Ужице и околна села

11. јун 2012.

коментара: 26

Град Ужице:

Биоска, Бјелотићи (од 2007. године Бјелотић), Буар, Витаси, Волујац, Врутци (обухвата укинуто насеље Ивојевићи), Горјани, Гостиница, Губин До, Добродо, Дрежник, Дријетањ, Дубоко, Збојштица, Злакуса, Каменица, Каран, Качер, Кесеровина, Котроман (од 2007. године Костоман), Крвавци, Кремна, Кршање, Крчагово (ново насеље од 2007. године; издвојено из Ужица) Лелићи, Љубање, Мокра Гора, Никојевићи, Пањак, Пеар, Пониковица, Поточање, Потпеће, Равни, Радуша, Рибашевина, Севојно (обухвата укинуто насеље Гај Шерељ), Скржути, Стапари, Стрмац, ТатинацТрнава и Ужице (1946-1991. године Титово Ужице); обухвата и укинута насеља Пора и Горња Пора).

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (26)

Одговорите

26 коментара

  1. Порекло становништва села Пониковица (по књизи Поникавица), град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај села, земље и шуме.

    -Проширени, врло израсецани и искидани део Трешњице испод Локве, зове се Пониковица. Цела Пониковица иако је у западном делу до Дубоког сва пошумљена, непрекидно клизи и спушта се непресушној речици Дубоко, која долази од Јелове Горе, иде изнад лужничких села и у дну овог села улази у Лужницу. Земљиште је од великих палеозијских шкриљаца, покривених на великој висини крупним облуцима и шљунком око Дубоког и Лужнице према Добродолу, на истоку наслоњено на Тврдиће, издигнуто на трешљичку Локву према Севојну и на запад отишло до Татинца и Дубоког, због чега је ово највише и најбрдовитије село источно од Карана. Сеоске су куће на оним деловима Пониковице, које не клизе и који су ограђени шумама. Многе су се породице спустиле већ у раван, да им се не би кровови срушили над главама.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Нема старих трагова, а да их је било морали би се погубити у многим шумама и луговима овог маленог села. Старе породице су или изумрле или су се одселиле. Нове породице тешко остају уовом селу, оно се расељава и празни. Насељавање села потицало је од Карана и његових свештеника. И раније, као и данас Каран је увек имао доста свештеничких породица, које су сроднике доводиле и на најлепша места насељавале. Изгледа да је ово село настало на описан начин.
    -Антонијевићи, стари поп Антоније из породице Антонијевића у Каменици, која је дуго поповала по Каменици и суседству, и из које је било и калуђера, населио је своје Антонијевиће и у овом селу, вискоко под Трешњицом, у врху Пониковице. Има их овде 15 кућа, славе Никољдан.
    -Радуке и Пјевци (Пјевчићи изван села): Неко од поп Антонијевих синова, који је био прота, држао је поред себе неко слушче, које је лепо певало, па га сељаци звали Пјевац. Пјевац је био из других крајева, од манастира Милешева. Прота га је, по угледу на оца, оженио, на Пониковици окућио и стално настанио. Пјевац је из породице или села Радуке у Пиви. Има их под именом Радуке и Пјевци (Пјевчић изван села) 9 кућа, славе Часне Вериге.
    -Марковићи (и Табаковићи, Табаци) дошли су као неки мајстори из Чајнича у Босни. Населио их прота Антонијевић поред Радука; има их 7 кућа, славе Јовањдан.
    -Милијићи су сишли из Алијина Потока, има их 4 куће, славе Томиндан.
    -Топаловићи су сишли из Криве реке, има их 5 кућа, славе Аранђеловдан.
    -Матићи су из Тврдића, има их 4 кућа, славе Лучиндан.
    -Јовановићи (Боровићи) су од села Борова у Осату, има их 3 куће, славе Никољдан.
    У Пониковици је 47 кућа од 7 породица.

  2. Порекло становништва села Каменица, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај и тип села, земље и шуме.

    -Каменица је на запад од Пониковице и Добродола, са обе стране Лужнице, са јужне стране речице Дубоког, а на северу до Мале Бобије у Засељу и упоредо са Лелићима, који су западно. Ово је право брдско село са нешто равнице поред реке, а шумама у крајевима, али је на све стране врло родно, обделано и најимућније село. Сеоске су куће на изнетим узвишицама и далеко од реке. У селу се реком издвајају два засебна краја, два засеока, који се у околини зову и села; Белотић, део села на левој страни Лужнице и Каменица на њеној десној страни. Пространији десни крај наметнуо је своје име левом, те ја за околину остало једно име.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Старијих трагова има у оба дела села док старијх породица нема. Изгледа да су се и одавде одселиле и погубиле. Породице које су дошле на једну страну реке, нису се премештале на другу, већ су остајале близу једна другој. Најраније досељене породице биле су у другој половини 18. века, као и по целој околини.
    -Антонијевићи су најранији досељеници у овом селу. Поп Антоније је са породицом дошао из Косатице у Полимљу. Поп Антоније је поповао при Белој Цркви, поповали су му још неки потомци, престали и одселили се. Мисли се да је било попова и на другој страни села. Потомци се зову Антонијевићи, има их 17 кућа, славе Никољдан.
    -Ђокановићи су старија и свештеничка породица, дошла из Пиве, дала је селу и другим селима око Чачка више попова и калуђера; данас их је 18 кућа, славе Јовањдан.
    -Даничићи су у Белотићима, довела их удова Даница из Дробњака од тамошњег братства Мурића, који и данас тамо има. У кући удове Данице наступи помор, замре јој готово цела кућа, остане само она са једним мушкарцем Антонијем од 16-18 година. Да би сачувала ово дете напусти Дробњаке и распитивањем нађе сроднике Муриће, раније насељене у Карану и прибије се неко време уз њих. Истог лета на жетви код Мурића, једна младица из села, дошла је са малим женским дететом у колевци на његову жетву, принуђена да расповије дете и да претресе колевку, замоли Антонија Даничиног, који је стајао поред ње, да јој придржи дете с речима: „Момче, дела Бога ти узми ово дете и придржи га, докле ја ово друго урадим. Бога ми ће то дете бити твоја права младица, ведећеш“. Десило се да се Антоније није могао све дотле оженити, докле ово дете није одрасло и заиста се њоме оженио и потомство оставио. Данас се по Даници између себе зову Даничићи, а иначе се презивају:
    -Петровићи, Тановићи и Цвијовићи. Има их 16 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Ковачевићи и Полићи; њих је предак довео из Кратова. Дошли су прво Ковачевићи као зидари, па су после дошли у њихове куће и Полићи. Из ове породица било је доста трговаца у месту и на страни. Један од њих је 1808. године отишао у Шабац, други у Ужицеа трећи остао у селу. Данас су чудновато опали у селу, докле су им се потомци по варошима још одржали. Има их у селу 7 кућа , Ковачевићи славе Томиндан; Полићи су славу напустили.
    -Мијатовћи у Белотићу су дошли уз Ковачевиће из истог краја. Некада најјаче кућа у селу са представницима у Ваљеву, Ужицу и Београду, свуда замрле и без потомства. У селу се тешко држе, веле да животаре и тако се одржавају. За њих се мисли да се не могу на страни одржати, има их две куће, славе Јовањдан.
    -Миросављевићи (Јевтићи) у Каменици су из Јабланице, има их 6 кућа, славе Јовањдан.
    -Васовићи (Котуровићи) су из Осата у Босни, има их 3 куће, славе Лучиндан.
    -Миловановићи (Јевтићи) у Белотићу су из Сирогојна, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Трнавци су у Каменици су из старовлашке Трнаве, има их 3 куће, славе Пантелијевдан.
    -Милетићи су из истог краја и поред горњих у Каменици, има их 4 кућа, славе Јовањдан.
    -Ивковићи су од Пријепоља, дошли уз Бабинску Разуру; има их у Белотићу две куће, славе Никољдан.
    У Каменици је данас 83 куће од 12 породица.

  3. Порекло становништва села Каран, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај села.

    -На запад од Лелића и дуж њих пружа се на југ до потока Дубоког а на север мимоилази Лелиће и изнад Засеља допире до Бјелоперице и под Брезов Град. И Каран је на обема странама Лужнице, најдуже и брдовито село. Чија је брдовистост већа од свих доњих села. Сеоске су куће на обема странама реке, даље од ње и по изнетим брежуљцима, из далека видне, што није случај код доњих лужничких села. Нигде се у доњим селима не истичу јаче породичне групе и џемати, али у овом селу распознају се и поједина брда и називају се тим именима. Најсевернији крај присоје Брезов Града зове се Граница и то се у селу зове правим засеоком, пошто је удаљено и одвојено, скоро Засељем и одсечено од села, од доњих крајева.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Каран је пун старина, које су већ описиване. Старих породица нема; оне су биле исте судбине као и лелићске, јер се нису дуго одржавале. Најстарије породице овог села су из истих времена као и код суседних села. И овде се досељавање завршило када и по околини.
    Најстарије породице су:
    -Мирковићи и Остојићи су под Границом, дошли из црногорских Бањана. Овде су дошла два брата са доста стада. Један од њих је поповао а други трговао. Од ове породице истакло се неколико попова и трговаца и отишло негде према Јадру; има их овде у Граници 26 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Мурићи су дошли убрзо за претходнима, населили се на леву страну реке. Предак данашњих Мурића је из истоименог братства Мурића у Дробњацима. Мурићи су заузели западни, сунцу упрти део села и дубоко се унели у Гостиницу; данас их је 14 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Гускићи су из Кремана, вредна врло жилава и предузимљива породица; има их на вису изнад школе под Метаљком 11 кућа, славе Св. Враче.
    -Батинићи су од Бањана, из села Дрпа, дошли као свештеничка породица и одавде се селила; има их на десној страни села – средином његовом 12 кућа, славе Стевањдан.
    -Радојичићи у Мирковићима су дошли из Криве Ријеке као занатлије; Ковачевићи у Граници су њихови сродници из истог места; занатлије онда и данас (качари, дрводеље и ковачи); има их 8 кућа, славе Алимпијевдан.
    -Крсмановићи су у Батиљивима, досељени из Стапара, има их 11 кућа, славе Никољдан.
    -Марковићи (Несторовићи) су у Граници, досељени од Пљеваља, дошли као радници са коњима и населили се на врху села. Врло жилава и плодна породица, расељава се, има их 14 кућа, славе Јовањдан.
    -Ћатићи (Николићи) су са Љубања. Некаква дечка, добро писмена, Николицу доведу Остојићи за сеоског ћату, па га после ожене својом одивом и задрже у селу; од њега је данас 4 куће, славе Никољдан.
    -Ђурићи су из Заовина и по дну села на десној страни, има их две куће, славе Ђурђевдан.
    -Веселиновићи су из Биоске, сада су у Батинићима, има их 6 кућа, славе Јовањдан.
    -Никићи су из Никојевића, има их 4 куће, славе Никољдан.
    -Алексићи су из Бање, има их 6 кућа, славе Никољдан.
    -Вранићи су из Врана код Скржути, повећа задруга, славе Илиндан.
    -Пекићи су из истог места као и претходни, једна кућа, славе Малу Госпојину.
    -Тодоровићи у Гускићима, јака кућа досељена из Пеула у Гостиници, славе Стевањдан.
    -Самарџићи су из Бабина, има их две куће, славе Ђурђевдан.
    -Милентијевићи су од горњих села, једна кућа, славе Никољдан.
    У Карану је 118 домова од 17 породица.

  4. Порекло становништва села Трнава, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај села.

    -Трнава је на десној страни Лужнице а на запад од Карана, подвила се под присојну страну високе тубићске и косјерске Црнокосе. Кад би се од ушћа речице Трнаве повукла права линија на запад на косјерску Дрмановину, право у Ристиће, десно од те линије налази се село Трнава у облику полукруга, где је та линија пречник тог круга. Као и у Карану тако и по Трнави сеоске су куће изнете на брежуљке те се виде из даљине и чине мале џемате; Миловиће под Црнокосом и под старим путем; Лазићи у Штуловини, на дну села; Драшковићи под Црнокосом под новим путем и Костићи под Границом.

    Старине у селу.

    -Трнава има старина, црквина, гробова, белега и ископина, трагова старих култура, а по Црнокоси изнад Шошића има и тумула.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -И овде су се старе породице изгубиле и нестале а новије доселиле. Најраије старије породице су од каранских, а из доба су косјерских, које су се на 30-50 година раније нашле у селу од каранских најстаријих породица.
    Најстарије породице су:
    -Миловићи, подељени у Горње и Доње Миловиће при извору Трнаве и под старим путем, којим се пело на Црнокосу. Преддак ове породице дошао је из Косијера у Црној Гори и населио уз своје ссељаке Косијерце, са којима су одувек међаши. Мило је хајдуковао око Ужица и по Мокрој Гори, па се пред смрт смирио, дошао је деци и умро. Ова вредна, занимљива и предузетничка породица подељена је у два џемата; има их 25 кућа, славе Никољдан.
    -Костићи. Када је у другој половини 18. века био општи покрет никшићких жупљанских породица, доњи део села по налаги Захарића из Кремана, заузеле су четири јаке несродне жупљанске породице, прибиле се уз прву најјачу и најистакнутију, која је била у сродству са ваљевским Грбовићима, скакавачким Поповићима и креманским Захарићима. Ове су породице имале да буду овде нека стална станица за превод својих сродника, који су се покретали на север. Прва жупљанска породица су данашња свештеничка породица Костићи, која попује у овом месту више него било која породица у околини. Костићи су имали више свештеника, трговаца и угледних домаћина, да су и данас имањима, кућама, млиновима и воћњацима међу првима. Из ове је породице устанак на Турке извео на површину два-три попа и сељака, који су се умели достојно одужити своме народу. Костићи су данас под Границом, над Караном и у Црнокоси, у врло лепој и склоњеној жупици; има их 13 кућа, славе Лучиндан.
    -Драшковићи су друга жупљњанска породица. Драшко Вукоманов дошао је из Жупе после Костића и испод њих се под Црнокосу прибио, данас их има 10 кућа, славе Лучиндан.
    -Трипковићи (Симићи) су трећа жупљанска породица, досељана од села Бистрица у Жупи и мало даље у сродству са Кречковићима у Тврдићима. Симићи су у средини села, у његовм најлепшем и најроднијем делу, има их 14 кућа, славе Лучиндан.
    -Лазићи (Перићи) су четврта истодобна жупљанска породица, данас најмногобројнија, насељени до Штуловине и Лужнице, у врло родном крају; њихове су луке при ставама свих црнокосних, дрмановских и јеловских речица; има их 37 кућа, славе Лучиндан.
    -Шошићи су изнад Симића и под црнокосом су од Плава, има их 5 кућа, славе Аранђеловдан.
    -Сакићи у Лазићима дошли су од Прибоја, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.
    -Мурићи су прешли из Карана и под Драшковићима су, дошли на своја имања; има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Вучићевићи су од Прибоја, дошли 1878. године међу Миловиће, има их две куће, славе Никољдан.
    -Ђурићи су из Карана, дошли на своја имања, има их две куће, славе Ђурђевдан.
    -Марковићи су испод Миловића и под Црнокосом, дошли су из Кремана, има их 5 кућа, славе Стевањдан.
    -Милићевићи су из Бабина, једна кућа, славе Мратиндан.
    -Петровићи су од Камене Горе и међу Ђурићима, има их две куће, славе Ђурђиц.
    У Трнави је 124 куће од 12 породица.

  5. Порекло становништва села Губин До, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај села, земље и шуме.

    -Испод Дрмановине извиру три мање речице и после кратког тока граде Губину Ријеку, која не пресушује, она испод села утиче у Лужницу. Слив ове речице и цела присојна страна сјечоријечке Дрмановине чине атар Губиног Дола. Сеоске су куће на изнетим брежуљцима испод Дрмановине и око врела, па су између потока спуштене до њихових става. Испод кућа су по Дрмановини испусти и заједнице целог села, а по потоцима су шуме, низ реку земље за обрађивање. Село према овома има правилно лепезаст облик, где му је глава лепезе на југоисточном крају, на ставама Губине Ријеке и Лужнице, изнад трнавске Штуловине.

    Старине у селу, порекло становништва и оснивање села.

    -Када по суседним селима нема старих породица још пре да их неће бити у овом селу, које по насељима, по њиховим спољашњим одликама, по изгледу насељеног и обделаног земљишта, не дају слику старог насеља.
    По Губиној Ријеци може се наићи на понешто старијих трагова, али то се погубило и стално се губи. Губин До је с’ млађим породицама од свих суседних села, једва да је пре 150 година имао две породице, остале су се доселиле доцније из најближе околине.
    Старије породице су:
    -Крајинићи у средини села, стара хајдучка породица, чији је предак хајдук Тома Крајина дошао пре 150 година, хајдуковао по Црнокоси и населио се у овом селу. Крајина је преклом однекле од Колашина из неког места, које се звало тим именом. Од њега су 4 куће, славе Ђурђевдан.
    -Бањанци. По свему судећи биће да је Томо доселио поред себе браћу Вула, Вучка и Деспота Бањанца из Бањана у Црној Гори и населио их у ово село где су заузели сав севернији део села и Дрмановине; њих је 15 кућа, славе Јовањдан.
    -Плакаловиће, хајдучку породицу изгледа да је доселио хајдук Тома опет из Колашина. Из краја ближег Пљевљима, и потиснуо их јужније од себе. Њих је под разним презименима (на каже се којим) 15 кућа, славе Никољдан.
    -Јерчевиће је од Пљеваља свео у Јабланицу неки сродник и после их довео у ово село; има их по Јадру растурених; у селу их је 8 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Шијакињићи су из Роваца, дошли у Дуб, па после пребегли као хајдучка породица и склонили се у овом селу; њих је 8 кућа, славе Никољдан.
    -Пузовићи су од Пријепоља, дошли у Доброселицу, па се одатле спустили и населили на крај села до трнавских Миловића, њих је 7 кућа, славе Св. Василија.
    -Чанчари су из Мокре Горе, има их 6 кућа, славе Стевањдан.
    -Василијевићи (Кожушари) су из Горње Рутоши, дошли у некаквим дугачким неучињеним кужусима, населили се до Пузовића, има их 6 кућа, славе Јеремијевдан.
    -Милошевићи су између Крајинића, доселили се из Раче на Дрини, има их 7 кућа, славе Лучиндан.
    -Гуњачићи су новија хајдучка породица из села Гуње у Колашину или око Пријепоља; има их и у Пчелицама, овде ихје 6 кућа, славе Јовањдан.
    -Николићи-Лендићи су из Јабланице, има их 4 куће, славе Јовањдан.
    -Ковачевићи су из Јабланице, има их 4 куће, славе Јовањдан.
    -Вучићевићи су из Осата у Босни, има их две куће, славе Никољдан.
    -Јелићи су од Сијече Ријеке, једна кућа, славе Јовањдан.
    -Ракићи су из Радановаца, једна кућа, славе Аранђеловдан.
    -Дројићи су из Маковишта, има их две куће, славе Никољдан.
    -Швукићи су од Прибоја, једна кућа, славе Никољдан.
    У Губином Долу је 97 домова од 17 породица.

  6. Порекло становништва села Рибашевина, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај и тип села, земље и шуме.

    -Од Штуловине, равног трнавског дела, уз речицу Лужницу са обе стране и до извора у Јеловој Гори простире се ово врсно пространо село, горњим крајем право планинско село. Иако је Рибашевина високо подигнута у Јелову Гору, шумовита и врло подесна за сточарство, цео јој је доњи крај, источни део, родан да по родности надмашује губинске и трнавске најбоље роднице. Куће овог села су изнете на истакнуте брежуљке на левој страни Лужнице, а на десној страни са дна села, од ушћа речице Гостинице, па све до Јелове Горе, поређане су куће тако да се јасно могу распознавати породичне веће или мање групе. У селу нема заселака, осим што су Ђокића куће и оне око ње, одакле се најлакше прелази у Губин До, зову Курлагића Крај и што се онај крај испод Дубиног Дола зове Дубљански Крај.

    Старине у селу.

    -Када се од трнавске механе пође рибашевској механи и судници могу се видети неки трагови старог живота у тумулима, а тих је и по суседним селима и чак до Јелове Горе на све стране.

    Порекло становништва и оснивање села.
    -И ово село је изгубило старе породице. Од „памтивека“ (овако се наш сељак изражава) ово село је било склониште хајдучких породица, ама је, за дивно чудо, најмање хајдука дало. Стари хајдуци, старе харамбаше, када су се дохватиле села, не само да су престајали хајдуковати него су и читаве дружине распуштали. У Рибашевини су старији досељеници од Губиног Дола, и овде има становника из првих година 18. века.
    -Ђокићи су најстарија породица, поромци једне врло велике црногорске породице у овој области. Хајдук Драгутин Алексић, родом из Билеће у Херцеговини, још у младости отурио се хајдуковати по Требињу и Грахову, и кад је већ и њему досадило хајдуковати, у зрелим годинама решио се на сеобу и крене у Фочу, то се неко време склоне па се одатле пребаци у Вишеград. Ту се задржи неколико година и преко Мокре Горе и Кремана дође у Биоску и ту застане. Са собом је повео брата Ђура и синовце Ђока и Петка. По савету својих пријатеља Захарића из Кремана изађе у ово село, које му се допадне и у њему се насели. Када је дошао у ово село, могло је бити око 1730. године. Породица му је била прилично велика, није му се свидело да ће моћи опстати, те пређе у Годљево и стално се насели. После две-три године умре а брат Ђуро оде у Дреновце, тамо се насели и умре. У Рибашевини остану браћа Ђоко и Петко. Петко се по савету Ђурову одсели у ваљевску Лозницу и ту остане а у селу остану деца Ђокова, који је млад умро одмах посел Дргутина. Вредна, многобројна, плодна и заношљива породица, свуда изашла на површину, доброг стања, пуна шале и природне ведрине. Два Ђокова сина одселила су се некуда у околину Шапца, лако може бити да су прешли преко Саве. Ђокића је овде само 7 кућа, славе Игњатијевдан.
    -Филиповићи и Јанковићи су друга, исто тако, стара породица, насељени одмах изнад Ђокића, који су по свему судећи мало пре стигли, опет као хајдучка породица. Њу није затекао Драгутин као стално насељену, него као привремено склоњену; тада је овде хајдуковала. Три брата Максим, Јанко и Филип, сва тројица хајдуци, хајдуковали су пи Пиви и Гацком, па се после спустили Гласинцу и ту годинама задржали. Своје породице из Пиве превели су у Гласинац, па кад су нагнати да се селе превели су породице у Заовине и неко време се ту прикрили, па су одатле морали преко Кремана и Биоске ићи на Јелову Гору и овде застати. Кад је Јанко погинуо, Максим рањен и остане сакат, престао је хајдуковати; Филип престане и он, смири се и насели на левој страни речице у самој планини, много више него где су данашње куће. Населили су се били и почели радити и напредовати али се Максиму не свиди да ту остане већ се подели и оде у Гостиницу и тамо закући. Данас је од ових двају породица 34 куће, славе Јовањдан.
    -Лазићи су некаква јапијарска породица из Стапара, добегла и скрила се у ово село на десну страну реке према Ђокићима; њих је сада 13 кућа, славе Часне Вериге.
    -Градинчевићи су у Јеловој Гори, досељени из Косјерића, има их 11 кућа, славе Никољдан.
    -Пантићи су до Ђокића, довео их некакав Пано, хајдук из Злодола, има их 9 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Лазићи (Марковићи) су стара некаква хајдучка породица из Стапара, дошли у ово село да би се скрили, има их 10 кућа, славе Лазаревдан.
    -Дубњани су од Петронијевића у Дубу, дошли иза Ђокића до Губиног Дола, има их 11 кућа, славе Алимпијевдан.
    -Бабићи су испод Дубњана, дошли од Прибоја, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
    -Вукићи су на дну села испод Гостинице и суднице, досељени из Осата у Босни, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
    -Петровићи (Ерчугићи) су из Расног код Пријепоља, насељени су изнад Коларске куће, има их 4 куће, славе Никољдан.
    -Петронијевићи су велика задружна Коларска кућа, досељена од Прибоја, славе Никољдан.
    -Дикановићи су из Скржути, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.
    -Ивановићи су из Гостинице, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Курлачин син је побегао после очеве смрти из Стапара и дошао у Ђокиће, слави Игњатијевдан.
    -Топузовићи су у Бабићима, они су од Костића и Трнави, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
    -Голубовићи су дошли уз Бабинску Разуру из Косатице и населили се изнад механе у Трнави, има их 4 куће, славе Јовањдан.
    -Ђирковићи су дошли кад и Голубовићи из истог места, има их 4 кућа, славе Јовањдан.
    -Лазаревићи су из Сијече Ријеке, једна кућа, славе Стевањдан.
    -Ристановићи су „озгор“, од Ужица, из Трипкове, једна кућа, славе Ђурђевдан.
    У Рибашевини је 128 домова од 19 породица.

  7. Порекло становништва села Гостиница, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај, тип села и земље.

    -На југ изнад Рибашевине, западно још више увучено у Јелову Гору, налази се Гостиница, у сливу веће речице Гостинице. И ово је планинско село по начину живота, по грађи зграда и по положају. Земље за обрађивање има у долинама потока и по Јеловој Гори, али се више земље употребљава за сточарске него за друге потребе. Сеоске куће су изнете на најистакнутије брежуљке изнад речице и прегледне су ма са ког краја села гледане. Источни у Каран дубоко унети део села зове се Пеуле, јужни део се зове Белошевац а западни део, као и онај у Јеловој Гори, немају својих имена. Ово село је исте среће као и Рибашевина; насељавано хајдучким породицама, од којих су многе рађале хајдуке и последњих година. Познатије хајдучке породице су: Максимовићи (хајдук Јосовац), Познановићи, Ивановићи, Жуњићи и други. Старије породице су хајдучке, па готово и најмлађе и све су пуне прича о хајдуцима из ранијег и познијег доба. Село се почело насељавати када и Рибашевина, досељавање се завршило око 1833. године.

    Порекло становништва и оснивање села.

    Најраније досељене породице су на трећој коси изнад Саставака, места где се састају данашњи потоци у Гостиницу.
    -Шишићи (Миливојевићи, Игњатовићи, Савићи, Млађеновићи и Петровићи). Стари хајдук Петар Шишо дошао је кад и Ђокићи однекуда из Херцеговине, населио се привремено у овом селу, па се после мало примирио и стално настанио. Петар је са собом довео и два-три брата; једног је задржао поред себе, другог је преселио у ваљевска села а трећег негде у Јадар. Ос Петрових синова и синоваца су горе наведене породице под општим именом Шишићи са 28 кућа, славе Аранђеловдан.
    -Ивановићи су према Петровићима, преке реке, чији је предак Ђуко хајдук дошао однекле од Пријепоља, са собом повео брата Ивана и синовца Вуколу. Ђуко се није женио, млад је у једном нападу на Турке негде на Заовинама погинуо и заменио га је синовац Вукола, који је истим трагом прошао. Тек од Ивана су Ивановићи ови у селу и Рибашевини, има их овде 6 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Јованчевићи. Предак Јованчић Џогај је дуго хајдуковао око Пљеваља, па се после спустио у ово село, удружио са Петром и Драгутином, дуго и сам хајдуковао, напослетку од Пљевља и породицу превео те поред Ивана населио и мало потом као хајдук погинуо. Било је још хајдука Џогаја. Данас их је у Пеулама и селу 28 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Максимовићи су потомци престарелог и онеспособљеног хајдука Максима, који је прешао из Рибашевине и први засновао Пеуле. Од њега дугогодишња хајдучка породица Максимовића са 7 кућа, славе Јовањдан.
    -Старчевићи и Мијатовићи. Хајдук Григорије Старчевић сишао је према рибашевским Јанковићима, скрио се; од њега су две пом,енуте породице, досељени из Роваца у Биоч, негде око Пљеваља и после дошли у ово село. Има их 14 кућа, славе Лучиндан.
    -Познановићи у Пеулама, дугогодишњу хајдучку породицу, довели су Максимовићи на своје имање из околине Фоче, има их 7 кућа, славе Јовањдан.
    -Симићи су у планини су из Стапара, има их 4 кућа, счлаве Алимпијевдан.
    -Кремићи су из Расачишта, склонили се од гоњења као хајдуци, има их 4 куће, славе Никољдан.
    -Косићи су протерана хајдучка породица из Зарожја, има их 4 куће, славе Јовањдан.
    -Бакићи су протерана хајдучка породица из Јабланице, има их 4 куће, славе Аранђеловдан.
    -Милићевићи су протерана хајдучка породица из Пилице, не каже се колико кућа, славе Ђурђиц.
    -Пјевчићи су протерана хајдучка породица из Бијеле Ријеке, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.
    -Бановићи су протерана хајдучка породица из Кремана, има их две куће, славе Стевањдан.
    -Анђелићи су протерана хајдучка породица из Кремана, има их две куће, славе Ђурђевдан.
    -Томићи су протерана хајдучка породица из Качера, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
    -Панићи су хајдучка породица из Црне Горе, има их 3 куће, славе Никодан.
    -Лазићи су до Старчевића, прешли из Рибашевине, има их две куће, славе Часне Вериге.
    -Жуњићи су хајдучка породица дошла из Прибоја, славе Никољдан.
    -Јанковићи су у Пеулама, досељени из Криве Ријеке, има их 3 куће, славе Алимпијевдан.
    -Чекићевићи су однекуда од Прибоја, има их две куће, славе Лазаревдан.
    -Аврамовићи су из Раче, има их у Познановићима 3 куће, славе Аранђеловдан.
    -Шишићи други су из Семегљева, има их 6 кућа у самој планини, славе Аранђеловдан.
    -Бадњари су од Пријепоља, дошли уз Бабинску Разуру, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.
    -Јелићи су у Ивановићима из истих крахјева и из истог доба, има их две куће, славе Јовањдан.
    -Бошњак је од Пријепоља, једна кућа, слави Никољдан.
    -Тимотијевићи су из Бање, једна кућа, славе Јовањдан.
    -Матијевићи су из Кратова у Ивановићима, једна кућа, славе Ђурђевдан.
    -Кондићи су из Крчагова, једна кућа, славе Никољдан.
    У Гостиници је 150 домова од 27 породица.

  8. Порекло становништва села Горјани, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај, тип села и земље.

    -У присоју Шенгоља дуж Ђетиње на њеној левој страни, а према Потпећи нешто мало на десној страни је село Горјани. Брдовито и са доста равнице, али не баш тако плодне, пошто је већи простор каменит и тежак за обрађивање. Сеоске су куће на једној висини, на другој и трећој тераси изнад реке, све у врху поточића, склоњене и не дају се видети. Нарочитих крајева у селу нема, нити их може бити. Сеоске се куће последњих година поступно спуштају у поља, поред Ђетиње, нарочито ближе Узићима.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -И по Горјанима има старина као и по суседним селима, али нема ничега особитог. Нема старих породица, данашње су с’краја 18. века; за њима у периоду од 30-40 година готово све друге породице нашле су се у селу.
    -Страњаци-Страњаковићи је најраније досељена породица, дошла из Доњих Страњана у близини Сјенице. Овде су дошла два брата, Димитрије и Вучета. Протерани из свог села, па се овде задржали неко време и поделили. Вучета је отишао у хајдуке, хајдуковао и пред смрт се населио у Стапаре и тамо оставио потомство. И Димитрије је, иако старији човек, отишао у хајдуке а у селу оставио жену са малим дететом, он отишао негде у Шумадију, поново се оженио, децу изродио и умро. Од његовог сина Сава данас је 9 кућа Страњаковића, славе Никољдан.
    -Турунџиће и Весниће је довела баба Весна из села Котура, негде око Сјенице, на путу за Нову Варош. Веснин човек је био хајдук; убила га потера а кућа им запаљена и породица протерана, те се баба са децом склонила у ово село под заштиту свога зета Димитрија Страњака, који се оженио бабином унуком. Турунџићи су не врху села 14 кућа, славе Никољдан.
    -Раковиће је довео Ристивоје из Дражевића код Пријепоља и населио у средини села, има их 9 кућа, славе Ђурђиц.
    -Шибалије су у горњем делу села до Севојна, дошли су из непосредне близине Пљеваља, раније из Дробњака, има их 9 кућа, славе Ђурђевдан. Од ових су касније постали Шибалићи, од којих је један мој колега, оп Милодан.
    -Клопани су из околине Пријепоља, има их 9 кућа, славе Мратиндан.
    -Павићи су сишли из Негбина, има их 9 кућа, славе Аранђеловдан.
    -Милановићи су од Перића из Потпећи и на десној страни Ђетиње, има их 8 кућа, славе Стевањдан.
    -Вуњери су из Џиновића у Црној Гори, славе Митровдан.
    -Босиљчићи су из Пчелица, има их 5 кућа, славе Никољдан.
    -Миросављевићи су из Кратова; има их 5 кућа, славе Матијевдан.
    -Вранићи су из Радоине, има ох 3 куће, славе Никољдан.
    -Марковићи су из Бијеле Ријеке, има их две куће, славе Савиндан.
    -Јовићи су из Куча, има их 4 куће, славе Никољдан.
    -Пјевићи су из Пчелица, има их 3 куће, славе Стевањдан.
    -Костићи су из Мачката, има их две куће, славе Ђурђевдан.
    -Поповићи су на десној страни Ђетиње, досељени из Злакусе, има их две кућа, славе Никољдан.
    -Весовићи су из Чајетине, једна кућа, славе Аранђеловдан.
    -Благојеићи су из Вранеши, једна кућа, славе Марковдан.
    У Горјанима је 106 домова од 18 породица.

  9. Порекло становништва насеља Севојно, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај и тип насеља, земље.

    -Севојно је са обе стране Ђетиње у присоју Трешњице, од Крчагова одвојено косом Виловинама. Има правилан круг, средиште му је садашња црква и школа. Испод обода тог круга за 70-80 метара поређане су куће на два места. Куће су каменитом земљишту. Од Горјана и по Трешњици су палеозијски шкриљци, са тих страна потоци свлаче многе сплавине; од Виловина и по Рујевцу су секундарни кречњаци са вртачама и чукама око кућа. Насеље је подељено потоцима и Ђетињом на џемате и засеоке. Део насеља на левој страни зове се Севојно а на десној Рујевац, два засебна краја, засебних атара. У Севојну између Горјана и Савића Потока је џемат Гај; западно од Савића до Ерића Потока је Младово, западно од Ерића Потока до Влаховца су Црквари и јужно од њега Влаховац.

    Старине у насељу.

    -У непосредној близини Ужица има старих културних трагова, на њих ће сваки мештанин умети упутити, као на трагове старих зидина, градилишта и ископина. Прво насеље је засновано на Рујевцу, на коме се дају видети три разна културна трага негдашњег живота. После Рујевца насељени су Младови, па Гај и Црквари док је Влаховац насеље познијих година 19. века. Најраније породице су дошле пре 200 година, насеље се лагано пунило и празнило до 80-тих година прошлог (19) века.

    Порекло становништва и оснвање села.

    -Алексићи (Сокићи) су најстарија породица у Севојну. У Рујевац су дошла браћа Сретен и Секула и њихов синовац Дмитар из Тушине у Дробњацима. Сретен је био поп и поповао прив севојничкој цркви, Секула је био радник докле се Дмитар одметнуо у хајдуке, побегао негде у Шумадију и негде у београдском округу застао. Од Сретена је остало деце; његов син и унук поповали су и престали. Секула се оделио од попа и млад умро, оставио удову Софију те му се потомци зову Сокићи. Сретенови потомци расељавали су се на све стране, данас их има као попова, учитеља и других занимања по Ужицу и другим местима; у Севојну их је 21 кућа, славе Стевањдан.
    – Трипковићи су у Младову, друга стара и опет свештеничка породица коју је довео поп Дамњан Трипковић из села Југова код Пљеваља. И она је дуго поповала, селу и Ужицу дала доста попова и трговаца; данас их има расељених на више страна, у Севојну их је 12 кућа, славе Јовањдан.
    -Бугари (Бугариновићи) је трећа старија породица готово у заједници са поп Дамњановим друштвом, чији је предак Анђелко Бугарин необично одевен, необичног говора, хода и кретања, прост и неокретан, дошао из околине Премћана у Доњем Колашину и населио се одмах до попа Дамњана. Бугара је данас много расељених; толико су се изменили да се сматрају најјачом продицом у Севојну, има их 15 кућа, славе Ђурђиц.
    -Чолићи су четврта по старини породица у Севојну, опет свештаничка породица, која се много расељавала и која има чиновника и других занимања. Чолиће је у Севојно довео у село поп Јеврем Чоло из Буковице код Пљаваља; од њега је остало 12 кућа, славе Стевањдан.
    -Дејовићи су из Бранежаца, има их 7 кућа, славе Аранђеловдан.
    -Скоковићи су из Кратова, има их 9 кућа, славе Аранђеловдан.
    -Ерићи су у Цркварима, дошли из Шљивовице, има их 6 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Стојићи су одмах до претходних, по којима се цео крај зове Стојићи, досељени из старовлашке Трнаве, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Ђоковићи су у Цркварима, дошли из Пчелица, има их 7 кућа, славе Лазаревдан.
    -Марићи су од Буковице код Пљеваља, има их 7 кућа, славе Лазаревдан.
    -Перовићи су из Шљивовице, има их 4 кућа, славе Ђурђиц.
    -Сретеновићи су из Шљивовице, има их две куће, славе Ђурђевдан.
    -Аксентијевићи су у Цркварима, досељени из Љубиша, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Трнавци су из старовлашке Трнаве, има их 7 кућа, славе Пантелијевдан.
    -Лазаревићи су у Гају под Шерељем, досељени из Љубиша, има их 6 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Ршумовићи су из Љубиша, има их 4 куће у Гају, славе Јовањдан.
    -Алексићи су од Негбина у Цркварима, има их 3 куће, славе Јовањдан.
    -Луковићи су из Шљивовице, има их 3 куће, славе Стевањдан.
    -Милинковићи су из Негбина, има их две куће, славе Цвети.
    Досељеници у Влахову после 1878. године:
    -Велашевићи су из Бјелопавловића, има их две кућа, славе Св. Петку.
    -Божовићи су из Куча, има их 4 куће, славе Часне Вериге.
    -Косијери су из Дробњака, има их две куће, славе Ђурђевдан.
    -Николићи су из Радоине, има их две куће, славе Никољдан.
    -Стојковићи су из Рутоши, има их две куће, славе Стевањдан.
    -Јевђовићи су из Куча, има их 4 куће, славе Никољдан.
    -Спаловићи су из Куча, има их 3 куће, славе Никољдан.
    -Мијатовићи су из Бјелопавловића, једна кућа, славе Св. Петку.
    -Драгићевићи су из истог места као и претходни, има их две куће, славе Св. Петку.
    -Караџићи су из Дробњака, има их 4 куће, славе Лучиндан.
    -Петковићи су у Луковићима, дошли из Карана, има их две куће, славе Стевањдан.
    -Мирковићи су у Ђоковићима, досељени од Прибоја, једна кућа, славе Никољдан.
    -Накић је у Лазаревићима, дошао из Чајетине, једна кућа, славе Ђурђевдан.
    -Јовановићи су у Гају, дошли из Радоине, једна кућа, славе Никољдан.
    -Весовићи су из Чајетине, једна кућа, славе Јовањдан.
    -Раковићи су у Бугарима, досељени из Чајетине, једна кућа, славе Ђурђевдан.
    -Милијићи су из Куча, две куће, славе Никољдан.
    -Јанковићи су у Влаховцу, дошли из Бистрице – Полимље, једна кућа, славе Лучиндан.
    -Џелебџићи су из Бијеле Ријеке, једна кућа, славе Срђевдан.
    -Вучковићи су из Крчагова, једна кућа, славе Јовањдан.
    -Ивановићи су из Кратова, једна кућа, славе Никољдан.
    У Севојну је 177 кућа од 40 породица.
    Напомена: У књизи Љуба Павловић Севојно се назива селом, ја сам га преименовао у насеље, будући да је то сада (повелика) варош, оп Милодан.

  10. Порекло станoвништва села Крчагово, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај села.

    -Јужно и источно од Ужица, коме и већи део источног ужичког атара спада, јесте село Крчагово. Село је са обе стране Ђетиње и Забучјем. Врелима, Рујевачким Стенама и Виловинама Крчагово је подељено на неколико одвојених правих заселака, од који сваки има засебан атар и чини за себе село. Засеоци су скорашњи. Сеоски засеоци су: Виловине до Севојна, Влаховица и према Рујецу, Медино Брдо под Сарића Осојем иза Влаховца, Забучје по Забучју и изнад Ужица, Врело под Орловцем и око врела, која падају у Ђетињу, Гајеви – зараван на рујевачким Стенама.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Да ли по овом селу може бити каквих старина тешко је рећи, кад су по њему на све стране насеља из 1878. године па на овамо. Што је по овом селу било зиратног имања из Доварија у Крчаговском Пољу, које је од најранијих времена било више ужичко него сеоско, припадало је турским поседницима доцније нашим, тако да се ни данашњи сељаци нису могли њиме користити. Што је по Забучју, Гајевима, Врелима, Виловинама, Медином Брду и Штропцу обрадиве земље, својина је данашњих сељака, они су је и очистили. Прва насеља овог села пала су око 1865. године, најјача око 1876., 1878. и 1880. године па су одмах и престала. Има породица од Пријепоља и Нове Вароши са мањим приласцима са стране. Најстарије породице су у Гајевима, потом у Врелу, па Виловинама и Забучју а најмлађе на Медином Брду и Штропцу (западни део Виловина стеновит и врло близак реци).
    У Гајеве су прво дошли:
    -Петаци, растурени до Збојштине, дошли из Косатице, има их 6 кућа, славе Никољдан.
    -Карапанџе су из Дренове; растурене у неколико породица по селу, има их 12 кућа, славе Лазаревдан.
    -Ћосовићи су из Косатице, има их 7 кућа, славе Јовањдан.
    -Аврамовићи су из Врбове, има их 5 кућа, славе Трифундан.
    -Чокаре на Забучју со дошли из села Чокара у никшићкој Жупи, има их 5 кућа,славе Ђурђиц.
    -Трифуновићи на Забучју су из Лике, има их 3 куће, славе Лазаревдан.
    -Тамбурићи су на Забучју, дошли од Никшића, из Требјесе, има их 5 кућа, славе Никољдан.
    -Вучковићи су на Виловинама, Забучју и Врелима, досељени из Радоине, има их 10 кућа, славе Јовањдан.
    -Баћковићи су у Штропцу, досељени из Рутоши, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
    -Стјеповићи су у Медином Брду, досељени од Никшића, има их 4 куће, славе Никољдан.
    -Лазовићи су до претходних, дошли из Куча, има их 3 куће, славе Нокољдан.
    -Секулићи, Млађеновићи су у Штропцу први, у Врелима други, дошли из Бистрице (Полимље), има их 9 кућа, славе Лучиндан.
    -Бојовићи су у Штропцу, дошли из Радоине, има их 6 кућа, славе Јовањдан.
    -Пајовићи и Јоковићи, први су у Забучју, други у Врелима, дошли из Пјешиваца, има их 4 куће, славе Зачеће Св. Јована.
    -Живковићи су у Врелима, доши из Дробњака, има их 3 куће, славе Зачеће Св. Јована.
    -Ћебићи су у Врелима, дошли из Кратова, има их 5 кућа, славе Аранђеловдан.
    -Гогићи су на Виловинама, дошли из Радоине, има их 5 кућа, славе Никољдан.
    -Крловићи су у Виловинама, дошли из Рутоши, има их 3 кућа, славе Матијевдан.
    -Аврамовићи су у Гајевим, и они су из Рутоши, има их 5 кућа, славе Трифундан.
    -Раонићи су у Врелима, досељени од Никшића, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.
    -Котлајићи су у Штропцу, дошли из Радоине, има их две куће, славе Аранђеловдан.
    -Загорчићи су у Штропцу, дошли из Рутоши, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
    -Матовићи су на Медином Брду, досељени од Бабина, има их две куће, славе Ђурђевдан.
    -Танасковићи су од истих страна, има их две куће, славе Стевањдан.
    -Милановићи су поред претходних, дошли из Радоине, има их две куће, славе Стевањдан.
    -Мирковићи су на Забучју, дошли из Рутоши, има их две куће, славе Ђурђиц.
    -Трипковићи су у Врелима, досељени из Рутоши, има их две куће, славе Никољдан.
    -Јовановићи су у Гајевима, дошли из Пчелица, има их две куће, славе Ђурђевдан.
    -Новаковићи су у Гајевима, дошли из Вранеши, има их две куће, славе Никољдан.
    -Оташевићи од Пчелица и Пљеваља, има их у Гајевима две куће, славе Ђурђиц.
    -Милекићи су у Врелима, досељени из Бистрице, једна кућа, славе Никољдан.
    -Смиљанићи су у Врелима, дошли из Бистрице, једна кућа, славе Лучиндан.
    -Стоковићи су из Пчелица, једна кућа, славе Ђурђиц.
    -Костићи су у Штропцу, дошли из Вранеши, једна кућа, славе Ђурђевдан.
    -Андрићи су на Сарића Осоју, дошли из Рутоши, једна кућа, славе Никољдан.
    -Милићевићи су у Гајевима, досељени из Рутоши, једна кућа, славе Ђурђиц.
    -Симовићи су из Радоине, једна кућа, славе Аранђеловдан.
    -Стевановићи су у Врелима, досељени из Куча, једна кућа, славе Никољдан.
    -Бошковићи су у Забучју, досељени из Качера, једна кућа, славе Никољдан.
    -Петровићи су из Пчелица, две куће, славе Ђурђевдан.
    -Бјелићи су ид Доњих Бјелица, једна кућа, славе Ђурђевдан.
    -Словићи су из Кратова, једна кућа, славе Аранђеловдан.
    -Туцовићи су у Гајевима, досељени из Гостиља, једна кућа, славе Пантелијевдан.
    У Крчагову је 144 куће од 44 породица.