje preko Državnoh arhiva u Gospiću, ko bi mogao biti otac i majka osobi Bjelobaba Marko rodj. 1850-1928. god.Drenovac br.11. Dali je to možda osoba Markus Bjekić i Marija Ljubojević,a ne Milka.Ne znam, videčemo, dali su zabeležene godine smrti. Ja mislim godine od 1890–. do 1900. lp Doroteja

  4. Doroteja Maršič Bjelobaba

    Iz Državnog arhiva u Gospiću dat mi je podatak, da je godine 1905.zabeležena smrt jednog deteta Bjelobaba Marko, otac Danilo i Angelina.Danilo je verovatno kasnije bio upisat kao Danja.Takodjer pronadjen je podatak, da je 22.12.1910.god. zabeležena smrt na ime Luka Bjelobaba Drenovac br.11. Pomišljam, da nije Luka možda Markov otac, a za Luka stoji godina starosti 79 godina. Tražim još dalje, ako se pronadje Milka Bjelobaba djev.prezime Ljubojević. LP Doroteja

  5. Doroteja Maršič Bjelobaba

    Pronad ‘jeni podaci Marko i Simenona, Luka i Kata, te kao prvi Danilo i Marta rodj Tesla 1815 do 1887. Danilo je verovatno doselio u Drenovce, možda čak sa prezimenom Bjekić ps se kasnije upisalo na vlastništvo zadruge Bjelobaba Drenovac br.11 1888 zašto

  6. Doroteja Maršič Bjelobaba

    Najnovije informacije slede Danil i Marta rod.Luki r.1831.do 1910.god. Luka r.1931do 1910.god.i supruga Kata r.1936. do 1887.g.su bili roditelji Marku r.1850. do 1928 god.i njegova supruga Simeona rod.1851.g.do 1932 u Pocitelju.Marko roditelji Dmitru

  7. Doroteja Maršič Bjelobaba

    Marko i Simeona roditelji Petru, Dmitru ,Danilu-Danja , Staniši, Sofiji,Isaku,Milanu, Maši i dalje ne znam lp svima.