Vasojevići su najveće srpsko pleme, koje je nastanjeno u istočnom delu Crne Gore, u Lijevoj Rijeci i s obe strane Lima sve do reke Lješnice, a nekada se taj predeo zvao Stara Srbija.
Po predanju Vasojevići vode poreklo od Vasa, sina hercegovačkog kralja, koji se takođe preko Crne Gore doselio iz Hercegovine i nastanio na Nožici u Lijevoj Rijeci.
Po legendi, Vaso je imao još četiri brata: Pipa, Ozra, Krasa i Ota. Od njih su nastala plemena Piperi i Ozrinići u Crnoj Gori i Krasnići i Hoti u Albaniji.
Pavel Apolonovič Rovinski, koji je više od četvrt vijeka boravio u Crnoj Gori, proučavao prošlost, život i običaje i napisao kapitalna dela o Crnoj Gori, ističe da Vasovi potomci “nijesu znali da objasne, odakle i kada je Vaso došao u Crnu Goru”. Nijesu mogli jer Vaso nije “došljak” ili srpski prebeg u Crnoj Gori, već je ponikao, opstao i čelnik plemena Vasojevića postao u Lijevoj Rijeci.
Prvobitna, početna, plemenska teritorija i plemensko jezgro Vasojevića formirani su u Lijevoj Rijeci u periodu od druge polovine XV, do sredine XVI veka, ujedinjavanjem bratstava crnogorskog podneblja, a Vaso je bio jedan od prvih ili možda prvi vasojevićki čelnik. A sam Vaso je, navodno, imao četiri sina – Raja, Novaka, Mija i Đura.
Najmlađi Đuro se odselio u Crmnicu i od njega je nastalo veliko bratstvo Đurovići, a od ostala tri Vasova sina razvile su se tri velike bratstveničke grupe u Vasojevićima – Rajevići, Novakovići i Mijomanovići.
Danas, doduše u Vasojevićima nema nijednog takvog prezimena jer su se bratstva dalje delila i cepala na manje podgrupe ali svi tačno znaju ko od koga vodi poreklo i svaki iole stariji čovek može nabrojiti sve pasove svojih predaka do samog rodonačelnika plemena.
Taj broj se već popeo na dvadeset pasova i ako se uzme prosek od oko trideset godina od pasa do pasa, koji se u nauci smatra objektivnim, potvrđuje se predanje da su Vasojevići na ovim prostorima najmanje šest vekova.
Kako u svojoj knjizi “Pleme Vasojevići” piše profesor dr Radoslav Jagoš Vešović, od tri bratstveničke grupe ovog plemena, najjača i najbrojnija je ona koja je postala od Vasovog najstarijeg sina Raja. Nju čine tri podgrupe bratstava: Lopaćani, Dabetići i Kovačevići.
Lopaćani su:
Raketići, Radulovići, Popovići odnosno Vešovići, Marsenići, Vulevići, Bojovići, Đukići, Miloševići, Velidžiknići, Čukići, Golubovići, Lalevići, Rajičevići, Ivanovići, Novovići, Vašovići, Pavićevići, Dragićevići, Mikovići, Neradovići, Aleksići, Vukašinovići, Spasojevići, Stojanovići, Stojkovići, Vukićevići, Boričići, Labani, Mijovići, Radunovići, Radivojevići, Vukanići, Ugrenovići, Jelići, Perovići, Mirkovići, Ivanovići, Kikovići, Karadžići, Šakovići, Folići, Zulevići…
Drugi ogranak Rajevića – Dabetići – su:
Dabetići, Deletići, Lekići, Đekići, Novovići, Rajovići, Vukovići, Mirčići, Labovići, Rosnići, Ćirovići, Grozdanići, Lazarevići, Stanisavići – Ilići, Laškovići, Radunovići – Drndari, Kuburovići, Osmajlići, Vulinići, Zonjići, Dragojevići, Ivanovići – Sjenožećani (od kojih su Bakići i Rajovići), zatim Arsenijevići, Protići, Vuksanovići, Lakićevići, Stanići, Lalići, Lašići, Žurići, Kojići, Mitrovići, Palevići i Garčevići.
Treći ogranak – Kovačevići – su:
Kastratovići, Vojvodići, Mićovići, Akovići, Đurišići, Martinovići, Jojići, Simovići, Carevići, Medonići, Đurkovići, Stanići, Otaševići, Bradići, Marijanovići, Rakići, Plavšići, Ružići, Obradovići, Savići, Miketići, Jukići, Vuksanovići, Zekići, Vučićevići, Katanići, Vulići, Šarovići, Novičići, Aletići, Bacanovići, Dedovići, Đinovići, Milovići, Taići i dr.
Od drugog Vasovog sina, Novaka, postala su bratstva:
Milikići, Tomovići, Radevići, Đekići, Mujovići, Kićovići, Lakušići, Račići (čiji su ogranci Jelići i Vukići), zatim Asanovići, Boričići, Ljubići, Nikolići, Miloševići, Pantovići, Zekovići, Radunovići, Radonjići, Malevići, Ivanovići u Slatini, potom Dujovići, Marnići, Bakići, Prelići, Dragovići, Ćulafići, Mimovići, Adžići, Babovići, Čakići, Vukovići, Đurovići, Radojevići, Lakovići, Orovići, Kočanovići, Salevići, Bandovići, Radojevići, Radosavljevići, Vukadinovići, Mitrovići, Đekovići, Matovići, Žujovići itd.
Treća bratstvenička grupa, Mijomanovići, od Vasovog trećeg sina Mija, kao i prethodne dve, ima svoje podgrupe, a uglavnom joj pripadaju sledeća bratstva:
Delevići, Cemovići, Joksimovići, Mićovići, Ćeranići, Markovići, Štipalji, Zečevići, Sajičići, Maslovarići, Dubaci, Guberinići, Fatići, Novovići, Miškovići, Vukovići, Leposavići, Đerkovići, Turovići, Jovovići, Vučelići, Vujovići, Savovići, Vukićevići (različiti od Vukićevića Lopaćana), Stijovići, Ćorci – Šunjevići, Bajići, Šarbajići, Mališići, Nedići i Kruščići.
IZVOR: www.komovi.com; “Pleme Vasojevići”, profesor dr Radoslav Jagoš Vešović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
19. februar 2013. u 19:08
MS-agrar vukicevic
da li neko zna nesto vise o vukicevicima
16. maj 2013. u 19:05
viktor teodorović
Vrlo kratko znam da su Vukićevići u Slavoniji porijeklom sa Žabljaka
26. februar 2013. u 20:16
Lazar
Pozdrav,zovem se Lazar Kostic,zivim u Kragujevcu.
Ja trazim poreklo moje porodice Kostic koja potice iz sela Smilov laz na planini Rogozni kod Novog Pazara. O mom poreklu znam da se moj ”navrdeda” (mog dede pradeda) zvao KOSTO, imao je kolko ja znam jednog brata MARKA ( i Markovi potomci se prezivaju Kostic) a Kostov i Markov otac se valjda zvao MILENKO. Po pricanju moga dede nasi Kostici poticu iz sela Lopate u Crnoj Gori, i znam da kada su se doseljavali da su se doselili vise brata koji su naselili sela Bube, Zagradje, Lukov do, Smilov laz (sva sela su na planini Rogozni). Po pricanju, nas je predak valjda pobegao iz crne gore zbog krvne osvete zato sto je ucestvovao u ubistvu ili cak i ubio Smail-agu Cengica (za ovo nisam siguran) a i cuo sam da su se ti moji preci (u nekom periodu) prezivali i Radivojevici ili Radojevici. Znam da se iz Smilovog laza (neznam u kom periodu, a znam sigurno da nisu Kostovi i Markovi potomci) odselio jedan odeljak u selo Vrbolaz (kod manastira Djurdjevi Stupovi) kod Novog Pazara. Oni se jednim delom prezivaju Smilovac po Smilovom lazu, a drugi se prezivaju Jankovic valjda po nekom pretku Janku. Krsna slava nam je Sveti Jovan (20. januar) a preslava 7.juli (ali svi mi to slavimo u prvu nedelju posle Petrovdana, valjda zbog neke osvete od turaka da bi zavarali trag). Voleo bih, ako je moguce, da saznam moje ”pravo poreklo”, od kog crnogorskog plemena poticem,ko je i kad naselio Smilov laz i sto sta jos drugo. Unapred veliko HVALA ma koliko mi pomogli u ostvarenju ovog cilja.
10. jun 2013. u 22:47
Srdjan
Pozdrav Lazare.Moji si od Kostića-Jankovića iz Vrbolaza.Ako hoćeš javi mi se na mail,da razmijenimo ovo što znamo o našem porijeklu. [email protected]
16. april 2014. u 16:38
Zdravko Filipović
Moji Filipovici su u Toplicko selo Donje Tocane {zaseok Potocare} doseljeni oko 1883 dva brata Jovan i Filip od kojih smo mi Filipovici negde iz Ibarskog Kolasina gde je Jovan odselio u selo Vrelo kod Kursumlijske Banje i uzeo prezime Jovanovic a Filip zauzeo slobodnu nezauzetu zemlju . Slavimo Svetog Jovana a mala slava Sveti Ilija.Familijarno nas zovu ,,lomigorci,,U nekoj knjizi sam pronasao da smo se ,,verovatno,, prezivali Dašić i da smo opet ,,verovatno,, iz Lucke Rijeke {ibarski kolasin} prva teorija o nadimku ,,lomigorci,, je da smo u borbi sa turcima posekli goru (šumu) da bi sprečili napredovanje turaka,te su nas po tome nazvali ,,lomigore,,.Prema drugom predanju nadimak smo dobili zbog toga što smo se doselili iz ,,lomne Gore Crne,,.
15. maj 2014. u 15:22
Zdravko Filipović
Pozdrav Lazare!! Već neko vreme pokušavam da dođem do što konkretnijih podataka o mojim Filipovićima iz Toplice. Ono što sam pročitao u jednoj knjizi glasi ovako ,,Filipovići su doseljeni iz predela Ibarskog Kolašina oko 1883 god.Prema kazivanju, prethodno prezime im je verovatno Dašić.Sebe nazivaju ,,lomigorcima,,.Slave Sv. Jovana i Sv. Iliju.U selu Gazivode su Šiljkovići odn.Trifunovići i Vasiljevići, koji slave iste slave kao i Filipovići.Njihovi rođaci su Bubljani u Bubama i Lomigore u Lučkoj Reci.Filipovići potiču od braće Filipa i Jovana.Potomci Jovana su se doselili u selo Vrelo kod Kuršumlijske banje a potomci Filipa su se doselili u selo Točane i zauzeli slobodnu (nezauzetu) zemlju.,, Doseljene porodice u Točane iz predela Ibarskog Kolašina su;;Radenkovići su iz sela Brnjak,Ilići su iz sela Kozareva kod Leposavića,Savovići su iz sela Velji Brijeg ranije bili Tomovići,Kragovići su iz Kobilje Glave,Antonijevići i Radisavljevići koji su rod,takođe njihov rod su i Miletići.,Čarapići odnosno Vučetići su iz sela Rezala,Anđelkovići,Zdravkovići.
19. april 2017. u 21:10
lomigora slobodan
pozdrav ja sam i ibarskog kolasina, selo lucka reka…sve je to tacno i danas postojimo, i ima nas mnogo…
18. jun 2017. u 16:47
Dejan
Koja je knjiga u pitanju u kojoj se spominju Radisavljevići i Vučetići? Hvala
21. mart 2013. u 13:22
Miko
Ja sam Stojkovic, zivim u Vojvodini, deda Radovan (1913-1983) mi je kolonizirao, sa bratom Ilijom (1906-1977), (otac im je bio Mladjen, majka Milica, ziveo u Peci, bio pekar i trgovac). Deda i brat su rodjeni u Andrijevici. Ilija sahranjen u Andrijevici, 1977.god. imao drugu zenu (Grana) i cerku Smiljanu (1965 rodjena). Otac mi se zvao Rade (1950-2009).
Sad, navodno smo se nekad prezivali Dedic, od Staro Kuca, i zbog neke krvne osvete po babi Stojni uzeli prezime Stojkovic.
Bio je jos jedan brat (dede mi Radovana), ostao je da zivi u Pec, imao je tri sina. Imena neznam, a znam da ih je tetka obisla 197 i neke.
3. maj 2013. u 17:23
Miko
kontakt info: [email protected]
7. maj 2013. u 23:08
Miko
Moji su Stojkovici, od Kuca, ogranak Dedic !
Nasao sam moje potomke (pradjeda, dedu, oca) u knjizi pok.M.Jokanovica ‘Pleme Kuci’ (etnicka istorija) !
Tu je postojao i od pradjeda (brat ili stric) Stojan za (rodj.18.. i neke) bez drugih informacija (nzm odkud autoru knjige info) ali su ispravne !
Sad, po bliskim mojim saznanjima, Stojan Stojkovic je pocetkom 1900 tih godina, trebalo da je ziveo oko Peci (na KiM)i oko Andrijevice (Gusinje), da je imao tri sina (ili njegov sin). Kao sto napisah u gornjem komentaru, ziveli su u Peci.
Svaka info o mogucim potomcima, dobrodosla na e-mail (ili upisite ovde u odgovorima) !
Hvala i pozdrav svima, i urednistvu poreklo.rs
7. april 2013. u 21:45
nenad
Mozete li nesto napisati o prezimenu Nikolic, mi smo starosedeoci u mestu Stepojevac, slavimo krsnu slavu Sveti Aleksandar Nevski.Interesuje me odakle poticemo i od kog smo bratstva Vasojevica, ako smo od Vasojevica.
Pozdrav
7. maj 2013. u 23:40
Aleksandar Marinković
Nenade,
Sv. Aleksandar Nevski je preslava izvornih Vasojevića jer su na taj dan pobedili Turke na planini Nožici.
15. april 2015. u 11:44
Milica
Dragi Aleksandre, vidim da znate poreklo Vasojevića i ovaj Vaš odgovor Nenadu mi daje nadu da ćete i meni odgovoriti. Naime, moj otac mi je pričao da su njegovi preci pobili neke Turke na dan svoje slave Aranđelovdan, pa su pobegli u selo Krstac kod Sjenice i promenili je pa sad slave sv. Aleksandra Nevskog , bilo ih je nekoliko braće : Kiko- od njega Kikovići, Vule – od njega Vulevići, Rade – od njega Radevići…… pošto je moj otac imao prezime Vasojević, a nigde u ovim komentarima ne nalazim to prezime samo ona koja su nastala iz plemena Vasojević, kako da nađem kako i ko je došao u okolinu Sjenice, jer priče koje ja znam nisu baš pouzdane …Topao pozdrav, Milica Vasojević selo Donje Lopiže kod Sjenice
24. oktobar 2015. u 21:14
Dejan Jelić
Milice, dobar dan.
Ja se zovem Dejan Jelić i ja sam iz sela Štavalj na Pešteru. Ovo što ste napisali za svoje pretke i porodicu jako je slično sa mojima.
Isto smo slavili Aranđelovdan, jedino što smo po dolasku na Pešter počeli da slavimo Ćirilovdan.
Interesuje me da li ste vi nešto u međuvremenu saznali o svojim precima što bi možda i meni bio od pomoći za saznavanje svojih korena u Crnoj Gori.
Hvala i svako dobro!
26. jul 2016. u 23:15
Željko Ostojić
Jelići od Lješnjana iz Gornje Morače slave Ćirilovdan i Aranđelovdan.
U Vasojevićima su Kikovići ogranak Mijovića, Labana. I Vulevići su Lopaćani, ali nisu najbliži rod jedni drugima. Radevići su ogranak Novakovića, još su dalji rod Lopaćanima. Postoje i Radevići u Velikoj koji su Ceklinjani porijeklom. Postoje i Radevići koji su ogranak Šćekića. Nema podataka o prezimenu Vasojević. To prezime su uzeli potomci Nikole Konzula, ali i neke druge porodice. Niko o tome nije nešto posebno napisao.
8. april 2013. u 21:33
vejnović
Zamolio bih sve koji nešto znaju o porijeklu porodice Vejnović da mi pomognu…slavimo sv.Vasilija Velikog, a najdalje što znam jeste to da smo negdje iz Like. Hvala unaprijed i veliki pozdrav
25. april 2013. u 10:37
Igor
Dragi moji,
možete li mi pomoći da rešim jednu nedoumicu.
Moji su poreklom iz sela Vrbičane iznad Prizrena. U selu su moje zvali “kolašinci”. Prezivamao se Stojkovići po čukundedi. Mojim istraživanjem saznao sam da su moji raseljeni iz Kolašina tokom istrage Vasojevića u 19 veku. Navodno su se prezivali Radići i od Vasojevića smo. S obzirom da mi je otac umro kad sam bio veoma mlad ovo je sve što sam od njega uspeo da saznam. Može li mi neko pomoći.
Hvala puno
2. maj 2013. u 11:40
Aleksandar Kalicanin
Ja imam neke pisane trgove da i moji koreni vode od Vasojevica, od nekog Marinka i Labuda (Laka) koji su se doselili u podnozje Tare pa odatle na Pestersku visoravan. Lako se poturcio i postao Lakota, a Marinko je ostao da zivi u selu Stavalj.
13. maj 2013. u 15:23
Kristijan Jarić
Poštovani, mene interesuje da li postoji negde trag o prezimenu Jarić a da imaju veze sa Vasojevićima ili prezimenom Vučetić. Pošto istražujem poreklo i korene,imam podatke od Đure-Đujana Jarića koji obuhvata samo deo u Bosni i Hrvatskoj, a i ne sam koren našeg prezimena već nagađanja.On naslućuje da je naše prezime od Vasojevića, ali da nema dokaza za to. Pozdrav
26. jun 2013. u 10:10
Pavlimir
Kristijan,
Ja sam našao podatke o porijeklu našeg prezimena u studiji_Narodni običaji Slavena,izdatoj od strane Jugoslaveneske akademije znanosti i umjetnosti.Autor studije je Branimir Gušić.
U toj studiji se prezime Jarić spominje 1258 kao članovi plemena Lapčana koja je obitavala na području Like i prije dolaska turaka u naša područja i smatra se jednom od najstarijih porodica u Lici.Po tome mi se čini da su naši pretci zapravo starosjedioci i da su oduvjek tamo. Tokom turskih ratova bili su raseljavani kojekuda pa tako imaš Jariće i u Slavoniji koji su bili graničari skupa sa Šokcima a jedan krak porodice je dobio i čak plemićku titulu 🙂
Ako te zanima ova studija imam je u pdf.u pa ti je mogu poslati ako hoces.
Moj email [email protected]
Pozdrav Pavlimir
19. jul 2013. u 15:07
Dzoni
Treba mi pomoc oko porekla porodice. Znamo da je predak, svetenik Vailj dosao iz Vasojevica da popuje u Sjenicu, a umro je u Arilju. Njegov sin je Teodor zvani Grk, a njeov sin Djura isto sa nadimkom Grk ko i otac. Obojica svestenici. Njihovi potomci su Vailjevici u Bukovici i Popovici u Selancu. Imali nekih podatak o njihovim precima iz Vasojevica.
18. mart 2014. u 11:55
svetlana saponjic
P.S. Mislim na prezime Vasilja sveštenica, ostali su dobili prezime po njegovom imenu i zanimanju.
19. jul 2013. u 15:09
Dzoni
svestenik Vasilj . . . greska u kucanju. 🙂
18. mart 2014. u 11:52
svetlana saponjic
Postovani Dzoni,
Niste napisali svoje prezime. A ni slavu koju slavite. Staro prezime moje porodice je bilo Gavrilovic (jos starije Grkavac), poslednje gde su ziveli pod prezimenom Gavrilovic je oblast Korita kod Bijelog polja, selo Ličine, gde postoji brdo Saponje. Imali su i nadimak Grk-Grci. Milisav Lutovac u studiji “Bihor i Korita” pise da je bio neki Martin Grk koji je bio jako bogat. Ostaci njegove kuće su tada bili još vidljivi. (Milisav Lutovac je umro 1967 god). Za Karadjordjem su došli iz Korita u okolinu Nove Varosi, a deo je nastavio u Donje Dragacevo. Samo deo porodice u Dragačevu je zadržao prezime Gavrilović, ostali su promenili prezimena, ali ne i slavu Sv. Stefan 09. januara.
Molim vas napisite svoje prezime, ako ga je porodica menjala, i staro ako znate, i naravno slavu koju slavite.
Hvala i pozdrav,
Svetlana Saponjic
20. april 2014. u 02:56
Dzoni
Moje i prezime moje porodice sada je Popovic, ali to su prezime dobili za vreme popisa u drugoj i trecoj dekadi XIX veka jer je to bila prva generacija koja nije bila svetenicka. Do tada je svako prezime gradjeno na osnovu imena oca, a jedino je poznato da su dosli iz Vasojevica. Slava je Arandjelovdan, a u porodici se ni u kakvom slavskom ili crkvenom kontekstu ne spominje zavetna slava Vasojevica, sv. Aleksandar Nevski. Tako pretpostavljam da su dosli iz Vasojevica pre ustanovljenja zavetne slave, ali moguce i da gresim… 🙂 A sto se tice nadimka Grk, ynam da su ga dobili jer su sluyili sluzbe na grckom, sto ukayuje na vreme Fanariota u srpskoj Crkvi ili skolovanje kod nekog grka. Zbog toga su imali problema sa narodom jer ih nije razumeo na kom jeziku sluze. A znam i da su bezali od turaka zbog nekakve zavde, ali kakve to nam je nepoznato. Treba mi pomoc da potvrdim porodicno predanje u vezi sa Vasojevicima i da tacno utvrdim njihovo mesto u Vasojevicma, ako se pokaze potvrdno. Nadam se da sam pruzio neke pomocne informacije. Hvala vam u svakom slucaju…. 😉