Фељтон: Ко су Шумадинци (7)

17. јула 2012.

коментара: 0

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Остаци грчког гробља

На месту Крушик у Мисачи је старо гробље, „где су ископавали костуре и налазили прстење и новац”. Старо гробље, „где приликом копања налазе људске кости”, у Јунковцу се налази у близини потока Кусаје.

О старом гробљу на месту Гробљице у Кутлову изучавалац Лепенице Тоша Радивојевић је записао: „Сељани причају да је хришћанско, јер је доскора било на њему камених белега по којима се то дало утврдити. Данас нема више ниједног камена; сељани су их све узидали у темеље својих разних града. То је било гробље давнашњег насеља у Старом Селу.”

Бело гробље постоји на месту Каменишу у Бадњевцу, које по свему припада српском средњовековном становништву. Бело гробље, тако названо „по белим каменовима, који су овде до скора налажени” је и у Дренови, на тромеђи са Срезојевцима и Бершићима, где су 1951. године, када је копан пут, налажени новчићи и судови.

Бошњанско гробље, у Трудељу, подсећа „на неко раније насеље”, као и назив Староселске реке у истом селу. Батаљено гробље је на месту званом Камара у Великом Крчмару. Под Величковцима, засеоку Гуришеваца, једно се место зове Чивутско гробље. Од гробља нема остатака, али се овај заселак по њему зове још и Чивутани.

У Бадњевцу су и два џидовска гробља – на местима Голишу и у Коњевцу, такође и у Доброводици су два џидовска гробља, као и у Дреновцу – на местима Јабланчићи и у Крчевини до Зоркуша. Џидовска гробља су на брду Шавцу у Баточини, у Корману (у Бубну код друма), Никшићу, код Липове равни у Сипићу, уз поток Глуваћ у Цветојевцу, у Црном Калу, код Гушине чесме у Чумићу, у Зреочићима код Тополе, у Вишевцу на левој обали Раче, Голочелу, на Косици у Градцу, Великом Крчмару, на месту Глоговик у Малом Крчмару, где су у првој половини овог века још „постојали огромни камени белези од неотесаног и неуглађеног камена”, у Саранову има трагова од старог „џидовског гробља”, итд.

Латинско гробље је на Окуровој главици у Корману, у Петровцу (идући Бозману), а једно поље се у Доњој Сабанти назива Латинско гробље.

Грчко гробље у Ђуриселу је на месту званом Поље. Једна од две главне узвишице у Босути назива се Грчки гроб, а на месту Липи у Мајдану је велико Грчко гробље, „ту има још око 200 видљивих гробова са белегама”. Друго мајданско Грчко гробље је у засеоку Рапшинци.

Калуђерско гробље је у Доњим Јарушицама, а у Бољковцима се, уз рушевине за које се казује да су манастирске, такође налази Калуђерско гробље и на њему су двадесетих година овог века још лежале надгробне плоче.

Сватовска гробља су у Ботуњу, у Реснику на месту Тетребишту, код Осојака у Сипићу, близу Крша код Кречана у Великом Шењу. Особито су бројна тзв. маџарска (или мађарска гробља) – Маџарско гробље у Дебелом лугу у Баљковцу, на путу између Грошнице и Ердеча, у Губеревцу, Горњим Јарушицама, Ракинцу, Малом Шењу. У Блазнави је Маџарско гробље у близини тзв. Блажине цркве, а осим њега „има још неколико места, за која се мисли да су била маџарска гробља”. Остаци гробова били су видљиви двадесетих година овог века на Маџарском гробљу у Вукасовцима, као и у Гарашима, Жабарима, Крћевцу, Загорици, Јеловику.

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 17. март 2001. године

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.