Prve srpske zastave

Saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić u svom prilogu piše koje su boje bile prve srpske zastave

Najstariji sačuvani podaci o bojama prve srpske zastave odnose se na steg (zastavu) kralja Vladislava I (1232 – 1243) sina Stefana Prvovenčanog, unuka Nemanjinog i sinovca Svetog Save. Kralj Vladislav I je vladao Zahumljem i Dubrovnikom.

Prema jednom dubrovačkom dokumentu iz 1281. godine – koji sadrži opis dragocenosti i predmeta, koje su u trezoru u Dubrovniku ostavili na čuvanje sin kralja Vladislava župan Desa i udovica, kraljica Beloslava, zastava je bila od crvene i plave svile: „vexsillium unum de zendato rubeo et blavo“, ali u ovom spisu sama zastava nije podrobnije opisana (Jiriček: Istorija Srba, 107).

Crvena boja predstavlja odbranu slobode, plava – odbranu pravde. Crveno – plavi krst preko zastave predstavlja znamenje Časnog krsta Gospodnjeg. Krst je simbol rađanja i umiranja. On zauzima centralno mesto. Crvena i plava boja su najstarije poznate boje na srpskim zastavama i na njima su srpskim narodnim bojama iskazani vekovni narodni ideali koji će i postati simbol vidovdanske etike.

Na zastavi u središtu crveno – plavog krsta je zlatni krug – „jabuka“. U zlatnom krugu – u „jabuci“ nalazi se zlatni krst a među njegovim krakovima Hristov monogram IC XC i grčka reč NIKA (što znači : Isus Hristos pobeđuje). Zlatni krug – „Jabuka“ simbolično prikazuje Adamov pad, ali i simbol greha, kojeg je Isus Hristos, „Novi Adam“, prezeo na sebe kako bi celokupno čovečanstvo oslobodio greha žrtvujući svoj vlastiti život. Iz zlatnog kruga – „Jabuke“ izviru četiri veća krsta na belim poljima, koji predstavljaju apostole – jevanđeliste: Jovana, Luku, Marka i Mateja. Oni su svojim delima – jevanđeljima opisali Hristov ovozemaljski život. Na zastavi, na crvenom i na plavom polju nalaze se po četiri manja krsta, koji predstavljaju osam apostola koji su mučki skončali život zbog širenja Hristove vere – HRIŠĆANSTVA (Petar, Andrej, Filip, Simon-Kananit, Vartolomej, Jakov, Toma, Levej-Juda).

Verodostojna kopija PRVE SRPSKE ZASTAVE čuva se u „Vujkovoj zadužbini“ u Gabriću (Bikovo), mestu kraj Subotice.

Druga srpska zastava je zastava srpskog cara Dušana (na slici), a zbog zuba vremena, zelenkaste je boje. U sredini zastave nalazi se grb sa dvoglavim orlovima – simbolom Nemanjićke države. Ova se zastava čuva u staklenoj vitrini manastira Hilandara na Svetoj Gori.

Srpska zastava – trobojka, ponovo se zavijorila u rukama srpskih ustanika u Orašcu 1804. godine. Bila je sačinjena od muslina crvene, plave i bele boje. Na zastavi su se nalazila tri krsta, simbol Golgote.

Današnja srpska zastava ozvaničena je Sretenjskim ustavom, 15. februara 1835. godine u Kragujevcu. Zastava ima sadašnji oblik i boje: crvenu, plavu i belu. Znamenja na zastavi su se menjala u zavisnosti od ideologija i političkih opcija, samo krst sa Crkvene srpske pravoslavne zastave nikada nije skinut niti je ustupio mesto bilo kom drugom znamenju.

Klasičan oblik stare srpske zastave kakav narod spominje u narodnim pesmama je „krstaš barjak“ – zastava koja na sebi ima znak krsta kao svoje karakteristično obeležje. U toku dugih vekova ropstva, sačuvano je sećanje na nemanjićke zastave, na staru slavu i državu, pa su i zastave u Prvom srpskom ustanku bile crvene i plave ili samo crvene. Barjak Nemanjića beše crven sa belim krstom u sredini i to je najstarija srpska zastava.

AUTOR: Saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić (tekst prvi put objavljen u reviji „Istorija“, Beograd, avgust, 2010.)