Порекло презимена, село Грачац (Врњачка Бања)

12. августа 2012.

коментара: 4

Порекло становништва села Грачац, општина Врњачка Бања, стање из треће деценије 20. века

Село је врло старо. Ту су нађени поуздани трагови из римског доба. Црква Светог Саве или Савина Црква, посвецена св. Сави, подигнута је, према народном предању у “Савино време”. Ту је на темељима старе цркве подигнута 1812. године нова црква. Њу је доцније 1848. године обновио издивенијем својим Радован Шућуревић, грачачки парох. У Гаринцу је била чарсија у турско време, али од насеља на том месту нема никаква трага. У ливади Курилову су неки нашли цеви од печене глине. Народ казује да су те цеви служиле за довођење воде, у турско купатило и у турску чаршију.

У селу има 48 родова са 298 кућа.

У првој половини 18. века доселили су се ови родови: Чкребе (Шкребе 8 к., Ђурђевдан) су дошле с Копаоника најпре у Вукушиће, а одатле се неки доселили овамо, а неки у Вранеше. Од старине кумују Гузоњама у Подибру и Гружи.

Белобрђани (Саовићи 6 к., Св. Јован). су се доселили као Саовићи из Белог Брда (на Копаонику) и настанили се испод Цукаре. Одатле се преместе на зараван до Срњевца, која се по њима зове Саовци, па се најзад настане испод Велике и Грачачке Главице.

Петрушићи и Вујашини (7 к., Св. Петка) су старином из Црне Горе, доселили се из Белог Брда на Копаонику у исто време кад и Белобрђани. Њихов предак Милован, био је у боју на Делиграду 1809. године. Од старине кумују Калинићима.

Гузоње (Дураклићи, Николчићи, Ћилерџићи, Мијићи, Веселиновићи, Царевићи, Петрашиновићи, Влајковићи 41 к., Св Никола) су старином из Ибарског Колашина-Косово, а овамо су се доселили од Дежеве. Неки се одавде иселили у Железник и у Остружницу у београдској околини, у Гружу, и у Бресницу (у Љубићком срезу). Има их и у Межулужју (у Косамју), у Рудовцима у Колубарском срезу и у Жабарима у Лепеничком срезу).

Дебељаци (11 к., Св. Арханђео) су из Доњег Колашина – Црна Гора, а овамо су се доселили од Новог Пазара. У новопазарској околини, кажу, куће су им биле на брду Дебељаку и отуда им данашње презиме.

Медари и Плањани (21 к., Митровдан, прекада Св. Јеремија). Медари су се доселили с Косова, а Плањани из Плане у Ибру. Од старине су род Мердарима у Подунавцима, Вукушићи и у Вранешима и Васиљковићима (Миљковицима) у Драгошинцима.

Војмиловци (Шућури и Рсовци 12 к., Св. Јован) су из Војмиловића у Плани. Шућури се презивају по Јаћиму Шућуру, народном јунаку из Првог устанка, а Рсовци што су се њихови преци били настанили неко време у Рсовцима (у Трстеничком срезу). Тамо су им, кажу, биле куће поред потока који се по њима зове Шућурски Поток. Род су Војмиловцима у Рудњаку и Рибници.

Бубаловићи (Попадићи, Стаменчићи и Боровци 12 к., Св. Мрата, прекада мали Св. Арханђео) су из Криве Реке на Копаонику, доселили су се најпре у Отроке, па се одатле једни иселили у Вранеше, а други овамо. Старином су из Доњег Колашина – Црна Гора. Од старине одржавају кумство са Дебељацима.

Оташи (Дјосовићи, Чоловићи, Росићи, Касалице, Атанасковићи и Симовићи 18 к., Св. Арханђео) су из Црне Горе са Кчева, а овамо су се доселили од Пазара.

Васовићи (Аџићи, Ђурчићи, Бабићи, Лесандрићи и Ђуровићи 35 к., Св. Ђурђе, прекада Ђурђиц), су од Васојевића, а овамо су се доселили од Пазара.

Гашовићи (2 к., Лазарева субота, прекада Петровдан) су са Копаоника.

Раичевићи (Маричићи и Јованчевићи 6 к., Св. Јован) су из Криве Реке на Копаонику. Раичевићи од старине кумују Бубаловићима.

Каравесовићи (4 к., Св. Јован) су се доселили од Пазара најпре у Предоле, па отуда овамо. Презивају се по претку Веселину, који је био хајдук, а кога су Турци звали Каравесо.

Сљери (Здравковићи, Јеремићи и Минићи 10 к., Св. Врачеви) су из Јелакца у Жупском срезу, а даљим су пореклом из Јелакца на Копаонику у Митровачком срезу.

Младеновићи (10 к., Св. Никола) су са Мадљике на Копаонику.

Аћимовићи (2 к., Св. Петка). Из Бјелопавлића се доселила старица, удова, са сином Јаћимом, најпре у Вукучицу, па отуда овамо.

Пећићи (Поповићи, Мундири 7 к., Св. Арханђео). Чукундед им се доселио од Пећића из Јелакца (у Александровачкој Жупи), а старином су од Пећи у Метохији.

Крљари (8 к., Св. Никола) су од Сјенице. Стару славу Стевањдан су напустили.

Цигани (Васићи, Ибрићи, Николићи и Вујичићи 11 к., Св. Никола) су од Мехмедовића од Новог Пазара.

Коцарине-Коцаринци 3 к., Св. Никола) су из Коцарника у Рожају. Доселио се овамо предак Коста Коцарина.

У току прве половине 19. века доселили су се ови родови:

Татаровићи (2 к., Св. Никола) су род Татаровићима у Матаругама.

Арнаути (Ђоковићи и Николићи 6 к., Св. Никола) од Рожаја, из Арнаутлука. Никола Арнаутин предак Николића, се населио 1825. године на баштину одсељених Јаковљевића.

Раштани (Голушићи, Радовићи 5 к., Св. Мрата) су од Раштана из Вукушице.

Бићелци (1 к., Св. Арханђео) су се доселили на имање из Крушевице, кажу, на позив Бубаловића.

Главчићи (4 ., Св. Никола, прекада Св. Мојсило) су од Џода Главчића из Рудњака.

Миховићи (4 к., Св. Никола) из Гоча у Трстеничком срезу.

Дреновци (2 к., Св. Јован) од Новог Пазара.

Калинићи и Костићи (4 к., Св. Никола) су дошли од Пазара најпре у Рибницу, па отуда овамо.

Ваљари и Станковићи (8 к., Св. Никола) из Новог Села у Трстеничком срезу.

Јаћимовићи (2 к., Св. Арханђео, прекада, Св. Петка) су род Јаћимовића у Мељанци, Готовцу и Вранешима.

Дуњићи (3 к., Св. Вартоломеј) из Рокаца у Александровачкој Жупи, најпре се населили у Руђинцима у Трстеничком срезу, па отуда прешли овамо. Род су Токалићима у Брезни, Бојанићима и Вукомановићима у Каменици.

Беловодићи (1 к., Св. Лука) из Беле Воде у Расинском срезу.

Остали родови су се доселили после 1850. године:

Драгањци (3 к., Св. Ђурђиц) су од Драгањаца из Брезне.

Војиновићи (3 к., Св. Јевстатије) су од Војиновића из Црне Горе.

Стреларци (1 к., Св. Алимпије и Спасовдан) из Стрелара на Копаонику.

Бућукари (Луковићи 1 к., Св. Лука, прека св. Марко) су се доселили од Крушевца најпре у Гоч у Трстеничком срезу, па отуда овамо. Њихови стари су правили бућуке омерице), па им отуда презиме.

Пршићи (1 к., Св Арханђео) су од Пршића из Криве Реке на Копаонику, а старином су од Пећи.

Грчкарци (1 к., Св. Ђурђе) су род Грчкарцима у Каменици.

Цветковићи (2 к., Св. Никола) су од Цветковића у Гокчаници.

Ракези (1 к., Св. Никола) су из Горњег Ступања у Жупском срезу. Овамо су се доселили из Рсоваца у Трстеничком срезу.

Зарићи (1 к., Тодорова субота) су од Зарића у Отроцима.

Дубравци (1 к., Св. Никола) су род Дубравцима у Каменици.

Клиндови (1 к., Св. Никола) доселили се на мираз у Каравесовице из Врњаца у Трстеничком срезу.

Мирјанићи (2 к., Св. Александар Невски, прекада Св. Арханђео) су из Васојевића.

Ђалићи (Петронијевићи 1 к., Св. Петка, прекада Трнова Петка) су дошли из Омашице у Трстеничком срезу на имање Косоваца (Петронијевића) исељених у Подунавце.

Рудњани (Видићи 1 к., Св. Никола) су од Рудњана (Видића) из Подунавца, дошли на мираз Јелке Сљерске.

Ивановићи (1 к., Св. Стевањдан) су из Рсоваца у Трстеничком срезу, дошли на мираз у Младеновиће,

Латковци (Кезевићи 1 к., Св. Ћирил, прекада Св. Ћирил летњи) су се доселили из Латковца у Александровачкој Жупи најпре у Ново Село у Трстеничком срезу, а отуда 1919. године жени у кућу у Дураклиће.

 ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Bojana

    Ja sam rodjena Bucukar,i oduvek sam se pitala kako je nastalo to prezime.Evo citajuci ovaj tekst,to sam i saznala.Znam i da je staro prezime Lukovic,kao i to odakle smo dosli.Ti podaci postoje u Gracackoj crkvi.A sto se tice Gasovica,jer sada nosim to prezime,mala slava je Blaga Marija a ne Petrovdan!

  2. Ivan Paunović

    Kako je meni rečeno,moj pradeda Jeftimije Paunović je iz Gračca došao u Kragujevac,kako bih mogao da saznam nešto više o njemu?

  3. Александар

    Подаци непотпуни и треба их ажурирати…!!!

  4. Danijela

    Fali najbrojnija familija,Djurovic!