НОВО НА ПОРТАЛУ: Порекло речи

16. августа 2012.

коментара: 1

Портал Порекло покренуо је нову рубрику ПОРЕКЛО РЕЧИ у којој ће, по азбучном реду, бити прикупљане старе речи и изрази и њихово тумачење. Највеће заслуге за покретање ове рубрике има Војислав Ананић, стални сарадник портала Порекло из Сенте.

Захваљујући Војиславу Ананићу у нашем речнику су се, за почетак, нашле 1001 реч и израз који су, пре свега, својствени за Војводину, али и друге крајеве у којима живи или је живео српски народ. Верујемо да ће, из дана у дан, свако од вас дати мали допринос да ПОРЕКЛО РЕЧИ буде што богатије и свеобухватније.

Уз ову најаву, преносимо и уводни текст Војислава Ананића, који је написао уз 1001 стару реч или израз:

Сви народи света су у својој историји имали честе и велике миграције, док се коначно нису скрасили у данашњим границама. Па и тада долази до мешања становништва, до примања и културе, и обичаја, и речи од оних у чијем су окружењу или у заједници са њима живе. Мало је оних држава које имају етнички чисто становништво. Многи су се потпуно асимоловали и утопили у друге народе, а они који су остали, још чувају своје корене и старинске, већ изумрле речи и изразе. То су архаизми. Међ њима има и доста локализама, речи карактеристичних само једном ужем говорном подручју. Скоро сваки крај има неке своје специфичне речи или групу речи. Али, сваки је народ кроз те силне сеобе, и попримао речи од других народа, са којима је долазио у суживот. Тако постоје тзв. варваризми, одн. турцизми, хунгаризми, германизми, италијанизми, романизми, англицизми итд.

Код нас овде у Војводини, највише је у српском језику и данас сачувано речи из турског језика, из мађарског, немачког… Јер нас има овде тридесетак нација и није ни чудо да су сви попримили понешто од свих. И ма колико се трудили да сачувамо чистоту свога језика, данас то није могуће постићи. У овој ери свеопштег глобализма и компјутеризације, свим народима прети опасност да им језици уступе пред надирањем енглеског језика. Само они већи и снажнији, успеће да се колико-толико одупру том утицају и да сачувају свој језик. Они мањи, ко зна?! Према неким истраживањима, у 21. веку треба да изумре око 3.000 језика у свету. Зар да се у њима нађе и наш језик? Судећи само по наталитету и нашој небризи о језику, врло могуће. Биолошким нестанком старијих Војвођана који су говорили управо таквим речником, изгубиће се лексеме тога говора.

Са намером да обновим и упознам остале са својим сећањима на тих бар хиљаду речи, уз свесрдну помоћ говора мојих предака по мајчиној линији и савремених познаника из завичаја, настао је овај мини приручник.

Овде сам презентирао само један мали део војвођанске лексике, која је дата према азбучном реду нимало случајно. Има ту речи које се још увек у свакодневном говору у народу ваљано хаснирају, које су још у живој употреби, али све их је мање. Поготово су се изгубиле у говору млађих генерација, чији је речник, и иначе, све оскуднији. Мотивисала ме жеља да тај мој изворни језик не падне у заборав. Дакле, пред нама је речничка свеска некада одомаћених речи у Војводини.

Никако се не мирим са тим да наше потомство не зна данас те многе речи и изразе. Добрим делом, том и таквом војвођанском лексиком, користио сам се у својим књижевним остварењима и она их је литерарно освежила баш због тих помало архаичних и скоро заборављених речи. Разумем да се сваки језик у свом развоју непрекидно преображава. Али, ми морамо настојати да тај преображај тече у духу прогреса, а не наше пропасти.

Не треба заборавити да док постоји жива реч у једном народу, постоји и народ. Мада има и оних који се поводе за духом времена, и из опште потребе за цивилизацијом или из неког помодарства, уче и говоре енглеским језиком још од забавишта. Наравно, ту трпи матерњи језик. Убеђен сам, да губљењем изворног говора долази и до пада и губљења и моралних вредности нашег народа.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар