Фељтон: Ко су Шумадинци (51)

19. јула 2012.

коментара: 30

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Потомци Баје Пивљанина

Он је на захтев Порте, пребачен далеко у Истру 1670.

У народним песмама опевани хајдук и ускок Бајо Пивљанин је историјска личност. Рођен је у Рудиницама у Пиви око средине XVII века. Први пут се у писаним изворима помиње 1664. године, када је као четовођа хајдука разбио турски караван на подручју Дубровачке републике.

И у следећих пет година је видљив по својим препадима на Турке, због чега је, на захтев Порте, са својим људима пребачен далеко у Истру (1670. године), на подручје Млетачке републике, а затим у Задар (1674. године). У аустро-турском рату, који је почео 1683. године, као и тзв. морејском рату, који је између Млечана и Турака почео следеће године (1684), чинио је чудеса од јунаштва са српским ускоком Стојаном Јанковићем по Равним котарима и Далмацији, да би наредне године поново војевао у родној Херцеговини, по Пиви и Дробњаку.

Погинуо је на брду Вртијељци у мају 1685. године на прилазу Цетињу, које је са 1.200 својих хајдука Црногораца и Примораца бранио од надирања војске скадарског санџакбега Сулејман-паше Бушатлије.

Бајо се презивао Николић, а по завичајној Пиви је прозван Пивљанин. У његовим родним Рудиницама, сеоцету у општини Плужине у Црној Гори (по попису 1991. године 138 житеља), живе данас и његови потомци, који се по њему презивају Бајовићи (надимак Чепури). По испитивањима Светозара Томића, после Другог светског рата су у Рудиницама биле две породице Бајовића, а у Безују, другом пивском селу, шест породица Бајовића (Чепура). На знаменитог Бају Пивљанина подсећа и назив данашњег насеља Бајово Поље, које је прозвано тако по томе што је ту Бајо Пивљанин убио првога Турчина, а у Рудиницама су се до средине овог века, на јужној страни села, у крају званом Ивановићи, познавали остаци зидина куће Баје Пивљанина.

Мало је, међутим, познато да потомака Баје Пивљанина, тачније потомака његових синоваца, има данас по Старој Рашкој и Шумадији. По народном веровању, ово је у складу са проклетством које је на свој род бацио сам Бајо. О томе у Пиви постоји ово предање: „Веле, било је седам браће. Бајо пође у хајдуке и позове браћу. Они не хтедну но остану код куће. Тада им он рече: Ни се ископали, ни се разродили, а земље вам увек доста било.” Касније је, на молбу Чепура, Бајових потомака, црногорски митрополит Митрофан Бан читао молитву, скинуо клетву и благословио кућу.

Слично предање о растурању рода Баје Пивљанина постоји код његових сродника Марковића у гружанском селу Љуљацима. Позивајући се на рукопис историје ове породице, коју је, по причању „ђеда” Огњана (умро 1872. у 103. години), саставио Стеван Марковић, професор Београдског универзитета, Михаило Драгић је саопштио да су Марковићи од рода Баја Пивљанина.

По овоме извору, Бајо, који због хајдуковања није засновао потомство, имао је дванаест братучеда, које су Турци стално узнемиравали да би им издали стрица Бају. Једном су у кући похватали и свезали једанаесторицу, но једна се жена искраде и јави дванаестом братучеду, који је био код стоке у бачији, а овај нетом дојави Баји, који са дружином похита, те све Турке, затечене разузурене на спавању, побију, а братучеде ослободе. Због тога, по Бајином савету, да их Турци не би нашли и осветили се, растуре се, сваки са својом породицом, али – нигде по тројица заједно. Тако „Бачар” (што је био оне ноћи на бачији), са браћом Мрљешом и Вуком, дође у Луњевицу (Таково), а одатле се, пошто им се ту није допало, разиђу. Бачар оде у Радмиловиће, Мрљеш у Топоницу, а Вук, за кога кажу да се презивао Марковић (или је и он, скривајући се, мењао презиме), дође у Љуљаке, где су му потомци Марковићи.

Марковићи су досељени у Љуљаке од Пиве, у првој половини XVIII века. Кумови су им Поповићи из Бијелог Поља. Уз Марковиће су у Љуљацима и њихови сродници Мирковићи, који су пре насељавања у Љуљаке пребивали у селу Деретин код Кушића (општина Ивањица). Ове две велике фамилије, које су се у Гружи разродиле, знају да су од истог племена из Пиве, то јест од рода Баје Пивљанина. Мирковићи се у ужем смислу деле на Пантелиће и Филиповиће, а по домазетској линији су међу њима Драговићи и Алексићи. Ближи род са Мирковићима у Љуљацима су Павловићи, Петронијевићи и Мијатовићи, а њихов род су и Срејовићи у истом селу, досељени право из Пиве, пре Карађорђевог устанка. У Опланићу су Марковићима род Мићићи, досељени од Чајетине после Првог српског устанка.

Од Бачара је у Радмиловићу настао род Бачаревића, а од Мрљеша, који је дошао у Топоницу, род Мрљеша (Мрљешевића или Мршљевића) и Ђоковића, а један њихов огранак ће се потом, по неком претку попу, прозвати Поповићима. У ужем смислу се род Мрљеша дели на Павићевиће и Синђиће у истом селу. Бачаревићи у Радмиловићу имају и предање које каже да им је прабаба досељена из села Бачије код Сјенице (данас у овом селу има 57 житеља, од којих су 26 православни, а 31 муслиман).

После Првог светског рата у Гружи је било 62 куће рођака Баје Пивљанина – у Љуљацима 38, у Опланићу 4, у Радмиловићу 3 и у Топоници 17.

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 6. мај 2001. године

Претходни чланак:

Коментари (30)

Одговорите

30 коментара

  1. Otkuda onda prezime Sokolović u Pivi?Morate priznati da postoji mogucnost da je selo dobilo ime po prezimenu stanovnika koje ga naseljava.Sve je to diskutabilno.Postoji sijaset usmenih predanja i zapisa.Potrazite knjigu “Mehmed paša Sokolović” od R.Samardžića,koji je na najprecizniji nacin proucio sve o ovom velikom drzavniku nase krvi.

    • Александар Маринковић

      Има Соколовића православних у Требињу, има их и у Фочи, није спорно. Можда је и неко од њих и дошао у околину Вишеграда и Руда па је село добило име по њима. Ипак, неспорно је да се Мехмед паша презивао Ненадић и да Ненадића и даље има у околини Вишеграда који славе славу нетипичну за Пивљане. Соколовића у крају одакле потиче паша једноставно нема.
      Пре би могло бити да се неко од херцеговачких (фочанских, требињских) Соколовића населио у Пиви што би значило да не могу бити прави Пивљани. Нисам наишао на податак да су херцеговачки Соколовићи у вези са Мехмед пашом.
      Соколовићи у околини Пљеваља су отишли у Турску, а заправо су од рода Гаговића који су даљим родом од Призрена.

      • Milovan Cicvaric

        Pretci Sokolovica su ziveli u Prizrenu i pripadali srpskoj vlasteli . Po propasti carstva na Kosovu krecu prema moru . I pretci Sokolovica se ustavljaju kod svoga ujaka Hercega Stjepana u gradu Sokolu na sastavcima Pive i Tare . Gde su rodeni patrijarsi Sokolovici ? U PIvi ! Poslednji od njih Savatije je brat mome pretku Gavrilu . Ovaj Savatije je 1573g. sagradio sa vezirom manastir PIvu .

  2. Hvala na obaveštenju,mada,tu se postavlja pitanje ktitora Pivskog manastira(Sokolovica)njihove evidentne vezanosti za Pivu,što mnoge istorijske činjenice potvrdjuju,kao i predanja koja se sačuvaše kroz vreme.Ali,svakako,saznanja i mišljenja su različita,te neću više insistirati na ovoj temi.Neka svako ostane na onome za što misli da je istinito i ispravno.Sad pronadjoh i podatak kako slavni pivski iguman Arsenije Gagović dovodi svoj rod u vezu sa Sokolovićima.I na kraju,cuvena ktitorska ikona u manastiru Pivi koja prikazuje čoveka u bogatoj turskoj odeždi(jedini Turčin zastupljen u domaćoj ikonografiji).Šta mislite,postoji li bilo ko osim slavnog velikog vezira Sokolovića,ko bi bio zaslužan da zauzme takvo mesto u ovoj srpskoj svetinji?Ko je više u tom periodu učinio za naš narod od njega?

    • Александар Маринковић

      Мехмед паша је много чинио за свој народ. Исто тако је градио посвуда, од Вишеграда до Требиња, Сарајева, Пиве….Мехмед паша је подигао и џамију свом селу. А игуманови Гаговићи од којих потиче су огранак Рудића / Руђића из Призрена и населили се у Бањане. Од једног брата Рудића, Ђуре, су Звиздићи у Херцеговини, од Петра су бањански Петровићи, а од трећег брата Гаврила (Гаге) су породице Цицвара и Николић у Прокупљу те пљеваљски Соколовићи који одоше у Турску. Тих Гаговића има још и у Пећи, Пљевљима, Мајевици…Нема Ненадића. За ове пљеваљске Соколовиће се каже да су били пре Соколићи.
      Суштина је у томе да се међу Гаговићима и уопште потомцима Рудића / Руђића не помиње презиме Ненадић како се по рођењу презивао Мехмед паша. Соколовићи могу бити само потомци његове потурчене породице (нису сви потурчени).
      Надаље, могло би се закључити да му је мајка из околине Крајчиновића у прибојском крају јер јој је тамо подигао цркву задужбину.
      Понављам, Соколовићи не могу бити Пивљани што се види из горе наведеног. Само су могли доћи у оближњи пљеваљски крај. Треба доказати везу између Мехмедовог презимена Ненадић и рода Гаговића, на шта нико није указао. Штавише, за поменуте муслимане Звиздиће се везују разне приче о њиховом старијем пореклу – од реченог Ђуре до кнежевске породице Живковић. Али нема помена о Ненадићима и Мехмед паши.
      Последњи потомак Мехмед паше је био Љубо Кириџић, сада покојни.

  3. Milan Milkovic

    Поштовани господине Марко,

    Пошто сте се обратили мени, на Ваша питања могу одговорити у пар реченица. Ја о Руђи и Бранилу, мислим на њихово порекло, имам много више записано него о Баји Пивљанину. Могу Вам само рећи да су Руђа и Бранило и по мајци и по оцу племенитог рода. У Пиву су дошли са Косова и Метохије, што значи да она верзија да су потомци Црнојевића, није тачна. У Пиви су покрштени и тада су добили имена Руђа и Бранило, а не Јован и Никола, како стоји у неким легендама. Да је било тако њихови поотомци би се звали Николићи и Јовановићи, а не Руђићи и Браниловићи. Током времена у Пиви су, од Руђића и Браниловића, настајала многа презимена по имену значајних људи или по надимцима појединаца. Међутим, презиме Руђић се такође одржало све до 18. века. Саватије Руђић је из Пиве, у време Морејског рата, прешао у приморје као јерарх и повео је свога синовца Вукашина Руђића, који је такође познат као владика Стефан Љубибратић. И Саватија негде зову презименом Љубибратић, иако то њему није право презиме. О њима има више објављених радова. Намеравам да једног дана објавим своја истраживања о пореклу Руђе и Бранила, али за то је још рано.
    Што се тиче Мехмед-паше Соколовића, више верујем, имајући у виду време и простор на коме је рођен, да је он по женској линији пореклом од Руђића.
    За овај пут толико.
    Поздрављам све добре људе који учествују у овој дискусији.
    Милан Милковић

  4. Poštovani g-dine Milkovicu, moram da Vam izrazim svoje najiskrenije divljenje poznavanja ove, meni tako važne materije. Ali nažalost, tema je preobimna da bih Vas mučio da mi ovim putem odgovorite na par pitanja koja me veoma zanimaju, a tiču se Ruđa i Branila. Najljubaznije Vas molim da mi se javite makar SMS-om, pa ću ja Vas pozvati. Moj broj je 0645505197. Hvala unapred i srdačan pozdrav iz Gornje Gruže.

  5. Милан Милковић

    Поштовани господине Марко,

    После дужег времена посетио сам портал “Порекло” и видео да сте оставили број мобилног телефона да Вам се јавим. Ја мобилни телефон немам и не планирам да га икада употребљавам, тако да Вам се не могу јавити СМС поруком. Поред тога, мислим да давање оваквих података преко телефона не би био добар начин за међусобну комуникацију. Сложићете се да су то јако осетљиве ствари. Овако јавно могу Вам рећи да се Руђин и Бранилов отац звао Алекса, деда по оцу Петар, а деда по мајци Михаило. Знам и имена двојице њихових ујака. Ово је већ основ да се може истраживати. Ја сам у вези са овом темом “пречешљао” на хиљаде страница из књига наших и страних аутора објављених у периоду од 16. века до данас. У вези са овом темом разговарао сам с једним човеком који се бави родословљем и он ме је жестоко напао, али кад сам му саопштио изворе које сам користио стишао је глас. Зато, верујте ми, размишљам о томе да ли да по завршеном истраживању објављујем оно што сам нашао. Мени причињава велику радост кад о теми коју истражујем чујем и мишљења других људи. Тада прикупљено могу да преиспитам, потврдим или одбацим као нетачно. Међутим, има доста истраживача који имају сасвим друкчији однос према подацима којима располажу. Још једном ћу поновити, поштујем свачије право да мисли да је његов родослов потпуно тачан и немам намеру да било коме намећем оно до чега сам ја у истраживањима дошао.
    Толико. Овим је моја дискусија о пореклу Руђе и Бранила окончана. Поздрав свим сарадницима и учесницима дискусије.
    Милан Милковић

    • Predrag Gagovic

      Poštovani gospodine Milkoviću,veoma me interesuje ova tema u vezi porekla Ruđa i Branila i želeo bih da steknem nova znanja iz ove oblasti.Zamolio bih vas,ako možete da mi pošaljete nešto više o poreklu Ruđa i Branila na e-mail: [email protected] zahvalan i pozdravlja vas Predrag Gagovic iz Beograda.

    • Predrag Gagovic

      Mnogo me interesuje taj deo oko Rudja i Branila…to mi je potrebno da bi sklopio celu pricu

    • Обрад Гломазић

      Поштовани господине Милане,

      Бавећи се аматерски и у мало слободног времена поријеклом Пивљана и пивског становништва, наишваши на ову преписку, био сам запањен Вашом тврдњом да имате много више записано о поријеклу Руђа и Бранила, него ли о Бају Пивљанину. Јер и даље, за разлику од Баја који је историјска личност, Руђо и Бранило су дио народног предања, готово легенде, у којој се не зна ни у ком вијеку су живјели, а камо ли нешто ближе о њиховом поријеклу. Наравно постоје претпоставке. Развојем генетичке генеалогије омогућено нам је да извјесне тврдње потврдимо или оспоримо, а које се тичу предања о поријеклу. Наиме, већ сада се са сигурношћу може тврдити да већинско старосједелачко пивско становништво припада N1a P189.2 (или како се већ сада зове), Y хаплогрупи. Што значи да сви Руђићи и Браниловићи (под условом да су браћа по мушкој линији) морају припадати тој хаплогрупи. То је у овом тренутку потврђено за Богдановиће, Гаговиће, Гломазиће, Кецојевиће, Бјелаковиће, Тадиће и Шућуре, овдје не наводећи и за остале породице које воде поријекло из Пиве. Како је један Бајо Пивљанин Руђић и он би морао бити (по предању сахрањен испод стећка код Влашке цркве на Цетињу), а такође и Мехмед Соколовић, за кога Константин Јиречек тврди да “заиста води порекло из херцеговачког замка Сокола на месту где се састају Пива и Тара” (Зборник Константина Јиречека I, стр. 390), а који је сахрањен код Ејуп Султан џамије у Истанбулу. Све то може бити потврђено ако се некад дозволи и буде спроведено узимање узорка са њихових земних остатака. Што се тиче Ваших информација о Руђу и Бранилу, које сте нам уступили, користећи библиотеку Друштва “Порекло”, спровео сам мало истраживање. До извјесних закључака сам дошао, и ако сам у праву, разумијем Вашу суздржаност о овој теми. Закључци до којих сам дошао нису потврда изјаве да је Алекса Петров њихов отац (што је кључна ствар за доказати, а што сам узео као аксиом), већ сам се оријентисао на ког Алексу Петровог мислите. Оно што се не уклапа у овај закључак јесте дједа по оцу Михаило и два ујака које помињете. Могуће је да сам на погрешном трагу и зато бих Вам био захвалан, ако бисте нам открили мало ближе о ујчевини (њихова имена или литература у којој би могли наћи), или макар временски период када су живјели.
      С обзиром да се господин Милан годинама није јављао, а ја сам тек од скора први пут посетио ову страницу, замолио бих све учеснике форума, да ако је неко био икада са господином Миланом у контакту мимо ове преписке, да га контактира и пренесе моју молбу. Ако жели или инсистира, радо ћу доћи лично гдје год треба.
      Такође, из поштовања према труду и раду господина Милана, закључке до којих сам дошао за сад не бих износио, највише из разлога што сам истраживање базирао на изјави дотичног и која се тиче тумачења о којем Алекси и Петру се ради, а не о тврдњи да је он Руђов и Бранилов отац (за коју се заиста надам да господин Милан има било какав доказ осим претпоставке). Наравно, ако послије извјесног времена ипак не успијем успоставити контакт са господином Миланом, радо ћу вам открити моје тумачење његове изјаве. Суштина јесте да размјењујемо сазнања, и критички приступамо њиховом тумачењу, јер се само на тај начин можемо приближити истини.

      Срдачан поздрав за све саплеменике!

  6. Milovan Cicvaric

    Citam ove komentare pojedini ljudi lupaju li lupaju . Ovi moji bratstvenici Markovici su potpuno u pravu . Jer su moji Cicvarici od roda Gagovica . Pre dvesta godina doselili u uzicki kraj iz Pive i doneli predanje o veziru Sokolovicu , Zvizdicima , ostavili pismene podatke o Gagovicima . A ovde u uzickom kraju isto poreklo imaju porodice ; Cicvarici , Micici , Vranici , Vracarici , Knezevici sve od roda Rudica . Ovo sto pise Aleksandar o veziru su cista nagadanja . Pravo ime vezirovo je Radovan i otac mu se odselio iz Pive u Sokolovice posto je primio islam . Dali zna Aleksandar da cetiri patrijarha Sokolovica su rodena u Pivi od kojih je Savatije brat mome pretku Gavrilu po kome smo Gagovici .Ovo o Bajovim potomcima zabelezio je i Jevto Dedijer .

  7. Milovan Cicvaric

    Ovde treba dodati i ovo : Salih Zvizdic novinar posle rata ziveo u Zagrebu ostavio je mnogo toga o nasim pretcima jos pre dolaska u staru Hercegovinu sa Kosova . Ovaj Salih navodi da su nsam pretci ziveli u selu Petropolju kod Prizrena od roda Banovica odnosno Banovic Strahinje .

  8. Љубомир Т Девић

    Браћа Баја Пивљанина, тј. Драгојла Николића, су: Дмитар, Петар, Саво. “Његова породица се у овај крај доселила 1786. године из Пиве. Пореклом су са Косова (село Врбица) и селили су до Скадра, па потом у Пиву, али су увек носили исто име топонима – Врбица. Породица је са аристократским педигреом, а рођени брат његовог претка Саве који их је и довео подно Рудника – (по којем носе презиме Савићи) је славни Бајо Пивљанин. Баш у старој кући Јованових предака родио се и отац Илије Гарашанина, трговац Милутин Савић. (“http://www.kragujevacke.rs/DRUSTVO/PODRUDNICKA-ATRAKCIJA/)