Порекло становништва села Сиригојно, општина Чајетина, стање из 1906. године.
Село се дели по породицама. Пипаловићи су куће збијене и чине Пипалску Малу. Од села Равни пружају се 3 к., Плашића 2 к., Јањуша 13к., Стамата 16 к., Бјелчића 25 к., Пипала 3 к., Дабовића 4 к., Митровића 16 к., Ћалдовића 5 к., Зечевића 2 к., Андрића 12 к., Видића 11 к., Гудурића 5 к., Јевтовића 2 к., Љубојевића и 3 к., Мишаловића.
Село се прозвало по томе што су у њему много расле крушке сирењаци. Селиште је место до Чичкове.
Најстарија су породица Пипали (Недићи, Пјевовићи, Павловићи и Ђоковићи), славе Ђурђевдан, старинци.
Крајем 18. века досељени су Ћалдовићи из Корита код Сјенице, славе Ђурђевдан.
У почетку 19. века досељени су Видићи из Турске, славе Арханђела.
Бјелчићи од воде Бјелана у Негбини, старином из Херцеговине, славе Мартиндан.
Гудурићи из Новавар (Ћелића), славе Ђурђевдан и има их у Љубовији код Дрине и Љубањама више Ужица.
Јевтовићи из Ћелића славе Никољдан.
Зечевићи из Зечевог Брда у Бјелој Рјеци (од њих су Дацовићи у Љубишу), славе Никољдан.
Планићи такође са Зечевог Брда, славе Алимпија.
Стамати из Клекове код Мучњем, где их и сад има, славе Никољдан.
Око 1820. године досељени су:
Митровићи (Гићевићи) из ариљске Чичове од Велимира, славе Никољдан.
Дабовићи, славе Никољдан и Вујашевићи из Клекове, где их још има.
Мишаловићи (Дикићи) из Рутоша, славе Св. Трифуна.
Око 1840. године досељени су:
Љубојевићи из Радојне, где их још има, славе Ђурђевдан.
Андрићи из Трнаве од Обрадовића и Јањуши из Рутова, славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко
Коментари (0)