Теслић и околна села

21. јуна 2012.

коментара: 3

ТЕСЛИЋ

Бања Врућица, Бардаци, Барићи, Бијело Бучје, Блатница, Брић, Булетић, Чечава, Доњи Очауш, Доњи Ранковић, Доњи Ружевић, Дубраве, Ђулићи, Гомјеница, Горња Радња, Горња Врућица, Горње Липље, Горњи Очауш, Горњи Ранковић, Горњи Ружевић, Горњи Теслић, Јасенова, Језера, Каменица, Комушина Доња, Комушина Горња, Кузмани, Младиковине, Осивица, Парлози, Прибинић, Радешићи, Рајшева, Растуша, Рудо Поље, Слатина, Стењак, Студенци, Шњеготина Горња, Теслић, Угодновићи, Укриница, Влајићи и Жарковина.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Војислав Ананић

    ПРИБИНИЋ И ЊЕГОВИ СТАНОВНИЦИ

    Прибинић je питомо брдско место у Републици Српској, на петнаестом килoмeтру пута од Теслића прена Бања Јуци, које окружују планине Бopja (с jyra и југозапада) и Јаворова (ca ceвepa и северозапада; простире се између 44’33”30 и 44’39 северне географске ширине и 17’37”30 и 17’45 источне географске дужине.
    Само место Прибинић пpипaдa подручју средње високих брдa и обронака граничних планина. Средишњи део места има нaдмopcкy висину од 280 до 460 мeтapa, a делови места Прибинић на планини Бopja имају висове од 1.008 (Тајан), a у Јаворови од 605 (Брестовац и Велики Коњушић – Њивак) и 520 (Липова глава) мeтapa. Имче, највиши врх на планини Бopja је Велиа Рyњaвицa (1078), a у Јаворови раније наведени врхови у месту Прибинић. Обе ове планине – Бopja и Јаворова – обрасле су високом шумом због чегa је Прибинић још у време Аустроугарске био позната ваздушна бања коју су и странци paдo посећивали.
    Између плaнинa Бopja и Јаворове налази се брежуљкасто земљиште које се спушта у пpaвцy југоистока и кроз које протиче peкa Mana Усора с извором у масиву планине Бopja (испод Пaвлoвa Виса, на 988 мeтapa надморске висине). Она пpeдcтaвљa главну хидporpaфcкy артерију овог подручја. Mana Усора је у своме горњем току доста jaкa, a зa време топљења снега и великих киша зна дa буде и доста плaхoвитa. Њене притоке (Велика Остружња, Maлa Остружња, Багoшницa и друге) фopмиpajy се yrлaвнoм у подручју планине Бopja, док водотоци с планине Јаворова (Велика Јаворова, Бијела ријека, Црна ријека и друге) yrлaвнoм пpипaдajy сливу реке Укрина. Maлa Уcopa има дужину од 22 км и у Теслићу се спaja с Великом Усором и чине реку Усору кoja се у Добоју улива у реку Босну (кao њена нajдyжa – 82 килoмeтpa дуга – лева притока). Ha овом подручју, питке воде има у изобиљу. Раније су ce куће подизале у близини јаких извора воде – врела (или точкова како их мештани зову), којих у Прибинићу има много, а једно од њих је и Принципово врело на 300 метара од центра места. Многобројна прибинска врела су позната по чистој, хладној, укусној и питкој води. На Малој Усори и њеним притокама још се задржало неколико, од некада безбројних воденица за млевење жита. У време наших дедова, готово свако домаћинство у Прибинићу је имало своју воденицу.
    Петар Богуновић, који је 20-их година XX века био учитељ у Прибинићу (у књизи: Из Усорског краја и околине) пише, да на више места у Прибинићу провирује из земље камени угаљ, у доста јаким наслагама. Наши рударски стручњаци држе да је сва Прибинићка долина, западно од Вране Стијене, подручје каменог угља. Године 1922. вршено је копање каменог угља у Момчиловића потоку и угаљ је био одличног квалитета.
    Прибинић се налази у појасу умерене континенталне климе, без великих температурних осцилација. Према подацима Савезног хидрометереолошког завода за период од десет година (1957-1967), измерене су просечне годишње температуре од 9,7° С и просечне годишње падавине од 992 мм. Ако се посматрају просечне месечне температуре, онда је најхладнији месец јануар са – 2,1° С, а најтоплији месец јул са 19,7° С. Јесен је топлија од пролећа што има позитиван утицај на касно воће које може да дозре. У мају месецу има највише (125 мм), а у јануару најмање (56 мм) падавина. Око 2/3 годишњих падавина отпада на вегетациони период што се повољно одражава на пољопривреду.
    Захваљујући своме рељефу, повољним климатским условима и другим чиниоцима ово подручје има веома богат и разноврстан биљни и животињски свет. Око две трећине места Прибинић налази се под шумом и то претежно (око 80 %) високом – четинарском (бор, јела, смрека, тиса и др.) и листопадном (јавор, храст, буква, бреза, липа, граб и др.) на планинама Борја и Јаворова. Средишни део места прошаран је ораницама, шумарцима, воћњацима, пашњацима и ливадама. Поглед на место Прибинић са неког од безбројних узвишења нарочито je леп у пролеће када je све у зеленилу и цвету, и касну јесен када је све у преливу прелепих јесењих боја разноврсног биљног света.
    Богат и разноврстан биљни свет, клима и конфигурација терена допринели су да је ово подручје богато и многобројним животињским светом – дивљачи, птицама, рибом и раковима.
    На крају нагласимо да је Прибинић изразито лепо место и често се спомиње као идеална ваздушна бања. Петар Богуновић (у својој књизи Из Усорског краја и околине) између осталог пише: Прибинић је једно од најздравијих планинских места у Босни и Херцеговини, те је ради свога положаја и борових шума од вајкада вредио као климатско место и ваздушна бања… Ради чистог ваздуха, који је пун озона и мириса боровине, те ради лепоте природе, добре свеже воде, долази у Прибинић леп број гостију, да у пријатности проведе летње дане. У ту сврху саграђен је у седишту места леп удобан хотел, власништво данашње теслићке фабрике. И приватна лица подигла су неколико лепих зграда. Намерава се, на једној узвишици да подигне дечији санаторијум, који би био од велике важности не само за Врбаску већ и за остале оближње бановине.
    O лепоти Прибинића и његове околине узалуд је писати, јер те лепоте и удобности не може перо описати онако како у истину заслужује. Прибинић треба видети, у њему провести дане одмора, па га онда оценити.
    * * *
    Садашњи становници Прибинића потомци су оних који су се у њега досељавали у другој половини XVIII века и касније. Познато је да је због честих ратова али и великих епидемија подручје Прибинића више пута у потпуности опустело. Последњи пут то се десило за време страшне епидемије куге која је забележена 1782- 1784. године. Први досељеници у Прибинићу, после тога, били су преци данашњих Душанића.
    Прота Стеван K. Душанић бележи да у време када је дошао Швабо у Босну у Теслићу је постојала само једна кућа – Јефта Вуковића, a у Прибинићу je било 17 кућа у којима je живело 18 породица – Душанићи су имали две куће, а у по једној кући су живеле породице Малић и Момчиловић, те Делић и Јелић.
    У заоставштини проте Стевана K. Душанића налазе се подаци о броју становника Прибинића крајем XIX и почетком XX века. Према попису који је обављен 1. маја 1885. године, од стране нових аустроугарских власти, у Прибинићу је било 729 становника (374 мушкараца и 355 женских), од којих 663 православних и 66 мухамеданаца. Неожењених је било 391, ожењених 292 и удових 46.
    Десет година касније (1895) у Прибинићу постоји 136 кућа и у њему живи 1.235 становника (789 мушкараца и 446 женских), од којих је 808 православних, 67 муслимана, 335 римокатолика, 19 Јевреја и 2 евангелиста.
    Према попису из 1910. године у Прибинићу постоји 130 кућа и у њему живи 1.164 становника (635 мушкараца и 529 женских), од којих српско становништво броји 1.028, муслиманско 82, римокатоличко 46, грчкокатоличко 2 и 6 Јевреја. Само да споменемо да је 1910. године у Босни и Херцеговини било 1,898.044 становника, од којих православци чине 43,4%, муслимани 32,3%, католици 23,3%, а остали 1%.
    По ослобођењу Босне и Херцеговине од окупатора после Првог светског рата извршен је попис становништва 1921. године. Према том попису у Прибинићу је живело 1.169 становника, од којих је према вероисповести било: 1.047 православних, 80 муслимана, 41 католик и 1 евангелиста, а према националној припадности, како је тада евидентирано 1.158 Срба и Хрвата, 8 Немаца и по један Русин, Чехословак и Румун. У исто време у Босни и Херцеговини живело је 1.890.440 становника, од којих на православце отпада 43,9%, на муслимане 31,1%, на католике 23,5%, а на остале 1,5%.
    Након Другог светског рата према списку парохијске канцеларије, како то пише прота Стеван K. Душанић, у Прибинићу постоје следеће породице:

    АРСЕНИЋ. Арсенићи потичу из Бирча, а у Прибинић су се доселили из Липља. Прво су се населили на земљишту где су сада Маринковићи, па су после прешли у Марицу на земљиште које су напустили Поповићи. Славе Симољ дан. Сахрањују се у Бубићима.
    БАБИЋ. Бабићи су се доселили из Очауша. Доселио се Гојан, дед Тошин. Славе Ђурђев дан. Сахрањују се у гробљу Бријежани.
    Бабић – Пејаковић. Лука Бабић из Арсенића потиче од Пејаковића из Липља. Његов предак Стојке дошао је у најам код Бабића и ту се приженио и примио презиме.
    БЈЕЛАЦ. Три брата – Лука, Јован и Видак Бјелац досели су се из Укрњице и Радоњићима наметнули своје презиме. Славе крсну славу Ђурђев дан. Сахрањују се у Касимовини.
    Бјелац – Поповић. Миле Бјелац је син Томе Поповића. Славе крсну славу Ђурђев дан. Сахрањују се у Касимовини.
    Бјелац – Радоњић су староседеоци. Славе крсну славу Никољ дан. Сахрањују се у Касимовини.
    Бјелац – Радишић. То су Станоје и Мијаило – Шепо Бјелац. Славе Никољ дан. Сахрањују се у Касимовини.
    БЛАГОЈЕВИЋ. Кршо Благојевић доселио се из Очауша. За Кршу се удала Савица, удовица попа Васиља која је са собом довела синове Спасоја и Јовицу – Јову (Попадића), синове попа Васиља. Кршини синови су Васо, Ђујо и Пано. Славе Ђурђев дан. Сахрањују се у гробљу Грабик.
    БОГДАНИЋ. Богданићи су се доселили из Очауша. Први се доселио Лука Богданић. Славе Часне Вериге. Сахрањују се у Бубићима.
    БОЖИЋ. Божићи су се доселили из Липља. Славе Никољ дан. Сахрањују се у гробљу Ћосовина.
    БОШТРУНИЋ. Боштрунићи су се доселили из Вијачана. Дошао је Јовица који је био марвени доктор – хајван хећим. Његова жена Теодора – Теда живела je око 100 година. Славе св. Стефана. Сахрањују се у Касимовини.
    БУБИЋ. Бубићи су дошли из Бирча. Славе Ћурђев дан. Сахрањују се у Бубићима. Пре неколико година, због попуњености овог гробља као и због бољег положаја и прилаза, основано је у Марици – ново Мишића гробље (звано Гњиле њиве) и у њему се сахрањују породице које су се сахрањивале у Бубића гробљу.
    ВАСИЛИЋ. Доселили се из Булетића. Славе Ђурђев дан. Сахрањују се у гробљу Ћосовина.
    ВУКОВИЋ. Вуковићи су из Очауша. Била су три брата Вук, Саво и Ђурађ. Саво и Ђурађ су прешли на ислам, и од њих су Садиковићи из Прибинића и Жилићи из Стопана. Вук се није хтео потурчити, него побеже у Очауш и ту се настани, те се по њему један део планине у Очаушу назва Вуков гребен. Одатле су у Прибинић доселили његови Јован, Вид и Кршија Вуковић. Прота Стеван пише да се сећа како је хоџа Жилић из Стопана (касније се -1908. године – одселио у Турску) долазио у Прибинић својим рођацима на славу Ђурђев дан. Сахрањују се у Бубићима.
    ГРАБОВАЦ. Недо и Васкрсија су се у Прибинић доселили из Грабовице код Котор Вароша. Славе св. Врачеве. Сахрањују се у Илинчића гробљу (Грабик).
    ДЕЛИЋ. Делићи су дошли из Грачанице бежећи од турског зулума. Делић Славко (Бошков) и његова кућа су прави Делићи, сви остали су дошли са стране. Славе Никољ дан. Сахрањују се у гробљу Ћосовина.
    Делић – Јелић су дошли из Врућице (код Теслића). Славе крсну славу Ђурђев дан. Сахрањују се у Илинчића гробљу (Грабик).
    ДИМИТРИЋ. Славе крсну славу Никољ дан. Сахрањују се у гробљу Ћосовина.
    ДУШАНИЋ. Према народном предању Душанићи су старином Прибињићи који потичу из Старе Херцеговине. У то време Стара Херцеговина обухватала је, сем територије садашње Херцеговине, и Фочу, Горажде, Чајниче, Никшић, Пиву, Дробњаке и Бањане. Из Старе Херцеговине су се прво одселили у Подриње, а потом у Посавину. Из Посавине се у Прибинић у XVIII веку доселио non Горан ca снајом Душаном (пo кojoj сада породица носи презиме Душанић) и унуком Лазаром. Лазар је имао три сина: Недељка – Неђу (био је први кнез у Прибинићу), Игњатија – Игњу и Гаврила -Гавру. Славе крсну славу Ђурђев дан. Сахрањују се у Касимовини.
    Душанић – Гајић. Лазарева (син Душане и унук попа Горана) друга жена била је из Шушњара, Гајића, код Градине у Чечави. Она је са собом довела два сина: Ђуру и Ристу у Душаниће. Ђурину жену Симеуну звали су Бјелкуша (јер је била доведена из Бјелајаца), а Ристину Пејакуша (доведена из Пејаковића). Славе крсну славу Ђурђев дан. Сахрањују се у Касимовини.
    Душанић – Липљански (Кнежевић, Кисић). Према народном предању Душанићи – Липљански су старином Симоловићи који потичу из Старе Херцеговине. Васкрсију – Кисију је као малог дечака довела мајка Ђурђија из Липља у Прибинић када су Турци убили њеног мужа Михаила, кнеза из Липља. Ђурђија се касније удала за Трифуна – Тришу (Игњиног) Душанића. Васкрсије ће задржати крсну славу свога оца Михаила – Симољ дан али ће носити презиме Душанић. Међутим, потомци Васкрсија Душанића називају се још и Липљански (због тога што потичу из Липља), Кнежевићи (како их стално назива прота Стеван у својим записима – због тога што је Васкрсијев отац Михаило био кнез Липљански), те Кисићи (по Васкрсији – Кисији од кога воде своје порекло сви Душанићи – Липљански). Васкрсија је имао кћерку Милку – Миљу (удала се за Ђорђа Малића) и три сина: Михаила, Јована и Илију. Славе крсну славу Симољ дан. Сахрањују се у Касимовини.
    ИЛИНЧИЋ. Илинчићи су из Масловара. Славе Стефан дан. Сахрањују се у гробљу Грабик.
    ЈОСИПОВИЋ. Јосиповићи су добили презиме по Јосипу који је дошао у Прибинић из Беба. Јосип је имао синове Косту и Неду. Коста Јосиповић је дошао на селиште Душанића јер је био ожењен кћерком Станка Душанића (Симе Игњиног) који није имао мушке деце. Славе Трифун дан. Сахрањују се у Касимовини
    ЈОТИЋ. Јотићи су дошли из планине на земљиште Милутиновића. Када су Милутиновићи изумрли остао је само један старац са кћерком којом се приженио Јоцо Јотић. Јотићи славе Ђурђев дан, али прислужују Стефан дан, славу изумрлих Милутиновића. Сахрањују se у Kaсимoвини.
    КАЛАМАНДА. Луку Каламанду мајка је донела (из Бурче, код Котор Вароша) у повитку када се преудала у Маринковиће. Славе Никољдан. Сахрањују се у гробљу Ћосовина.
    КОСТИЋ. Костићи су се пре презивали Дујаковићи и дошли су из Беба. Славе крсну славу Ђурђев дан. Сахрањују се у гробљу Ћосовина.
    КРУНИЋ. Раније су живели у Палежу (кад се иде уз Остружњу). Славе Јован дан. Сахрањују се у Цвијетићима гробљу.
    ЛАЗИЋ. Ђорђе Лазић, шумар, доселио се из Чечаве. Имао је тројицу синова: Раду, Богољуба и Војина (Војку). Прва двојица су касније отишли по служби из Прибинића. Војко је остао у Прибинићу и са супругом Зорицом доживео је дубоку старост и имали седамнаестеро деце, од којих је дванаест одрасло. Славе крсну славу Ђурђев дан. Сахрањују се у Касимовини.
    ЛИПОВЧИЋ. Браћа Јефто и Василије Липовчић дошли су из Липља, а потичу од Јотановића. Добили су име по мајци Липовки коју су мештани звали Гатаром. Славе крсну славу Ђурђев дан. Сахрањују се у Касимовини.
    МАЛИЋ. Малићи су староседеоци. Ђорђо је остао у Прибинићу, Глигор се одселио у Растушу, а Ристо у прњаворски крај. Славе крсну славу Ђурђев дан. Сахрањују се у Касимовини.
    МАРИНКОВИЋ. Маринковићи су из Масловара. Дошли су Вид и Лазар. Славе Никољ дан. Сахрањују се у гробљу Ћосовина.
    МАРКОВИЋ. Марковићи су дошли из Очауша. Симеун и Тодо Марковић дошли су на селиште Кршије Максимовића чија је породица изумрла. Славе крсну славу Ђурђев дан. Сахрањују се у Касимовини.
    МИЛАДИЋ. Средином XIX века у Миладићима се рађала само женска деца. Славе Никољ дан. Сахрањују се у гробљу званом Купини.
    Миладић – Бабић. Отац Луке Миладића, ковача, украден је из Бабића јер није било мушке деце у кући Миладића. Лука је имао синове Лазара, Симу и Душана. Дејан је Лазарев син, а његови синови су Војин и Никола. Војинови синови су Дејан и Горан. Славе Ћурђев дан.
    Миладић – Бумбарић (Николић) су из Пасјаче (Ђурађ, Јовица, Танасије, Петар). Прихватили презиме Миладић. Славе крсну славу Ђурђев дан.
    Миладић – Димитрић. Вид Димитрић се приженио (домазет) Душицом, кћерком Јовице Миладића. Јовица није имао мушке деце.
    Миладић – Кнежевић. Лука је рођени брат Васкрсија Душанића – Липљанског. Када је Ђурђија, после убиства мужа Михаила, побегла из Липља у Прибинић, са собом је довела сина Васкрсија и била је у поодмаклој трудноћи. Убрзо ће родити Луку који ће задржати крсну славу свога оца Михаила – Симољ дан али ће се касније приженити у Миладиће (са Марицом Миладић) и његови потомци носе презиме Миладић. Лука је био одличан дрводеља. Имао је сина Николу. Славе Симољ дан као очеву славу и Никољ дан као земаљску славу.
    Миладић – Лазић или Марјановић су из Булетића. Један од њих је Мали Бошко, звани Вржинар.
    Миладић – Стевић. Отац Васе Миладића – Стевића доселио се из Бабића и приженио се у Миладићима. Васини синови су Ђорђо, Душан, Бранко, Миле и Винко. Славе Ђурђев дан.
    МИЉАНОВИЋ (БРИЈЕЖАН). Миљановићи старином потичу из Старе Херцеговине. Миљановићи су у Прибинић дошли из Јаворана (код Котор Вароша). Славе Симољ дан. Сахрањују се у Бријежанском гробљу.
    Миљановић – Милошевић. Јефтин дед Ристо доселио се у Прибинић код сестре која је била удата за Пауна (Марковог деду) Миљановића.
    МИТРОВИЋ. Митровићи су из Вијачана. Славе Ђурђев дан. Сахрањују се у Ћосовини.
    МИШИЋ. Мишићи славе Ђурђев дан. Сахрањују се у Касимовини и у Бубићима.
    МОМЧИЛОВИЋ. Момчиловићи старином потичу из Старе Херцеговине. Момчиловићи су се доселили у Малиће. Славе крсну славу Ђурђев дан. Сахрањују се у Касимовини.
    НИКОЛИЋ. Николићи су из Пасјаче. Славе крсну славу Ћурђев дан. Сахрањују се у Касимовини.
    НОВИЋ. Новићи су из Бирча. Славе св. Игњатија. Сахрањују се у Бријежанима.
    ОСТОЈИЋ. Остојићи су се доселили из Липља. Дошли су Јовица, Тане и Тривун. Славе Ђурђев дан. Сахрањују се у гробљу Ћосовина.
    Остојић – Марјановић. Кућа Милете Марјановића налазила се на земљишту Остојића.
    ПЕТРОВИЋ. Лука Петровић се доселио из Котор Вароша. Славе Ђурђев дан. Сахрањују се у Петровићима.
    ПЕШТА. Пеште су дошли из Борака на имање Батића који су изумрли. Прота Стеван К. Душанић памти последњег Батића – Стеву који је био гушав. Први је дошао Васиљ Пешта са својим оцем. Славе Ђурђев дан. Сахрањују се у гробљу Ћосовина.
    ПОПАДИЋ. Попадићи су из Шњеготине. Попадија Савица, после смрти попа Васиља Попадића се из Шњеготине, преудала у Прибинић за Кршу Благојевића. Са собом је довела и синове Спасоју и Јовицу. Славе Ђурђев дан. Сахрањују се у Илинчића гробљу званом Грабик.
    ПОПОВИЋ. Поповићи старином потичу из Старе Херцеговине. Поповићи су се у Прибинић доселили из Липља. Спасоје (Теодоров отац) Поповић и Гавро (Лазар) Душанић били су пашенози. (Савица – жена Гавре Душанића и Симеуна – жена Спасоја Поповића биле су рођене сестре из Липља). Гавро је довео свога пашеногу Спасоја, прво у Арсениће, а затим на њихово данашње селиште (које је некада припадало Гаврином брату Недељку Душанићу). Славе Трифун дан. Сахрањују се у Касимовини.
    Поповић – Адамовић. Симо Адамовић (отац Петра, Дујака и Вида Поповић) дошао је из Имљана и радио као најамник код Гавре Душанића. Приженио се Станом, удовицом Благоја Поповића (Стана је сестра Тоше Бабића). Славе крсну славу Симољ дан.
    РАДОЊИЋ. Коста Радоњић је дошао из Булетића. Славе Јован дан. Сахрањују се у Крешевинама.
    СТЕВИЋ. Доселили ce из Мањева. Славе Ћурђев дан. Сахрањују се у Бубићима.
    СТОЈАНОВИЋ. Стојановићи су се доселили из Липља. Први је дошао Гавро отац Јовице Стојановића. Славе Никољ дан. Сахрањују се у гробљу Грабик.
    СТОЉАК. Стољаци су дошли из Крушевице. Славе Ђурђев дан. Сахрањују се у гробљу Ћосовина.
    СУВАЈАЦ. Сувајци су се призетили из Липља. Славе Трифун дан. Сахрањују се у Касимовини.
    ФИЛИПОВИЋ. Лука Филиповић је дошао из Чечаве. Славе Ђурђев дан. Сахрањују се у Крешевинама.
    ЦВИЈЕТИЋ. Цвијетићи старином потичу из Старе Херцеговине. Славе Никољ дан. Сахрањују се у Цвијетићима.
    ЦВИЈИЋ. Цвијићи славе Ђурђев дан. Сахрањују се у Цвијићима.
    ШКИЉИЋ. Досели се из Орашја (код Котор Вароша). Славе Петров дан. Сахрањују се у Бубићима.

    У Прибинићу живе и следеће муслиманске породице:
    БАРИЋ. Барићи су се доселили у Прибинић из Барића (код Теслића).
    БЕШИЋ су потурчени Срби и потичу од Радоњића. Како је забележио прота Стеван К. Душанић један Радоњић се потурчио ради земље у Нетеци и добио је име Алија Бешић.
    КЕРТИЋ су, како то пише прота Стеван К. Душанић, такође потурчени Срби, али не наводи од које породице воде порекло.
    МАШИЋ су досељеници (вероватно женидбом, како пише прота Стеван).
    САДИКОВИЋ. Садиковићи су потурчени Срби и воде порекло од Вуковића.
    ХУСКИЋ су такође потурчени Срби и потичу од Богданића.

    У Изводу из летописа парохије Прибинићке прота Стеван К. Душанић пише за становништво Прибинић и следеће: Народ је вере православне, сем десетак муслиманских кућа, које се у прошлости истурчише да сачувају животе и имања своја. Они се сви држе српских обичаја, као и главних православних празника, признају да су потурчени Срби, и врло су одани Србима православне вере. Учитељ из Прибинића Петар M. Богуновић у књизи Из усорског краја и околине о суживоту православних и муслимана пише: Ови су се муслимани толико зближили са браћом православне вере, да се међусобно не само посећују него и куме. Жене муслиманке не крију се од хришћана комшија. У том сеоцету (Марици) имају и своју џамију, која је, по народном причању, године 1835, саградио неки Јашар-бег, који се као бивши слуга у беговској кући, оженио једном беговицом (прота Стева пише да је то била удовица Џафер-бега) из породице Капетановића. Та је џамија обновљена прије двадесет година (пред Први светски рат) већином прилозима народа православне вере из Прибинића, на потицај православног свештеника проте Стевана К Душанића. Заиста, једна ретка појава верске трпељивости и међусобног верског сношаја и братства.

    Извор: Прибинић и његово становништво, Јован Б. Душанић-Липљански

  2. Војислав Ананић

    Солунски добровољци из Прибинића су:

    Богдан Д. Арсенић, Петар Т. Бабић, Ђорђе В. Грабовац, Петар И. Душанић, Лазар В. Илинчић, Лука А. Јотић, Лука С. Каламанда, Игњо Ј. Марковић, Лазар Л. Миладић, Лука Л. Митровић, Јово Н. Мишић, Митар Ј. Попадић, Дујак С. Поповић, Спасоје Ђ. Шкиљић.

    Извор: Прибинић и његово становништво, Јован Б. Душанић-Липљански

  3. Војислав Ананић

    Погинули у Првом светском рату мештани Прибинића су: Михаило В. Душанић, Недо Душанић, Душан Поповић, Васкрсије Крунић, Ђорђе П. Јотић, Филип Момчиловић, Васкрсије J. Боштрунић, Никола Вуковић, Станко Малић, Теодор В. Грабовац, Тривун Миладић, Тодор Т. Миладић.

    Извор: Прибинић и његово становништво, Јован Б. Душанић-Липљански