Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.
Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).
Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.
Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.
Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).
Зорановићи су пореклом из Херцеговине.
Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).
Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).
Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.
Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.
Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).
Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).
Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.
Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).
Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).
Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.
Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).
Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).
Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).
Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).
Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).
Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)
Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).
Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.
Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.
Косовци су пореклом из Косова.
Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).
Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.
Краљевићи су доселили из Херцеговине.
Крвавци су пореклом из Херцеговине.
Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).
Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.
Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.
Кукићи су доселили из Херцеговине.
Кукуљи су доселили из Црне Горе.
Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.
Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).
Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).
Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.
Лопарице су из Црне Горе.
Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.
Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).
Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.
Малешевци су од Билеће у Херцеговини.
Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.
Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.
Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).
Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).
Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.
Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).
Мачноге су доселиле из Херцеговине.
Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).
Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).
Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.
Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.
Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову
Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).
Мостарци су пореклом из Херцеговине.
Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.
Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.
Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.
Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).
Одавићи су пореклом из Херцеговине.
Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).
Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).
Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).
Оташовци су из Црне Горе.
Падежани су пореклом с југа Србије.
Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Палавестре су пореклом из Херцеговине.
Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.
Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).
Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.
Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).
Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)
Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.
Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.
Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).
Прибићевићи су доселили из Херцеговине.
Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.
Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.
Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).
Селаци су доселили из Старог Влаха.
Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).
Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.
Скопље су из Херцеговине.
Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).
Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,
Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).
Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).
Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).
Тице су из Полимља.
Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).
Трнинићи су из села Трнина у Колубари.
Трубари су из Херцеговине.
Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).
Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.
Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.
Убавићи су од вишеградског краја.
Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).
Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.
Хере су пореклом из Херцеговине.
Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).
Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.
Шашари су из Херцеговине.
Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).
Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).
Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).
Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).
Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.
Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).
Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.
Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.
Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.
Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату
У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.
Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.
Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.
Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.
Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:
Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић




7. јануар 2015. у 21:28
Милорад Богдановић
Милане
Пошто видим да се бавиш овим истраживањем, одмах би желио да вас похвалим и да вам пожелим срећу у остварење таквих намјера. Као и многим сличним вашим намјерама, савјетујем да своја сазнања дарујете и другима, јер једино тада она стичу своју вриједност. Пор(ј)екло је ту да дођете до нових сазнања али и да своја сазнања овим путем дарујете и другима.
Зато, прво бих жело да посјетите, ако већ нисте, нашу Дигиталну библиотеку http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/ гдје се може доћи до већег броја књига и часописа везаних за твоје презиме Марић и Славу коју славиш. Јер, твоја Слава и твоје презиме Марић, веома је учестало и бројно код Срба.
Свако добро ти желим.
21. јануар 2015. у 18:05
Djordje Miladinović
Kao prvo izvinjavam se što pišem latinicom,to je jedino zbog toga što ne umem program za pisanje da podesim.Interesuje me poreklo prezimena Miladinović iz Mašića-Gradiška.Nedavno sam čuo da je prvi Miladinović koji je došao u to selo bio izvesni pop koji je tu došao na službovanje-verovatno iz Užica.Kada se to dogadjalo ne bih Vam znao tačno reći.Na svakoj informaciji sam Vam zahvalan.Srdačan pozdrav.Djordje Miladinović.
22. јануар 2015. у 00:33
Милорад Богдановић
Ђорђе
Тешко је било шта почети претраживати ако нисте навели Славу коју славите, јер презиме Миладиновић је добивено од имена Миладин, а ово презиме само у митрополији дабробосанској за 1882 годину слави 11 различитих слава и простире се на скором цијелом простору ове црквене области.
Можда сте добили ваљане информације да потичете “из Ужица”, јер ово презиме је највише заступљено на простору Сребренице гдје Миладиновићи славе Арх. Михајила, Јовањдан, Краљ дечански, Вериге…, али колико видим те 1882 године у парохији Машићи Миладиновићи се спомињу као слављеници Никољдана. Парох ове парохије био је Јове Миладиновић који је славио ову Славу.
Иначе, простор Машића, као и цијели простор Лијевче поља и Поткозарја је било “успутна станица” за селидбе преко Уне и Саве у “обећану земљу”.
И на крају покушајте посјетити http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0 гдје је доста наших цјењених посјетилаца прешло на ћирилицу.
Свако добро.
22. јануар 2015. у 08:52
Djordje Miladinović
Hvala svaka informacija puno znači.Miladinovići iz Mašića slave Nikoljdan.Ako mi možete reći odakle je paroh Miladinović došao i kada,svako dobro Vam želim!Miladinović
22. јануар 2015. у 09:36
Милорад Богдановић
Тешко је сада рећи одакле је парох Јово Миладиновић дошао у Машиће и питање је да ли је и дошао, јер у то доба свештеници су махом били из мјеста гдје су рођени, у великој већини. Значи, вјероватно су “дошли” прије једне до двије генерације, па то би се онда могло повезати са Машићком буном (1809) у којој је било и “ајдука из Србије” занесени борбама из Првог српског устанка.
Пошто си потврдио да славите Никољдан, да наведем да Миладиновићи (те 1882 године) ову славу славе само у парохији Машићи и Романовци као и у парохији Кралупе код Високог и у ГОРАЖДУ.
Останите и даље са нама и своја сазнања о своме презимену подарите и нама да би и други роширили своја знања.
23. јануар 2015. у 14:45
Радослав Чугаљ
Поштовани
Налетео сам овде случајним упутом пријатеља и прелистао добар део. Наравно, као и сваког, занима ме порекло презимена, нарочито обзиром на реткост. Мој отац је рођен у Старом Бару, тамо ми се деда одселио у младости и живео до краја 2.св. рата, а деда је рођен у селу Агићи код Босанског Новог. Највећи број Чугаља су из околине Жировца.
Деда се звао Раде, отац му је био Адам. Сећам се његове приче да је код нас у свакој другој генерацији по један Раде (ја, он, његов деда…), а тврдио је да смо пореклом из Црне Горе мада то ничим нисам успео потврдити. Презиме је често помињано као куриозитет Баније коме нема објашњења порекла, а Хрватски сајтови га својатају као своје што, наравно, није истина мада они и кажу да су Чугљи већином Срби. Слава мог огранка породице је Св. Никола.
Не налазим на овом сајту никакве податке везане уз своје презиме па бих Вас замолио да ми или нешто напишете или дате линкове за даљу претрагу.
23. јануар 2015. у 20:19
Милорад Богдановић
Поштовани господине Раде
Предложио бих вам да посјетите (ако већ нисте) нашу Дигиталну библиотеку http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/ и тамо је доста литературе гдје би се могли доћи до вриједних сазнања о презимену и порјеклу.
Вук Ст. Караџић у
23. јануар 2015. у 22:34
Радослав Чугаљ
Хвала на брзом одговору и упутству, одмах почињем са листањем, нисам пронашао тај део сајта.
28. јануар 2015. у 10:48
Mirjana
Postovani,
Zanima me poreklo Subotica iz sela Otisic u Dalmaciji. Slava Sv. Ahranglel Mihail – Arandjelovdan.
28. јануар 2015. у 13:34
Бранко Тодоровић
О Суботићима је можда најбоље за почетак погледати дискусију на теми Порекло презимена Суботић, па тамо упитати и за порекло Суботића из Отишића у Далмацији, који славе Светог Архангела Михаила.
8. фебруар 2015. у 02:45
DUŠAN
Poštovani,
interesuje me nešto o prezimenu CUNJAK, živimo u Krivaji, a ima nas nešto i u Dalmaciji. Hrvati tvrde da smo iz Ozalja, pa iz Dalmacije dok moji djedovi tvrde da smo iz Nevesinja. Pozdrav Dušan
8. фебруар 2015. у 21:33
Милорад Богдановић
Душане,
доста сам времена данас посветио претраживању презимена Цуњак и осим Криваје као и Лексика презимена СР Хрватске, Загреб 1973, нисам нигдје више пронашао.
Пошто наводиш да се презиме Цуњак спомиње у Далмацији,као и у Херцеговини, волио бих да нас укратко упознаш , јер овај простор Тимара као и Змаијања селио се на просторе Далмације. О презименима које хрвати својатају, мизерно је расправљати.
Презиме Цуњак има велику срећу када има у своме роду др Млађана Цуњака, доброг познаваоца цркве и иконостаса на овим просторима, а самим тиме у мјештана тимарскога краја. Много боље би он могао овдје написати нешто о презимену Цуњак него ја. У књизи ; Историја Тимара и цркве брвнаре …, Бања Лука, 2009, написао је “пре пада под Турке, доселило се доста Срба срочара из Србије, Зете и Хума” на ове просторе, мада претражујући презимена са тих простора , доста их се у тимарском крају не спомње, јер презимена настају тек касније.
Наравно, а ако си ти “Душан Цуњак из Дежеле” и љубитељ књиге, онда си моја генерација (1960), Омарска 1972-1976, могао бих и ти нас овдје упознати са својим презименом.
Посјети и нашу Дигиталну библиотеку, наш Српски ДНК пројекат и обавезно http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0
Свако добро.
11. март 2015. у 10:41
Полић
Поздрав
Занима ме порекло презимена Полић у Лијевче Пољу, тачније село Лилић.Колико је мени познато, Полића од наше гране има и у Лакташима и у Бања Луци. Пре досељавања у Лијевче моји преци су живели у Борковићима код Бања Луке, где и данас има овог презимена. Славимо св.Николу. Знам да Полића има око Дрвара и Грахова, они такође славе св.Николу. Није ми познато порекло фамилије пре доласка у Борковиће и занима ме да ли имамо везе са Полићима из Прибоја и Подриња који славе исту славу као и ми.
Унапред захвалан Срђан Полић
13. мај 2015. у 11:05
Полић
Један детаљ сам изоставио, а то је да се у Шематизму Дабробосанском из 1882 у Кукуљима тј. Лилићу не помиње презиме Полић, што се поклапа са чињеницом да су Полићи дошли у Лилић крајем 19 века из Борковића код Бањалуке