Фељтон: Ко су Шумадинци (24)

18. јула 2012.

коментара: 0

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Ко је дошао у Страгаре

Досељене породице често су се делиле и разилазиле

Очито, као што се са више страна стекну различите породице у једном селу, тако се једна породица раслојава и дроби насељавајући се у неколико места. Понекад је томе разлог бројност породице и величина сточног иметка, кад је тешко сместити се у неко насеље где већ постоје старе породице па је недовољно слободне земље за придошлице, понекад и то што се селило у млазевима и поступно, понекад што су у самом путу искрсавале различите прилике које су утицале на поделе и разилазак породица у потрази за новим стаништима.

У овако подељеним породицама су памћени порекло и сродство и чувана иста крсна слава као њихова залога и доказ.

Попут Спасића, Симића и Благојевића, насељавала се и група фамилија Карајовића. Карајовићи су матично насељени у Гледић, где су дошли пре Првог српског устанка из Ибарског Колашина, од њих су Карајовићи у Бајчетини (дошли ту крајем прошлог века), а род су са Косовцима, Ивановићима, Богдановићима и Јовановићима у Милаковцу и Милетићима и Божовићима у Годачици. Ове фамилије имају још једне заједничке сроднике – Карапанџиће у Ерчегама у Моравици (Драгачево), што само потврђује правац њиховог досељавања у Шумадију. Осим породичног сећања, које је почетком овог века било још свеже, све ове фамилије су очувале и исту славу – Митровдан.

У Страгарима је 1735. године свештеник Веселин Борисављевић, пореклом из Трудова, код Нове Вароши. Од Нове Вароши, из села Косатице, потиче и стара страгарска породица Рајића, досељена почетком XVIII века. По другој верзији су од Пипера, а били су пре доласка у Страгаре насељени у Велењу (?) у околини Новог Пазара. Рајићи у Страгарима имају сроднике у Гледићу (1921. је девет кућа Рајића у овом селу), у Бањици код Чачка и у Гучи. По овом размештају се најбоље види правац њиховог насељавања у Шумадију. Од ове фамилије су Танаско Рајић, барјактар Првога српског устанка (погинуо у боју на Љубићу 1815), и значајни српски песник Велимир Рајић (1879-1915).

У Страгаре су, кад и Рајићи, дошли од Сјенице преци Цицића (17 кућа) и Марковића (3 куће). Тад долазе и Вересићи, чији се предак Петар Вересија помиње у Карађорђевом Деловодном протоколу 1812. године. У исто време (око 1735) долази и Павле Гужва, родоначелник Гужвића (од којих је чувени тополски свештеник Стеван Гужвић и аранђеловачки лекар Милан Гужвић). И знаменити страгарски Тодоровићи, чији су данашњи огранци Богојевићи, Јевтићи, Марковићи и Миловановићи (1923. укупно 11 кућа), такође су дошли кад и Рајићи, али из Вранеша код Пријепоља. Из ове породице је Марко Тодоровић, буљукбаша у Првом устанку, а од њиховог сродника, одсељеног у Паланку, потичу чувени новинар и књижевник Пера Тодоровић (1852-1907), сарадник Светозара Марковића, ухапшен због Црвеног барјака у Крагујевцу (1876), а због Тимочке буне (1883) осуђен на смрт, па помилован, и хумориста Миодраг Тодоровић (умро 1995).

Стање и састав становништва Шумадије под аустријском окупацијом (око 1735. године) су врло важни да би се разумео данашњи његов састав. Јер ово, претежно досељеничко, становништво је, уз малоброј но староседелачко становништво, основа на којој ће настати савремени тип Шумадинца.

Предео Лепенице је познат по врло разноликом саставу становништва, које потиче из многих области. Најактивнија област за насељавање Лепенице, према истраживању Тоше Радивојевића (1911. године), била је Стара Србија, која је дала петину становништва Лепенице, док од осталих области Тимок има 8,5 одсто, а друге мање од по пет одсто удела у становништву.

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 3. април 2001. године

 

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.