На данашњи дан: Рођен Никола Тесла

10. јул 2012.

коментара: 6

Никола Тесла (Смиљан, Војна крајина, Аустријско царство, 10. јул 1856 – Њујорк, Њујорк, САД, 7. јануар 1943) је један од најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике.

Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака.

Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.

Пошто никада није обраћао много пажње на своје финансијско стање, умро је у својој 87. години, сиромашан и заборављен.

Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса, Тесла.

Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.

За дело “Моји проналасци” Тесла је награђен престижном Пулицеровом наградом.

Он је стављао знак једнакости између науке и уметности, а знаменити писац Марк Твен је изјавио: “Да се Тесла није посветио проналасцима, био би изванредан књижевник”.

Тесла је боравио у Београду 21. маја 1892. године. Том приликом, у његову част, одржана је свечаност на тадашњој Великој школи, која је била у Капетан-Мишином здању, на данашњем Студентском тргу, 21. маја 1892. године.

Захваљујући у пригодном говору на почастима и поздравима, Тесла је, између осталог, изјавио:

“У мене има нешто што може бити и обмана, као што то чешће бива код младих, одушевљених људи (Тесла је тада имао 36 година и био је у пуној стваралачкој снази), али ако будем срећан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа ће ми мисао бити да је то дјело једног Србина. Живјело Српство”.

Одговарајући на поздравни говор у Великој школи, Тесла се обратио студентима и професорима следећим речима:

“Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету”.

Приликом јединог Теслиног боравка у Београду приређен је и пријем на којем је Јован Јовановић Змај прочитао пригодну песму:

 

ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ ПРИ ДОЛАСКУ МУ У БЕОГРАД

Не знам шта је, је л` суштина,
Ил` то чини само мис`о, –
Чим смо чули, долазиш нам,
Одмах си нас електрис`о.

На што жице спроводнице!
Електрика јури широм,
Ваздухом ће бити споја,
(После може и етиром).

– Стоји стабло, стоји Српство,
Мајка сваком листу – сину;
Најсвежији лист му трепну,
Па одлете у даљину.

Ти нам, Тесла, Ти врличе,
Оде летом јаче струје,
У далеку Колумбију,
Да ти умље колумбује.

И ти Тесла, у којем се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље,
Да пољубиш стабло своје.

Љуби стабло, дојчине му,
Сисни дојку, сине врли;
Свака грана српског стабла
Тесли тепа, Теслу грли.

Београд је данас сретан,
Рукујућ` се српском диком
И открива срце своје,
Пред Србином, велебником.

Но ти мораш опет натраг,
– Састанак нам кратка траја –
Ал` топлоту носи собом
Братинскога загрљаја.

Остварена ј` мисо твоја,
Мис`о дивна и голема;
Међу нама биће везе,
А даљине нема, нема.

Разумеће листак свежи
Сваку жилу својег стабла,
Спајаће нас електрика
(Електрика наших срца)
И без жица и без кабла.

Дирнут Змајевом пажњом, Тесла је, према писању ондашње штампе, пољубивши по патријархалном обичају песника у руку, рекао да је његове песме у туђини “читао, љубио и сузама заливао” (иначе, Тесла је још као студент читао Змајеве песме и дивио им се, а према сведочанству породице, он је у Америку са собом понео књигу Змајевих песама и збирку народне поезије). На великој изложби технике у Чикагу 1893. приказујући један од својих изума – флуоресцентно светло – њиме исписао Змајево име.

А колико је Тесла био јединствен, најбоље говори сеђање његовог друга Ф. Журека са студија у Прагу. Овај редак запис преносимо у целини:

Било је осамдесетих година прошлог (19.) века кад сам се с њим упознао у бившој народној кафани у Водичковој улици, на месту где се данас налази радња Otte Hofmanna. Та је кафана била омиљено састајалиште студената, а и место састанка уметничких кругова. Ту су редовно долазили многи уметници, међу њима и Сметана и Дворжак. У сали окренутој Водичковој улици налазило се неколико билијарских столова на којима су, пре свега, студенти увежбавали своје мајсторство у игри билијара. Студент технике Никола Тесла био је недостижни виртуоз у билијару и страх и трепет за сваког ко би хтео да се с њим огледа, јер и у карамболу би давао форе 48 до 50 и сваки пут би победио. С њим сам се упознао преко билијара.

Био је висок, витак, мршав младић, глатко избријаног црномањастог лица, с машном ноншалантно, чак немарно везаном око дугачког врата, на хајући за спољни утисак. Био је племенитог карактера, добар и скроман и својим ироничним осмехом одавао је утисак зрелог, разложног мушкарца. Мада Србин из Хрватске, савладао је чешки сасвим солидно. Његово познавање математике је међу овдашњим сутдентима побуђивало велико дивљење. С обзиром на то да је студирао технику, препоручивали смо му да посети предавања једног на прашком универзитету тада чувеног професора математике. Уверавао нас је да је на предавањима био и да је све једначине решио из главе, навео нам је и решења једначина доказујући да тамо није нашао ништа ново. Није критиковао, ћутао је. Био сам запањен његовим невероватним памћењем.

После извесног времена срео сам се с њим у тадашњој царској библиотеци у Клементинуму. У то време веома је у моди био Бајрон. Читао сам његове стихове у немачком преводу, док ми је при руци стајао и енглески оригинал. Искрсао је преда мном као дух и кошчатом руком посегнуо ка књизи коју сам управо читао. Рекао ми је да окренем било који лист књиге и прочитам почетне редове, а да ће он наставити да напамет казује стихове докле год га ја не зауставим. Направио сам неколико покушаја и уверио се да све стихове, чак целу књигу песама, зна напамет, сваку реч. Изгледа невероватно, али истина је. После ми је причао да је њего отац знао напамет цело Свето писмо, од речи до речи, и да је он такво памћење наследио од оца. Уверавао ме је, а ја сам му поверовао, да зна напамет сва дела Шилера и Гетеа писана у стиху. Рекао ми је да све што једном прочита, запамти.

Веровао сам му, јер ми је показао очигледан доказ своје феноменалне меморије. У својој искрености поверио ми се да му меморија донекле отказује, јер брка кад је ноћ, а кад дан. Био сам индискретан и питао га да се није можда заљубио. За ту област немам ни најмање разумевања ни афинититета, рекао је. Његов се живот већ тад оријентисао у другом правцу. Још онда кад је изјавио да у Европи за њега више нема места и да мора даље у свет, преко Париза у Америку.

Касније сам чуо да је професор физике, електродинамике и радиофоније, и ко зна чега све не, на Универзитету у Њујорку. У једном америчком часопису још пре рата видео сам слику како Никола Тесла седи обасјан бљештавим ватреним лоптама електричних варница високог напона. Изгледао је ако не као неки чудесни полубог, оно барем као натприродна појава.

(“Narodni politika”, годиште 45, 1927. број 1, стр 4.)

Последњих година живота, Тесла се са носталгијом сећао свог личког завичаја. Сликарка Милена Шотра Гаћиновић, која је пред Други светски рат и током рата живела у САД и у Њујорку, говори у својој књизи о Србима у Америци како је Тесла више пута затражио од свог пријатеља и земљака проте Јована Крајновића да у његовом хотелу запевају громогласно личке песме из њихова детињства (на чуђење хотелске послуге). А Личани у шали кажу да најлепше пева онај чији је глас најјачи и најпродорнији.

 ИЗВОР: Васо Милинчевић, “Никола Тесла и књижевност” (2006); Википедија

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара