Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“
Пет родова из старе Рашке
Како је Ђурђевдан и слава Дробњака, то потврђује да је овај род истог корена дробњачког порекла, што је у његовом предању и сачувано
Маркељића је у Добрачи почетком XX века било 32 куће, а делили су се на осам огранака – Николићи (9 кућа), Василијевићи звани Мијајловићи (5), Маркељићи у ужем смислу (5), Вуковићи (4), Јовановићи (3), Маринковићи звани Ђурђевићи (2), Мијајловићи други (2) и Стевановићи (2). Николићи потичу од петорице браће, Николиних синова – Милована (р. 1802), Косте (р. 1809), Милоша (р. 1813), Софронија (р. 1817) и Милана (р. 1824).
Василијевићи, чији један део носи презиме Мијајловићи, имају старо презиме Вулићевићи. Родоначелник Василијевића је Василије Вулићевић (р. 1782), који је имао синове Гаврила (р. 1815), Јована (р. 1819), Сретена (р. 1823) и Миладина (р. 1828), а родоначелник Мијајловића је Василијев синовац Мијајло (р. 1817), син Новака Вулићевића (р. 1807), који је имао и сина Николу (р. 1826). Маркељићи у ужем смислу имају старо презиме Максимовићи. Њихов родоначелник је Марко, звани Маркеља (р. 1809), чији је отац био Максим. Маринковићи – друго презиме Ђурђевићи (старо презиме Игњатовићи), потичу од Маринко Игњатовић, који је 1831. године уписан као најстарији човек у селу (р. 1757). Маринко је имао је синове Јована (р. 1792), од кога су Јовановићи (в.), Ђурђа (р. 1797), чији се потомци презивају Ђурђевићи, Дамјана (р. 1802), Ивана (р. 1805), Стевана (р. 1809) и Живојина (р. 1825). Маринковићи, Јовановићи и Ђурђевићи су међусобно за колено ближи него са осталим Маркељићима.
Родоначелник Јовановића – Јован Маринковић (р. 1792) је имао сина Игњата (р. 1817). Вуковићи, Мијајловићи други и Стевановићи су касније презименски издвојени од великог рода Маркељића. Да су све ове породице, чији је скупински назив Маркељићи, истога рода и порекла сведочи иста крсна слава – Ђурђевдан. Како је Ђурђевдан и племенска слава Дробњака, то потврђује да је овај род дробњачког порекла, што је у његовом предању и сачувано.
Непосредно после Маркељића, или приближно у исто време кад и они, односно измеђ Друге сеобе (1736) и Кочине крајине (1788), у Добрачу се досељавају два рода – Јованчевићи и Радичевићи, оба из Старе Рашке – Јованчевићи од Сјенице, а Радичевићи од Новог Пазара. Јованчевићи или Јованчићи, чије је старо презиме Мијаиловићи, бројали су, према запису Тоше Радивојевића, почетком XX века 13 кућа, подељених на пет огранака – Димитријевићи (4 куће), Алексијевићи (3), Арсенијевићи (3), Тодосијевићи (2) и Танасијевићи (1). Димитријевићи потичу од Димитрија Мијаиловића (р. 1793), који је имао сина Мијаила (р. 1824). Алексијевићи потичу од Алексија (р. 1815), који је син Јована Мијаиловића (р. 1795). Арсенијевићи потичу од Арсенија Мијаиловића (р. 1799), који је имао синове Милоша (р. 1822) и Илију (р. 1828). Тодосијевићи потичу од Тодосија Јованчића (р. 1809), који је имао сина Обрена (р. 1829). Танасијевићи су се касније презименски издвојили из рода Јованчевића.
Димитријевићи, Арсенијевићи и Алексијевићи су међусобно за колено ближи, јер воде порекло од три рођена брата – Димитрија, Арсенија и Јована (Алексијев отац). Да су сви ови родови заједничког порекла сведочи и исто крсно име – Ђурђиц. Радичевићи су трећи оснивачки род села Добраче. Почетком XX века их је било 14 кућа, подељених у пет огранака – Марковићи (5 кућа), Јовановићи (4), Пешићи (3), Павловићи (1) и Стевановићи (1). Павловићи, чије је старо презиме Милојевићи, потичу од Павла Милојевића (р. 1787), који је био кмет у селу 1831. године. Павле је имао синове Милоја (р. 1826) и Мијата (р. 1830). Стевановићи, старо презиме Милојевићи, потичу од Стевана (р. 1814), који је син Димитрија Милојевића (р. 1779). Осим Стевана, Димитрије је имао још три сина – Лазара (р. 1807), Ђорђа (р. 1817) и Петра (р. 1824). Пешићи, старо презиме Милојевићи, потичу од најмлађег сина Димитрија Милојевића – Петра (р. 1824), званог Пеша.
Стевановићи и Пешићи су међусобно за колено ближи него са осталим Радичевићима, јер потичу од два рођена брата, Стевана и Петра-Пеше, синова Димитрија Милојевића, који су опет за колено ближи са Павловићима него са осталим Радичевићима, јер је њихов родоначелник Павле рођени брат Димитријев, односно Павле је брат од стрица Стевану и Петру. Марковићи и Јовановићи су се касније издвојили под овим презименима из оквира великог рода Радичевића. Да су све ове породице заједничког порекла види се и по истој слави. Сви Радичевићи (Марковићи, Јовановићи, Павловићи, Стевановићи и Пешићи) у Добрачи славе Св. Петку (27. октобра), крсно име које је у Старој Рашкој, пределу из кога су досељени, врло заступљено. После Маркељића, Јованчевића и Радичевића, који су досељени 1737-1787. године, у другом досељеничком таласу, који је текао 1788-1803. године, у релативно мирном и за Србе сношљивом раздобљу после Кочине крајине до Првог српског устанка, у Добрачу се досељавају Вуксановићи, Новаковићи, Петровићи и Живковићи. Осим Живковића, који долазе од Зајечара, остали родови долазе из Старе Рашке – Вуксановићи од Новог Пазара, а Петровићи и Новаковићи (у оквиру којих су и Сретеновићи) од Сјенице. Вуксановића је почетком XX века било шест кућа, подељених на три огранка – Васковићи (3 куће), Глишићи (2) и Ђорђевићи (1).
Старо презиме Вуксановића је Планићи, а њихов родоначелник је Вуксан Планић (р. 1777), који је имао синове Тодора (р. 1802), Савка (р. 1809), Ђурђа (р. 1814) и Петра (р. 1817). Глишићи, чије је старо презиме Илићи, потичу од Глише Илића (р. 1782), који је имао синове Милоша (р. 1817), Милана (р. 1825) и Срећка (р. 1829). Ђорђевићи потичу од Ђорђа, чији је син Обрад Ђорђевић (р. 1792), који је имао синове Васиља (р. 1817) и Василија (р. 1819). Васковићи потичу од Василија, званог Васко (р. 1803). Васко је рођени брат Обрада Ђорђевића, што значи да су Васковићи и Ђорђевићи за колено међусобно ближи него са осталим Вуксановићима. Васко и Обрад су имали још два брата – Антонија (р. 1811) и Филипа (р. 1812). Да су сви Вуксановићи (Глишићи, Ђорђевићи, Васковићи) род, види се и на основу исте славе – Ђурђевдана. Живковићи такође славе Ђурђевдан, Новаковићи (Сретеновићи) Св. Николу, а Петровићи Св. Стевана.
У време Првог српског устанка у Добрачу се досељавају, највероватније 1809. године, пошто сви долазе из Старе Рашке, пет родова – тзв. Караши, Милорадовићи, Ивановићи, Кнежевићи (од Сјенице) и Пеловићи (од Новог Пазара). Ивановићи и Кнежевићи славе Св. Јована, а Пеловићи, чије је друго презиме Савићи, славе Св. Николу.
ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 16. мај 2001. године
Коментари (0)