Кључ и околна села Reviewed by Momizat on . КЉУЧ Биљани Доњи, Биљани Горњи, Будељ Горњи, Бусије, Црквено, Црљени, Чађавица, Доња Превија, Доња Слатина, Доње Ратково, Доње Соколово, Доњи Рамићи, Доњи Рибни КЉУЧ Биљани Доњи, Биљани Горњи, Будељ Горњи, Бусије, Црквено, Црљени, Чађавица, Доња Превија, Доња Слатина, Доње Ратково, Доње Соколово, Доњи Рамићи, Доњи Рибни Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Кључ и околна села

Кључ и околна села

КЉУЧ

Биљани Доњи, Биљани Горњи, Будељ Горњи, Бусије, Црквено, Црљени, Чађавица, Доња Превија, Доња Слатина, Доње Ратково, Доње Соколово, Доњи Рамићи, Доњи Рибник, Доњи Војићи, Доњи Врбљани, Драгорај, Дубочани, Горња Превија, Горња Слатина, Горње Ратково, Горње Соколово, Горњи Рамићи, Горњи Рибник, Горњи Војићи, Горњи Врбљани, Хаџићи, Хасићи, Хрипавци, Хумићи, Јарице, Камичак, Кључ, Копјеница, Корјеново, Красуље, Ланиште, Љубине, Међеђе Брдо, Мијачица, Пећи, Пиштаница, Пламенице, Прхово, Присјека Доња, Присјека Горња, Растока, Руденице, Саница, Саница Доња, Саница Горња, Ситница, Средице, Стражице, Трескавац, Велагићи, Велечево, Велијашница, Велије, Заблеће, Завоље и Згон.


Коментари (28)

  • Sladjana

    Dobar dan, volela bih saznati nesto o poreklu Dragica iz sela Peci, opstina Kljuc. Moj deda je dosao odatle u Vojvodinu posle II svetskog rata. Slava je Sv. Nikola, i malo podataka imam i znam jer su crkvene knjige sa popisom stanovnika izgorele u ratu pa ne znam od kad su tamo i odakle su dosli. Jedino jos znam da je Dragica bilo dosta pa se taj zaseok sela Peci zvao Dragici.

    Одговори
  • Милорад Богдановић

    Драго ми је Слађана да се интересијеш о претцима својим, што с тиме остављаш на дар покољењима која долазе. Тај дар подари и осталим Драгићима, јер њена вриједност је још већа.

    Црквене књиге крштених и умрлих започете су на овим просторима 1881 године као законита обавеза црквених парохија од стране А-У окупатора. Нисам баш сигуран да је све изгорјело.

    У Шематизму митрополије дабробосанске за 1882 годину, село Пећи се спомињу у парохији Кључ, гдје је било 20 православни домова, и презиме Драгић као слављеници светога Николе .
    Драгићи као никољштаци још се спомињу у парохијама Агићи (Дубица), Љубија и Ракелићи (Приједор) и парохији Бугојно.
    Осим ове славе, ваши презимењаци славе још десет различитих слава распрострањени скором на читавом њеном простору, од Вишеграда до Бихаћа, као и Ливна до Шамца.

    Владислав Скарић написао је (1918), да на простор Бравско, Саница и Кључ „Најјаче су учествовали у насељавању Унац и Петровац, донекле Гламоч и Грахово, а нешто из Далмације“, у новије вријеме, а да су породице Племићи стара породица у овоме крају „која је из села Племе у Вишеградском Старом Влаху. У селу Племи нема више Плема или Племића, али их има у вишеградској парохији Соколовићи-Вишеград, који славе св.Николу као и кључани“.

    У Карловачком владичанству не спомињу се Драгићи као никољштаци, али се спомињу као слављеници Јовањдана и Ђурђевдана. Такође и у Далмацији.
    У Херцеговини Драгићи се спомњу као слављеници Аранђеловдана и Томиндана.

    Свако добро.

    Извори:
    -Шематизам дабробосански за 1882
    -Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993
    -Владислав Скарћ, Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни, ГЗМ у БиХ, XXX-1918.
    -Карловачко владичанстви, 1893
    -Александар Бачко, Презимена далматинских Срба, Београд 2008
    -Ристо Милићевић, Херцеговачка презимена, Београд, 2005

    Одговори
  • Goran

    Moje prezime :Ključar , imam 43 godina i neznam nikog sa tim prezimenom osim moje familije sa strane svoga oca.Pradeda moj je prvi stigao u sadašnje rumunsko selo (Ketfelj) 25km do Temisvara.Danas sam saznao o opštini Ključ. Jel zna neko za to prezime ??? Ja živim u Spaniju.

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Презиме Кључан (ин) спомиње се средином 19 вијека у селу Бошковићи код Бањалуке, БиХ, Република СрБска. Слава Лазарева Субота.
      У Лици, бивша РСК, Кључанини славе Никољдан, крај 19 вијека.

      Вјероватно да сте прије имало друго презиме. Ово презиме добили сте по занату кључар, израда кручева за браве, некога од ваших предака.

      Одговори
  • pecanac krstan

    zanima me poreklo prezimena Pećanac, selo Peći , opstina Kljuc BiH

    Одговори
  • sinisa

    Voleo bih da saznam vise o Ivanicima.

    Одговори
  • sinisa

    Mislim naravno na prezime Ivanic. Znam da je moj deda iz Klluca i da je slavio Tomindan. To je na zalost sve, i voleo bih da znam malo vise o tome.

    Одговори
  • radomir

    volio bi saznati nesto vise o porodici Petrović,selo medari,donje ratkovo,opština Ključ-slava je markovdan.Najstarije saznanje je o Petku(1908-1981) i Stanija rođ.Kajiš(1909-1995).puno pozdrava

    Одговори
  • Goran Kokanovic

    Interesuje me dalje poreklo porodice Kokanovic iz Pistanice ja zivim u Kragujevcu

    Одговори
  • Goran Kokanovic

    Interesuje me dalje poreklo porodice Kokanovic iz Pistanice ja zivim u Kragujevcu slava je Trifundan a po zenskoj liniji Kajis G Sanica isto Trifundan

    Одговори
    • Милош Бањац

      Горане,
      наводим ти податак из дјела САНИЧКА ЖУПА У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ од Милана Карановића (православног попа и кустоса у Земаљском музеју у Сарајеву) коју је издала СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА у едицији НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА, књига 26. Штампана 1930. године у Београду.

      Милан Карановић је боравио у саничкој долини 1926. године и забиљежио занимљиве чињенице и пописао родове у сваком селу. Књига (и остале књиге из едиције НАСЕЉА…) постоји у Универзитетској библиотеци у Београду, у Библиотеци Матице српске у Новом Саду, на Природно-математичком факултету у Новом Саду (Департман за географију) и у другим значајнијим библиотекама у Србији, БиХ, Црној Гори, Хрватској (ако их нису спалили, јер су ћириличне)… За ове три наведене библиотеке знам, јер сам био тамо и користио књигу.

      Ево једног извода, који тебе занима:
      Пиштаница… Кокановићи (2 куће, Трипуњдан). Доселили из Далмације пре 100 година.

      Пошто је поп Милан по терену ходио 1926. слиједи да су доселили око 1820. године.

      Можда ће ти бити и ово занимљиво (подаци из моје архиве):
      „Вучен Кокановић имао три кћери. Јока била удата у Присјеку, за Илића (Тоду?); Сава била удата на Корјеново за Николу Никицу Бањца; Милица била удата у Кордиће (под Корјеновом) за Стојана Бањца. Некако убиједе Стојана да се прими жениног имања. Најприје је Вучен био понудио Илића – није ћио. Онда понудио Никицу. Никица реко: За сву Југославију не би прешао у Пиштаницу, у ону воду. Онда оде Стојану. Стојан и још три брата остали без оца, а са стрицом. Убиједе га да пријеђе. (Најмлађи) Брат Вид однио сина му Вују у бешици и отпратио Милицу. Стојан дочекао ноћ у кући и тек кад је све поспало, смирило се, нико се не чује, пошао и он [тешко му било да пође]. Било је то 1904/05. године. (Казивао Пане Бањац, Видов син, а Стојанов синовац.)

      Ући жени у кућу (бити уљез, или домазет, како се говорило) било је некако испод части и радило се само у нужди. Стојан је био добар домаћин у Пиштаници и надалеко чувен по богатству; његово благо (волови, краве, коњи…) било је у најму код многих слабије стојећих домаћина. У најам се давало „на половину“ (на двије године) и „на трећину“ (на три године).

      Ако те још нешто занима, моја адреса је: milos.banjac@yandex.com

      Одговори
  • Dragan Lucar

    Zdravo….. Da li neko zna nesto o Lucar prezimenu… Vec dugo trazim al ne mogu nista naci… Pozdrav

    Одговори
  • Krstan

    Moje prezime je Lakic, poreklom iz Sokolova.Prema nekim saznanjima vodimo poreklo iz Gacka a drugi kazu iz Popovog Polja, znaci stara Hercegovina.Neznam kad su dosli u Sokolovo pa ako neko nesto zna neka mi napise ili me posavetuje gde ja to da potrazim.Hvala unapred.

    PS.Kolonizirani smo posle II svetskog rata u Vojvodini..

    Одговори
    • Dalibor Djukanovic

      Postovani Krstane !
      Ja pokusavam takodje da istrazim svoje poreklo.Moja pokojna baba po ocu je Lakic Milka/devojacko-udata Djukanovic.Baba je imala tri sestre-Ljubu,Petru i Jelku.Deda Gligorije dosao iz Sokolova posle kolonizacije u Srpsku crnju.Djukanovici su dosli iz stare hercegovine iz mesta ČEVO.Pozdrav!

      Одговори
  • dragan

    postovani interesuje me deda mi je milan marinkovic iz kopjenice, baba marta rodj sikman iz gornje prisjeke a dedina mati je samardzija iz biljana donji. znam da se babin otac zvao jovo sikman

    Одговори
    • Милош Бањац

      Драгане,
      као што написах Горану (види изнад), подаци које ти достављам су из дјела САНИЧКА ЖУПА У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ од Милана Карановића. Подаци су скупљани 1926, а објављени 1930. године у 26. књизи едиције НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА.

      Ево навода:

      Мухамедбегова Присјека [Горња Присјека]. Шикмани (6 кућа, Св. Стеван по Божићу). Доселили су пре 70 године од Дринића у Бјелајском Пољу. Звали су се, веле, Мирковићи. Прозвани су Шикмани због тога, што им је неки предак заклао птицу, па је при томе јако „шикнула“ крв.

      Српски Биљани [Горњи Биљани]. Има два дела села, који се сматрају као засеоци, а то су Стране и Кокановићи. Према „Попису становништва за 1921. годину“ има 33 куће са 191 душом, све православних. Од тога је 93 мушкаи 98 женских.
      [Самарџије се у овом селу не спомињу те, 1926. године. Постоје и Турски Биљани [Доњи Биљани], у којима „све су муслимани, осим 7 душа православних“. Наводе се муслимански родиви, и једна кућа Деспота (славе Јовањдан), који је доселио из Присјеке као кмет-чифчија.

      Смаилбегова Присјека [Доња Присјека]. Самарџије (3 куће, Ђурђевдан). Прамдед кренуо од Далмације. и најпре населио негде код Бихаћа, а одатле преселио овамо. Постоји Самарџино врело у овом селу.

      За Копјеницу немам податке, али има Маринковића у Српском Будељу, што је на пушкомет од Копјенице.
      Српски Будељ [Горњи Будељ]. Маринковићи (1 кућа, Св. Стеван Дечански). Доселио пред Буну из Смољане у Бјелајском Пољу. [Мисли се на Босанску буну, 1874-1878].

      Одговори
      • Милош Бањац

        Драгане,

        одмах сам погледао за Маринковиће у Смољани.
        Извор: НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТАВА, књига 20. БЈЕЛАЈСКО ПОЉЕ И БРАВСКО од Петра Рађеновића (православног попа). Издато 1925. године у Београду

        Крња Јела. Маринковић – две куће (једна на Огумачи, друга на Крндији). Славе Мратин дан. Населили овамо из Жегара у Далмацији пре којих 100 година. [Дакле, око 1820. године.]

        Смољана. Маринковић – две куће у Средњој Смољани. Славе Мратиндан. Доселили пре 100 година из Далмације, заједно са онима у Крњој Јели.

        Ти си, Драгане, имао среће да добијеш све податке које си тражио.
        Свако добро ти желим,
        Милош Бањац, пореклом са Корјенова, Горња Саница (живим у Зрењанину).

        Одговори
        • Милош Бањац

          Шикмани

          БЈЕЛАЈСКО ПОЉЕ И БРАВСКО, од Петра Рађеновића.

          Колунић. Шикман – четири куће. Славе Св. Стевана. Доселили из Раткова (срез Кључки) има око 250 година. [1925-250=1675]
          Звали се Млађени. Један закоље птицу, којој шикне крв из врата. По томе бише прозвани шикмани. Веома су овде били обогатили па су хиљадили овце.

          Значи сеоба је ишла овако: Ратково – Колунић („од Дринића“) – Горња Присјека.

          Одговори
    • Милош Бањац

      О поријеклу Шикмана писано је и овдје:

      https://www.poreklo.rs/2014/05/29/poreklo-prezimena-sela-bukovica-krndija-cazin-bih/

      Одговори
  • Tatjana

    Da li imate neke informacije o Vuletic familiji iz Sokolova kod Kljuca? Znam da su se preselili u Backi Jarak u Vojvodini posle drugog svetskog rate. Ja sam u Australiji i ne mogu da nadjem informacije preko interneta.
    Unapred se zahvaljujem

    Одговори
    • Koviljka

      Draga Tatjana,
      Iz interesovanja prema sopstvenim korenima naiđoh na tvoj komentar. Moji su Vuletići, takođe iz Ključa, iz Sokolova. Danas moji žive u Vojvodini u Baču, a doselili su se pre devedesetih. Verujem da nas dve imamo istog pradedu, jer pouzdano znam da su braća mog dede živela u Bačkom Jarku i da se jedan od njih zvao Aleksa. Moj deda je Dušan Vuletić (od oca Nikole Vuletića i majke Zorice) a baba Koviljka Vuletić (od oca Glige Vuletića i Rose). Ako ti je ime nekog od pomenutih poznato, javi, možda smo mi i neki dalji rod, ko zna.
      Pozdrav

      Одговори
  • Александар Мандић

    Добро вече. Занима ме да ли има података о Мандићима (очева страна) и Баруџијама (мајчина страна) из Доње Превије крај Кључа…Дакле, мислим на порекло. За Мандиће сам чуо да су у крајњој линији дошли из Црне Горе, а да су Баруџије од Равних Котара. Мандићи славе Никољдан, а Баруџије Јовањдан. Занимају ме и извори из којих црпите податке (поред горе споменутих). Срдачан поздрав.

    Одговори
  • Danijela Vržina

    Interesuje me, ako neko zna nesto o porijeklu Vržina sa Gornjeg Budelja , slava Sveti Nikola .

    Одговори
  • Miodrag Adamović

    Pozdrav, dali neko zna porijeklo prezimena Adamović iz sela Plamenice kod ključa. Djed mi je Zdravko a baba Anka(mlad.- Šišarica) hvala

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top