Фељтон: Ко су Шумадинци (31)

18. јула 2012.

коментара: 0

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Преци слободари

Историјске преметачине изгубиле наше претке

Велики род Первиза, који се почетком овог века, не рачунајући сроднике у Малом Крчмару, разгранао на више од двадесет фамилија (Обрадовићи, Гавриловићи, Милојевићи, Величковићи, Благојевићи, Јовановићи, Марковићи, Радосављевићи, Антонијевићи, Павловићи, Ароновићи, Живановићи, Јаћимовићи, Мијајловићи, Пантелићи, Радојевићи, Ранковићи, Танасијевићи, Липовановићи, Милићи, Пауновићи, Петронијевићи, Раваиловићи), може бити поносан на свог претка Радосава Живановића, док ће Цукићи у следећем прегнућу, Првом српском устанку, дати једног од најугледнијих војвода, Павла Цукића.

Мерено људским веком, од Кочине крајине (1788. године) нас дели свега осам до девет колена или нараштаја. Када су преци у питању, у нашем народу постоје посебни називи за девет (понегде и петнаест) предачких генерација. По народном веровању, до деветог колена је грех ако се узима у роду, што значи да се и по мушкој и по женској линији пазило на својту до деветог колена (негде и до дванаест), после чега се сматрало да је род разрођен, те не постоје сметње за склапање брака. Ове рођачке споне и низови су, на жалост, услед познатих историјских преметачина у ова два века, делимично искидани и заборављени, па зато није чудо што и имена многих заслужних предака тамне или се сасвим изгубе. Зато, као део дуга, треба начинити напор да се сачува спомен на претке који, шире историјски гледано, то завређују.

У неким насељима је после Кочине крајине дошло до смене становништва, па се зато у њима не може установити родбинска веза између учесника Крајине и данашњих родова. У таква насеља спадају Градац, а делимично и Жировница.

Из Градца су три устаника у Кочиној чети – Иван Павловић (20 година), Никола Сретеновић (37) и Стеван Сретеновић (20). У то време су у Градцу живела два рода – Зимоње и Ваљари, па су, очигледно, Никола и Стеван Сретеновићи припадали једном, а Иван Павловић другом роду. О ова два рода, Зимоњама и Ваљарима, која су се утрла, изучавалац Лепенице Тодор Радивојевић је почетком овог века записао: „О њихову пореклу нико ми није умео ништа рећи. Зна се само толико, да су их овде затекли Донићи, који су овде досељени пре 115 година и који су најстарији род сеоски.”

Из Жировнице су четворица у чети Коче Капетана – Берисав Прешић (20 година), Вукашин Петројевић (28), Иван Андрић (29) и Маринко Шимоновић (20). У настанку, тачније при обнови живота у овом селу, после сеобе под Арсенијем IV Јовановићем (1736. године), Жировницу је „засновало 7 родова са 7 кућа” . Од оснивачких родова су се два затрла (Икићи и Панићи), а пет се одржали и до данас прилично разгранали. Два од њих су дошла из источне Србије – Иванковићи (чији су данашњи огранци Марковићи/Крстићи, Стевановићи и Радисављевићи) из Зајечара, а Коларци (чији су огранци Урошевићи, Радојковићи, Вучковићи и Ивановићи) из Мирова (код Бољевца, под Ртњем).

Два рода су дошла из Ресаве – Миливојевићи из Јасенова, а Митровићи (друго презиме Стевановићи) из Медвеђе, док је пети род, Ристићи (чији су огранци Живковићи, Савићи и Стаменковићи) дошао из Житорађе у Топлици. Тројаки су разлози због чега је отежано тачно уврђивање везе између Кочиних устаника и данашњих родова, прво – што се не зна да ли су четворица устаника имала потомство, друго – што се не зна ко је од њих припадао утрвеним породицама Икића и Панића, а треће – што је од тада свака од данашњих породица у Жировници уписивана под више различитих презимена, па се тако губи настављачка нит.

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 10. априла 2001. године

 

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.