Порекло презимена, село Радуч (Лика)

21. август 2012.

коментара: 38

Порекло становништва села Радуч, стање из 1712. и 1915. године

Радуч се простире на југоисточном делу Медачког поља. Са северне стране граничи са Зиром и Киком. Са југозападне стране Радуча простиру се обронци Велебита и они сачињавају највећи део атара.

Радуч се сматра једним од старијих личких насеља. У 14. веку он се спомиње под именом Радучево. Пре турског освајања Лике, до 1527. године, на радучком простору је живело племе Могоровића, а нешто касније и Курјаковића. Већ 1463. године, услед најезде Турака, Могоровићи и Курјаковићи почињу да напуштају своје поседе и беже на сигурнија места. Тако је и Радуч остао без народа, какво стање се одржало скоро до 1577. године, када Турци насељавају муслиманске породице, али и нешто српских породица.

Успостављањем аустријске власти над тим простором 1689. године, Радуч се насељава, али овог пута искључиво Србима из северне Далмације, Книна, Буковица и Котара, који представљају и највећу скупину насељеника. Осим ове, једна мања група је дошла од Бриња и Оточца. Реч је о Србима који су својевремено пребегли на аустријску страну, па су се вратили на стара огњишта.

Радуч нема централног насеља. На његовом подручју образовали су се кроз векове заселци или су групно подизане куће на погодним местима, уз прикладна узвишења ради заштите од елементарних и других непогода. Међу веће заселке убрајају се Дреновац, Крушковац, Љутик, Међувође и Липаћ.

Дреновац се спомиње у 14. веку. У предтурско доба у њему је била хришћанска црква, па се може узети да је то било снажније радучко насеље. Неки подаци говоре да су 1449. године власници земље у Дреновцу били Петричевићи из племена Могоровића. Према крајишком попису из 1768. године у Дреновцу су биле евидентиране 32 куће са око 300 становника. На његовом подручју временом су се настанили:

Бјелобабе, Тесле, Покрајци, Калинићи, Пејновићи и Дошени.

Ту су рођени и преци Николе Тесле.

Крушковац је други по величини радучки заселак. Аустријска управа је записала да је Крушковац 1768. имао 11 кућа. У Крушковцу су своја станишта нашли:

Купрешани, Трбојевићи, Врачари и Оклобџије.

Нађе се и понека кућа Коњевића, Пејновића, Чубрила и Дејановића.

Љутик је добио име по потоку који у време киша сноси велике количине воде с Велебита, па тада постаје “љут”. У Љутику се настанише:

Калинићи, Вучковићи, Чубриле, Црнобрње, Дејановићи, Загорци, Грубишићи, Рутаји, Пејновићи, Левнајићи и Ајдуковићи.

Међувође је на јужном делу Радуча и простире се од Дренове главице до потока Гргинца. Њега су у средњем веку подигли Могоровићи, чији су ту били поседи. Турци су га обновили и око њега, негде око 1577. године, населили педесетак муслиманских, односно турских породица. У Међувођу су направили куће:

Ковачи, Милекићи, Мишчевићи, Ћелићи, Пањковићи, Кораћи, Купрешани и Жегарци.

Југоисточно од Међувођа, између потока (јаруге) Опсенице, Гргинца и брда Липаћ, угнездио се заселак Липаћ радучки. У њему живе:

Шоботи, Чубриле и Драшковићи.

Радучани су у време досељавања подизали куће ближе Велебиту. Вероватно што су им ту више били при руци шума и вода. У већини кућа живело је много чељади, а живот је почивао на задружној основи. Велике породице (родови) су се делиле и образовале нове. Тако су при тим поделама Бјелобабе, Коњевићи, Калинићи, Тесле и још неки отишли у поље, ближе Зиру, и ту поградили куће на бољој земљи од подвелебитске. На осталим деловима поља, тамо где је плоднија земља и где се не оскудева у води, куће су подигли и ту вековима живе:

Пејновићи, Жегарци, Ајдуковићи, Чубриле, Личине, Мркаиле и др.

По попису Лике и Крбаве из 1712. године у Радучу су живеле следеће српске породице:

Бастаји

Бјелобабе

Букарице

Бунчићи

Ћалићи

Црнобрње

Цвијановићи

Чубриле

Чупеље

Ћурувије

Дановићи

Дејановићи

Добрићи

Драшковићи

Гајићи

Глумци

Грубишићи

Иванчићи

Ивковићи

Јелаче

Коњевићи

Кораћи

Коркуте

Крешевићи

Колунџије

Левнајићи

Милекићи

Мишчевићи

Мркајиле

Пајићи

Љиљаци

Пањковићи

Пејновићи

Платише

Пловићи

Покрајци

Продановићи

Рабатићи

Шкорићи

Шоботи

Теслићи

Вукићи

Загорци

Жегарци

Према попису из 1915. године у Радучу су живеле следеће породице:

Ајдуковићи 3, Црнобрње 1, Ћелићи 9, Дејановићи 28, Добрићи 1, Драгичевићи 2, Драшковићи 3, Ђаковићи 1, Гајићи 8, Глумци 7, Грубишићи 4, Јелаче 6, Калинићи 19, Коњевићи 17, Кораћи 1, Купрешани 14, Личине 2, Левнајићи 7, Милекићи 5, Мишчевићи 7, Мркаиле 4, Оклобџије 4, Пањци 5, Пањковићи 1, Пеиновићи 12, Платише 2, Покрајци 3, Тесле 12, Трбојевићи 10, Тркуље 11, Узелци 1, Врачари 14, Вучковићи 2, Зељуви 2 и Жегарци 9. Укупно 237 породица.

ИЗВОР: Душан Узелац, књига “Лика и Срби медачке општине” (стр. 253-272)

НАПОМЕНА: Молимо све који знају нешто више о породицама из Радуча да оставе коментар испод овог текста. Пре свега, наведите које су им крсне славе, али и евентуална сазнања о старијем пореклу.

Коментари (38)

Одговорите

38 коментара

  1. Olivera Lazović

    Moja baba po majci je iz Raduča, zvala se Ljubica Kuprešanin, udata Zajelac. Rođena je 01.07.1908 godine od oca Isaija Kuprešenina i majke Mileve. Isaije Kuprešanin je po mojim informacijama bio učitelj. Volela bih da znam da li je on imao braće i sestara i ima li podataka o njegovim (Isaijevim) predcima, kao i da saznam ima li danas rođaka

    • Milenko

      Za Oliveru Lazović: prezivam se kao vaša baba Ljubica nakon udaje. Ako ste u mogućnosti, odgovorite mi gde je živela Vaša baba, koju su slavu slavili ili kako bi se moglo doći do nekoga ko zna nešto više o tome prezimenu. Prezime vrlo, vrlo retko, a podataka gotovo nigde. Možete podatke da mi prosledite i na lični e-mail. Zahvaljujem

  2. Dobar vece, dobri ljudi, saznao sam dosta o mojim precima, i poreklom, preko crkvenih knjiga, koje danas mozda vise i nepostoje, ja sam Sin Ilije, Petra Danjina, zovem se Dusko, Baka mi dolazi iz obitelji Dejanovic, ime joj bila Jelena, nase poreklo dolazi ovako, bila su dva brata, koja su dosla iz Bjelog Polja Crnga Gora – Informacije su sledece: za vreme Turaka 1464 godine, porkelo dosta nasih prezimena koja su danas pravoslana ili da kazem Srpska, potjecu od Islamske vjere…Zapanjeno, ali je istinito, kad sam saznamo, da su mnogi Licka prezimena ustvari poturcena, Basta, Serdar, Agbaba, Bjelobaba, Zelenbaba…itd…da nenabrajam….da se vratim na pricu, koja ce vam biti jako interesantna, Dosla su dva brata iz Crne Gore na Udbinu , jedan se zvao Hadum, a drugi nije stajalo kako se zvao mislim nesto na J…, tu se posvadjali nakon jednog odredjenog vremena i podjele se, jedan ode prema Medackom polju, gdje su do 21 stoljeca zivjeli, a drugi ostane tamo, razlikovalo se sve ranije po plemenima, svako je pleme dobilo svoju slavu, i bili prekrstavani, taj Hadum je ostao tamo i nije mjenjao vjeru sve do 1512 godine…sve sto mogu da kazem, jeste to da dosta ima nas koji i nismo bas ciste krvi, mozda i gresim, ali sam citao jednu staru Crkevenu Knjigu, koja mi je data na uslugu da procitam na sat vremena i da to vratim, u tim knjigama sve fino stoji…Ranije su Turci iz bjesa spavali sa Srpskim zenama prije nego sto bi se udale, pa onda moze Srbinu u ruke i svom suprugu. Tako da me dalo na razmisljanje, da tragam i tragam, i dosao do saznanja, da samo 1318 godine tacnije Bjelobabe dosli iz juzni krajeva OsmanskoG rajha mjesto EDIRNE, blizu Istambula, pod nazivom BABE sto je oznacavalo da su Glavesine ili Ocevi….Staratelji, naselili su se u Bjelo Polje i tako dobili prezime Bjelobaba…to je ono sto sam mogao najvise da saznam o mom prezimenu, o mojim precima, i krvi koja u meni tece…Sta sam ono sto jesam, sad…Ali nisam ono sto necu i nezelim biti…Bog je jedan, krv je kod svakog iste boje, samo se drugacije molimo…Ponosam sam sto sam Pravoslavac, i volim i postujem tudje obicaje i vjere…zadnjih 500 godina smo ono sto jesmo, Srbi, i slavom Sv. Jovana

    • Небојша Новаковић

      Веома занимљива прича. Саветујем Вам да што пре тестирате свој ДНК како би видели шта је права истина. Баш ме занима којој хаплогрупи припадате, с обзиром на предање о доласку из јужних кајева Османског царства.

  3. Eрор

    Мени ова прича такође делује занимљиво, али мало вероватно да се ради о било чему другом осим о некаквом предању које нема много утемељења, као што је реч о већини предања у нашем народу. Истина је да је у Лици забележено прелажење породица са ислама на православље, а и на католичанство након ослобођења Лике од Турака. Такође, многи од тих муслимана, врло вероватно можда су пре тога били, или они или њихови преци, хришћани. На Балкану су промене честе с обзиром на историју и кретања народа. Тачно је да ми немамо појма који све гени “живе” у нама, пошто нико од нас вероватно не зна презимена ни својих 8 чукундедова и осам чукунбаба, а камоли “потенцијалне” милијарде презимена тј. особа које су пре 10 векова биле наши преци. Мало јасније ће вам бити о чему говорим, када будем пренео на Порекло текст Светозара Ливаде из његове књиге Кордунски реквијем, у коме он пише о занимљивом закључку холандског антрополога, који је једноставном математичком логиком дошао још као дете до закључка да су готово сви људи на планети Земљи међусобно рођаци, само нико нема толико сачуваних података из прошлости којима би показао и доказао те везе. Конкретно за презиме Бјелобаба мислим да постоји брдо или планински врх на планини Јадовник код Пријепоља, са именом Бјелобаба. Такође, постоји још неких топонима у југозападној Србији и северној Црној Гори која одговарају презименима у Лици и Крајини. Ипак, вероватно да би ДНК анализа могла да да неке конкретније одговоре.

  4. Daša

    Krsne slave radučkih porodica:

    – Sveti Stefan: Dukići, Konjevići, Pejnovići, Peinovići
    – Sveti Vasilije Veliki: Rutalji
    – Sveti Jovan: Bjelobabe, Ćelići, Dragičevići, Glumci, Grubišići, Miščevići, Pokrajci
    – Lazareva subota – Vrbica: Kalinići, Vučkovići, Žegarci
    – Sveti Georgije- Đurđevdan: Ajdukovići, Gajići, Došeni, Koraći, Levnajići, Milekići, Panjkovići, Tesle
    – Sveti Vartolomej i Varnava: Jelače
    – Sveti Luka: Čubrili, Draškovići
    – Sv. Arhangel Mihail- Aranđelovdan: Mrkaile
    – Sveti Nikola: Crnobrnje, Dejanovići, Kravići, Kuprešani, Oklobdžije, Šobati, Zeljuvi

    Izvor: Ilija Panjković, „Monografija ličkog sela Raduč“ (str. 214)

  5. stepi

    zna li neko nesto o majci borisa tadica koja navodno vodi poreklo iz drenovca, prezime konjevic

  6. Ерор

    Колико се може пронаћи на интернету, мајка бившег председника Тадића, Невенка Тадић (рођена Кићановић), ћерка је Страхиње Кићановића, трговца из Бијељине и Милице Кићановић (рођене Коњевић) која се из личког села Радуч доселила у село Бродац код Бијељине и удала за Страхињу. Страхиња Кићановић страдао је од усташа у логору Јадовно у Лици.

  7. Mira Licina-Jovanovic

    Za administratora: na popisu Like i Krbave iz 1712.g.nalazi se i prezime Ličina u selu Raduč pa vas molim da to ispravite.
    Također u popisu Slava koji je navela gđa.Daša treba dodati i Svetu Petku jer je u Raduču postojala i njena crkva koja je poslije prenesena u selo Kik i srusena u drugom svjetskom ratu.Nikada nije obnovljena a rusevine se vide i danas.

  8. Bjelobaba iz Raduca nisu Bjelobabe s Udbine, već Bijekici . To je njihovo pravo i prvo prezime, a za vrijeme kraljevine se mijenja, zašto? ?? Svi potomci plemena koji su odselili pred rat u Ameriku i dan danas su ostali Bijekici?

    • MH

      Bjelobabe koji su odselili u Ameriku promijenili su prezime u Bjekich samo zato jer im je ta varijanta bila jednostavnija za englesko govorno područje, inače im je to u Drenovcima (selo Bjekića) bio nadimak (također su ih zvali i Lojeni jer su se prije svega bavili uzgojem ovaca).

  9. Darko Levnajic

    Da, da moj pradeda bese iz Raduca

  10. Dule

    Kako je moguce da moj deda nije rodjen kao Bjekic vec kao Bjelobaba 1903, ovo sto si napisala o Bjekicima to stoji i to je ziva istina i ja sam cuo za to, da u nama tece krv Bjekica, ali ako su svi otisli za Ameriku, koji su to Bjekici onda ostali, da bi se prezivali Bjelobabama, to me sad malo zeza, po tebi Zeljka su samo potomci otisli za Ameriku, sta je sa starosjediocima? Zasto im nema ni jednog groba ili zasto nema nikakvo obiljezje na spomeniku i jednog Bjekica…

    ovo sam nasao na internetu…

    poreklo porodice Bjekić je iz Kolašina ,Crna gora
    Zbog ubistva Turčina cela familija je morala da se iseli.
    Jedan predak je krenuo ka Zlatiboru(od njega potiču svi Bjekići iz Močioca;Užica,Arilja,Čačka i Beograda) a drugi je krenuo u Bosnu(od nejga potiču Bjekići u Bosni i oni kolonizirani u Vojvodini)

    Bojan
    24. јуна 2017. у 18:27
    јa sam isto Bjekić ali nisam Srbin što mi je naj važnije i to što ti tvrdiš da svi bjekići potiču iz CG nije tačno.Ja sam iz bosne i hvala bogu u ovome kraju gdje sam ja nastanjen ima nas dosta ali smo svi „Ustaše“.Naši su su se ovde naselili još od vajkada ali ne iz Crne Gore nego iz srednje Bosne odnosno iz područja Glamoč ispod dinare
    ____________________________________________________________________________

    ove citate sam nasao na internetu…

    Kraljevina Jugoslavija (od 1. decembra 1918. do 29. oktobra 1945. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca) je bila kraljevina na Balkanu koja je postojala od kraja Prvog svetskog rata do Drugog svetskog rata. Zauzimala je teritoriju današnjih država Bosne i Hercegovine, Makedonije, Srbije i Crne Gore, i najveći deo današnje Sllovenije i Hrvatske. Na čelu monarhije se nalazila dinastija Karađorđevića.

    • Zeljka

      Dule ima ih koji su i ostali i zvali su se Bjekici, i dan danas kazu kućište Bjekica u Raduču, a u polju ispod Zira je jedan dio obitelji preselio i odvojio se naknadno, treći odoše u Ameriku, Chicago, Joliet , … nikako mi nije jasno kako su postali Bjelobabe, cula sam par verzija no sto je istina, isto tako cula sam podatak da su dosli iz Bosne, negdje od Travnika…..

      • Dule

        Bitno je da jesi to sto jesi, i da nisi ono sto mislis da jesi! Haha

      • MH

        U Joliet je prvi otišao Dmitar Bjelobaba početkom 20. stoljeća (radio je tamo u željezari, a imao je i gostionu), pa su za njim otišla braća Stanko i Milan… sva su trojica u Americi pri reguliranju državljanstva promijenila prezime u Bjekich (samo radi lakšeg sporazumijevanja).
        U Drenovcima su ostala njihova braća Danja (Duletov pradjed, Petrov otac) i Iso (nije imao djece), a Filip je živio Podzirom.

        Sinovi i kćeri Markusa i Milke Bjelobaba (Milka se djevojački prezivala Ljubojević) iz Drenovca Radučkog:

        1874-1944 Dmitar oženio Božicu Milku Pejnović
        1879-140 Danja oženio Angelu-Vračar
        1883-1955 Iso oženio Soku Pokrajac / Mariju Tesla
        1885-1951 Stanko u Americi oženio Kate Slobodnik
        1894-1959 Mileu Americi oženio Mariu (Mary) Takochuk
        Soka se udala Oklobdžija
        Maša se udala Žegarac
        za Filipa ne znam

        • Doroteja Maršič Bjelobaba

          JA SAM ISTO ČULA, DA JE ZA PREZIME BJELOBABA IZVORNO PREZIME BJEKIĆ.Isto tako u arhivu u GOSPIČU i crkvenim knjigama stoji, da su roditelji Sofoji, Isaku Staniši i drugim roditelji Bjelobaba Marko 1850do 1928 Drenovac 11 i majka Simeona 1851do 1932 rodj u kraju Počitelj.Možda bi bio Markus i Milka Ljubojević otac i majka Marku. Markusovo prezime bi bilo Bjekić,a je kasnije promenjeno u Bjelobaba, kada se vlastništvo zemlje upisivalo po plemenima, odnosno zadrugama.lp Doroteja