Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.
Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).
Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.
Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.
Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).
Зорановићи су пореклом из Херцеговине.
Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).
Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).
Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.
Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.
Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).
Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).
Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.
Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).
Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).
Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.
Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).
Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).
Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).
Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).
Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).
Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)
Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).
Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.
Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.
Косовци су пореклом из Косова.
Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).
Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.
Краљевићи су доселили из Херцеговине.
Крвавци су пореклом из Херцеговине.
Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).
Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.
Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.
Кукићи су доселили из Херцеговине.
Кукуљи су доселили из Црне Горе.
Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.
Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).
Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).
Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.
Лопарице су из Црне Горе.
Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.
Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).
Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.
Малешевци су од Билеће у Херцеговини.
Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.
Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.
Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).
Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).
Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.
Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).
Мачноге су доселиле из Херцеговине.
Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).
Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).
Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.
Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.
Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову
Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).
Мостарци су пореклом из Херцеговине.
Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.
Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.
Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.
Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).
Одавићи су пореклом из Херцеговине.
Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).
Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).
Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).
Оташовци су из Црне Горе.
Падежани су пореклом с југа Србије.
Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Палавестре су пореклом из Херцеговине.
Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.
Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).
Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.
Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).
Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)
Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.
Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.
Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).
Прибићевићи су доселили из Херцеговине.
Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.
Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.
Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).
Селаци су доселили из Старог Влаха.
Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).
Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.
Скопље су из Херцеговине.
Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).
Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,
Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).
Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).
Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).
Тице су из Полимља.
Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).
Трнинићи су из села Трнина у Колубари.
Трубари су из Херцеговине.
Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).
Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.
Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.
Убавићи су од вишеградског краја.
Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).
Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.
Хере су пореклом из Херцеговине.
Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).
Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.
Шашари су из Херцеговине.
Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).
Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).
Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).
Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).
Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.
Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).
Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.
Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.
Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.
Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату
У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.
Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.
Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.
Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.
Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:
Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић
15. јул 2013. у 09:48
Koljanin Slobodan
Poštovani , cijenim Vas i Vaš rad to što radite ,jer danas se sve zaboravlja . Intersuje me ako znate nešto o prezimenu Koljanin odakle potiču i kad su stigli na ove prostore. Otac i deda su mi sela Dragelji (opština Gradiška ).Otac mi se zove Savo rođ.1944. a deda Veljko rođ.1913.god. Slava nam je Đurđevdan . Moramo malo po istoriji kopati jer i onako nas nema nigdje . Pozdravljam Vas i ako budete nešto saznali javite mi na e-mail.
15. јул 2013. у 19:28
Милорад Богдановић
Слободане, хвала на лијепим ријечима и Вашим намјерама.
Презиме Кољанин спомиње се само у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годну у парохији Бистрица и Љубија (Приједор) као и Турјак и Драгељ (Градишка).Сви славе Ђурђевдан. Парохију Драгељ чинили су још села Кијевци Доњи са 53 куће и 708 душа, Кијевци Горњи са 45 кућа и 300 душа, Церовљани са 54 куће и 253 душе. Село Драгељ имало је 43 куће и 185 душа, а као црквена парохија, са овим селима, било је 195 кућа и 1446 душа. Парох је био Јован Станић. Као слављеници Ђурђевдана спомињу се још презиме: Вранћ, Врачар, Добраш, Вранеш, Вученовић, Кутљача, Мајкић, Чекић, Миљановић, Борковић, Марић, Гибача, Мачић, Калајџија, Галић, Пролић, Дакић, Грујић, Ђурић, Гагић и Бјелић. По презименима, моја је претпоставка да су доселили са подручја Тимара и Змијања, који чине велику већну становника Лијевче поља и с/и Поткозарја, до средине 19 вијека.
Презиме Кољанин који славе Ђурђевдан (други слављеници се не спомињу) спомињу се и у Карловачком владичанству.
У ЗБОРНИКУ за народни живот и обичаје јужних Словена, књига 41, Загреб 1962, налази се дјело аутора Стјепана Павичића СЕОБЕ У ЛИКУ, стр 152,гдје се спомиње Матија Колан, који са групом досељенка 1540 године долази из села Мушковци код Обровца, Зрмања, у село Прилишће, гдје се касније досељавају Буњевци.
Толико сам пронашао за сада. Будите наш вјеран посјетилац и вјероватно још много тога сазнаћте о своме корјену. Свако добро.
П.С. Ћирилица је српска љепотица, и љепоте њене нема да не стиди.
4. август 2013. у 15:51
Татјана
Вуче, Бабићи који славе Св.Николу мислим да су пореклом од Пљеваља,а који славе Св.Стефана су од Билећа, а Св.Ђорђа од Берана а и изнад Мартинића,Гостиље (Бјелопавлићи, Брда….за њих кажу да су староседеоци пре Бијелог Павла, и да су Лужички Срби)
10. август 2013. у 20:52
мирјана ex bosančić
Bosančići iz okoline Prijedora (npr. Donja Dragotinja) su potomci Ivana Kosančića, viteza Kosovskog boja (promena početnog slova k u B nastala radi zaštite od turske odmazde). Podaci u banjalučkom muzeju, po kazivanju J. Bosančića iz Beograda. U Kosaničko-topličkom kraju izgleda ih danas nema, ali ih ima još u Srbiji (Beograd, Vojvodina), Hrvatskoj, čak i Sloveniji.
10. август 2013. у 20:55
мирјана ex bosančić
Dopuna za Bosančiće: Seoba prvo na Zmijanje, pa onda na više različitih pravaca u Bosni – Banja Luka, Prijedor etc.
10. август 2013. у 20:58
мирјана ex bosančić
Slava Bosančića je Jovanjdan, 20. januar
12. август 2013. у 23:55
Милорад Богдановић
У ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годину Босанчићи се воде као слављеници четири различите славе.
Св. Димитрије (8.новембар) славе у парохији Крмине (Бањалука)
Св. Јован Златоуст (26. новембар) славе у парохијама: Ведовица (Дубица); Градишка-Ламиначка, Стапари (Градишка); Грмуша, РУјница (Бихаћ); Дубовик (Крупа); РАТКОВО (Кључ); Ребровац (Бањалука)
Св. Јован Крститељ (20. јануар) славе у парохијама: Бањалука, Гомионица, Рекавице, Шљивно (Бањалука); Бугојно; Градишка-Ламиначка (Градишка)
Св. Јован Милостиви (25. новембар) славе у парохији СВОДНА, чији је парох био Тривун Лазаревић. Да ли су Босанчићи тада стварно славили ову славу па касније преузели да салве Јована Крститеља, или је грешка овога пароха,овдје се неможе знати?! Парохију Сводна, тада 1882 годне, чинила су два села, село Сводна са 83 куће и 562 душе и село Деветаци са 15 лућа и 120 душа. У овој парохији као слављеници св. Јована Крститеља спомињу се ова резимена: Шурлан, Јањетовић, Јелисавац, Вукојевац, Бракус, Бероња, Обрадовић, Медић, Драгојевић, Курбелија, Адамовић. Кантар, Бјелајац.
16. август 2013. у 12:29
dusan
Молим вас да ли можете било шта да ми кажете о пореклу М И Л И Ј А Н О В И Ћ А . Из КУРШУМЛИЈЕ сам, и поуздано знам да се мој предак Весо ( чукундедин отац ), 1980 доселио из Рашке (село, Рвати), са породицом (два сина, Милића и Саватија). Славимо СВЕТОГ ГИОРГИЈА. ХВАЛА…
18. август 2013. у 17:03
Оливера Димитријевић
Замолила бих админа и све остале који нешто знају о пореклу презимена Тадић да ми помогну.Данило Тадић ,село Рамићи код Бањалуке.То ми је деда по мајци.Крсна слава Тадићима у Рамићима је Свети Јован (20.јануар)Нигде се не помиње ни село Рамићи а камоли презиме Тадић.Бројна смо фамилија ,на жалост расштркана по целом свету,па овим путем покушавам да спојим понеке карике.Захваљујем се свима који могу да ми помогну.
18. август 2013. у 17:38
Александар Маринковић
Тадић је раширено презиме по Босни. Ђорђе Јањатовић (”Презимена Срба у Босни”) наводи Тадиће који славе Св. Јована у протопрезвитеријату бањалучком, и то у парохијама: града Бањалуке, потом Бистрица и Лакташи. С обзиром да се село Рамићи (северно од Бањалуке) налази у близини поменутог села Бистрице, нема сумње да је и ваш деда из тог краја.
19. август 2013. у 18:50
Милорад Богдановић
Драго ми је када прочитам да младе особе интересује њихово корјење и кад све то ћирилицом пише. За такве, покушавам да помогнем колико је у мојој моћи.
Село Рамићи које припада парохији Бистрица (БЛ) спомиње се 1882 године у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском, што је бројало 18 кућа са 205 душа, и гдје се спомињу и Тадићи који славе Јовањдан. Иначе ову парохију бистрчку сачињавало је укупно 14 села-мјеста: ЧИглук 7 кућа-41 душа; Павловац 18-117; Прњавор 11-112;Чокоре 13-155;Бистрица 80-909; Драгочај 20-181: Рамићи 18-205; Пријаковци 16-180; Мотике 15-118; Дракулић 24-206; Сарговац (тако пише) 3-24; Голеши (дио) 5-48: Борковићи (дио) 5-45; и Петрићевац са 2 куће и 9 душа. Свега 237 кућа са 2350 душа. Парох је био Василије Јунгић. Овај ШЕМАТИЗАМ можете пронаћи овдје у дигиталној форми. Тадићи који славе Јовањдан спомињу се још у парохијама: Бања Лука, Лакташи и Пале, те 1882 године. Ово презиме још слави седам различити слава, на простору ове тадашње митрополије.
Ристо Милићевић у књизи ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА на стр.675 спомиње Тадиће који славе Јовањдан у Врбном код Требиња, и да су порјеклом од Пиве, одакле су овдје дошли око 1830 године. Овдје се спомињу и Тадићи католици који су дуго славили ову славу.
Нисам пронашао у Славонји, Лици и Далмацији Тадиће који славе Јовањдан, а гдје је доста досељеника порјеклом са поткозарских и змијањских простора.
Свако добро,и пратите нас, све ново што сазнамо, биће овдје написано.
19. август 2013. у 09:21
Борис
Поштовани,
видим да се Срдићи не помињу. Моји славе Светог Јована док остали Срдићи славе Светог Николу. Иначе, причам о Срдићима из Приједора. О поријеклу сам чуо више прича Лика, Косово..) па ако Ви располажате са више информација, био бих неизмјерно захвалан..
С поштовањем!
19. август 2013. у 19:32
Милорад Богдановић
Борисе, и Вама се захваљујем што ћирилицом пишеш и што се интересеујеш за своје претке.
У ШЕМАТИЗМУ д/б за 1882 годину најбројнији су Срдићи који славе Никољдан. Спомињу се у 20 парохија,од Гламоча па до Бањалуке. У Поткозарском крају Срдићи славе Никољдан у парохији Јелићи (Јелићка) и Паланчиште. У парохији Приједор се те 1882 године не спомињу. Можда, то су само моје претпоставке, да су Срдићи из Приједора у сродстви са Срдићима из Јелићке који су крајем 1890 “негдје одселили” а остала су Стојан (1830-28.9.1905) и Милица са кућом код Дакића. У књизи умрлих,у цркви у Јелићки, код Стојана Срдића пише да се доселио из Гламоча у Тимар-Јелићи, заједно са Солдатима који се и данас налазе у овоме селу.
19. август 2013. у 22:26
Милорад Богдановић
Заборавих написати да у ГЛАСНИКУ ЗМуБиХ,ХХХ.-1918 Владислав Скарић у свом тексту под насловом Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни спомиње СРДИЋЕ. На стр. 28 спомиње се простор Пљева и горња Сана гдје су досељеници са простора Далмације и из западне Босне гдје се спомњу Срдићи.
На стр.35 описана је област између Сане и Уне гдје се Срдићи и Гламочани спомињу као досељеници од Гламоча.
На стр. 43 описан је простор Угра и Врховина (између Угра, Врбаса и Врбање) гдје Скарић наводи да је овдје становништво мјешовито, гдје су заступљени Полимци (најстарији у овој области, дошли и прије Турака ) , Херцеговци и досељеници из западни области Босне којих је највише и гдје се спомињу и Срдићи, Вујасини, КАТАНИЋИ,Чекићи,Гвере,Вишекруне и Зељковићи у Јаворанима.
Значи, по Скарићу , као и гореспоменутом Стојану из Јелићке, Срдићи су старином од Гламоча.
У Карловачком владичанству нема Срдића који славе Никољдан. Спомињу се само слављеници Ђурђевдана, Аранђеловдана и Трипуњдана, а у књизи ПОРОДИЦЕ ДАЛМАТИНСКИХ СРБА, Београд 2008, аутор Александар Бачко, Срдићи се не спомињу.
У Славонији 1736 године спомиње се код Воћина Павао и Стојко Срдић с породицом у селу Пушина и Крашковци као и Грозда Срдић у селу Речина.
Толико за овај пут, будите са нама и вјероватно ће бити још забиљешки о презимену Срдић. Свако добро.
26. јун 2014. у 13:29
Борис
Поштовани,
неизмјерно се извињавам на касном одговору. Наравно, искрено се захваљујем. Ваш одговор ће бити остављен на сигурно, ради будућих потрага.
Велики поздрав из Приједора.
6. јануар 2014. у 22:16
Павле Срдић
Овде један Срдић, пореклом из Црне Долине код Приједора. Мој курђел Марко Срдић се доселио крајем 18. и почетком 19. века из Миљеваца код Санског моста… мејл имаш па ако икад видиш, јави се…
6. јануар 2014. у 23:48
Милорад Богдановић
Поштовани Павле, презиме Срдић се не спомиње у Шематизму дабробосанском за 1882 годину у парохији Умци коме припада и село Миљевци, које је тада имало 35 кућа и 294 душа. Срдићи се спомињу у парохији Дабар и Паланка код Санског Моста.
26. јун 2014. у 13:33
Борис
Поштовани Павле,
не видим маил..А било би ми задовољство..
Поздрав,
Борис.
22. август 2013. у 14:25
Savić
Zanima me da li neko od vas ima podatke za porijeklo prezimena SAVIĆ, sa područja Potkozarja, tačnije grada Prijedora. Krsna slava nam je Sv. Stefan Dečasnki(Mratindan, 24.novembar). Pa ako neko ima neke podatke bio bi mu zahvalan. 🙂
22. август 2013. у 23:54
Милорад Богдановић
Презиме САВИЋ спомиње се у ШЕМАТИЗМУ д/б за 1882 годину, као слављеници 23 различите славе, распрострањено у велиом броју парохија дабробосанске митрополије.
МРатиндан (Краљ Дечански) слави се у парохији Лијешањ и Црквица код Сребренице и Машићи-Романовци код Градишке.
Презиме Савић није се спомињало те 1882 године у Приједору. У Нишевићима славе Никољдан, Пантелиндан и Ђурђевдан у Бусновима, Трипуњдан у Љубији, Часне Вериге у Градишци, Јовањдан у Верићима, Оштрој Луци, итд.
П.С. Ћирилица краси крштеницу, зато, недајмо да изблиједи.