Порекло презимена Срба у Поткозарју

Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.

Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).

Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.

Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.

Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).

Зорановићи су пореклом из Херцеговине.

Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).

Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).

Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.

Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.

Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).

Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).

Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.

Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).

Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).

Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.

Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).

Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).

Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).

Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).

Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).

Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)

Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).

Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.

Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.

Косовци су пореклом из Косова.

Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).

Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.

Краљевићи су доселили из Херцеговине.

Крвавци су пореклом из Херцеговине.

Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).

Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.

Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.

Кукићи су доселили из Херцеговине.

Кукуљи су доселили из Црне Горе.

Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.

Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).

Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).

Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.

Лопарице су из Црне Горе.

Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.

Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).

Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.

Малешевци су од Билеће у Херцеговини.

Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.

Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.

Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).

Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).

Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.

Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).

Мачноге су доселиле из Херцеговине.

Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).

Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).

Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.

Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.

Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову

Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).

Мостарци су пореклом из Херцеговине.

Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.

Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.

Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.

Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).

Одавићи су пореклом из Херцеговине.

Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).

Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).

Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).

Оташовци су из Црне Горе.

Падежани су пореклом с југа Србије.

Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Палавестре су пореклом из Херцеговине.

Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.

Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).

Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.

Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).

Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)

Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.

Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.

Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).

Прибићевићи су доселили из Херцеговине.

Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.

Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.

Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).

Селаци су доселили из Старог Влаха.

Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).

Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.

Скопље су из Херцеговине.

Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).

Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,

Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).

Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).

Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).

Тице су из Полимља.

Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).

Трнинићи су из села Трнина у Колубари.

Трубари су из Херцеговине.

Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).

Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.

Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.

Убавићи су од вишеградског краја.

Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).

Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.

Хере су пореклом из Херцеговине.

Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).

Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.

Шашари су из Херцеговине.

Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).

Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).

Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).

Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).

Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.

Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).

Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.

Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.

Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.

Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату 

У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.

Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.

Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.

Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.

Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:

Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (433)

Одговорите

433 коментара

  1. Miron Jaksic

    Postovani, sta je sa prezimenom Jaksic. Mi smo iz sela Johova kod Dubice.Slavimo Lazarevu Subotu. Isto me interesuje prezime Jovanic, iz Gornje Suvaje kod Srba. Slava je Djurdjevdan. Hvala puno.

    • Милорад Богдановић

      Јакшићи славе 12 различитих слава у митрополији д/б, а Лазареву Суботу само у парохији Костајница. У парохији Ведовница, те 1882 године, спомињу се презиме Лукач, Јанкић и Рацковић, али не и презиме Јакшић, што не значи да их тада овдје није било, јер, доста је примјера гдје су презимена изостављена.

      Јованићи славе седам различитих слава. Велика већина слави Ђурђевдан и то на простору западно од Врбаса ка Крајини.
      Јованићи у парохији Печеногорци код Прњавора славе Лазареву Суботу.

  2. Branko

    Postovani,
    Interesuje me prezime Savic. Postoji nekiliko porodica u Milosevom Brdu, Opstina Gradiska- slava je Djurdjevdan. hvala

    • Милорад Богдановић

      Презиме Савић спомиње се 1882 године у парохији Милошево брдо као слављеници Ђурђевдана.
      Ђурђевштаци су и најбројнији слављеници презимена Савић који славе у 34 парохије митрополије д/б 1882 године. Ово презиме је настало од имена Саво, па зато је толико присутно, и поред Ђурђевдана, славе још 25 различитих слава.

      Твоји Савићи, као и велика већина презимена са простора Козаре и Лијевче поља, могло би се повезати са презименима Тимарског и Змијањског простора, гдје су настањени вијековима.

  3. Билић

    Poštovani,interesuje me prazime Bilić iz Kršalja,opština Novi Grad,slava Sveti Nikola.Hvala

    • Милорад Богдановић

      Презиме Билић који славе Никољдан спомиње се 1882 године у парохији Брекиња и Видовица; Дубовик; Драговић (Прњавор); Угодновић (Тешањ); Кошутница (Рогатива); Доњи Вакуф и Оборци код Бугојна. Ово презиме слави још девет различитих слава.
      Презиме Билкић спомиње са на простору Бугојна у парохији Бугојно и Рогоушац, гдје се слави Јовањдан.

  4. Dobrijević Nada

    Poštovani, uživala sam čitajući vaše odgovore i komentare i mnogo naučila o kraju u kome živim. Ono što me zanima i što se nadam da ću dobiti odgovor jeste porijeklo porodice Dobrijević iz Donje Ćele kod Prijedora, slava Sveti Jovan i po tome se razlikujemo od većine Dobrijevića o kojima sam čitala i na ovom sajtu i drugim forumima.
    Unaprijed Vam se zahvaljujem.

    • Милорад Богдановић

      Изгледа Надо да ћу вас разочарати, јер, о вашем презимену и слави за сада ништа ново не могу да напишем. Вјероватно сте посјетили http://www.poreklo.rs/2012/03/07/dobrijevi%C4%87/ .

      За утјеху, да споменем, презиме Добријевић спомиње се 1443 године у дубровачким архивима, као и презиме Добрић 1335 године. Презиме Добриевић имало је и свој грб, из породице Војводства светог Саве у фојничком грбовнику – Новак Мандић Студо, Српске породице војводства светог Саве,Гацко, 2000.

      Останите и даље са нама, и ако може, испуните ми једну жељу, пишите ћирилицом.

      • Dobrijević Nada

        Hvala na odgovoru, pokušaću da potražim odgovore u Crnoj Gori, jer jedan od učesnika u diskusiji povezuje prezime sa selom Mali Zalaz i Dobrosko selo iznad Kotora. Pošto sam čitala Šematizam za područje Rakelića kojima je Donja Ćela pripadala , mislim da ja navedeno pogrešno prezime Dragojević umjesto Dobrijević. Po zanimanju sam geometar, i imam uvid u gruntovne karte za to područje te sam vidjela prezime Dobrievic na njima na području gdje naša porodica živi u to vrijeme. Karte su nastale u periodu od 1882 do 1888. Što se tiče ćirilice, rado bi Vam ispunila želju, ali sam stvarno u tom dijelu neznalica za kompjuter. Ćirilica mi je inače u svakodnevnom životu osnovno pismo.

        Veliki pozdrav iz Prijedora od porodice Dobrijević

        • Милорад Богдановић

          Да, има доста тих података о Добријевићима, али потешкоће ствара повезаност са славом који ваше презиме слави, мада и ту треба доста опрезности, јер врло често је долазило до измјена.

          Када сте споменули приморје, наводим вам један примјер из књиге Петра Ашкрабе Загорског, Србија…,Загорје, 2008, стр 359, 360. “Обрад Добријевић, дукатник на земљи Вукашина Гргуревића изазвао је почетком 1450-е године “упад Вукашинових људи и пљачку околних дубровачких села, нарочито Трновице”. Или, “Добријевићи у Дробњаку (Доња Бијела) су од Вуловића. По предању Мискини код Требиња (крсна слава Шћепањдан) воде порјекло од Добријевића из Мирца (Ловћен)… Ваља рећи да су се Добријевићи на овом подручју (Шума требиска) појавили за доба Павловића и за доба Косача и да су родом из Загорја (Калиновик и околина) и Хоче у којима се помињу знатно раније”.

          Пошто сте по струци позавалац карте, препоручио бих вам , наравно ако већ нисте, до погледате аустиску војну карту http://mapire.eu/en/map/hkf_75e/?zoom=14&lat=44.92013&lon=16.74738, као и простор гдје се све спомиње презиме Добријевић.

          А што се тиче наше ћирилице, посјетите http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0 и засигурно, када се будете поново јавили, писаћете ћирилицом.

          Свако добро, Милорад Богдановић, рођен у селу Јелићка, живи на Пећанима.

          • Милорад Богдановић

            Ето, ја се расприча па заборавих оно што сам прво желио да вам препоручим. Посјетите наш Српски ДНК пројекат http://poreklo.rs/srpski-dnk-projekat/, укључите се са нама, сазнајте своју халпогрупу, и много тога ће вам бити јасно око вашег коријена.

  5. Dobrijević Nada

    Много Вам хвала за овај линк за карту, одлична је.

  6. Милорад Богдановић

    Препоручио бих нашим цјењеним посјетиоцима да прочитају књигу Миливоја Родића, Кнежица у Кнешпољу, 2006.
    https://drive.google.com/file/d/0B6JBktgoNrJWTWwtUERwSGdCcTA/view?usp=sharing

  7. Valentina

    Postovani,
    Moje devojacko prezime je Vrabac i slavimo Sv.Georgija.Moji roditelji,majka mi vodi poreklo iz porodice Ratkovica,otac joj je Dusan a majka Danica( rodj Sibarevic iz Piskavice),poticu iz sela Gradina z.p.Omarska,parohija Jelicka.Naime svi rodjaci Vrabci slave sv.Nikolu( koja je nasa preslava) jedino nasa porodica proslavlja Djurdjevdan.Pokojna baba Jela(rodj. predojevic od majke Makivije,za oca nisam sigurna)mi je pricala da se neki nas predak koji se navodno prezivao Konjevic,prizeto i doneo svoju slavu a uzeo nase prezime.Jedino sto znam da mi se pradeda zvao Ostoja a prababa Bjelica.Posto na prostorima bivse SFRJ ima Vrabaca i medju kataolicima i muslimanima,pitam se odakle vucemo korene.Nosim se mislju da uradim porodicno stablo, obzirom da smo svi u rasejanju pa da neka nasa buduca pokoljenja znaju ko su i odakle su.
    Hvala unapred!

  8. Valentina

    Izvinjavam se sto nisam pisala cirilicom jer sa uredja sa kog pisem nemam tu opciju.
    Pozz

  9. Милорад Богдановић

    Валентина.

    Да ли бих могао знати која су генерација ваши родитељи? , пошто је и моја мајка Невенка (1930-2014) рођена Ратковић од оца Новака (1900-1941 син Јована и Стане, и мајке Милице (1900-1958) кћи Даничић Вука (од оца Илије 1807-1898) и Анђе. Питам, зато што мих вам можда могао помоћи код прикупљања података о породици Ратковић.

    Пошто ми је данас свечан дан, ћерка ми се удаје, само сам на час се овдје затекао, чуће мо се вјероватно иза неђеље, јер сутра се и у Лукиће на Славу ићи мора.

    Да, јеси ли проубала подесити ћирилицу преко http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0

  10. Valentina

    Postovani Milorade,

    Kao prvo zelim cestitati udaju Vase cerke i neka joj bude sretno!Kao drugo,pisem sa iPoda i tu nemam opciju “srpska cirilica”ali kad budem imala priliku da pisem sa kompjutera bice i cirilicnog pisma i kao trece,bas je interesantno da smo”zemljaci”i to iz iste familije.
    Moji roditelji su Borka Ratkovic,udata Vrabac,rodjena 1944 god.od oca Dusana Ratkovica (19__-1974)i majke Danice,rodjene Šibarevic(Piskavica)(1913-2007),Za dalje pretke ne znam,pominjali su nekog Nikolu msm da mi je on pradeda i neku Staku koja je bila toliko hrabra da je ubila Turcina(mit ili istina?)Otac mi se zove Drasko Vrabac rodjen 1943 god.od oca Stojana (1923-1991) i majke Jele rodj.Predojevic(Gradina,1921-2008)Pradeda mi se zvao Ostoja Vrabac a prababa Bjelica.Kao sto rekoh u prethodnom postu,slavimo Djurdjevdan i to nam je doneo u amanet davni predak koji se navodno prezivao Konjevic a potom uzeo nase prezime Vrabac.Svi ostali Vrapci iz dela Gradine koje zovu Jezero slave Sv.Nikolu.

    • Милорад Богдановић

      Валентина, Валентина.

      Код тебе је толико тога бурно али неповезано да се приче и писани податци никако повезати не могу.

      У матици умрлици и крштеници парохије Јелићи (Јелићка) твоја лоза Ратковића са мајчине стране спомиње се (до 1910 године ) презименом Стакић-Ратковић. Нпр. Мирјана Стакић-Ратковић рођ. 1827. гоине, умрла 7.12. 1905 у 78 години, од оца од оца Дамјана и СТАКЕ Стакић-Ратковић, им сина…? затим, Ратковић-Стакић Цвијо и Цуја, бр. куће 38. 10.6.1902 добили сина Стојана.
      За ту причу о СТАКИ АЈДУКУ, и ја сам чуо као дјете а то су ми потврдили и јуче у Лукићима. Можда су ти Ратковићи и прозвани Стакићи по жени која се побунила против турског зулума и “прве брачне ноћи-бегове одгије”.
      Вјероватно ће требати још времена да се ова мајчина лоза разјасни до краја.

      А што се тиче очеве стране, ту баш није толико замршено.
      Вјероватно да су приче “с кољена на кољено” истините и да се неко од Коњевића приженио доласком у породицу Врабац у Градини. Доста је таквих случајева . У овом случају уљез је задржао своју славу али се презимена свога одрекао.

      Баш је овај твој случај доста интересантан и вјероватно да ћу се још позабавити тиме. Али, ако се ви, као и остали наши Ратковићи и Градинци придруже, свакако да ће поново оживјети сјећања из приче о СТАКИ АЈДУКУ.

      Свако добро.