KRUPA NA UNI
Arapuša, Bag, Banjani, Baštra, Benakovac, Bužim, Dobro Selo, Donja Suvaja, Donji Dubovik, Donji Petrovići, Drenova Glavica, Glavica, Gorinja, Gornja Suvaja, Gornji Bušević, Gornji Petrovići, Gudavac, Hašani, Ivanjska, Jasenica, Jezerski, Konjoder, Krupa na Uni, Lubarda, Ljusina, Mahmić Selo, Mali Badić, Mali Dubovik, Mali Radić, Mrazovac, Osredak, Ostrožnica, Otoka, Perna, Pištaline, Potkalinje, Pučenik, Srednji Bušević, Srednji Dubovik, Varoška Rijeka, Velika Jasenica, Veliki Badić, Veliki Dubovik, Veliki Radić, Vojevac, Voloder, Vranjska i Zalin.
13. oktobar 2012. u 11:29
dusko
Interesuje me prezime Đukić, Srednji Dubovik
13. oktobar 2012. u 12:51
Nebojsa
Dve grane Đukića postoje u tom kraju. Obe spadaju u starosedelačke rodove.
Jedni slave Đurđevdan i Nikoljdan i pripadaju grupi rodova Mudrinić – Majkić, koji su sa Zmijanja došli u Pounje.
Drugi slave Markovdan i pripadaju grupi rodova Keža – Šipka – Đukić. Poreklom su takođe sa Zmijanja i srodni su Kneževićima. Inače, karakteristično za ovu gurpu rodova je to da su mahom visoki, sa plavom ili riđom kovrdžavom kosom.
Đukići iz Dubovika slave Nikoljdan i tu su došli, jedni iz Like (Bruvno), a drugi sa Grahova. To su bile samo usputne stanice do Pounja.
10. oktobar 2018. u 19:19
Siki
Zanima me prezime Serdar. Donji Petrovići
22. oktobar 2012. u 23:27
Radmila
Moj muž je iz sela Otoke 11km. od Krupe prema Novom. Preziva se Ćulibrk a majka mu je Karan, devojačko.
Da li neko zna odakle su te porodice?
Hvala unapred!
23. oktobar 2012. u 01:12
Nebojsa
Ćulibrci slave Jovanjdan i u Otoku su došli iz Buševića. Ovo su podaci iz 1925. godine.
Majstorovići i Ćulibrci su u Bos. krajinu dolazili iz Like. Srodne su im još i porodice Stojnić, Tubić i Sirotke.
Ćulibrka je u Otoci bilo u 5 kuća, a u celoj ovoj oblasti ih ima čak 107 kuća u 17 naselja.
Milan Karanović smatra da su im srodni i Banjci i Latinovići, koji su se u Bos. krajinu takođe doseljavali iz Like, a dalje poreklo im je verovatno iz Banjana.
Da napomenem da se u Banjanima slavi Jovanjdan i Nikoljdan. Banjani obuhvataju predeo između Nikšića i Bileće.
Što se tiče Karana, oni su starosedeoci, kao i Štrpci. Slave uglavnom Đurđevdan, a ima i onih koji slave Nikoljdan. Od njih su nastali Karanovići, takođe brojni u Krajini.
Postoje razne teorije kako je nastalo prezime Karan. Jedni misle da je od rudarskih kola “Karren”, drugi da je prezime nastalo od karati (koriti, kazniti), a neki misle da je u pitanju turska reč kara (crn).
“Zakopina” Karana je mesto Boboljusci u Unačkoj župi, gde ih i sada ima sa izvedenim prezimenom Karanović u 100 kuća.
20. novembar 2015. u 00:20
Bojan
@nebojsa
Otkud druze ti to znas, bas sam se iznenadio da postoji ta informcija online,ja sam jedan od tih Culibrka iz busevica i stvarno znam za tubice iz dedine price. Pozdrav
@radmila
Todor, Bozo (ubile ga ustase) Uros(dosao u Srbiju iz Busevica) Zoran, Bojan (ja 🙂 )
Pre Todora ne znamo sta je bilo, dedi nije imao ko da isprica. I dan danas odem tamo preko leta.
14. april 2018. u 21:21
Nedeljko
Pozdrav i dobro vece..Moja majka je Culibrk sa Busevica su uglavnom i iz Novog grada ima ih dosta po R.Srpskoj ..Karan prezime ima u Kninu..Ako ima jos nesto tu sam .
21. avgust 2018. u 14:45
miodrag
Ćulibrci su iz Buševića, Donjih Petrovića i Rašća, desna obala reke une za nekih 20 km. Karana ima skoro po svim selima podrgrmeča.
23. oktobar 2012. u 13:03
Dragan
Interesuje me prezime Ćirić iz Ljusine.
Unapred hvala!
23. oktobar 2012. u 16:16
Nebojsa
Ćirići iz Ljusine slave Sv. Vartolomeja. U Ljusinu su došli iz Velikog Radića.
Ranije prezime je glasilo Kecman, a poreklom su sa Zmijanja. U Zmijanje su došli iz Travnika.
Mislim da je bilo reči o starosedelačkom rodu Kecmana već. Pretražite temu “Istražimo korene zajedno”, pozdrav.
9. mart 2014. u 15:19
Nenad
Interesuje me poreklo prezimena Jovičić selo Perna, Bos. Krupa. Da li neko nešto zna? Unapred hvala.
25. april 2015. u 15:54
Stevica
Ne znam kad si ovo pisao, Jovicica oz Perne Imas u banatskom selu Krajisnik, Kao I drugih prezimena. Lukici, Zeljkovici (moje prezime).
5. mart 2016. u 04:50
srdjan
Postovani, procitao sam vas post i spomenuli ste da se prezivate Zeljkovic. Moja pra baka je iz zeljkovica rodom, selo Perna ili ako se ne varam Pistaline kod Bosanske Krupe. Zanima me da li ste porijeklom i vi iz Bos. Krupe?
7. februar 2023. u 19:01
Interesuje me poreklo prezimena Miljus iz Bosanske krupe
Poreklo prezimena Miljus iz Krupe dali neko zna
20. avgust 2016. u 22:32
Milan
Pozdrav druze da li mozda nesto znas za Zeljkovice iz Perne Branko ubijen Vukica sa pet dece prebegla posle drug.sv.rata ?
23. oktobar 2012. u 17:17
Milorad Bogdanović
Predlažem da posjetite:
http://www.mladenovo.org.rs/get/MladenovoOvde2008.09-12.pdf; gdje se može pročitati izvod iz knjige Milorada M. Dropca- Porjeklo porodica iz Bosanske Krupe od 1791 do 1918 godine.
8. januar 2013. u 19:13
Slobodan
Interesuje me poreklo prezimena Ponocko, selo Perna, Bosanska Krupa.
Hvala unapred
28. avgust 2013. u 20:02
vitomir
MENE INTERESUJE POREKLO ILIĆA IZ SREDNJEG BUŠEVIĆA
ODAKLE SU DOSLI NA BUŠEVIĆ
SLAVE MIHOLJDAN
28. avgust 2013. u 20:12
Nebojša Novaković
Ilići po svemu sudeći pripadaju starosedelačkom rodu Ivančević-Dakić-Kenjalo-Vulin. Svi slave Miholjdan.
28. avgust 2013. u 21:09
vitomir
hvala na brzom odgovoru.
to bi mogla da bude treca teorija za koju sam cuo….
prva je da su dva brata ilica pero i pajo tj. moj cukundeda i njegov brat su se doselili na busevic iz knina ili okoline knina ne znam tacno pa se jos pricalo da je sa njima kako sam ja skapirao pricu bila i sestra kojoj ne znam ime i koja je navodno ostala u kninu.
e sad druga verzija koja bi mozda imala smisla al aj boze znaj
da su ilici poreklom iz okoline niksica jer kod niksica postoji selo zove se ilici ee sad povezavsi te dve teorije moguce bi bilo da su njih troje koji se pominju iz niksica dosli u knin gde se mozda udala i ostala da zivi sestra, a njih dvojica brace pero i pajo su dosli na busevic.
e sad opet , u to vreme je bilo puno dece u porodici pa postoji teorija da su mozda oni imali jos brace i sestara koji su mozda ostali u “niksicu” ili su pak neki od njih ne znam koliko ih je bilo otisli nekim drugim pravcem recimo ka srbili ili ko zna gde?
ma da je to sad tesko utvrditi ali bih voleo to da saznam nekako.
bio sam u crkvi na busevicu i pricao sa tamosnjim parohom da li ima kakvih pisanih tragova o doseljivanju , al nisam uspeo nista pronaci jer su ustase 1941. zapalile crkvu i sve spise u njoj, a cukundede i pradede poklali u otoci na mostu i bacili ih u reku unu i nikad ih niko nije pronasao.
jedino mozda oprobati kod maticara ili u poreskoj upravi da se preko placanja poreza dodje do nekih podataka recimo godina rodjenja brace pere i paje tj. mojih cukundeda i do imena njihovih roditelja da bi se znalo jesmo li uzeli prezime po njihovom ocu ili je to starije prezime.
mozda bi sve ovo sto sam napisao moglo nekako da vam pomogne da saznam tacniji podatak o naseljavanju i da li su te teorije iole tacne.
28. avgust 2013. u 22:07
mlađo
Zdravo Vitomire,
mislim da bi u ovom slučaju DNK testiranje moglo biti od pomoći…
28. avgust 2013. u 22:50
Petar M. Demić
Pozdrav, Vitomire.
Milan Karanović u knjizi “Pounje u Bosanskoj Krajini” za Iliće iz Srednjeg Buševića kaže da su doselili prije 1878. godine iz Like.
Bilo ih je 3 kuće (stanje oko 1925. godine), slavili su Miholjdan, prije su se zvali Bekezi.
Karanović ih svrstava u starinački rod Ivančević-Dakić-Kenjalo-Vulin. Ovaj rod imao je 118 kuća i 9 prezimena u ovoj oblasti (Dakić, Kenjalo, Ivančević, Vulin, Ćopić, Mirić, Beuk, Radusin, Ilić-Bekez). „Svi su vele jedno, pa su se nekako razrodili i slave retku slavu – Miholjdan“.
Po šematizmu Dabro – Bosanske mitropolije iz 1882. godine, Ilića sa krsnom slavom Miholjdan bilo je u sljedećim parohijama:
1 ) parohija Visočnik, protoprezviterat srebrenički
2 ) parohija Gradiška-Laminačka, protoprezviterat gradiški
3 ) parohija Kaoci, protoprezviterat prnjavorski
4 ) parohija Krupa, protoprezviterat krupski
5 ) parohija Kukulje, protoprezviterat gradiški
6 ) parohija Sanski Most, protoprezviterat sanskimost
7 ) parohija Sarajevo Grad, protoprezviterat sarajevski
8 ) parohija Tomina, protoprezviterat sanskimost
9 ) parohija Umci, protoprezviterat sanskimost
Petar Demić
29. avgust 2013. u 16:00
vitomir
hvala ljudi , hvala puno na ovim informacijama.
sve dalje unazad bi bilo tesko, dugo i mukotrpno izucavati, al mi je opet drago da znam ove podatke sto ste mi poslali.
a ja cu polako na dalje da pratim i kreiram lozu.
mozda nekad u dalekoj buducnosti nekom zatreba , ako nekog bude interesovalo moze da mu pomogne
hvala jos jednom
29. avgust 2013. u 16:03
vitomir
a i cirici i ilici su u srodstvu
29. avgust 2013. u 18:21
Nebojša Novaković
Vitomire, na sajtu je već bilo govora o ovoj grupi rodova. Sad videh da sam pisao o njima još 30. maja 2012. godine. Ne bi bilo loše da koristite pretragu, to je savet i za ostale posetioce, zato što je veliki broj prezimena već obrađen.
” Milan Karanović je zabeležio sledeće:
” Starinci su grupa rodova: Ivančević-Dakić-Kenjalo-Vulin. Ima ih svega 118 kuća sa 9 prezimena u ovoj oblasti i to: Dakića 38 k. u 8 n.; Kenjala 34 k. u 12 n.; Ivančevića 15 k. u 3 n.; Vulini 8 k. u 4 n.; Ćopića 13 k. u 5 n.; Mirića 2 k. u 2 n.; Beuka 2k. Radusin 5k. i Ilić-Bekezi 3 k.
Svi su vele “jedno”, pa su se nekako razrodili i slave retku slavu Miholjdan. ”
Još jedan putokaz u vašem slučaju je retka slava Miholjdan.
Milan Karanović ove porodice smatra starosedeocima u Bos. Krajini, a to je zato što su oni već dugo bili tu kad je on radio na tom delu (Pounje u Bosanskoj Krajini), dakle početkom 20. veka.
Međutim, oni su u Krajinu došli među prvima, još 1480. godine, zato i ne pamte odakle su.
Ova grupa rodova je odmah posle pada Hercegovine krenula dalje na zapad i tako preko Zmijanja, Like i Dalmacije došla do Bosanske Krajine.
Slava Miholjdan samo potvrdjuje ovu tezu, zato što je takođe veoma zastupljena bila i u Staroj Hercegovini. Postoji čak i knjiga “Miholjdan u Staroj Hercegovini”. I dan danas u Hercegovini postoji mnogo rodova koji slave ovu slavu.
Da napomenem samo da je stara Hercegovina obhvatala oblast od Neretve na zapadu, pa sve do manastira Mileševa na istoku, tako da je obuhvatala i veliki deo Polimlja, zatim se granica spuštala između Nikšića i Brskova, “hvatala” gornje tokove Pive i Tare i izbijala na primorje. “