NOVO NA PORTALU: Poreklo reči

Portal Poreklo pokrenuo je novu rubriku POREKLO REČI u kojoj će, po azbučnom redu, biti prikupljane stare reči i izrazi i njihovo tumačenje. Najveće zasluge za pokretanje ove rubrike ima Vojislav Ananić, stalni saradnik portala Poreklo iz Sente.

Zahvaljujući Vojislavu Ananiću u našem rečniku su se, za početak, našle 1001 reč i izraz koji su, pre svega, svojstveni za Vojvodinu, ali i druge krajeve u kojima živi ili je živeo srpski narod. Verujemo da će, iz dana u dan, svako od vas dati mali doprinos da POREKLO REČI bude što bogatije i sveobuhvatnije.

Uz ovu najavu, prenosimo i uvodni tekst Vojislava Ananića, koji je napisao uz 1001 staru reč ili izraz:

Svi narodi sveta su u svojoj istoriji imali česte i velike migracije, dok se konačno nisu skrasili u današnjim granicama. Pa i tada dolazi do mešanja stanovništva, do primanja i kulture, i običaja, i reči od onih u čijem su okruženju ili u zajednici sa njima žive. Malo je onih država koje imaju etnički čisto stanovništvo. Mnogi su se potpuno asimolovali i utopili u druge narode, a oni koji su ostali, još čuvaju svoje korene i starinske, već izumrle reči i izraze. To su arhaizmi. Međ njima ima i dosta lokalizama, reči karakterističnih samo jednom užem govornom području. Skoro svaki kraj ima neke svoje specifične reči ili grupu reči. Ali, svaki je narod kroz te silne seobe, i poprimao reči od drugih naroda, sa kojima je dolazio u suživot. Tako postoje tzv. varvarizmi, odn. turcizmi, hungarizmi, germanizmi, italijanizmi, romanizmi, anglicizmi itd.

Kod nas ovde u Vojvodini, najviše je u srpskom jeziku i danas sačuvano reči iz turskog jezika, iz mađarskog, nemačkog… Jer nas ima ovde tridesetak nacija i nije ni čudo da su svi poprimili ponešto od svih. I ma koliko se trudili da sačuvamo čistotu svoga jezika, danas to nije moguće postići. U ovoj eri sveopšteg globalizma i kompjuterizacije, svim narodima preti opasnost da im jezici ustupe pred nadiranjem engleskog jezika. Samo oni veći i snažniji, uspeće da se koliko-toliko odupru tom uticaju i da sačuvaju svoj jezik. Oni manji, ko zna?! Prema nekim istraživanjima, u 21. veku treba da izumre oko 3.000 jezika u svetu. Zar da se u njima nađe i naš jezik? Sudeći samo po natalitetu i našoj nebrizi o jeziku, vrlo moguće. Biološkim nestankom starijih Vojvođana koji su govorili upravo takvim rečnikom, izgubiće se lekseme toga govora.

Sa namerom da obnovim i upoznam ostale sa svojim sećanjima na tih bar hiljadu reči, uz svesrdnu pomoć govora mojih predaka po majčinoj liniji i savremenih poznanika iz zavičaja, nastao je ovaj mini priručnik.

Ovde sam prezentirao samo jedan mali deo vojvođanske leksike, koja je data prema azbučnom redu nimalo slučajno. Ima tu reči koje se još uvek u svakodnevnom govoru u narodu valjano hasniraju, koje su još u živoj upotrebi, ali sve ih je manje. Pogotovo su se izgubile u govoru mlađih generacija, čiji je rečnik, i inače, sve oskudniji. Motivisala me želja da taj moj izvorni jezik ne padne u zaborav. Dakle, pred nama je rečnička sveska nekada odomaćenih reči u Vojvodini.

Nikako se ne mirim sa tim da naše potomstvo ne zna danas te mnoge reči i izraze. Dobrim delom, tom i takvom vojvođanskom leksikom, koristio sam se u svojim književnim ostvarenjima i ona ih je literarno osvežila baš zbog tih pomalo arhaičnih i skoro zaboravljenih reči. Razumem da se svaki jezik u svom razvoju neprekidno preobražava. Ali, mi moramo nastojati da taj preobražaj teče u duhu progresa, a ne naše propasti.

Ne treba zaboraviti da dok postoji živa reč u jednom narodu, postoji i narod. Mada ima i onih koji se povode za duhom vremena, i iz opšte potrebe za civilizacijom ili iz nekog pomodarstva, uče i govore engleskim jezikom još od zabavišta. Naravno, tu trpi maternji jezik. Ubeđen sam, da gubljenjem izvornog govora dolazi i do pada i gubljenja i moralnih vrednosti našeg naroda.