Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.
Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).
Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.
Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.
Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).
Зорановићи су пореклом из Херцеговине.
Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).
Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).
Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.
Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.
Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).
Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).
Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.
Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).
Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).
Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.
Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).
Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).
Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).
Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).
Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).
Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)
Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).
Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.
Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.
Косовци су пореклом из Косова.
Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).
Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.
Краљевићи су доселили из Херцеговине.
Крвавци су пореклом из Херцеговине.
Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).
Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.
Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.
Кукићи су доселили из Херцеговине.
Кукуљи су доселили из Црне Горе.
Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.
Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).
Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).
Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.
Лопарице су из Црне Горе.
Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.
Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).
Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.
Малешевци су од Билеће у Херцеговини.
Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.
Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.
Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).
Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).
Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.
Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).
Мачноге су доселиле из Херцеговине.
Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).
Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).
Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.
Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.
Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову
Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).
Мостарци су пореклом из Херцеговине.
Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.
Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.
Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.
Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).
Одавићи су пореклом из Херцеговине.
Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).
Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).
Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).
Оташовци су из Црне Горе.
Падежани су пореклом с југа Србије.
Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Палавестре су пореклом из Херцеговине.
Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.
Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).
Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.
Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).
Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)
Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.
Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.
Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).
Прибићевићи су доселили из Херцеговине.
Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.
Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.
Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).
Селаци су доселили из Старог Влаха.
Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).
Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.
Скопље су из Херцеговине.
Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).
Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,
Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).
Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).
Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).
Тице су из Полимља.
Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).
Трнинићи су из села Трнина у Колубари.
Трубари су из Херцеговине.
Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).
Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.
Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.
Убавићи су од вишеградског краја.
Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).
Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.
Хере су пореклом из Херцеговине.
Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).
Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.
Шашари су из Херцеговине.
Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).
Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).
Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).
Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).
Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.
Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).
Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.
Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.
Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.
Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату
У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.
Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.
Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.
Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.
Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:
Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић
21. март 2013. у 18:37
Mile
Moj otac je Trivun Blažević.Ne znamo iz kog kraja smo se doselili u selo Medna kod Mrkonjić Grada.Ko zna genealogiju ovog prezimena.Blaževića ima sve tri religije. Moja slava je SV.Jovan. Pozdrav i zahvaljujem.
25. март 2013. у 16:23
Mile
Nevjerovatno! U Potkozarju se vijekovima niko ne rodi sa k….. da napravi bar jedno dijete nego uvezoše bajne “rasplodne bikove” iz kamenih pustinja crne gore, hercegovine i like (namjerno pišem malim slovom). Ta vrsta “laveža pasa i siktanja zmija” potiče od popova sa kraja 18-og i početka 19-og vijeka. 80% popova iškolovanih u to vrijeme bili su iz crne gore (pišem malim slovom jer ta gamad prizna tačijevu kosoviu a svi su bili popovi i junaci u kosovskom boju za kojeg su prvi put čuli od Mlečana). U to vrijeme naša pradjedovska vjera se zvala Vede. Oni koji nisu htjeli u hrišćanstvo njima je oduzimano pravo na srpsko ime. Zbog toga svi srbi “vode porijeklo” iz kamene pustinje a i “logično” je, pošto se na kamenu ne može raditi nikakav pošten posao, može se razviti prevara kao vrlina i krenuti po srpskim zemljama kao prodavač magle bez žuljevitih ruku. Kada bi se ispostavilo da sam i ja takvog porijekla odrekao bih se srpskog porijekla i prešao u Eskime jer su oni fin i pošten narod, ne bave se prevarama i ne stide se žuljevitih ruku.
25. март 2013. у 20:42
Милорад Богдановић
Миле, мило име моје.
Није ово мјесто за такав еглен, јер ниси прелистао све артије вовде.
Овај текст што је горе исписан, само је један од великог броја много вриједнијих и цјењенијих аутора, који то демантују а неки и потврђују. Да би се до већих сазнања дошло, мора се чути и нежељена прича.
Миле, мило име моје. Ово је мјесто гдје свако може своја сазнања о роду своме да подари и другима, да се упознамо и знања своја обогатимо.
Узми учешће у овоме вриједном послу и корист ће бити обострана. Од комесарски послова и Шошини јама нема нико вајде, мој земљаче.
Велики и искрени поздрав.
26. март 2013. у 18:42
Nebojsa
Pozdrav!
Zanima me nesto vise o porijeklu prezimena Maric, iz Prijedora! Krsna slava je Nikoljdan. Moj djed je bio Ostoja, njegov otac Vaskrsije, heroj nob-a. Za dalje nisam siguran pa necu ni pisati. Hvala.
27. март 2013. у 20:44
Милорад Богдановић
Презиме Марић први пут се спомиње у писаним документима 1376 годне у старој Херцеговини.
Презиме Марић је доста распрострањено а православни Марићи славе више од двадесет различити слава.
У Херцеговини Никољдан славе у Пољици (Љубиње) гдје су дошли 1700 године из Дужи, погледати књ: “Херцеговачка презимена” аутор Ристо Милићевић
У Карловачком владичанству Марићи славе шест различити слава, гдје се такође слави и Никољдан.
Наравно, навећи слављеници, никољштаци, су на подручју приједорском у парохијама: Јелићка,Бистрица, Омарска, Козарац и Приједор; дубичком у парохији Демировац и Божићи; прњаворском у Штрпцима и Кокори; маглајском у Маглају и Возући; вишеградском у парохији Добрун и Мокроноге.
Марићи у Приједору се не спомињу до 1881 године (у мени доступним, писаним документима), али на овом простору је доста давно заступљено. Само село Марићка, добило је име по презимену Марићи, доласком А-У и распада Тимара као цјелине у чијем је саставу била и Марићка. Марићи у Марићкој славе Срђевдан, што не значи да није било и слављеника Светог Николе, као у многим мјестима Поткозарја.
27. март 2013. у 22:53
Nebojsa
Hvala Vam na tako brzom odgovoru.
Moja zelja za istrazivanjem porijekla je sada jos jaca. Molim Vas da mi kazete koga bih mogao da pitam za vise informacija, konkretno za moju porodicu, pored rodjaka naravno. Mislim na neke ustanove koje bi mogle da imaju takve zapise. Da li je to crkva, opstina….?
Jos jednom hvala.
28. март 2013. у 00:20
Милорад Богдановић
Хвала Небојша.
Па данс је доста тога доступно у времену од 1880 године па до данас, а што је повезано за истраживање породичног стабла.
У матичном уреду можеш доћи до свих података, као и на http://www.ezkrs.net/ гдје су уписани сви власници посједа махом од 1920 год, као и у црквеној општини.
Само полако, јер то богаство треба даровати будућим покољењима.
П.С. Пиши(те) ћирилицом!
23. октобар 2015. у 16:09
Славко
Бавим се истраживанјем Марића јавите ми се да скупа пронађемо Ваше поријекло на Маил [email protected]
27. март 2013. у 16:52
Miroslav
Poštovani,
Čitajući listu prezimena u Potkozarju, vidim da nema prezimena Dolinić.
Dolinići su doselili prije stotinjak godina iz Like, krsna slava – Đurđevdan.
Po njima se nazivaju i Dolinića-brda, smještena između Kostajnice i Kozarske Dubice.
Dolinići se još spominju i u selima Petkovac (Novi Grad) i Gomjenica (Prijedor).
Danas Dolinića u Krajini još ima u Novom Gradu, Kostajnici, Prijedoru, Kozarskoj Dubici i Banja Luci.
S’ poštovanjem,
Miroslav Dolinić
P.S.
Da li raspolažete informacijama o Dolinićima iz Like; odakle su doselili u Liku, da li je mijenjano prezime ili krsna slava,…
27. март 2013. у 21:30
Милорад Богдановић
Мирославе, у свим писаним документима који су до сада доступни, сва миграција преко Уне и Саве “долазила је из Босне”, махом послије 16 вијека.
Да су Долинићи одавно присутни на простору састава ове двије ријеке, говоре и топоним, али само презиме никада није са великом сигурношћу доказ “одакле потичем”. За мене је већа варијанта да сте од Петковца раселили по Лици, а можда сте се и вратли, јер ваше презиме само једну славу слави, ка Костајници и Новоме који су били у турскоме добу доста насељени.
27. март 2013. у 23:35
Miroslav
Milorade,
Po predanju moje porodice, prije dolaska u Liku, doselili smo iz drvarsko-petrovackog kraja (tkz. Visoka Krajina), a tamo smo se prezivali Radojčići (ili Radočajići), a krsna slava je bila Aranđelovdan.
Nadao sam se da možda vi imate nekakve informacije o doseljavanju Dolinića u Liku, radi usporedbe izvora informacija (nadam se da mi nećete uzeti za zlo).
Inače, prije doseljavanja Dolinića u Bosansku Krajinu, na obronke Kozare vise rijeke Une (Dolinića-brda), Krsna slava je bila Aranđelovdan.
Inače su Dolinići raseljeni iz Like i u današnju Vojvodinu (Stara Pazova) za vrijeme Austro-Ugarske, kao Srbi graničari.
Do zadnjega rata, Dolinići se spominju i u Zapadnoj Slavoniji (Šeovica, Trokut, Pakrac), sa Krsnom slavom Đurđevdan, a porijeklom su od krajiških Dolinića (Kozara i Potkozarje).
Sa Dolinića-brda, Dolinići se sele u okolne krajiške gradove, kao i sela.
Po predanju Stane Dolinić (1892-1984), Krsna slava je mijenjana da bi se porodica mogla obilaziti za vrijeme svetkovina (što je obično bilo za vrijeme Krsnih slava), što je i činjeno do II. svjetskog rata.
Pozdravljam vas još jednom!
S’ poštovanjem,
Miroslav Dolinić
27. март 2013. у 17:44
радановић
Pozdrav adminu kao i ostalim zainteresovanim za korene!
Interesuje me poreklo prezimena Radanović iz sela Svodna,slave Svetog Nikolu,poreklom su iz Stare Srbije.Da li je moguće dobiti bliže podatke,hvala i još jedan srdačan pozdrav!
27. март 2013. у 22:50
Милорад Богдановић
Радановићи који славе Никољдан махом су у Поткозарју.
У Шематизму дабро-босанском за 1882 годину Никољдан славе у парохији Марићка (Приједор), Сводна (Нови), Видовица (Дубица), ман. Гомионица, као и Драговићима код Прњавора и у самоме Тешњу.
У Карловачком владичанству Радановићи се спомињу као слављеници Јовањдана, Лазареве суботе, Пантелиндана и Никољдана.
У Далмацији спомње се само презиме Радан, Пађени, славе Ђурђевдан и недалеко од Пађена у мјесту Отон, ал слава није позната. Опширније књ: “Породице далматинских Срба”, стр 374; аутор Александр Бачко.
Све ово што сам написао вјероватно знаш, али можда је и другима од користи.
Презиме Радановић први пут се спомиње 1327 године. Дражоје Радановић из Попова ступа на занат у Дубровнику (Div.not.V,fol.152, 26.I 1327 god).
У “Дечанској христовуљи II и III” (1335-1345 год)спомиње се презме Радановић гдје су породице порјеклом из Травуније с Конавлима и Драчевцима, из Хума и Дукљановог Подгорја (“Загорске Србије”) односно Загорја. Опширније књ: “Српске породице војводства светог Саве”; аутор проф. Новак Мандић Студо, Гацко 2000 год.
Радановићи се спомињу и у књизи “Пљеваљски крај” аутора Миле Војиновића на стр 316 и 339. да су Радановићи у Кучима и Брвешници код Пљевља, али се не наводи славу коју славе, као и за остала презимена.
28. март 2013. у 10:17
majstorovic aleksandar
Pomaze bog zemljaci. Ja sam Sale iz Novog Sada. Moj deda je iz potkozarja dosao u Novi Sad, tj Kac. Dobio sina Dragomira sa suprugom koja je iz Grmuse kod Bihaca. Kolonizacijom su dosli u Vojvodinu, tu se upoznali. Sin, tj tata Dragomir ima mene i brata i suprugu. Slavimo Svetog Dimitrija. Ja imam troje dece, a brat ce tek postati otac. Ponosim se mojim korenima i poreklom i pozdravljam sve Krajisnike, a posebno Majstoroviće.
28. март 2013. у 21:33
Милорад Богдановић
Бог ти помого брате Србине, ал пиши ћирилицом.
Сале, Мајсторовићи су доста старо презиме, доста раширено, који славе више од 10 разлчити слава, а Мајасторовићи из Турјака, испод Козаре (опш. Градишка)једини су слављеници Митровдана (како се вовдје рекне), тј св. Димитрије.
Ово је препис из “Шематизма” дабробосанског за 1882 годину, а опширније можеш претражити на нашој дигиталној библиотеци.
Ај уздравље. Братски поздрав из Поткозарја, најљепшег краја на цијеломе свијету.
14. јануар 2020. у 12:54
Rajko saldum
Interesujeme nesto o prezimenu saldum…selo donja jurkovica gradiska opstina
Unapred hvala
30. март 2013. у 17:18
radana ivanovic
MOLIM VAS AKO NEKO ZNA POREKLO PREZIMENA KOS. PORODICA JE IZ POTKOZARAJA, ALI PREZIME KOS SE POJAVLJUJE I U SLOVENIJI.
30. март 2013. у 23:10
Милорад Богдановић
Радана, тешко је потврдити одакле потиче порјекло презимена Кос из Поткозарја, као и остала презимена. То само могу бити претпоставке. Моја је претпоставка да су Косови на овоме простору доста давно насељени.
У простору планине Козаре и њене околине, 1882 године (“Шематизам дабробосански”) спомињу се у парохијама Козарац (Божићи) који славе Игњатије; парохија Лакташи славе Трипуњдан; парохија Гудавац (Крупа) славе Јовањдан. Ђурђевдан слави у парохијама Божићи,Брекиње, Блашковци, Двориште, Драксенићи, Дубица и Костајнива у протопрезвитерату дубичком; у граду Приједору; у Подградцима, Лакташима и Бронзаном Мајдану.
Јован Ердељановић у књ:”О порјеклу Буњеваца” наводи да се Косови (Кос) спомињу у Суботици од 1770 годи. Има их у Жумберку као православци, који су доселили из Босне. Вукосав Кос спомиње се 1556 године као досељеник са босанско-далматинско-личке тромеђе.Православни Косови у Земунику, источно од Задра (касније се овдје не спомиње). Православни Косови у Западној Босни (Козара и околина) и Посавини. У 18 вијеку био је негдје у Босни кадија Кос, негдашњи племићки род (имају свој грб), свакако у краљевини Босни. У Босанској Крајини три православна сеоцета с именом Кос.
Толико за сад.
Поздрав из најљепшег краја на свијету.
1. април 2013. у 20:30
radana ivanovic
VELIKO VAM HVALA ZA ODGOVOR HTELA SAM DA VAS PITAM DA LI VI, ILI NEKO OD VASIH KOLEGA IMA KNJIGU ILI NEKI ZAPIS GDE BI MOGLA DA NADJEM JOS PODATAKA O PORODICAMA IZ SELA BABICI ZASEOCI KOSOVI I GAJICI, NAIME MOJA MAJKA JE IZ GAJICA, A OTAC IZ KOSOVA. NAZALOST, NI OTAC NI MAJKA NISU VISE MEDJU NAMA A KAD SU I MOGLI DA NAM PRICAJU MI NISMO BILI TU DA IH SLUSAMO. TAKO JE TO U ZIVOTU. HVALA ZA ODGOVOR POZDRAV IZ BEOGRADA.
29. фебруар 2016. у 05:39
zeljko
javite se na [email protected]
moja baka je bila kos a djed gajic iz babica
31. јул 2017. у 14:31
ДУШКО МИЛОШЕВИЋ
У СЕЛУ ПИСКАВИЦА ПОСТОЈИ ЗАСЕОК БАБИЋА У КОЈЕМ ИМА НЕКОЛИКО ПОРОДИЦА СА ПРЕЗИМЕНОМ КОС. СУСЈЕДНО СЕЛО ВЕРИЋИ ИМА ЗАСЕОК ГАЈИЋА. ОБА СЕЛА СЕ НАЛАЗЕ НА ПОЛА ПУТА БАЊАЛУКА ПРИЈЕДОР
17. децембар 2017. у 23:13
Draško
Ja sam iz sela Kosovi sa Kozare, moja baka se prezivala Kos, moje prezime je Aleksić, javite se na tel 066 640 181,da uspostavimo kontakt…
1. април 2013. у 22:46
Милорад Богдановић
Радана,препоручио бих Вам да посјетите http://www.ezkrs.net/ гдје се налази катастарски препис посједа у селу Бабићи, као и овдје дигиталну библиотеку Порекла, гдје се налази “Шематизам дабробосански” за 1882 годину. Наравно, овдје ћеш пронаћи, (дигит. библ) још доста тога што је везано за ове наше крајеве.
Претпостављам да су црквене књиге у парохији Козарац сачуване, а воде од изградње цркве, па кад дођеш можеш погледати, као и у матичним књигама које су вођене од 1880 године.
Никада није касно за вођење свога родослова. То је велика част за покољења наша што долазе, кад нам наши подарили нису.
Остани са нама, и доста тога ћеш још сазнати на страницама Порјекла, како ми то овдје читамо.
Свако добро и све најбоље.
7. мај 2013. у 21:02
Jeлена Ковачина
Молим вас да ми, ако можете, кажете нешто о пореклу презимена Рељановић, село Војскова, крсна слава Ђурђевдан. Хвала унапред
7. мај 2013. у 23:37
Милорад Богдановић
Јелена, презиме Рељановић спомиње се у “Шематизму дабробосанском” за 1882 годину у парохији Драксенићи и Моштаница у протопрезвитерат дубички, славе Ђурђевдан.
Такође презиме Рељић слави Ђурђевдан у парохији Тешањ (тешањски).
Овдје, презиме Рељић се спомње као слављеници девет различитих слава у митрополији дабробосанској, а презиме Рељановић само у протопр. дубичком.
Ваше презиме нисам пронашао другим мјестима, осим горе наведеним.
29. мај 2013. у 22:42
Jeлена Ковачина
Милораде, хвала вам пуно на одговору и извињавам се што раније нисам била у прилици да вам захвалим.
29. мај 2013. у 23:52
Милорад Богдановић
Јелена, мислио сам да си била незадовољна одговором, па се наљутила. Шалим се. Остани наш вјерни посјетилац, па вјероватно да ће се наћи још нешто ново које је везано за презиме Ковачина. Трудићу се да то пренесем и овдје, као и под Вашим презименом.
Свако добро, у здрављу и весељу.
3. јул 2013. у 22:56
Jeлена Ковачина
Задовљна сам одговором, наравно! Надала сам се више, али ово је, свакако, много више него што сам знала.
Што се тиче мог презимена, ако вам је помоћ, презиме Ковачина (бар ово моје које носим) је из Херцеговине, Попово Поље, село Седлари. Колико знам има га и у Црној Гори у Никшићу. Ако сазнате нешто више, било би лепо да то знање и поделите самном. За почетак, могли би то презиме да додате у списак презимена. 🙂
17. децембар 2017. у 23:15
Draško
Moje prezime je Aleksić, i rođen sam na Kozari selo Babići, dali nešto znate o našem porijeklu..
18. децембар 2017. у 00:11
Милорад Богдановић
Је ли Никољдан ваша слава?
19. децембар 2017. у 09:10
Draško
Jeste naša slava je Nikoljdan
19. децембар 2017. у 21:32
Милорад Богдановић
Нека ти је сретна слава Драшко.
Алексићи се 1882. године спомињу као слављеници 15 различитих слава. Најбројнији су слављеници Стевањдана, Ђурђевдана, Јовањдана и Никољдана. Никољдан селаве у парохијама:варош Бања Лука, Влашковци код Дубице, Срагељи код Градишке, Козарац (село Бабићи) и варош Приједор, Соколово код Кључа, Дервента, Тешањ, Стрминца код Власенице, Сарајево град, и Кравица код Сребренице.
Алексићи у епархији Горњокарловачкој , 1883. године воде се као слављеници Никољдана, али нажалост нису наведене парохије или села гдје су настањени.
У Славонији, у епархији пакрачкој 1898. године најбројнији Алексићи славе Ђурђевдан.Никољдан славе у парохији Грђевац код Грубишног поља и и Сјеверин код Бјеловара. Још се спомињу као слављеници Аранђеловдана и Стефана Дечанског.
Моје је мишљење да су Алексићи у Бабићима доста давно, као и Косови и Павловићи. Овај простор око Павловића, Косова, Алексића, тј. села Бабића био је до краја 19 вијека путна веза манастира Моштаница и Гомионица, као и честих селидби за Банију и Славонију, али и мјесто одмора пролазника. Тада је овдје посебно било познато љековито извориште у близини данашњих Нишића.