Братства и подгрупе Васојевића

14. јул 2012.

коментара: 215

Васојевићи су највеће српско племе, које је настањено у источном делу Црне Горе, у Лијевој Ријеци и с обе стране Лима све до реке Љешнице, а некада се тај предео звао Стара Србија.

По предању Васојевићи воде порекло од Васа, сина херцеговачког краља, који се такође преко Црне Горе доселио из Херцеговине и настанио на Ножици у Лијевој Ријеци.

По легенди, Васо је имао још четири брата: Пипа, Озра, Краса и Ота. Од њих су настала племена Пипери и Озринићи у Црној Гори и Краснићи и Хоти у Албанији.

Павел Аполонович Ровински, који је више од четврт вијека боравио у Црној Гори, проучавао прошлост, живот и обичаје и написао капитална дела о Црној Гори, истиче да Васови потомци “нијесу знали да објасне, одакле и када је Васо дошао у Црну Гору”. Нијесу могли јер Васо није “дошљак” или српски пребег у Црној Гори, већ је поникао, опстао и челник племена Васојевића постао у Лијевој Ријеци.

Првобитна, почетна, племенска територија и племенско језгро Васојевића формирани су у Лијевој Ријеци у периоду од друге половине XV, до средине XVI века, уједињавањем братстава црногорског поднебља, а Васо је био један од првих или можда први васојевићки челник. А сам Васо је, наводно, имао четири сина – Раја, Новака, Мија и Ђура.

Најмлађи Ђуро се одселио у Црмницу и од њега је настало велико братство Ђуровићи, а од остала три Васова сина развиле су се три велике братственичке групе у Васојевићима – Рајевићи, Новаковићи и Мијомановићи.

Данас, додуше у Васојевићима нема ниједног таквог презимена јер су се братства даље делила и цепала на мање подгрупе али сви тачно знају ко од кога води порекло и сваки иоле старији човек може набројити све пасове својих предака до самог родоначелника племена.

Тај број се већ попео на двадесет пасова и ако се узме просек од око тридесет година од паса до паса, који се у науци сматра објективним, потврђује се предање да су Васојевићи на овим просторима најмање шест векова.

Како у својој књизи “Племе Васојевићи” пише професор др Радослав Јагош Вешовић, од три братственичке групе овог племена, најјача и најбројнија је она која је постала од Васовог најстаријег сина Раја. Њу чине три подгрупе братстава: Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи.

Лопаћани су:

Ракетићи, Радуловићи, Поповићи односно Вешовићи, Марсенићи, Вулевићи, Бојовићи, Ђукићи, Милошевићи, Велиџикнићи, Чукићи, Голубовићи, Лалевићи, Рајичевићи, Ивановићи, Нововићи, Вашовићи, Павићевићи, Драгићевићи, Миковићи, Нерадовићи, Алексићи, Вукашиновићи, Спасојевићи, Стојановићи, Стојковићи, Вукићевићи, Боричићи, Лабани, Мијовићи, Радуновићи, Радивојевићи, Вуканићи, Угреновићи, Јелићи, Перовићи, Мирковићи, Ивановићи, Киковићи, Караџићи, Шаковићи, Фолићи, Зулевићи…

Други огранак Рајевића – Дабетићи – су:

Дабетићи, Делетићи, Лекићи, Ђекићи, Нововићи, Рајовићи, Вуковићи, Мирчићи, Лабовићи, Роснићи, Ћировићи, Грозданићи, Лазаревићи, Станисавићи – Илићи, Лашковићи, Радуновићи – Дрндари, Кубуровићи, Осмајлићи, Вулинићи, Зоњићи, Драгојевићи, Ивановићи – Сјеножећани (од којих су Бакићи и Рајовићи), затим Арсенијевићи, Протићи, Вуксановићи, Лакићевићи, Станићи, Лалићи, Лашићи, Журићи, Којићи, Митровићи, Палевићи и Гарчевићи.

Трећи огранак – Ковачевићи – су:

Кастратовићи, Војводићи, Мићовићи, Аковићи, Ђуришићи, Мартиновићи, Јојићи, Симовићи, Царевићи, Медонићи, Ђурковићи, Станићи, Оташевићи, Брадићи, Маријановићи, Ракићи, Плавшићи, Ружићи, Обрадовићи, Савићи, Микетићи, Јукићи, Вуксановићи, Зекићи, Вучићевићи, Катанићи, Вулићи, Шаровићи, Новичићи, Алетићи, Бацановићи, Дедовићи, Ђиновићи, Миловићи, Таићи и др.

Од другог Васовог сина, Новака, постала су братства:

Миликићи, Томовићи, Радевићи, Ђекићи, Мујовићи, Кићовићи, Лакушићи, Рачићи (чији су огранци Јелићи и Вукићи), затим Асановићи, Боричићи, Љубићи, Николићи, Милошевићи, Пантовићи, Зековићи, Радуновићи, Радоњићи, Малевићи, Ивановићи у Слатини, потом Дујовићи, Марнићи, Бакићи, Прелићи, Драговићи, Ћулафићи, Мимовићи, Аџићи, Бабовићи, Чакићи, Вуковићи, Ђуровићи, Радојевићи, Лаковићи, Оровићи, Кочановићи, Салевићи, Бандовићи, Радојевићи, Радосављевићи, Вукадиновићи, Митровићи, Ђековићи, Матовићи, Жујовићи итд.

Трећа братственичка група, Мијомановићи, од Васовог трећег сина Мија, као и претходне две, има своје подгрупе, а углавном јој припадају следећа братства:

Делевићи, Цемовићи, Јоксимовићи, Мићовићи, Ћеранићи, Марковићи, Штипаљи, Зечевићи, Сајичићи, Масловарићи, Дубаци, Губеринићи, Фатићи, Нововићи, Мишковићи, Вуковићи, Лепосавићи, Ђерковићи, Туровићи, Јововићи, Вучелићи, Вујовићи, Савовићи, Вукићевићи (различити од Вукићевића Лопаћана), Стијовићи, Ћорци – Шуњевићи, Бајићи, Шарбајићи, Малишићи, Недићи и Крушчићи.

ИЗВОР:  www.komovi.com; “Племе Васојевићи”, професор др Радослав Јагош Вешовић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (215)

Одговорите

215 коментара

  1. Jelena Lutovac

    Molim vas prezivam se Lutovac a mama mi je ispričala da smo se prezivali Jovanovići da je moj predak ubio nekog Turčina i da smo pobegli u selo Lutovo i dobili prezime Lutovac a slava sv.Nikola….tata Arso iz Bjelog Polja deda Anto…

  2. dragan

    Marko Nišavić
    Pošalji br viber –da vam dostavim najljeopši rodoslov -ručni rad
    Pozdrav Dragan

  3. M. Milovanović - Mare

    Moj najdalji predak kojeg znam, zvao se Milivoj Petrović, on se sa svojim sinom Čola-Stojanom naselio u selo Trnava (opština Topola, prestonica kneza Crnog Đorđa), gde i danas živi moja porodica, doselio se u Trnavu 1737/39. godine. Starina mu beše iz crnogorskog, lijevorečkog sela Lopate. Mene zanima koju su slavu slavili i kako su se prezivali Milivojevi otac, deda, pradeda? Krsna slava porodice, koliko usmeno predanje pamti od ~1738. pa do današnjih dana, je Sv. Jovan. Mene dakle pored starog prezimena i krsne slave zanima od kog ogranka, od kog bratstva i podvrste bratstva Vasojevića potiče moja porodica? Ovo pitam zato što znam da je u oblasti Vasojevića živeo i deo Bratonožića koji slaviše Sv. Jovana. Tako da bilo kako bilo, poreklo moje porodice ili od Vasojevića ili od Bratonožica. Ko sve bude znao da mi kaže sve od ovoga što me zanima, zahvalan sam mu za sve u napred. I još nešto, Vasoje Nemanjić, rodonačelnik svih Vasojevića, nije bio nikakav došljak, kao što ni ,,stari sloveni” nisu bili nomadi i došljaci uopšte, on je bio kralj Zete u vreme cara Dušana Silnog i kneza Lazara. Vasoje Nemanjić bio je peto koleno Vukana Nemanjića, sina Nemanje Zavidovog Vukanovića (1114-1199), savremenik cara Uroša i srpski plemić, gospodar Zete.

  4. Rastko Krkic

    Pozdrav, moja familija je Krkic , istrazivajuci svoje porodicno stablo dosao sam do podatka da je prezime Krkic , nastalo od dva brata Milenka i Nedeljka koji su se prezivali Milosevic ali su zbog krvne osvete krajem 18.veka dosli u Cicevac i tu nastavili da zive , doselili su se sa prostora Crne Gore u Cicevac , od davnina slavimo Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila , da li bi mi neko pomogao dalje o Milosevicima da mi nesto kaze , poreklo i tako dalje ? Hvala , pozdrav!

  5. Војислав Ананић

    УГРЕНОВИЋИ су некада били велико и јако племе код Никшића у Црној Горн. У Никшићском Пољу одржали су се досад само незнатни остатци У., а већина се раселила на разне стране. Прича се, да је старом жупом Оногоштом управљао још пре Косова, бан Угрен, по коме су У. и име добилп. Двори банови били су у месту Стуби, у селу Кочанима. У. сматрају за најстарије становнике Никшнћа. Не зна се одакле су се доселили; нагађају да им је старина некуд из Босне. У Никшићском Пољу заузималн су У. раније: Кочане, Горње Поље и Студенца. Ови У. у Никшићу, као и њихови исељеници по Херцеговини, Босни, Србијн и Боци славе Св. Акима и Ану, славу коју у Никшићу, Боци и Херцеговини само они имају. У Кочанима код Никшића је стари храм, посвећен Св. Акиму и Ани, зидан, како предање каже, кад и манастир у Морачи.
    На бана Угрена је војштио Баша Зећанин. Гроб банов се налази у Никшићској жупи; зову га Угренов Мрамор. Прича се, да су бана Угрена убили синови Никше, претка илемена Никшића, који су после банове погибије добили превласт у Оногошту (Никшићу). У. су били јаки и доцније. У Кочанима се држи Кула Лековића, најстарија и најтврђа у околини Никшића. Зидали су је, веле, кад је Сибињанин Јанко ударао на Косово. Помињу се и у народним песмама и певају се многе њихове војводе и харамбаше, као Лека од Кочана, Вук Јушковић, коме приписују да је у Дужи заробио пашу Џиналију (1690), Јово и Крсто Лековићи из почетка 18. века и др. Од њих је био и Матија Јушковић, једак од најчувенпјих људн и јунака свога времена у Херцеговини. Он је учествовао са четом при Карађорђевом нападају на Сјенпцу, а ишао је у Србију као изасланик побуњених племена са Гаврилом Шибалијом н Арсенијем Гаговићем код грофа Ивелића.
    У. су учествовали у свим великим покретима против Турака, као и друга племена. Највише су их разјурилп никшићски Турци. У. су се исељавали и насељавали су се свуда по нашим земљама, највише у Боку, Херцеговину и на Гласинац у Боснн, одакле су прелазили у Србију. Њихово је село Врпоље у Љубомиру, где има неколико породнца, чији су преци дошли из Никшића пре више од триста година.

    П. Шобајић.

    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, IV КЊИГА, С—Ш, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д.Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА ДР ЕРИК МОШЕ, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1929.

  6. AG

    Interesuje me poreklo Pajovića iz sela Polokce,opština Novi Pazar,slava Lazarevdan,prema informacijama potiču iz Andrijevice ali se ne zna od kojeg bratstva iz Vasojevića

    • Aco

      Pajovici nijesu Vasojevici a slava Casojevica je Arandjelovdan,postoji stanovnistvo koje se pripojilo vasojevicima u vrijeme naseljavanja limske doline i njih su nazivali srbljacima kasnije asimilovani u Vasojevice i kod niih se mogu naci i druge slave koje su im ostale jos prije dolaska vasojevica u te krajeve,medju kojima su Djurdjevdan,Nikoljdan ali nema Lazarevdana. Tako da su tvoji vjerovatno promijenili prezime kada su dosli u NP a i Krsno ime,ili mozda i nisu iz Anndrijevice. Pajevica ima u Bijelom Polju.

  7. Iseljavanje Vasojevica u toplicki kraj,dali neko zna nesto o tome?
    U koja sela i koje porodice?

  8. Вукан

    Књига „Ђоле Лабан – први племенски капетан
    Полимља” аутора Божидара Радуновића,

    подељена је у три поглавља, које пред-
    стављају једну целину, која говори: О историјским

    приликама, борби Васојевића за ослобођење од
    Турака, улога Ђола Лабана у томе, као и изреке и
    анегдоте Ђола и о Ђолу Лабану. Овакав приступ
    писању ове студије о Ђолу Лабану је био нужан.
    Аутор је тежио да у првом делу истакне историјска
    збивања која су се на простору Горњег Полимља а
    и шире кретала како би на тај начин могао да
    расветли у контексту тих збивања и историјске
    заслуге и личност Ђола Лабана. Ђоле је поникао у
    племену Васојевића, братству Лабана /огранак
    Радуновића/ које се „истакло као најаче братство у
    Полимљу. Ово врло угледно братство, после дуге
    потиштености, будући да је било изложено
    највећем притиску од стране плавогусињских
    Турака, одједанпут се уздигло педесетих година
    прошлог века, те је дало неколико истакнутих
    првака васојевићком племену и имало је у својој

    средини главарство за Полимље. Били су племенс-
    ки капетани, командири батаљона. Лабани иду у

    најздравија и најнапреднија братства у племену”,
    како истиче др. Радослав-Јагош Вешовић у свом
    делу „Племе Васојевићи”.

    Лабани потичу од братственичке групе Раје-
    вића, што чине још подгрупе: Лопаћани, Дабетићи

    и Ковачевићи, а Лабани припадају лопатској групи.

    9
    Они су из своје матице Лијеве Ријеке дошли на

    овим просторима прије два-три вијека и ту бити-
    сали на изворишту Лима, на његовој десној обали,

    којега окружују висови планинских венаца

    Проклетија. Овуда су се кретали многи путеви-
    каравани, а богме и многе војске и освајачи. Брат-
    ство Лабана са својим огранцима /Радуновићи,

    Мирковићи, Ивановићи, Радивојевићи, Конићи,
    Зекићи, Јелићи, Угреновићи, Перовићи, Вуканићи,
    Вукделићи, као и Мијовићи са Киковићима,

    разрођени су на десетак пасова. Они су овде опста-
    јали, одолијевајући свим ветрометинама, које су их

    нештедимице шибале, ових прошлих векова. У
    свему томе велику улогу у историји овога братства
    и племена Васојевића, па и Црне Горе имао је Ђоле
    Лабан. Он је незаобилазна личност јер је допри-
    носио развоју